Школа:

Наставни предмет: Српски језик

Разред: 8.

Датум реализације:

Наставник:

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 2

Наставна тема: Кад се сретну сан и јава
Наставна јединица: Књижевност: Немушти језик, народна приповетка
Тип часа: Обрада
Циљ часа:  Тумачење прочитане приповетке
 Повезивање садржаја приповетке са спознајним светом ученика
Образовни задаци:  Понављање карактеристика народне књижевности
 Анализирање књижевнотеоријских одредница прочитане
приповетке
 Истицање метафоричности и симболике приповетке
 Тумачење психолошких карактеристика главних ликова
 Уочавање реалистичних и фантастичних мотива
Функционални  Уочавање уметничких и моралних вредности у делима народне
задаци: књижевности
 Тумачење узрока и последица у прочитаној приповеци, али и у
свакодневним ситуацијама
Васпитни задаци:  Усвајање порука приповетке
 Навикавање ученика на аргументовано изношење размишљања
 Мотивисање ученика на сарадничку и такмичарску атмосферу
 Повезивање прочитаног дела са активностима драмске секције
Кључни појмови: Народна приповетка / народна бајка; мотиви; интернационални
мотив; композиција; реалистично и фантастично; симбол;
драматизација
Образовни стандарди:  CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и
ауторска књижевност)
 CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и
драму
 CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста:
мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...
 CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму,
карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову
 међусобну повезаност
Облици рада: Фронтални, индивидуални, групни
Наставне методе: Дијалошка, текстуална, истраживачка
Наставна средства: Вербална, Читанка (страна 8), наставни материјал (истраживачки
задаци)
Место извођења
Кабинет за српски језик
наставе:
Корелација: Народна традиција
Литература и додатни  З. Мркаљ, Планирање у настави, Срски језик и књижевност у
материјал за старијим разредима основне школе, Издавачка кућа Klett, Београд,
наставнике: 2010.
 М. Николић, Методика наставе српског језика, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд, 2008.
 С. Маринковић, Методика креативне наставе српског језика и
књижевности, Креативни центар, Београд, 1994.
 М. Ђурић, Антологија cрпских народних бајки, Просвета, Београд,
1990.
 З. Грушановић, Драматизација у настави, Издавачка кућа Klett,
Београд, 2011.
Литература и додатни З. Несторовић, З. Грушановић, Речи мудрости, Читанка за осми
материјал за ученике: разред основне школе, Издвачка кућа Klett, Београд, 2010.
Напомене: /

ТОК ЧАСА

Уводни део часа: ● Понављамо градиво о подели књижевности према аутору, облику и
(12 минута) књижевним родовима, а потом ученици деле народну књижевност
и народну прозу. Не заборављамо ни значај Вука Стефановића
Караџића за народно стваралаштво. (ДЕЧАЦИ И ДЕВОЈЧИЦЕ)
● Изражајно читам приповетку, а потом разговарам са ученицима о
њиховим утисцима и запажањима. Када бисте могли да питате
нешто народног приповедача, шта бисте га питали?
Главни део часа: ● Записујемо у школским свескама и на табли:
(20 минута) Немушти језик
(народна приповетка)
● Дечаци говоре о томе да ли се зна порекло ове приповетке.
● У случају да ученицима нису јасне неке речи мимо наведених у
Читанци, објашњавамо их заједно:
 ИЗБАВИТИ – спасити, помоћи
 ЗАИШТЕТИ – тражити
 ТИЦЕ – птице
 ШИЉЕЖЕ – јагње старо годину дана
  БЛАГО (...крену благо кући.) – драгоцености, богатство
 С ОТИМ БЛАГОМ – с тим благом
 ЛИЦЕМ НА БОЖИЋ – уочи Божића
 САЛАШ – пољско имање изван села с кућом и економским
зградама
 КУРЈАК – вук
 ОПРАВИТИ СЕ – спремити се
 ЛАСНО – лако
 ПОДАТИ – дати
 СВАБИТИ – намамити, привући животиње
● ГЛАВНИ МОТИВ (уједно и ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ) – говор
животиња или немушти језик (ДЕЧАЦИ наводе примере)
● ТЕМА ове приповетке је немушти језик, тачније, чобаниново
искуство са њим. (ДЕВОЈЧИЦЕ)
● ИДЕЈА приповетке је жеља народа да истакне значај радозналости,
али и да подсети да се ни у чему не сме претеривати, па ни у
радозналости. (ДЕВОЈЧИЦЕ)
● ПОРУКЕ приповетке су: (ДЕЧАЦИ И ДЕВОЈЧИЦЕ)
1. Вековни сан људске природе је да открије тајне природе.
2. Мање или више, радозналост је саставни део свачије личности.
3. Сви поштени људи би требало да осуђују неверу и издају.
4. Колико год напредовале наука и технологија, природа
љубоморно чува своје тајне.
5. Ко добро чини, добрим ће му се вратити.
6. Ни у чему не треба претеривати, па ни у радозналости, јер се
могу јавити неочекивани проблеми.
7. У добру се не узвиси; у злу се не понизи.
8. Продирање у свет тајни природе и света трајније је и вредније
од материјалног богатства.
9. Ономе ко чини добро узвраћа се добротом.
10. Чини добро, не кај се; чини зло, надај се.
● Ученици казују композиционе целине епског (или драмског) дела,
а онда примењују научено на примеру приповетке. (ДЕЧАЦИ И
ДЕВОЈЧИЦЕ)
ПОДЕЛА ПРИПОВЕТКЕ НА ЦЕЛИНЕ
 УВОД (ЕКСПОЗИЦИЈА) – чобанин
 ЗАПЛЕТ – сусрет са змијом и награда > немушти језик
 КУЛМИНАЦИЈА – богати чобанин за време Божића
 ПРЕОКРЕТ (ПЕРИПЕТИЈА) (ОБРТ) – радознала жена
 РАСПЛЕТ – дозивање памети
● ДЕЧАЦИ – анализа чобаниног лика (упоран, поштен и верни слуга,
радознао, поштен, љубопитљив, доброчинитељ, несебичан...)
● ДЕВОЈЧИЦЕ – анализа лика чобанинове жене (послушна
домаћица, досадна, упорна, радознала, хировита, брбљива,
насртљива, непромишљена...)
● Подстичем ученике да уоче контрасте у приповеци и наводим их
 на разговор о њима:
 родитељи – деца
 свет људи – свет животиња
 стари – млади
 господари – слуге
 муж (мушкарац) – жена
 верност – неверност
 материјално – духовно
Завршни део часа: ● ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ – Приповетка или бајка?
(13 минута) ● ДЕЧАЦИ наводе реалне мотиве. (пожар у шуми, налажење блага у
земљи, верни пас, кажњавање жене)
● ДЕВОЈЧИЦЕ наводе фантастичне, бајковите мотиве. (човеколико
понашање змије, разумевање говора животиња, капија од змија,
почиње као бајка, награда јунаку, добро побеђује, три искушења,
помоћник)
● Заједнички закључак: И приповетка и бајка.
● У Читанци је постављено питање: Колико би теби значио немушти
језик? Подстичем ученике да се препусте машти и поделе са свима
нама своје идеје.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
● Кажем ученицима да прочитају народну приповетку „Усуд” за 4.
час. Потом делим ученике у две групе (према парним и непарним
бројевима у дневнику), а задатак је да размисле о следећим темама:
 Прва група: Немушти језик – предност или невоља
 Друга група: Усуд или лични избор
● Подсећам ученике да ћемо следећег часа говорити о историји
српског језика те је потребно поновити градиво из седмог разреда.
Поред уџбеника за седми разред, ученици могу користити и
школску свеску из седмог разреда. Заинтересовани ученици могу
издвојити кључне речи из лекције (Граматика, стране 8–15).

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
(датум)
Немушти језик

(народна приповетка)

Интернационални мотив

Подела на целине

- УВОД (ЕКСПОЗИЦИЈА)
- ЗАПЛЕТ
- КУЛМИНАЦИЈА
- ПРЕОКРЕТ (ПЕРИПЕТИЈА) (ОБРТ)
- РАСПЛЕТ

Приповетка или бајка?

 ПРИЛОЗИ
Наставни материјал: Истраживачки задаци

ПРВА ГРУПА – Дечаци

1. Подсети се основних карактеристика народне књижевности.

2. Вук Стефановић Караџић је записао народне умотворине. Између осталих, записао је и
ову приповетку. Информиши се детаљније о томе.
3. Говор животиња или немушти језик је главни мотив ове приповетке. Проучи „Свет
занимљивости” (Читанка, страна 11), па додај и неке своје примере.
4. Наведи најмање пет порука приповетке.
5. Издвој реалне мотиве из приповетке.
6. Покушај да поделиш приповетку поштујући композиционе целине епског (и драмског)
дела. И не заборави да даш наслове својим целинама.
7. Анализирај лик чобанина, аргументујући сваку особину примером из саме приповетке.

ДРУГА ГРУПА – Девојчице

1. Подсети се поделе народне прозе.

2. Издвој мање познате и непознате речи и изразе из ове приповетке и објасни њихово
значење.
3. Уочи тему и идеју ове приповетке.
4. Наведи најмање пет порука приповетке.
5. Издвој фантастичне, бајковите мотиве из приповетке.
6. Покушај да поделиш приповетку поштујући композиционе целине епског (и драмског)
дела. И не заборави да даш наслове својим целинама.
7. Анализирај лик чобанинове жене, аргументујући сваку особину примером из саме
приповетке.