Egzemplarna nastava: Prednosti: uspeno se obrauju ire nastavne celine sa dosta slinih sadraja, poveava se aktivnost uenika, doprinosi

osamostaljivanju uenika, navikava uenike na korienje savremene nastavne tehnologije, razvija mo opaanja i uoptavanja. Nedostaci: rad po tuem modelu, traenje originalnih modela za reavanje svih ivotnih situacija je nerealno, teko je odabrati tipne sadraje i modele i rei da su ba oni pravi. Timska nastava: Protagonisti timske nastave se zalau za: kvalitetniju komunikaciju subjekata u nastavi, fleksibilniji pristup u grupisanju uenika u nastavi, fleksibilniji pristup vremenskom trajanju nastavnog rada, bolje uslove rada u nastavi, interdisciplinarni i celovit pristup prouavanju nstavnig gradiva, individualizaciju nastavnog rada i sve vrednosti koje iz nje proizilaze. Prednosti: kombinovanje najuspenijih specijalnosti nastavnika, demonstracija viegodinjeg iskustva, fleksibilnost pri izboru sadraja i korienju vremena rada, diferencijacija i individualizaciaj rada u nastavi, korienje raznovrsnih izvora znanja i vea aktivnost uenika. Nedostaci: nedovoljno definisan nastavni sistem, previe se zasniva na neargumentovanoj kritici RP sistema, sve njene vrednosti su oslonjene na postojeesisteme nastave i socioloke oblike nastavnog rada. Organizacija timske nastave je sloena. Problemska nastava: Problem je subjektivni doivljaj neega, neke tekoe, prepreke, smetnje i svega onoga u emu uenik ranije nije bio. Problemska situacija je specifino psihiko stanje nastalo u knfliktu subjekta (uenika) i objekta (neega izvan njega). To je stanje iznenaenja, mentalne zbunjenosti, mogueg negativnio uticaja nevanih i nepoznatih svojstava na reavanje problema. Tvorci getalt teorije navode etiri faze u reavanju problema, a to su: 1) preparacija (upoznavanje elemenata problema) 2) inkubacja (privdan mir u kom je misao ipak aktivna) 3) iluminacija (iznenadno reenje) 4) verifikacija (proveravanje). Problem ima: vaspitni, obrazovni i emocionalni znaaj. Obrazovni znaaj problema: poveanje kvantuma znanja, trajnost steenih znanja, primenljivost steenih znanja pospeivanje uenja pomou transfera, znatno smanjenje greaka u miljenju, bolje shvatanje sutine zakonitosti vea sposobnost za rad i uenje, razvoj kritikog miljenja, razvoj sposobnosti za pronalaenje razliitih odgovora, mogunost istraivakog pristupa. Emocionalni znaaj problema: zainteresovanost i motivacija koja prati uenje, bolja angaovanost i upornost u traganju za racionalizaciom u iznalaenju puteva za reavanje problema, bolji napor da se uklanjanjem tekoa u reavanju problemske situacije doe do postavljanja hipoteze. Vaspitni znaaj problema: usmerenost ka cilju, stanje zadovoljstva zbog naenog reenja, kolektivni duh, elja za saradnjom s drugima, oseanje divljenja prema nauci.