METODE I TEHNIKE

U PSIHOLOGIJI

Pojam metode se koristi u različitim značenjima. Za opštu psihologiju, metoda je

opšti način na koji se izvode naučna istraživanja. Svako naučno istraživanje je složen
proces koji obuhvata više faza: formulisanje problema, izrada plana istraživanja, izbor
konkretnih postupaka istraživanja, sprovodjenje istraživanja, obrada i analiza podataka,
zaključivanje o celokupnom procesu istraživanja. Svaka od navedenih faza može se
realizovati na različite načine. Tehnika je način na koji se izvodi jedna faza u
istraživanju.
Metode se u psihologiji mogu grupisati (kao i u drugim naukama) na
eksperimentalne i neeksperimentalne. Eksperimentalna metoda podrazumeva da se
odabere pojava koja se posmatra i da se onda sistematski menjaju uslovi u kojima se ta
pojava odvija. Ovo je dobar način zato što menjanjem uslova možemo saznati znatan
broj karakteristika pojave, pa i uzrok posmatrane pojave. Naravno, ne mogu se sve
pojave u psihologiji izučavati eksperimentalno. Zato se primenjuje i neeksperimentalna
metoda: odaberemo pojavu koju ćemo posmatrati i onda pratimo kako se ta pojava
odvija u prirodnim uslovima. Ne smemo uticati na pojavu, samo smemo da je
posmatramo. To posmatranje treba da ispuni tri uslova: da bude sistematsko, da bude
kontrolisano i da unapred bude odredjen cilj posmatranja. U tom slučaju ćemo postići
kvalitetne rezultate i tako ćemo razlikovati obično svakodnevno posmatranje od naučnog
posmatranja.
Ako metode grupišemo prema vrsti podataka koji se koriste, onda postoje
objektivne i subjektivne metode. Ta podela je karakteristična za psihologiju. Subjektivna
metoda se zove introspekcija, što znači unutrašnje posmatranje, ili samoposmatranje.
Istraživač postavlja pitanje ispitaniku o nekom unutrašnjem doživljaju i ispitanik o tome
izveštava. Takvi podaci su dragoceni, jer je introspekcija jedini način da se do njih
dodje, ali postoje i najmanje dva nedostatka introspekcije: takva metoda je nepotpuna i
nepouzdana. Objektivna metoda obuhvata posmatranje, proces u kome se prikupljaju
podaci koje svaki posmatrač može registrovati, bilo čulima, bilo aparatima. Danas se
najčešće koriste istraživanja u kojima se kombinuju objektivni i subjektivni podaci.
Tehnike iz faze prikupljanja podataka u istraživanju mogu biti brojne i
omogućavaju veliki izbor istraživačima. Neke od tehnika su:
Upitnik je posebnim postupkom odabran niz pitanja koji se primenjuje pismeno.
Pitanja u upitniku mogu biti otvorenog tipa – kada treba dopisati odgovor, ili zatvorenog
tipa – kada treba odabrati neki od ponudjenih odgovora. Pogodan je kada treba za kratko
vreme prikupiti podatke od velikog broja ispitanika.
Intervju je tehnika u kojoj na unapred pripremljeni niz pitanja ispitanici u
istraživanju odgovaraju usmeno. Pogodan je kada treba ispitivati složene teme, jer
istraživači u toku razgovora prate i neverbalne poruke, osim samih odgovora. Zato je
ritam istraživanja sporiji.
Ukoliko se upitnik ili intervju primene na odabranoj grupi ljudi koja predstavlja
celu populaciju, onda se ta tehnika zove anketa.
Od svih tehnika koje se primenjuju za prikupljanje podataka, najbolji je test.
Jedino testom možemo da izmerimo to što ispitujemo, a ostalim tehnikama možemo
samo da opišemo pojave. Test u psihologiji je sistem zadataka koji su izabrani posebnim
postupkom, tako da izazivaju jedno odredjeno ponašanje, a onda to izazvano ponašanje
izmere. Primenjuju se tri vrste testova: testovi sposobnosti (mere inteligenciju, senzorne
sposobnosti, motorne sposobnosti), testovi ličnosti (mere osobine ličnosti) i testovai
znanja. Nije svaki niz zadataka test! Ako su testovi već isprobani i za njih su utvrdjene
norme, onda se ti testovi zovu standardizovani testovi. Iako su testovi najpouzdanija
tehnika, i oni imaju odrejena ograničenja i treba ih oprezno koristiti.