ФИЛОЗОФИЈА

Циљ учења Филозофије је да развијањем способности за

систематско, самостално, проблемски интонирано, рефлексив-

но, креативно и критичко мишљење ученицима омогући и олак-

ша мисаоно и вредносно оријентисање у савременом свету, да их

оснажи у формирању сопственог погледа на стварност и пружи им

ослонац за промишљено и одговорно одлучивање и деловање.

ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Изградњом знања и вештина својствених филозофски кул-

тивисаној мисли, ученик је оспособљен да свестрано анaлизира

стварност и решава теоријске и практичне проблеме, да своје ста-

вове и уверења поткрепљује уверљивим логичким аргументима,

просуди ваљаност и релевантност аргументације и критички кори-

сти разноврсне изворе информација. При процени и избору посту-

пака евалуира различите погледе на стварност и руководи се вред-

ностима истине, добра, праведности и лепог, чији смисао и значај

открива испитујући карактеристичне филозофске проблеме.

Основни ниво: Ученик је у стању да интерпретира каракте-

ристична питања и проблеме основних филозофских дисциплина

у контексту одређених филозофских епоха, праваца и учења. Ра-

зликује карактер и методе филозофског и научног истраживања

и критички сагледава домете и могућности различитих врста са-

знања. Комбинује изворе информација и користи основну фило-

зофску терминологију, као и симболички језик и алгоритамску

апаратуру логике у различитим облицима анализе, приказа и ко-

1
муникације мисаоних садржаја. Уме да примени основне концеп-

ције практичке филозофије при вредновању различитих појава и

поступака у природном и друштвеном окружењу и просуђивању

властитих и туђих уверења и ставова.

Средњи ниво: Ученик анализира проблемска чворишта фи-

лозофије и утицај идеја из најзначајнијих филозофских опуса на

обликовање интелектуалних традиција и моралне и политичке

културе у Европи. Тумачи репрезентативна становишта и контро-

верзе водећи рачуна о културно-историјском контексту и користи

их да свестраније приступи личним, локалним и глобалним про-

блемима које доноси савремени начин живота. Критички проми-

шља филозофски текст и примењује знања о логичким формама и

правилима када просуђује аргументацију. Артикулише своје идеје

и ставове у писаној форми и усменој размени, изражава их логич-

ки консеквентно и јасно, користећи филозофски речник.

Напредни ниво: Ученик је развио проблемски начин ми-

шљења који одговара природи филозофије, њеним истраживачким

методама и отворености за стално преиспитивање. Дискутује о те-

мама из различитих филозофских дисциплина, активно се служи

логичким техникама и стручном терминологијом. Уме да напише

филозофски есеј на захтевније филозофске теме, или артикулисан

критички коментар на актуелне друштвене појаве, да продубљено

и критички промишља одломке из текстова. Суд о неком филозоф-

ском схватању, правцу, питању и проблему износи аргументовано,

поредећи своју са интерпретацијама других. Осамостаљен је у

2
учењу захваљујући унапређеној читалачкој култури и ефикасном

коришћењу различитих извора и савремених информационо-кому-

никационих технологија.

СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

1. Филозофско тумачење природе стварности, сазнања и

вредности

Ученик разматра карактеристике и међузависност сазнајних

способности и односе језика и мишљења у процесу сазнавања.

Анализира логичке форме и правила мишљења, као и методоло-

шке карактеристике филозофског и научног испитивања. Из пер-

спективе различитих становишта тумачи теоријске и практичне

концепте и проблеме у главним дисциплинама филозофије. Дово-

ди у везу филозофске расправе са научним, уметничким и религиј-

ским тумачењима стварности, природе, човека, времена, вредно-

сти, као и са актуелним питањима савременог света. Kористи их

да уобличи властита мисаона искустава и светоназор. Реконстру-

ише културно-историјски контекст и развојне димензије у генери-

сању филозофских идеја, и на тај начин активира, употпуњује и

синтетизује усвојена знања из различитих области учења.

2. Критичко мишљење и конструктивна комуникација

Кроз интерпретацију филозофских текстова и евалуацију ар-

гумената, ученик практикује самостално и критичко мишљење.

Суочавајући се са филозофским и научним проблемима, преиспи-

тује начине оправдавања знања, његове границе и искушава их у

контексту свакодневног мишљења. Примењује знања о формама

3
и принципима ваљане мисли у структурисању властитог сазнања

и алгоритамском решавању проблема, и тиме поспешује властито

учење. Разложно (писмено и усмено) излаже мисаоне садржаје и

избегава типичне грешке у закључивању и доказивању у свакод-

невној комуникацији. Ефикасно примењује логичке процедуре у

анализи, реконструкцији или извођењу филозофске и друге аргу-

ментације, а своје становиште преиспитује и у складу с критичким

увидима коригује.

3. Артикулација вредности и ставова

Ученик практикује одговарајуће врлине, ставове и вредно-

сти: интелектуалну отвореност и радозналост, уважавање сведо-

чанства и доброг аргумента, спремност на аутокритику, толеран-

цију према разликама у мишљењу и непристрасност у процени

властитих и туђих гледишта, поступака и постигнућа. Критички

просуђује различита филозофска становишта о основним етичким

и естетичким принципима, о праведној и рационалној организаци-

ји друштва тако што анализира њихову логичку конзистентност,

културно-историјску условљеност и претензије на универзално ва-

жење. Користи филозофске увиде да сагледа и решава свакодневне

личне и опште вредносне дилеме и питања са којима се суочава у

савременом друштву. Процењује своје и туђе назоре о традицио-

налним и актуелним питањима практичке филозофије, тумачи их и

брани у артикулисаној и аргументованој расправи са другима.

Разред Четврти

4
Недељни фонд часова 3 часа

Годишњи фонд часова 99 часова

ТЕМЕ и кључни појмови садржаја програма:

ОДРЕЂЕЊЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

Појам филозофије

Основни филозофски проблеми и дисциплине

Однос филозофије и мита, религије, уметности и науке

АНТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

Питање прапочетка

Проблем бића, мноштва и кретања

Значај супротности за тумачење природе

Проблем истине и привида (знање, мнење)

Реторика и дијалектика

Метафизичка одређења стварности

Знање, добро, врлина

Проблем идеалног друштвеног поретка (праведност)

Питање индивидуалне среће

СРЕДЊОВЕКОВНА ФИЛОЗОФИЈА

Улога филозофије у формирању хришћанског учења

Однос вере и разума – континуитет и дисконтинуитет с античком филозофијом

Платоновска и аристотеловска традиција у филозофији средњег века (проблем

универзалија, докази о постојању бога, схоластика, ренесанса)

ФИЛОЗОФИЈА НОВОГ ДОБА

Схватање човека, природе и друштва у ренесансној и нововековној филозофији

Нови концепт науке и знања – рођење модерне науке (научна метода)

5
Проблем супстанције

Питање поузданог извора сазнања (емпиризам – рационализам)

Границе сазнања – Кантова критика сазнајних моћи

Начела разума у праву и политици (просвећеност, либерализам)

Ум и слобода (Кант)

Од трансценденталног ка апсолутном субјекту

Умна синтеза стварности (спекулативни идеализам, марксизам)

САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФИЈА

Критика метафизике као заједничко полазиште различитих праваца у савременој

филозофији

Однос према наслеђу европске рационалности

Егзистенција као питање слободе избора и одговорности

Однос филозофије и науке: позитивизам, феноменологија, критички рационализам

Језичка и логичка анализа као нови кључ филозофије: херменеутика, филозофија

језика

Проблеми савремене политичке филозофије: демократија, тоталитаризам, контрола

и моћ, друштвена правда

Примењена етика као филозофски приступ проблемима савременог света и свакодневног живота

6
ISHODI:

– формулише филозофски релевантно питање и уочи филозофски проблем у неком

тексту или феномену;

– објасни због чега није могуће дати јединствено одређење тога шта је филозофија и

чиме се она бави;

– одреди место филозофије међу облицима духовне културе: мит, религија, наука,

уметност;

– пореди карактеристике, домене и могућности различитих извора и типова сазнања

(чулног, разумског и умственог);

– у прихватању сазнања и уверења предност даје рационалним разлозима у односу на

друге ауторитете (откровење, традиција, мишљење већине);

– анализира примере употребе различитих метода филозофског испитивања: дијалектичке,

аналитичке, херменеутичке и феноменолошке, и процењује њихову специфич-

ност у односу на научне методе;

– служи се методама критичког читања текста и стручном терминологијом у артикулисаном

приказу неке филозофске позиције;

– у комуникацији са другима презентује, усмено или писмено, и уз употребу одговарајућих ИКТ

средстава, идеје и аргументе на јасан, информативан и кохерентан начин, не

намећући их другима;

– ситуира решења филозофских проблема, дебате и аргументе у историјски контекст и

одређује њихов утицај на светоназор одређене епохе;

– прикаже на примерима карактеристичне проблеме појединих филозофских дисциплина

(метафизика, епистемологија, логика, етика, естетика, политичка филозофија);

– интерпретира проблеме, ауторске опусе и теорије који су репрезентативни за историјски развој

филозофије;

– процењује значај различитих метафизичких и епистемолошких схватања за формирање

модерног научног приступа изучавању природе, човека и друштва;

– користи идеје филозофски утемељеног умећа живљења (нпр. античких концепција

7
умерености и еудајмоније) да конципира, практикује и промовише здрав и еколошки

стил живота;

– препознаје и избегава симплификације, предрасуде, стереотипије и уобичајене софизме у

аргументацији;

– аргументовано расправља о питањима културних и друштвених вредности и идеолошких

оријентација у савременом друштву;

– у дискусији разликује претпоставке и карактер сазнајног, моралног и естетског

расуђивања, и у расправи о вредностима респектује принципе конзистентног логичког

мишљења, коректног аргументовања и основне етичке вредности;

– изводи практичне импликације одређене вредносне позиције и процењује њену релевантност

или универзално важење неког етичког принципа у свакодневном контексту;

– формулише (на подстицај филозофске лектире) властито становиште о одређеном

вредносном питању у толерантној расправи са другима или у аргументованом писаном приказу

(есеју);

– расуђује о кључним димензијама и циљевима научног знања.