Аргументи за социолошки приступ у историји филозофије: 1.

разлог зашто неко нешто заступа,

његови циљеви и остало мало у вези са филозофским аргументима а заправо реч о
друштвеном контексту који условио, 2. нема јединствена концепција филозофије (универзална
питања) – стална промењивост, нема једнозначан појам филозофије, 3. филозофија,
филозофски разлози, филозофска гледишта и сами аргументи јесу социолошке појаве (12-13)

Аргументи против социолошких обј. у историји филозофије: 1. чак и да јесу аргументи

друштвене појаве, мора се разликовати контекст изражавања гледишта од самог гледишта
(постоје две стране – екстензионална и интензионална историчност исказа), 2. социолошки
приступ објашњава уверења неког на основу доминантних уверења друштва али не одговара
зашто друштво има та уверења?, 3. зашто баш привилеговати социолошка објашњења у
односу на друга (зашто не објаснити уверење у односу на структуру мозга, исхрану, генетски
склоп и слично?).. зашто предност друштвеним факторима, а не физичким? (13-14).

Аргументи за истовремену примену и социолошких и филозофских објашњења историје

филозофије. Циљеви историје филозофије:

1. разумевање текста (за Грасију, филозофија кључна јер једино кроз њу историчар „може
установити логичке односе међу гледиштима“ (16) – ипак важна и социологија, због 1.
језика (културна појава, важно друштво), 2. појмови у тексту развијени уз помоћ
општеусовјених појмова у друштву у којем аутор живи, 3. друштвени фактори утичу на
гледишта па се она преко њих боље сагледавају, 4. показује шта је аутор знао или шта
је могао да зна у контексту (16)). „Социологија функционише као нека служавка,
помоћница филозофији у састављању историје филозофије“ (16). Проблем са Грасијом
што он признаје значај али не схвата да без социолошког објашњења (а заправо мисли
на контекстуалну анализу), филозофија не може да се схвати – она је, као што је Чарлс
Тејлор рекао, нужно историјска.
2. Разумевање аутора и читалаца – њихових савременика (сада признаје да су
социолошка објашњења значајнија, 17)
3. Одређивање извора и утицаја – опет оба али филозофска важннија јер она показују
како су гледишта била логички повезана. (17-18). „Да би објаснили зашто су, у ствари,
ове ситуације такве, историчари морају да установе логичке односе међу
гледиштима, а то опет чини филозофију битном за испуњење њиховог задатака“ (18)
Заправо можеш да употребиш за МЕТОДОЛОГИЈУ. Ипак он испушта сложен проблем
поља продукције и рецепције и слично, превише фаворизује као да је могуће пренети у
пуном виду али занимљиво.
4. Идентификовање узрока: шта одређује креативност интелектуалца и теме које они
бирају? Зашто се нешто догодило? Износи контекстуални приступ, чврсти аргументи.
Али да би се разумело зашто је неки филозоф изриццао извесну логичку, онтолошку
или вредносну тврдњу битно указати на филозофксе разлоге.

„Требало би, стога, да буде јасно да социолошка анализа има своје место у историји
филозофије. Па ипак, морамо признати да је улога такве анализе пропедеутичка и помоћна.
Социолошке анализе су кроисне у томе што помажу да се одреде гледишта изражена у
текстовима, гледишта аутора и читалаца, и утицаји ових гледишта, као и њихови извори“ (25).