UVOD U DIDAKTIKU

Centar za obrazovanje nastvnika

Šta nas očekuje...

 Čime se bavi didaktika

 Različiti didaktički pristupi/modeli

 Različite vrste nastave

Elementi za definisanje
(opšte) didaktike

 Didaktika: Pedagoška naučna disciplina koja se

bavi nastavom
 Didaktika: Teorija nastave (podučavanja – učenja)

 Nastava: podučavanje i učenje

 Nastava: (najviše) intencionalan i sistematičan
oblik obrazovanja koji se odvija u školama
(institucionalnom obrazovanju)
Didaktičke teme:
 Programiranje i planiranje nastave
 Nastavni proces (shvatanje učenja – nastavni modeli
– načini organizovanja, principi, metode, oblici rada,
grupna dinamika...)
 Nastavni sadržaji, ciljevi i ishodi
 Povratna informacija – evaluacija nastave i praćenje i
ocenjivanje napredovanja učenika
 Nastavna sredstva (+ izbor i razvijanje udžbenika,
didaktičkog softvera…)
 Istorija didaktičkog mišljenja

Komenski (XVII vek): obrazovanje za sve, masovno

obrazovanje, razredno-predmetno časovni sistem,
načela u obrazovanju (od opšteg ka posebnom, od
bližeg ka daljem, od lakšeg ka težem), princip
očiglednosti...
Herbart (XIX vek): bavi se postupcima NASTAVNIKA
putem kojih se učenici upoznaju sa novim sadržajima
(formalni stupnjevi nastave).
 Herbartovi formalni stupnjevi
saznajnog procesa / procesa nastave
 Istorija didaktičkog mišljenja

Komenski (XVII vek): obrazovanje za sve, masovno

obrazovanje, razredno-predmetno časovni sistem,
načela u obrazovanju (od opšteg ka posebnom, od
bližeg ka daljem, od lakšeg ka težem), princip
očiglednosti...
Herbart (XIX vek): bavi se postupcima NASTAVNIKA
putem kojih se učenici upoznaju sa novim sadržajima
(formalni stupnjevi nastave).
Djui (XX vek): pridaje značaj aktivnosti UČENjA, aktivnoj
ulozi UČENIKA u nastavi.
Neka pitanja herbartijanske didaktike:

- Kako da obradim, oblikujem, prikažem nastavni

sadržaj
- Kako da artikulišem nastavu - rasčlanim u sadržajne
jedinice, odredim redosled izlaganja, dam
smernice…
- Kako da sadržaje predstavim očigledno
- Kako da navedem učenike da usvoje nove sadržaje
- (kako da navedem učenike da od predstava razviju
pojmove)
Neka pitanja reformske didaktike:

 Kako da strukturiram okolinu za učenje

 Kako da obezbedim relevantnu aktivnost učenika
 Kako da omogućim što veće uključivanje učenika u
aktivnost
 kako da obezbedim “subjekatsku poziciju učenika”
Tipična didaktička pitanja
Fokus: učenik, nastavni proces kroz
Fokus: sadržaj, aktivnosti nastavnika
aktivnosti učenja
HERBARTIJANSKA DIDAKTIKA
 Kako da predstavim sadržaje
očigledno... REFORMSKA DIDAKTIKA
 Kako da obradim, oblikujem,
prikažem elemente nastavnog  Kako da strukturiram okolinu
sadržaja za učenje
 Kako da artikulišem nastavu  Kako da obezbedim
(rasčlanim u sadržajne jedinice, relevantnu aktivnost učenika
dam smernice...)
 Kako da omogućim i
 Kako da navedem učenika da
usvoji nove sadržaje podstaknem što veće
 Kako da zasnujem odnos
uključivanje učenika u
učenika prema nastavnom aktivnost
sadržaju...
 Kako da obezbedim da od
predstava razviju pojmove
TADICIONALNA VS REFORMSKA DIDAKTIKA
– različite nastave
Tradicionalna (herbartijanska)
didaktika: didaktika Reformska didaktika / :
poučavanja didaktika učenja
 O nastavi danas: savremene težnje...

 Misliti o procesu “u glavama učenika” - kako stvoriti

uslove za (nevidljive) aktivnosti kroz koje se
konstruiše znanje (dolazi do učenja), promena fokusa
sa aktivnosti nastavnika na aktivnost učenika
 “koreografija”, “scenario” = planirati kako podstaći
učenje, podučavanje se ne posmatra odvojeno od
učenja
 Misliti o celovitom razvoju – ukupnosti učenja
PODUČAVANJE I UČENJE
- VRSTE NASTAVE -
Centar za obrazovanje nastavnika
ZADACI za razmišljanje i beleženje
(dok čitate tekst na slajdovima u nastavku):

 Šta su prednosti a šta nedostaci koje vrste

nastave?
 Koja je vrsta nastave najbolja i zbog čega?

Na ove teme možete pisati i kratke eseje za svoj

portfolio. Za portfolio možete, takođe, opisivati i
analizirati primere časova i zadataka iz svog
učeničkog i studentskog iskustvo koje odgovaraju
nekom od opisanih tipova nastave)
Predavačka nastava – receptivno učenje

 Cilj: prikazivanje jasno

strukturiranog sadržaja
(znanja)
 Pristup: transmisivni
(prenošenje znanja )
 Strategija: direktna
objašnjenja, instrukcije,  Učenici naknadno
kontrola usvajaju – pamte...
 Metod: predavanje
 Oblik organizacije:
frontalna nastava
Predavačka nastava – receptivno učenje

Prednosti frontalne nastave: Kritike:

 Ekonomičnost
(vremena i novca)
 Odgovara nekim sadržajima
(lakšim)
i kada su predznanja učenika
ujednačena
 Jednostavnost
 Olakšava kontrolu discipline
(da li... ?)
 Pasivno, receptivno učenje i
mehanicističko bubanje
 Preopterećenost učenika,
preopširnost gradiva
 Izolovanost znanja od iskustva
 Zanemarianje socijalnih
aspekata razvoja i ličnosti u celini
na uštrb znanja
 Autoritarno vezivanje...
 Zanemarivanje individualnih
razlika među učenicima
Problemska nastava: učenje putem otkrivanja

 Cilj: oblikovati saznavanje koje  induktivno otkrivanje,

prevazilazi izložene informacije heurističko učenje,
rešavanje problema,
 Pristup: otkrivanje znanja istraživanje
 Strategija: (samo)aktiviranje  učenik otkriva tehnike i
učenika - aktivno učenje, postupke sticanja znanja
stvaranje uslova za otkrivanje
kroz problemski materijal
 Metode: rešavanje problema,
istraživanje učenika
 Oblik organizacije: fleksibilan
Problemska nastava: učenje putem otkrivanja

Prednosti Kritike
 Kognitivizam
 Veća sposobnost primene  Može ostati odvojeno
 Učenje postupaka i razvoj školsko učenje od
sposobnosti
životnih situacija
 Praćenje interesovanja
učenika
 Aktiviranje učenika:
razvoj motivacije za
učenje, samorefleksivnosti
i metakognicije
 Grupna nastava:
kooperativno učenje

 Cilj: psihosocijalni i
kognitivni razvoj
 Pristup: interaktivni
razvoj grupnih odnosa i
grupne dinamike, timski
rad na rešavanju  Učenici radeći timski
zadataka
rešavaju zadatke, zatim
 Strategija: kooperacija razmenjuju ideje i na
 Metod: fleksibilno kraju se sumiraju
 Oblik organizacije: grupni rezultati rada svih grupa
 Grupna nastava:
kooperativno učenje
Prednosti
 Razvoj kognitivnih sposobnosti
višeg reda
 Trajnost znanja
 Psihosocijalni razvoj
 Participacija učenika, aktivnost –
povećanje inicijativnosti,
fleksibilnosti
 Pozitivan odnos prema sebi
 Pozitivan odnos prema učenju
 Razvoj samostalnosti, samouvida
i samorefleksivnosti, sposobnost
planiranja...
 Razvoj celovite ličnosti
 Osnov za demokratične odnose
Kritike
 Otpori :
- Institucionalni: razlika između
deklarativnog značaja vaspitne
uloge škole i skrivenog
programa (arhitektura, uzrasno
grupisanje, vremenska
organizacija)
- Individualni (navike)
 Zahteva drugačiji rad nastavnika
(pokretač i motivator,
organzator, demonstrator,
usklađivač...)
 Izaziva “strah od haosa” kod
nastavnika
 Navike učenja i kompetencije
učenika
Dobra nastava = Nastava u kojoj dolazi do
učenja

Različita učenja Različita podučavanja

 različiti učenici  različita podučavanja

 različiti sadržaji  različita podučavanja
 različiti ciljevi  različita podučavanja
Zadatak koji šaljete kao pokazatelj
aktivnosti na času:
 Kojoj vrsti didaktike (reformska ili tradicionalna)
odgovara koja vrsta nastave?
 Koja koncepcija obrazovanja je u osnovi koje vrste
nastave?