Nastavne metode

Cilj svake nastave je da se postignu to bolji rezultati.

Da bi smo u tome uspeli potrebno je da razliitim metodama
gradivo pribliimo uenicima zavisno od njihovih sposobnosti,
predznanja i radnih navika.
Nastavne metode reguliu tok nastavnog procesa i
obuhvataju unapred smiljen postupak koji se primenjuje u nizu
slinih situacija. Koncipirane su tako da ne zavise od nastavnika
kao pojedinaca, njegovih individualnih sposobnosti i talenata, ve
da se mogu primeniti u radu svake dobro pripremljene osobe.

Osnovne nastavne metode:

1. usmenog izlaganja (monoloka)
2. razgovora (dijaloka)
3. rada sa udbenikom
4. pismenih radova
5. demonstracije
6. laboratorijskih radova

Metoda usmenog izlaganja

(monoloka metoda)
Moe izvoditi u sledeim oblicima:
1. pripovedanje
2. predavanje
3. opisivanje
4. objanjavanje

Metoda usmenog izlaganja mora imati odgovarajui

nauno-struni, metodiki i retoriki nivo.
Od nastavnika se zahteva da prati nauna istraivanja i
na taj nain produbljuje i proiruje ve steena znanja.
Predavanje ne treba svesti na nabrajanje injenica,
diktiranje definicija i opisivanje pojava bez argumenata ili
ilustracija. Potrebno je da postoji logian redosled
izlaganja, da ista budu tena, jasna, stilski doterana i
dovoljno dinamina.

Da bi se postigao odgovarajui retoriki nivo moramo imati u vidu

sledee napomene:
1. Struktura i nain izlaganja
2. Govor
3. Brzina izlaganja i brzina govora
4. Upotreba stranih rei
5. Potapalice
6. Pitanja i uzvici
7. Pauza
8. Pokreti (mimika i gestovi)
9. Maniri, trema, dranje
10.Koncept i konspekt

Dobro osmiljeno i izvedeno usmeno izlaganje izazvae

interesovanje panju i motivisanost uenika.
Izlaganje treba da sadri:
1. Uvod
2. Centralni deo izlaganja
3. Zakljuak
Ovim metodom nastavnik omoguava uenicima da dobiju
sutinske informacije o sadraju koji se obrauje. Nedostatak
metoda je to uenici nisu dovoljno ukljueni u as.

Metoda Razgovora (dijaloka

metoda)
Podrazumeva obradu gradiva kroz razgovor nastavnika sa
uenicima. Prilagoava se uzrastu, mogunostima i
sposobnostima uenika. Pitanja moraju biti jasna, precizna i
nedvosmislena, prilagoena predznanju uenika. Kroz pitanja
nastavnik treba da podstakne uenika na razmiljanje i da mu
time olaka razumevanje gradiva. Da bi ovaj metod bio
uspean potrebno je da teme razgovora logiki slede iz ranije
poznatih.

Oblici dijaloke metode:

1. Katehetiki
2. Sokratovski
3. Heuristiki
4. Slobodan razgovor
5. Diskusija

Pitanja nastavnika moraju ispuniti odreene zahteve. Treba da budu:

1.

Jasna i precizna

2.

Da odgovaraju mogunostima razumevanja uenika

3.

Da ne budu previe uska, ali ni preopirna

4.

Da se postavljaju celom odeljenju, a ne individualno

5.

Da budu problemskog karaktera

6.

Da ih ne bude previe

7.

Da ne budu sugestivna

8.

Da ne budu previe sloena

9.

Da uenicima bude dato dovoljno vremena da o njima razmisle

Odgovori uenika treba da budu:

1. Jasni, tani i jeziki korektni
2. U sluaju nepotpunog odgovora nastavnik treba da
usmeri potpitanjima
3. Da uenici ne odgovaraju u horu
4. Da se teina pitanja skladno podeli prema
individualnim sposobnostima uenika
Kroz ovaj metod se uenici osposobljavaju za samostalno
miljenje i radne sposobnosti. Nedostatak je to se ovaj
metod ne moe koristiti u obradi svih vrsta gradiva.

Metoda rada sa udbenikom

Ovo je jedna od najstarijih tehnika. Predstavlja
samostalno sticanje znanja na asu uz pomo i kontrolu
nastavnika. Zbog neprilagoenog i obimnog teksta ovaj
metod se sve vie naputa i vrlo je retko korien.
Meutim nastavnik mora da sugerie uenicima da ne
odbacuju udbenik jer je on osnovna oblikovana
literatura za odreeni predmet.

Metoda rada sa udbenikom moe se realizovati na sledea tri

naina:
1. itanje teksta, prepriavanje i komentarisanje
2. itanje teksta, samostalno postavljanje pitanja i iznalaenje
odgovora
3. itanje teksta, nalaenje odgovora na pitanja koja je osmislio
nastavnik
Sva tri naina podrazumevaju da uenici samostalno iitaju dati
tekst, time se oni navikavaju da uoe sutinu i uzrono posledine
veze kao i da samostalno formuliu pitanja i odgovore. Nedostatak
je to kvalitet steenog znanja zavisi od kvaliteta udbenika.

Metoda pismenih radova

Potencira se jer pisanje predstavlja psihomotornu, intelektualnu i
vizuelnu aktivnost uenika i nastavnika. Nastavnik na tabli belei
osnovne ideje izlaganja na osnovu kojih se aktivnost uenika moe
svesti na prepisivanje, dopunjavanje teksta ili pisanje beleki ili
samostalno pisanje pismenih radova (seminarski, nauni).
Nastavnik se odluuje za teme koje odgovaraju konkretnoj nameni i
ciljevima koje treba ostvariti.

Metoda demonstracije
Demonstracijom se moe pokazati sve to je perceptivno mogue
doiveti. Ova metoda ukljuuje primenu nastavnih sredstava i ne
moe se koristiti samostalno. Nastavna sredstva su didaktiki
instrument koji unosi specifine elemente u nastavni proces i time
doprinosi u njegovoj efikasnosti. Vremenom se pokazalo da je nivo
usvojenog znanja kod uenika vea uz primenu ove metode.
Nastavna sredstva treba da potpomognu intezivnioj interakciji
nastavnika i uenika.

Nastavna sredstva treba da ispunjavaju niz kriterijuma:

1. da budu primerena uzrastu uenika
2. da po sadraju, konstrukciji i metodikoj funkciji budu u
funkciji
programa, ciljeva i zadataka nastavnog predmeta
3. da zadovoljavaju estetske i funkcionalne zahteve
4. Da svojim izgledom ne samo informiu ve i objanjavaju
5. da podstiu uenike na razmiljanje
6. ukoliko su potencijalno opasna moraju da zadovolje
odreene higijensko-tehnike uslove

Podela nastavnih sredstava vri se prema:

1. Nainu upotrebe
2. Nainu percipiranja
3. Nainu izrade
4. Funkciji
Takoe se mogu podeliti na statika i dinamika prema
relativnom odnosu u toku primene.

Osnovne funkcije nastavnih sredstava su:

1. postizanje oiglednosti
2. postizanje racionalizacije u ekonominosti nastavnog procesa
3. podsticanje motivacije i aktivnosti uenika
4. podsticanje i razvijanje umnih sposobnosti uenika
Svaka od navedenih funkcija ima istu teinu iako se neretko istie
funkcija oiglednosti.

Upotreba nastavnih sredstava zahteva potovanje nekih optih pravila:

1. posmatranje treba organizovati tako da svaku uenik ima potpuni
pristup i preglednost izloenog sredstva
2. nain i vreme posmatranja treba da obezbede da najvanije
karakteristike i rezutati demonstracije budu najefektniji
3. treba omoguiti uenicima da u potpunosti sagledaju i doive
demonstracioni ogled polazei od posmatranja
Ovaj metod se primenjuje u svim fazama pa cak i u fazi provere nauenog.

Raunar kao nastavno sredstvo

Kao sve prisutniji u savremenoj nastavi raunar predstavlja
neiscrpan izvor znanja. Moe se koristiti za pristup velikoj onlajn
biblioteci i udbenika i savremenih naunih asopisa. Mogu se
prezentovati eksperimenti koji zbog raznih nedostataka ne mogu
biti izvedeni. Uz adekvatnu kontrolu nastavnika raunar se moe
nazvati najboljim nastavnim sredstvom, ali zbog neupuenosti
nastavnika i nezainteresovanosti uenika njegove prednosti nisu u
potpunosti iskoriene.

Metoda laboratorijskih radova

Pomou nje uenici stiu navike korienja aparature i
instrumenata, planiraju izvoenje istih i produbljuju teoretska
znanja. Laboratorijski rad moe biti individualnog, grupnog ili
frontalnog karaktera.
Za ovaj metod potrebne su odreene
mere predostronosti koje e zatititi
kako uenika tako i nastavnika.
Potrebno je imati odgovarajui prostor
sa neophodnom opremom i rezultati su
najuspeniji kada se kombinuje sa
drugim nastavnim metodama.

Metod aktivne nastave

Potencira aktivnost uenika. Uz nastavnika kao organizatora
ukljuuju se interesovanja i aktivnost uenika. Ovaj metod daje
nastavniku veu slobodu u planiranju asa. On se i dalje vodi
odreenim planom rada za taj predmet, ali po slobodnom
nahoenju, interesovanjima i potrebama uenika on moe proiriti
ili smanjiti gradivo ili ga odvesti u drugom smeru ne odstupajui od
glavne teme plana. Na ovaj nain podstie se sazrevanje uenika ka
onom sto njega zanima, a ne ka neemu sto mu je nametnuto. Uz
pomona nastavna sredstva, razne oglede i simulacije ovaj metod
daje odline rezultate.

Induktivni i deduktivni pristup u

nastavi
Induktivnim pristupom uenici posmatranjem i eksperimentima
dolaze do saznanja pa se kae da je to nain upoznavanja neeg
opteg, od pojedinanog i konkretnog.
Deduktivnim pristupom spoznaje se neto konkretno i pojedinano
polazei od opteg.
Kroz neke teme mogue je baviti se i jednim i drugim pristupom, na
primer Hidrostatiki pritisak.

Da bi kolovanje bilo uspeno,

neophodno je pratiti i usavravati
kako ove metode tako i sebe. Kako
nam nova saznanja potiu od njih,
uitelji nikada ne smeju prestati da
budu uenici.