Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac Informacione tehnologije

METODIKA NASTAVE INFORMATIKE

PREDAVANJA 2012/13.
mr Svetlana Jevremovi

Didaktike metode u informatikom obrazovanju

Osnovne didaktike metode:

Metoda usmenog izlaganja

Metoda razgovora Metoda rada na tekstu Metoda pisanih radova Metoda ilustracije i demonstracije Metoda laboratorijskih i praktinih radova

Specifine nastavne metode za informatiko obrazovanje:

Projektna metoda Metoda referata Metoda korak po korak

Metoda usmenog izlaganja

Primenjuje se od prvih oblika vaspitanja pa do danas. Sutinu ove metode odreuje postupak monolokog (nastavnikovog) izlaganja, objanjavanj i tumaenja odreenih sadraja Nastavnik je osnovni ili dominantni subjekt obrazovnog procesa Postoji didaktiko opravdanje da se ova metoda povremeno primenjuje i u oblasti informatikog obrazovanja (pre svega za sticanje znanja koja imaju teorijski karakter, o kojima uenici nemaju potrebna predznanja i iskustva). Metodike varijante Metode usmenog izlaganja u informatikom obrazovanju:

teorijsko predavanje predavanje uz upotrebu raunara i drugih savremenih sredstava predavanje kombinovano sa razgovorom usmeno opisivanje i objanjavanje

Metoda razgovora

Metoda razgovora pripada verbalnim metodama Sutinu ove metode ine razliite varijante razgovora nastavnika i uenika u procesu sticanja znanja, vetina i navika Najea primena ove metode podrazumeva postavljanje pitanja i traganje za adekvatnim odgovorima. Ova metoda se koristi i u irem znaenju raspravi uenika i nastavnika koja uvek ne mora imati pitanje. U istorijskom razvoju ove metode uoavaju se tri modaliteta:
1. sokratovski (majeutiki) razgovor (navoenje sagovornika da sam otkrije sutinu), 2. katehetiki razgovor (razgovor po unapred pripremljenim pitanjima) i 3. heuristiki razgovor (nastavnik pomou razvojnih pitanja podstie uenike da samostalno zakljuuju).

Metode savremene informatike nastave

U savremenoj informatikoj nastavi i obrazovanju najee se primenjuju metodiki modaliteti poznati pod nazivom razvojni i slobodni razgovor. U obe varijante ovog razgovora relevantan didaktiki problem je izbor i formulisanje pitanja za razgovor. Mogue je primenjivati sledee oblike pitanja:
a)

b)

jednostavna ili jednoznana pitanja (najodreenija i poinju reima: gde, koji, koliko, ime,..; koriste se prilikom ponavljanja i utvrivanja gradiva), vieznana pitanja (precizna, neodreena, nejasna. Npr.
ta se deava kada pokrenete program?)

c)

d)

e)

alternativna ili disjunktivna pitanja (trai se izbor izmeu dve alternative, sadre veznik ili ) retorika pitanja (postavlja nastavnik i na njih sam odgovara, ime pojaava interesovanje uenika) viestruka ili sloena pitanja (sadre u sebi vie pitanja).

Pitanja u nastavi imaju vie didaktikih funkcija:

usmeravanje misaone aktivnosti uenika, zadravanje na bitnom, podsticanje samostalnosti uenika i proveravanje uspenosti u usvajanju sadraja

Metoda rada na tekstu (1)

Metoda rada na tekstu predstavlja postupke sticanja znanja na osnovu itanja unapred pripremljenih tekstova.

Osnovni uslov za primenu ove metode jeste tekst koji se moe preuzeti iz udbenika, prirunika, enciklopedija, radnih sveski i druge literature.
Pored navedenih izvora u informatikom obrazovanju mogue je koristiti i tekstove smetene u memoriji kompjutera, fle memorijama ili drugim tehnikim reenjima. Tekst metoda koristi se vie u jeziku i drutvenim naukama Primenom metode rada na tekstu moe se vebati:
a) b) c) d) tehnika i logika itanja obrada novih programskih sadraja itanje radi pamenja sadraja rad na tekstu kao postupak podsticanja i razvijanja kritikog miljenja i stvaralatva

Metoda rada na tekstu (2)

PREDNOSTI :
usvajanje znanja vee preciznosti i preglednosti mogunost eeg ponavljanja istih sadraja bogaenje renika i izgraivanje knjievnog stila sticanje navika druenja sa knjigom, negovanje italake kulture

NEDOSTACI:
ne slue se uenici koji nisu savladali vetinu itanja tee se prilagoditi interesovanjima, predznanjima i sposobnostima uenika trai vei mentalni napor i koncetraciju uenika.

Specifine didaktike metode u informatikom obrazovanju

Metodiari informatikog obrazovanja (V. Sotirovi) pokuavaju teorijski osmisliti i praktino proveriti i neke specifine nastavne metode za informatiko obrazovanje:
a) projektna metoda (spajanje uenja sa radom i ivotom; njena primena u nastavi podrazumeva zajedniki rad uenika, nastavnika i roditelja) b) metoda referata c) metoda korak po korak (Step by step) Monometodizam (shvatanje prema kom je sve sadraje na svim Polimetodizam (shvatanje o postojanju velikog broja nastavnih
metoda)

nivoima obrazovanja mogue usvojiti primenom samo jedne metode)

Nastavni oblici u informatikom obrazovanju

Nastavni oblici u informatikom obrazovanju

Najea definicija:

Nastavni oblik je nain aktivnosti nastavnika i uenika koji karakterie odgovarajua vrsta socioloke organizovanosti. Frontalni oblik nastavnog rada Grupni oblik Rad u parovima Individualni oblik nastavnog rada

Frontalni oblik nastavnog rada

Oblik organizacije u kome jedan nastavnik istovremeno radi sa velikom grupom uenika celim odeljenjem (kolektivni oblik nastavnog rada) Aktivnost je preteno na strani nastavnika, to omoguuje celovito i pregledno izlaganje nastavnih sadraja. Nastavnik radi istovremeno sa velikim brojem uenika (isto gradivo izlae, tumai, objanjava
demonstrira svima istovremeno; postavlja pitanje svima u odeljenju, a uenik koji odgovara ini to pred celim odeljenjem) i zato je sa aspekta vremena

ekonomian. Pored obrazovnih, ovaj oblik nastavnog rada ima i vaspitne komponente (uenik se vaspitava u kolektivu i za kolektiv).

Frontalni oblik nastavnog rada ogranienja i slabosti

Dominantna i prenaglaena aktivnost nastavnika koji je u ulozi gotovog isporuioca znanja Frontalna nastava je usmerena prema prosenom ueniku Nemogunost potpunijeg povezivanja teorije i prakse Tekoe u odravanju panje i misaone aktivnosti uenika Nemogunost nastavnika da na asu komunicira sa svakim uenikom Zbog svega navedenog, frontalni oblik nastavnog rada ne sme biti i jedini, nego se mora kombinovati sa ostalim oblicima.

Frontalni oblik nastavnog rada u informatikom obrazovanju

Nema one vrednosti koje se mogu ostvariti u nastavi drugih predmeta. Sadraji informatikog obrazovanja, posebno praktian rad na raunaru, nije podesan za rad u veoj grupi (odeljenju). Ipak, postoje informatiki sadraji teorijskog karaktera koji se mogu usvajati frontalnim oblikom nastavnog rada Frontalni rad u informatikom obrazovanju moe se koristiti i kao uvodna i zavrna aktivnost kod primene drugih oblika rada.

Grupni oblik nastavnog rada

Oblik organizacije u kojem se vaspitno-obrazovni rad izvodi u manjim grupama koje se, u pojedinim fazama rada integriu u vei kolektiv (odeljenje). U odnosu na frontalni, grupni oblik nastavnog rada ima vei broj prednosti:
Obrazovni proces se prilagoava, ne prema prosenom ueniku, nego prema pojedincu u grupi. Aktivnosti u grupi znatno vee u odnosu na odeljenje. U grupnom radu uenici dobijaju odreene zadatke koje sami reavaju pri emu se poveavaju motivisanost i interesovanje za rad. Omoguava praktinu primenu znanja U grupnom radu razvija se vea socijalizacija i saradnja meu uenicima

Grupni oblik nastavnog rada

U grupnom nastavnom obliku rada uenici razvijaju intelektualne sposobnosti:

uoavanje i razdvajanje bitnog od nebitnog preciznost opservacije analiza pojava zakonitosti usvajanje pojmova izvoenje odreenih zakljuaka na osnovu linog iskustva i saznanja

Grupni oblik nastavnog rada ogranienja i slabosti

Nisu svi programski sadraji pogodni za grupnu obradu. Pojedini uenici zainteresovaniji su za individualni rad nego za grupni. Nedostatak materijalno-tehnikih sredstava za rad u veem broju grupa. Nedovoljna obuenost nastavnika za organizaciju i izvoenje grupnog oblika rada

Grupni oblik nastavnog rada vrste

a) Kriterijum: nain formiranja grupa
Homogene grupe Heterogene grupe

b) Kriterijum: vrsta radnih zadataka

Grupe za pripremu i sakupljanje nastavne grae Grupe za obradu novih sadraja

Klasifikacija po kriterijumu b) vri se u toku nastavnog procesa (priprema, obrada, ...) Ovakav nain rada ne angauje sve uenike podjednako
Sve grupe rade identine zadatke Svaka grupa ima razliite zadatke Postoje parovi grupa koji rade iste zadatke

Homogene i heterogene grupe

Homogene grupe su one koje se formiraju od uenika koji imaju priblino isti nivo znanja ili odreenih sposobnosti. Rad sa homogenim grupama je veoma sloen. Obdarenim uenicima nastavnik obezbeuje bre i potpunije sticanje irih znanja. Grupe sa slabijim uenicima zahtevaju dodatno angaovanje i veu pomo pri uenju. Rutinerstvo i ablonizam - posle dueg vremena zajednikog rada sa grupama stalnih sastava. Heterogene grupe su one koje se sastoje od uenika razliitih znanja i sposobnosti. Izbor uenika u takve grupe vri se prema:
dobrovoljnost, azbuni redosled, interesovanje, i sl.

Rad u parovima (rad u tandemu)

Rad u parovima u sutini predstavlja rad u malim grupama koje se sastoje samo od po dva uenika (rad u tandemu varijanta grupnog rada). Prednosti:
Razvijanje drugarskih odnosa (uvaavanje tueg miljenja, prati se i slua sagovornik, osposobljavanje za razumevanje razlika u miljenjima, te razvijanje razliitih oblika tolerancije)

Ogranienja:
Pre organizacije bilo kog oblika rada u parovima, nastavnik mora proveriti nivo osposobljenosti uenika za samostalan rad i meusobno komuniciranje.

U informatikom obrazovanju jedno od veoma bitnih pedagokih pitanja jeste problem sastavljanja parova. Parovi mogu biti homogeni i heterogeni (kao i grupe) Koji je efikasniji oblik rada u grupama?

Rad u parovima (rad u tandemu)

U informatikom obrazovanju, posebno kod praktinog rada na raunarima, heterogeni parovi postiu vee obrazovne rezultate. Izbor vrste parova usaglasiti i sa sloenou i prirodom informatikih sadraja. Vrste zadataka za reavanje Izbor vrste zadataka za rad u parovima determinisan je nivoom osposobljenosti nastavnika i nivoom materijalno-tehnikih uslova za rad. Praktina saznanja pokazuju da je u informatikom obrazovanju, u uslovima kada svaki par ima raunar, primereno da svi parovi rade iste zadatke takmienje meu parovima.

Individualni oblik nastavnog rada

Individualni oblik nastavnog rada predstavlja specifinu situaciju u kojoj svaki uenik zasebno, relativno samostalno radi u odeljenju.

Varijante individualnog oblika nastavnog rada:

Individualan rad i direktna komunikacija jednog uenika sa nastavnikom Individualan rad svakog uenika u odeljenju na istim zadacima Individualan rad svakog uenika u odeljenju na razliitim zadacima (individalizirana i diferencirana nastava)

U informatikom obrazovanju primena individualnog oblika rada uslovljena je brojem raunara i drugih tehnikih sredstava.

Individualni oblik nastavnog rada

Vrednosti: samostalan rad doprinosi brem razvoju psihofizikih sposobnosti Ovaj oblik nastavnog rada uvaava individualna interesovanja i potrebe za uenjem

Nastavnik ima povratnu informaciju o nivou usvojenosti odreenih znanja za svakog uenika
Uenici formiraju navike samostalnog uenja i razvijaju sposobnosti kako da ue (uenje uenja)

Individualni oblik nastavnog rada

Nedostaci: Nastavni rad se odvija u izolovanoj radnoj atmosferi (ne razvija se drugarstvo) Neophodne su temeljite pripreme nastavnika i dosta vremena za izradu diferenciranih zadataka

Rezimiranje rada i sinteza steenih znanja je veoma sloena kada se proces uenja organizuje kao individualni nastavni rad.

Nastavni sistemi

Nastavni sistem je celovito oblikovan i strukturisan nastavni proces. Svaki nastavni sistem oznaava skup elemenata koji su meusobno povezani i predstavljaju funkcionalnu celinu. Nastavni sistem ine najmanje 3 elementa: 1. uenik 2. nastavnik 3. nastavni sadraj

U
U uenik

Grafiki prikaz klasinog didaktikog trougla

N nastavnik
S nastavni sadraj

Nastavnik

Nastavne tehnike

Didaktiki etvorougao

Uenik

Nastavni sadraji Didaktiki etvorougao

(Didaktiki trougao proiren dodavanjem nastavne tehnike)