TA JE PROGRAM?

Nastavni program je dokument po kome se radi u koli, obino definisan preko skupa
i sadraja predmeta.
Program je zamisao, model koji na manje ili vie iscrpan nain propisuje ta e se u
koli dogaati, kako e i ta deca da ue, kako e uitelj da poduava.
Program je pokuaj da se sutinski principi i odlike jednog obrazovnog predloga
saopte u takvoj formi koja e biti podlona i koja e ga uiniti podlonim, kako
kritikoj analizi, tako i efikasnom prevoenju u praksu.

TA SADRI PROGRAM? : TRI VRSTE

I
1. ciljeve i zadatke vaspitno-obrazovnog rada
2. sadraje vaspitno-obrazovnog rada
3. (metode vaspitno-obrazovnog rada)
II
1. teorijski okvir (pretpostavke o onima koji ue, drutvu, obrazovanju)
2. ciljeve i zadatke
3. sadraje i predmete kao i principe za njihov izbor
4. definisan nain interakcije sa sadrajima, uesnicima, sredinom za uenje
5. nain evaluacije (organizovanje povratne informacije, nain praenja procesa i ishoda).
III
1. principe za selekciju sadraja (ta e se uiti i poduavati)
2. principe za izradu strategija o tome kako e se uiti i poduavati
3. principe za donoenje odluka u pogledu pojedinih sekvenci rada
4. principe za dijagnostifikovanje uspenosti
a) principi za prouavanje i procenjivanje napretka uenika
b) principi za procenjivanje i prouavanje napretka nastavnika
c) vodi za procenu pogodnosti primene odreenog modela programa u razliitim
kolama i sredinama
d) informacije o razliitim efektima datog programa
5. namere i ciljeve javne i dostupne kritikom sagledavanju.

PROGRAM ILI PROGRAMI?

zvanini, formalni program, koji u principu donose prosvetne vlasti kao zamisao
pretoenu u dokument (u ijoj osnovi su, eksplicitno ili implicitno, shvatanja o prirodi
deteta i njegovom razvoju, o ulozi nastavnika, sutini obrazovanja, naela i ciljevi
vaspitanja, naela za organizaciju sredine, metodski principi, ali na koji utiu i druge
okolnosti zavisno od toga ko i na osnovu ega ga donosi).

skriveni program, ine ga:

o paralelni program institucije:
organizacija kole
nain grupisanja dece
nain izvoenja nastave
pravila ponaanja dece i uitelja
uobiajeni nain ispitivanja i ocenjivanja...
o implicitne teorije obrazovanja:
nain na koji se razumeju ciljevi predmeta
vienje uloga pojedinih uesnika (nastavnika, uenika, ostalih)
vienje kole
vienje obrazovanja.

aktuelni, realni program - ono to se stvarno deava, zavisi od zvaninog programa,

nastavnikih zamisli i od drugih karakteristika ueg i ireg konteksta.
 PROGRAM I/ILI KURIKULUM?

Iako se a pojmovi kurikulum i program prepliu, a ponekad koriste i kao sinonimi

(naroito u literaturi sa engleskog govornog podruja gde je esto kurikulum = formalni
program, dokument), u principu upotreba termina kurikulum naglaava:
znaaj onoga to se u koli stvarno deava i to je po svojoj prirodi dinamina
kategorija, proces a ne samo prethodna zamisao, model (etimoloki sam termin
oznaava tok, promenu, proces);
razliit pristup obrazovanju (obrazovanje ne kao prenoenje ve kao konstrukcija
znanja).
Dakle, u ovom znaenju KURIKULUM je sve to se dogaa u koli izmeu uenika i
nastavnika, ukljuujui i program, sva iskustva koja deca imaju u ustanovi i sve
aktivnosti koje se u ustanovi odvijaju. On je srodan pojmovima neformalni program,
aktuelan program, totalni program.

ODNOS PROGRAMIRANJA, PLANIRANJA I EVALUACIJE

Od toga ko donosi program i na koji nain, odnosno od procesa programiranja, zavisi i

kako e izgledati planiranje i evaluacija, te i kakav e biti odnos ova tri procesa.
I model
PROGRAMIRANJE (proces izrade programa)

PROGRAM (zvanini dokument produkt programiranja)

PLANIRANJE (put prevoenja programa na praksu)

VASPITNO-OBRAZOVNA PRAKSA (realizacija programa)

EVALUACIJA (provera uspenosti, usaglaenosti prakse i programa)

PROGRAMIRANJE u ovom modelu je proces osmiljavanja i doterivanja programa.

Program se izvodi dedukcijom iz teorija razvoja ili iz razliitih naunih disciplina koje su
pandan pojedinim nastavnim predmetima. Rezultat procesa programiranja je PROGRAM
kao dokument koji je u principu neopoziv od onih koji ga primenjuju i kojim se nastoji da
se modeluje praksa. PLANIRANJE u ovom modelu u principu predstavlja operativnu
delatnost koja obuhvata organizaciju sadraja i vremena. Rezultat mogu biti godinji i
meseni planovi rada i planovi asova. U ovom modelu EVALUACIJA se vidi kao proces
praenja realizacije programa koji treba da pokae koliko je realizacija programa u praksi
bila uspena.
II model
KONKRETNA VASPITNO-OBRAZOVNA PRAKSA

PROGRAMIRANJE PLANIRANJE - EVALUACIJA

PROGRAM (model, predlog)

U ovom modelu PROGRAMIRANJE je dinamian, kontinuiran i adaptivan proces

praenja, vrednovanja i osveivanja prakse i revidiranja teorijskih premisa, a ne samo
dolaenja do dokumenta programa (kao u prethodnom modelu). Rezultat procesa
programiranja su manje struktuirani programi otvorenog tipa. U ovom modelu se polazi
od ideje da se ne moe doneti program za dui period, koji e biti univerzalno vaei za
sve prilike, te se naglaava da je proces programiranja neodvojiv od konteksta u kome se
nastava ostvaruje. On je neprekidno povezan sa organizacijom samih sadraja i vremena,
odnosno neodvojiv od PLANIRANJA, kao i od EVALUACIJE kao procesa koji predstavlja
nain razvijanja programa (kojim se obezbeuje temelj za donoenje odluka o tome
kako dalje planirati i programirati).