Методика наставе почетног читања и писања

Ти добри мали људи не знају

колико то стаје времена и муке
да човек научи како да чита.
Мени је за то требало осамдесет
година и ја још и сада не могу
рећи да сам дошао до циља.
Гете
 Успех у настави матерњег језика, као и уопште
успех у школи умногоме зависи од тога како је ученик савладао читање и
писање.
 Савремена цивилизација наметнула је потребу да дете што пре научи да чита и
пише како би се споразумело са околином.
 Увести ученика у вештину читања и писања значи оспособити га да разуме
живот. Зато је важно да ученик првог разреда осети потребу за учењем читања
и писања да му тај задатак чини радост, а не оптерећење.
 Непроцењива је улога наставника у свему томе, јер оно што је једном добро
научено остаје за цео живот.
 ЦИЉЕВИ наставе почетног читања и писања

 Да ученик буде оспособљен да усвоји стандардни изговор

гласова, речи и реченица.
 Да повезује слова у речи, речи у реченице.
 Да учећи читање развија осећај за језик.
 Да ученици целовито схватају речи, а не као пуку скупину
слова.
 Читајући текстове ученици разумеју нове ситуације,
садржине, нове ликове чиме се успешно сналазе у животу.
 Пишући стичу основне хигијенске навике: положај тела,
удаљеност текста од очију, развијају позитивне особине
личности: уредност, прецизност, одговорност...
 ЗАДАЦИ наставе почетног читања и писања

 Да ученици савладају вештину читања и писања.

 Савладају технику читања и писања до одређеног степена (течно и
изражајно читање).
 Да разумеју оно што прочитају.
 Да обогаћују свој речник новим речима и изразима.
 Да стекну одређене навике везане за читање и служење књигом.
 Да овом наставом подстичемо тежњу и потребу за стицањем нових
знања, за самообразовањем.
 Да ученике оспособимо за коришћење штампе и штампане речи у
животу.
 Да подстичемо развој интелектуалних и психолошких способности
ученика.
 Да развијамо одређене навике у раду и понашању.
 Да развијамо смисао за тачност, уредност, одговорност и слично.
Улога наставника у настави почетног читања и писања

Учитељска армија је
једина армија на свету,
коју свака цивилизација
може признати без стида.
Виктор Иго

 Ако је наставник уметник ватрено заљубљен у своје дело, како каже

Чехов, а уз то има добро стручно и опште образовање, ако је
самокритичан, ангажован, динамичан, рад на учењу почетног
читања и писања биће за њега задовољство, а за ученике радост.
 Учење почетног читања и писања не трпи формализам и
импровизацију, коришћење увек истих метода и поступака.
 У настави почетног читања и писања наставник има огромну
одговорност јер му је поверено велико благо – свест младог човека.
 Неки проблеми наставе почетног читања и писања

 Када почети са учењем читања и писања?

 Редослед учења слова (фонетска структура гласова,
графичка структура слова, фреквенција гласова и слова у
језику, графичка сличност слова, читљивост, наречје,
избор метода и поступака, избор писма).
 Каквим словима почети?
 Индивидуалне разлике ученика
 Наставни план и програм (предбукварски, букварски и
постбукварски период)
 Говор ученика и говор наставника
 Писање и леворукост
 Педагошки захтеви у настави почетног читања
и писања
Према Назаровој:
 Циљеви часа се не саопштавају одмах у целини.
 Задаци морају бити формулисани кратким реченицама, сажето и
конкретно.
 У свакој етапи часа ученици морају бити активирани (питањима,
објашњењима, задацима...)
 Час не сме бити претрпан очигледним наставним средствима.
 Добар део часа мора се посветити вежбању читања.
 На часовима обраде нових слова треба примењивати гласовне
вежбе како би ученици гласове брзо препознавали.
 При планирању градива треба имати на уму способности сваког
ученика.
 Самостални рад треба бити у директној вези са садржајем часа.
 Општедидактички и специјалнодидактички
захтеви
Руски теоретичар Љвов истиче следеће општедидактичке и
специјланодидактичке захтеве.

Општедидактички захтеви:
 Васпитни карактер часа.
 Јасност циљева учења на часу, шта се ново учи, које се навике развијају.
 Како се час одвија, повезаност са претходним и следећим часом.
 Избор методичких средстава и материјала.
 Диференцирани и индивидуализовани приступ ученицима.
 Научност, доступност и други дидактички захтеви.

Специјалнодидактички захтеви:
 Да на часовима влада атмосфера развијене говорне културе.
 Да се на сваком часу развија осећање за језик и његову изражајност.
 Од првог дана треба радити на богаћењу речника ученика.
 Читање и писање гледати у јединственом односу.
 Методе у настави почетног читања и писања
Све методе су по пореклу емпиријске, тј. прво су настале у наставној
пракси, па су од дидактичко-експерименталне фазе прелазиле на ниво
научно-теоријске идентификације.
Могућа су два пута увођења ученика у почетно читање и писање:

1. Када се полази од елемената језика (гласова и слова) па се њиховом

синтезом долази до целине (речи, реченица и текста) – синтетичка
метода (синтеза):

елементи (к + и + ш +а) целина (киша) = синтетичка метода

2. Када се полази од језичке целине (текст, реченица, реч) и анализом

долази до елемената целине (гласа и слова) – аналитичка метода
(анализа):

целина (киша) елементи (к + и + ш +а) = аналитичка метода

 Методе у настави почетног читања и писања

Људска природа израста

или у биљку или у коров,
зато ваља на време заливати једно,
а чупати друго.
Франсис Бекон

 Синтетичке методе (метода срицања, шчитавања, метода гласања,

слоговна, метода природних гласова, фонографичка метода, појмовна
(фонетичка) метода, фономимичка метода и учење читања помоћу писања).

 Аналитичке методе (метода текста, метода нормалних реченица, метода

нормалних речи и метода нормалних слогова).

 Глобална метода

 Аналитичко-синтетичке методе (гласовна аналитичко-синтетичка

метода).
 Аналитичке методе
 Метода текста (Жакотоова) метода заснива се на систематској анализи текста,
односно реченица, а служи се поступком анализе и синтезе. Текст би више пута
био читан, као и реченице у њему, а ученици би их запамћивали и препознавали
током читања.
 Метода нормалних реченица полази од лакших текстова, или краћих реченица
блиских дечјем узрасту. Начин рада је исти као код Жакотоове методе.
 Метода нормалних речи (при обради слова посматра се одређена ствар,
предмет па се истиче њен назив, записује се на табли, а онда склања слика и
остаје назив који се анализира на гласове, слова и истиче глас-слово које се
обрађује.
 Метода нормалних слогова, заснива се на обради слога као језичког елемента.
Најпре се обраде сви самогласници методом нормалних гласова, јер они сами
чине слог, затим се уче сугласници, повезани у слогове са одређеним
самогласником. Ова метода не одговара природи нашег језика.
 Предности су што ове методе инсистирају на схватању прочитаног, развијају
мишљење и разумевање, а недостатак им је што не поклањају довољно пажње
обради гласова и слова.
 Синтетичке методе

 Методе срицања
Ова метода је стара више од две хиљаде година. Први су је примењивали
стари Грци и Римљани, а касније је постала популарна у целој Европи.
Учење почетног читања по овој методи почињало је упознавањем слова као
језичких елемената. Ученици су морали да познају сва слова редом, па
отуда назив алфабетска метода (азбучна и абецедна).
 Да би се нека реч срицала ученик је морао прво да изговори слова у првом
слогу, затим у другом (слоговно срицање) итд. Деда: добро-Д, јесте-Е, аз-
А, добро-Д деда

 Поред слоговног постојало је и гласовно срицање, када ученик није реч

раздвајао на слогове већ је срицао целу реч. Ово је тзв. старо срицање.

 У првој половини прошлог века тзв. ново срицање је заменило ово старо.
По новом срицању деца нису учила имена слова, већ су слова именовала
одговарајућим гласовима, као данас: а=а, б=б, в=в итд. Д-е-д-а
 Синтетичке методе
 Шчитавање се састоји у томе што се у току читања поједини гласови речи
коју читамо отежу мало више него у говору. Док се отеже глас се спаја са
следећим, па опет са следећим гласом, чинећи тако једну гласовну средину.
Поступак шчитавања данас се користи у тзв. синтетичким вежбама.
Те вежбе се обично организују у припремном периоду читања и
писања. Тада се бирају најпре краће и деци познате речи па се
изговарају “отезањем”. Гласовно шчитавање масовно се користи у
савременим школама, слоговно мање или готово никако, јер је
носилац значења реч као целина, а не слог.
 Метода гласања: Синтетички поступак методе гласања одвијао се
тако што наставник покрије друго слово и тако редом свако следеће,
а ученици гласно изговарају, гласају док наставник не открије
следеће покривено слово и тада спајају први глас с другим у један
слог, односно реч. Ученици су по овој методи учили најпре редом сва
мала слова алфабета, с том разликом што нису учили имена слова
већ су их чисто изговарала.
 Синтетичке методе

• Метода природних нормалних гласова: глас се уочава у његовом

природном контексту, у природи и околини, па се опонаша у учионици да
би се поступно дошло до његовог појма.
• Фонографичка метода састоји се у тражењу веза између облика
предмета и облика слова. Ученици лакше усвајају слово као апстрактан
знак ако га повежу са неким конкретним предметом (О као обруч...).
• Поступак појмовне методе има за циљ да олакша схватање везе између
гласа и слова. Ова метода полази од сазнања до којих је дошла фонетика.
Ученици уче како се формира глас, какав положај заузимају поједини
говорни органи у процесу изговарања гласова. Наставник помоћу
фотографија, слика и других модела објашњава како настаје глас.
• Синтетичке методе полазе од мањих говорних елемената који се
синтезом сливају у целину. Ове методе инсистирају на схватању говорних
елемената или јединица читања, недостатак им је што су тешко
успостављале везу између читања и разумевања прочитаног.
 Глобална метода
 Суштину чини сазнање да је дете, живећи у савременим условима,
приморано да на одређени начин учи и пре школе.
 Дете самостално упознаје животне околности, учи самостално и активно, а
не пасивно.
• Читање се учи запамћивањем речи и реченица које се не растављају на
елементе већ се у свести ученика фиксирају као целине с одређеним
значењем.
• Глобална метода није могла да опстане у земљама фонетског језика и
правописа. Глобална метода се, у нашој земљи, користи у комбинацији са
другим методама.
 Њене предности су што инсистира на целовитом читању речи и реченица,
што је главни циљ учења читања. Поборници ове методе истичу као предност
могућност индивидуализације наставе почетног читања и писања.
• Противници глобалне методе наводе као њене недостатке да не развија
мишљење ученика, да се ослања на визуелно и механичко памћење, због чега
нема васпитно-образовно значење.
 Аналитичко-синтетичке методе
 Аналитичко–синтетичке методе представљају комбинацију аналитичких,
синтетичких метода и глобалне методе. Одбациле су недостатке и на
једноставан начин превазишле слабости. У њима се полази од анализе, тј.
од текста, реченице и речи, затим се аналитички упознају елементи целине
(глас, слово), онда се синтезом (преко гласа, а негде и преко слога) иде
према целини. Истовремено се упознају и говорни елементи и целина, при
чему се води брига и о разумевању прочитаног. Зове се гласовна зато што за
основу узима обраду гласа и зато што обради слова претходи обрада гласа.
 Од синтетичких метода преузела је обраду говорних елемената–гласа и
слова, од аналитичких метода преузела је инсистирање на разумевању
прочитаног, а разумевање је немогуће без целовитог схватања речи. Садржи
позитивне елементе и глобалне методе.
 Бројни су разлози зашто је ова метода у нашој средини постала основна
метода у настави почетног читања и писања. Морфолошка структура нашег
језика подразумева да се променом облика речи мења и њено значење;
фонетска природа нашег правописа значи подударност фонемске и
графемске структуре речи.
 Гласовна аналитичко-синтетичка метода
 Добра страна гласовне аналитичко–синтетичке методе је што се може
методички организовати на много начина и тако пружа велике могућности
стваралачке примене. Постоје разне варијанте и варијације ове методе,
мада је основни поступак у свима исти, полази се од ученицима
интересантне приче.
 Значај гласовне аналитичко–синтетичке методе у настави почетног читања
и писања огледа се, између осталог, и у следећем:

1. Учење по овој методи има васпитни карактер.

2. Кроз систем аналитичко–синтетичких задатака ученик развија умне
способности, потребу за сазнањем, логично мишљење.
3. Ова метода је значајна, јер се процес учења читања заснива на тексту
узетом из животне околине ученика,
4. У неким поступцима ове методе веома се интензивно користе знања која
ученици доносе у школу.
Нема најбоље методе већ постоји само најбољи учитељ!
Толстој