POLITIKA REAKCIJA POSLE REVOLUCIJE

1848-1849.
Kraj Druge Francuske republike
Septembra 1849. u Parizu je osnovano Drutvo desetog decembra, kao centar za
bonapartistiku propagandu.U drutvu su bili osim bonapartistikih oficira, raznorodan svet i
lumpen proletarijat. Odmah je preduzeta agitacija u korist predsednika Republike
1.novembra Luj Bonaparta je smenio vladu Odilona Baroa koji je imao skuptinsku veinu.
Stvorio je lini kabinet na elu sa reakcionarnim generalom D Opulom.
Preduzeo je niz reakcionarnih mera kako bi zadovoljio krupnu buroaziju i kler:
1. Usvojeni su Faluovi zakoni kojim se kolstvo vraa u ruke crkve.
2. Poseeno je drvee slobode posaeno 1848.
3. Uveden je porez na vino.
Liberalna i demokratska javnost se bune, to se videlo na dopunskim izborima u martu 1850. na
kojima su 21 mesto od 30, zauzeli montanjari(demokrati).
Partija reda die uzbunu
31. maja skuptina izglasava ogranienje izbornog prava uvoenjem trogodinjeg censuza
nastanjenosti. (tri miliona radnika izgubilo pravo glasa).
Republika se gloi.Sve vie izlazi na videlo Bonapartina monarhistika elja za vlau.
Monarhisti postepeno uveravaju graanstvo o potrebi reavanja problema haotine republike.
Bonaparti su problem predstavljale dve monarhistike struje u Partiji reda.
Jedna od njih im bi se pomenenula monarhija, kao legitimisti isticali, svog kandidata arlovog
unuka grofa od ambora.
Druga, orleanisti koji su se zalagali za grofa od Pariza (unuka Luja Filipa).
Zbog svoje nesloge ove dve struje nikako nisu mogle istai zajednikog kandidata.
Znajui sve to Bonaparta 1850. i 1851. preduzima ogromnu propagandu po unutranjosti
ulagujui se masama, siromanima, bogatima, vojsci.
10. oktobra 1850. deo pariskog garnizona je na paradi klicao caru Napoleonu.
Komandant Pariza angarnije je zbog ovog protestvovao Zakonodavnoj skuptini traei zakon
po kome skuptina moe da poziva vojsku bez predsednika ali ga je Bonaparta smenio i zamenio
svojim generalom Sent-Arnoaom.
Poetkom 1851. bonapartisti izlaze sa zahtevom da se mandat produi sa 4 na 10 godina pod
izgovorom da e nastati haos i crvena opasnost.
Organizuju se peticije za Skuptinu.
Novembra 1851. Bonaparta predlae vraanje opteg birakog prava, skuptina odbija.
Ovo je za njega idealno jer je u oima naroda on taj koji je ispravan a skuptina ne.
Drutvo reaguje i terorom. partija reda je zastraena, mnogi prilaze Bonaparti.
Udar od 02.decembra 1851.
2. decembra Pariski garnizon odan Bonaparti zaposeda strateke take u Parizu.
Predsednik :
1. Proglaava vanredno stanje.
2. Hapsi antibonapartiste iz Zakonodavne skuptine
3. Ukida zakon od 31.05.1851. i vraa opte birako pravo.
1

4. Produava sebi mandat na 10 godina

Republikanac Barode jedva okuplja 1500 ljudi za borbu sa bonapartistima.
Njihov otpor je skren 4.decembra 1851.
Proletarijat je ostao gluv na pozive republikanaca. To je bila osveta za jun 1848.
Dolo je do manjih pobuna to je bio povod za 27 000 hapenja.
Plebiscit i ustav
21. i 22. decembra 1851. odran je plebiscit na kome je bilo 90 odsto glasova u korist udara.
14. januara 1852. je proglaen novi ustav.
Predsedniku su dati:
1. Sva izvrna vlast.
2. Pravo zakonodavne inicijative.
3. Potpuna kontrola nad dravom.
4. Mandat od 10 godina je potvren.
Zakonodavna skuptina je bila pod kontrolom Senata i Dravnog saveta koje je imenovao
predsednik republike.
Drugo Carstvo
7. novembra 1852. Senat doneo odluku da se proglasi nasledno carstvo na osnovu odranog
plebiscita.
2. decembra 1852. je proglaeno carstvo a Luje Napolen za cara Napoleona III

Reakcija u Italiji
U celoj Italiji osim Sardiniskoj kraljevini su vraeni reakcionarni reimi.
1849.avgusta, Venecijom e zavladati Radecki.
Zaveo je cenzuru i strog sistem.
1851. su organizovanja hapenja liberala u Lombardiji.
1852. otkrivena je zavera popa Tacolija.
1854. Macinijevi sledbenici organizuju ustanke (Orsini i Kalvi) ali uzalud.
Posle toga se Lombardijsko-venecijanska oblast smirila.
Modenski vojvoda Franesko V je vladao tiranski.
Ferdinand Karl III je brutalno vladao u Parmi ali e ostati bez glave 1854. zbog terora.
Toskana je uprkos prisustvu austrijskih trupa do 1855, pod Leopoldom II imala blau upravu,
pogotovo to je vratio ustav 1852.
Pije IX i sekretar Antoneli su obnovili apsolutistiki poredak iz 1846. godine.
Oni su se radije oslanjali na Austriju a ak im je i Luj Napoleon savetovao da smanje progone.
Dali su delimine amnestije a umesto parlamenta su zadrali Dravni savet.
U papskoj dravi su bile austrijske i francuske trupe.
U Napuljskoj kraljevini je bio najsuroviji sistem, pod Ferdinandom II, nazvan kralj-bomba.

Nemake zemlje u doba reakcije

Pruska
Posle revolucije svuda je zavladala reakcija zasnovana na oktroisanom Ustavu iz 1849. koji se
zasnivao na sistemu triju klasa prema porezu koji su graani plaali.
Svaka grupa je imala podjednak broj poverenika , iako je najsiromanijih bilo najvie, koji su
birali poslanike za Landtag(Zemaljsku skuptinu.)
2

Ovim je favorizovan krupni kapital i zemljoposed a postojao je i Gornji dom koji je postavljao
kralj, koji je mogao da koi svaku inicijativu Donjeg doma.
Kralj je:
1. Postavljao i smenjivao vlade.
2. Sazivao i rasputao skuptinu.
3. U odsutnosti Skuptine vlada Dekretima.
4. Raspisuje izbore.
Dodue mo Fridriha Vilhelma IV je vie koristila kamarila nego on sam.
Konzervativac Brandenburg je zamenjen jo veim Otom fon Mantojfelom.
Kraljev brat i prestolonaslednik Vilhelm je iako vojniina bio liberalniji od kamarile.
Junkeri su bili najvri oslonac kraljevske vlasti. (drali vojsku i administraciju)
Buroazija je bila iskljuena. Revolucija nije ostavila traga u Pruskoj.
Pokrajinske skuptine i samouprave slobodnih kraljevskih gradova su stavljane pod centralnu
upravu.
Protestantska (luteranska) crkva je imala imala ogroman uticaj.
Krajem 1849. sedite Saveza komunista je na premeteno iz Londona u Keln, kako bi se smanjio
jaz izmeu vostva u Engleskoj i lanstva u Nemakoj.
1852. organizovano je suenje u Kelnu komunista i Marksa.
1852. Marks i Engels su doneli odluku o rasputanju Saveza komunista.
2. marta 1850. seljaku je Zakonom o regulisanju zagarantovana lina sloboda ali ako je hteo
zemlju morao je otkupiti od junkera.
Na osnovu toga u narednih 50 godina istono od Elbe junkeri su od seljaka uzeli milijardu
maraka. Seljatvo je osiromailo a formiran je bogati sloj seljaka- Grosbauern.
Ostale nemake zemlje
U junim dravama su ouvani ustavni sistemi: Hesen Darmtat, Virtemberg, Bavarskoj.
Premika reakcija je potpuno preovladala u Hanoveru 1851.Georg V se oslanjao na tvrdu
reakciju.
Prusko-austrijski rivalitet
Pruska nije mogla preuzeti vostvo za ujedinjenje zbog uticaja Austrije.
Kao to je poznato F.Vilhelm IV je odbio krunu od Frankfurtskog parlamenta.
Ali nije hteo da se odrekne vodee uloge ka ujedinjenju.
U tome je imao pomo generala Jozefa fon Radovica specijalnog emisara i min.spoljnih
poslova.
Austrija je na elu sa kancelarom varcenbergom sve inila da ovo sprei.
Za razliku od pruske ideje o federaciji on je imao plan o konfederaciji od 70 miliona stanovnika u
kojoj bi glavnu re vodila Austrija.
Zadaci konfederacije bi bili:
1. Da zdrui nemake vladare u borbi protiv revolucije.
2. Prema ministru trgovine Bruku trebalo je stvoriti Carinski savez centralne Evrope, za koji
bi se kasnije vezale zemlje na istoku i jugoistoku Evrope.
Engleska i Francuska su decidirano protiv ovoga projekta a razume se i Pruska.
1850. odnosi dve nemake drave su bili zategnuti.
02. jula 1850. u Berlinu je posredstvom Londona sklopljen mir Pruske i DanskePrusi nisu prihvatili taku o buduem statusu lezvig-Holtajna.
02. avgusta Britanija, Francuska, Rusija i vedska su sa Danskom potpisale Londonski protokol
o odravanju integriteta Danske, kako bi u budunosti onemoguile Prusku da ratuje.
Pruska nije htela da se pridrui protokolu a Austrija je to rado uinila (osveta varcenberga)
3

Hesenska afera
Dolo je sukoba kneza i Zemaljske skuptine, knez i vlada su hteli da restauriu apsolutizam.
Skuptina je pozvala narod da ne plaa porez.
Pridruila se i veina oficira koji su podneli ostavku u armiji.
Knez trai pomo Skuptinske Konfederacije.
Odazivaju se Austrija i Bavarska, suprotstavlja im se Pruska i sama mobilie trupe za intervenciju
u Hesenu.
Rusija se pridruuje Austriji.
Austrija, Bavarska i Virtemberg su oformili savez protiv Pruske.
Francuska koncentrie trupe na Rajni. Pruska se povukla.
Decembra 1850. godine su se posredstvom Rusije sastali u Olomucu Mantojfel i varcenberg.
Potpisali su Olomucke punktacije kojima e se hesenski proglem reiti zajedniki a ako je
potrebno Pruska i Austrija e zajedno intervenisati u Holtajnu. Preutno Mantojfel se odrekao
ravnopravnosti a varcenberg svog plana o Nemakoj sa 70 miliona stanovnika.
Pruska je ovo doivela kao ponienje pred Austrijom.
23. decembra 1850. na Drezdenskoj konferenciji predstavnika nemakih drava doneta je odluka
o obnovi Nemake Konfederacije na osnovu ustrojstva 1815, kako bi se neutralisao
varcenbergov plan. Trajala je kratko.

Neoapsolutizam u Austriji
Iako je apsolutizam u Austriji obnovljen on nije bio predrevolucioanrnog tipa,ve neoapsolutizam
ili Bahov apslolutizam po Aleksandru Bahu, ministru un.dela od 1949-1859.
Osnov ovog sisema nije inilo plemstvo ve savez veleposednike i finansijske buroazije.
Kao poslednja prepreka neoapsolutizmu 31.decembra 1851 je ukinut ustav iz marta 1849.
Ukinuti ustav je Franc Jozef zamenio svojim Patentom koga je sainio grof Kibek.
Ovim patentom car je osnovao Savet Carstva- Raihsrat, sa savetodavnom ulogom na elu sa
Kibekom.
Iako je kamarila htela da vlada mladi car je hteo da uzme vie vlasti sada ve kao apsolutista.
1852. umro je varcenberg a car je udaljavao Rajhsrat od sebe sve vie i vie
Dravne poslove je obavljao sam sa ministrima sa osloncem na vojsku i birokratiju i policiju.
Veleposednici novcem koji seljaci plaaju za sopstveni otkup ulau u proizvodnju.
Ukidaju se carine izmeu Austrije i Ugarske gradi se pruga Be-Trst.
Bahov apsolutizam i otpor
Bahova vlast se ogleda u cenzuri tampe, meanju u kolstvo, suzbijanju opozicije.
Crkva diriguje duhovnom sferom i kolstvom, 1885 Be potpisuje konkordat sa Vatikanom.
Njime se car odrekao od prava sankcije na papske odluke i na izbor episkopa u monarhiji, drava
je davala naknadu za desetak koji su nekad plaali seljaci.
Maarska je liena odlika dravnosti i podeljena na pet oblasti podvrgnutih Beu, posle Vilagoa.
Slubeni jezik je bio nemaki u celoj monarhiji i u Hrvatskoj i u Ugarskoj posle 1854.
Konzervativna Ugarska aristokratija je bila za Ugarsku ali pod Habzburzima.
Srednje plemstvo takodje ali sa vie otpora.
Radikalna, koutovska opozicija iz emigracije je bila za raskid sa Austrijom.
Kout je 1850-1 napravio novi plan koji bi se odigrao u okviru veeg sukoba u saradnji sa
nemaarima to su ostale dve klase odbijale.
esi nisu mogli pruati vei otpor a Slovak Ljudevit tur je bio razoaran austroslavista i bio je
za raskid sa Beom i okretanje Rusiji.
4

Krimski rat
Posle revolucije Austrija se osetila ugroena sa vie strana a posebno od pokreta Junih Slovena
iji su pokreti bili vezani za Rusko-turske sukobe.
Zato je politika Austrije posle 1849. bila vezana za status kvo na Balkanu i odbranu Turske.
Ona je bila spremna na intervencije u BiH, Crnoj Gori, Albaniji i okupaciji Srbije.
1850-1875 bie stvoren mit o revolucionarnoj opasnosti sa slovenskog juga.
Rusija je posle revolucije smatrala da je Evropa slaba i da ne moe da brani Tursku.
Francuska zbog trvenja i proglaenja drugog carstva, Austrija zbog slabosti ali i zahvalnosti zbog
spasavajuih ruskih intervencija u toku revolucije.
Za Britaniju se smatralo da se nee meati u kontinentalne poslove bez jakih saveznika.
Petrograd je traio pravo zatite Hriana u Turskoj kakav je od Kuuk k. mira imala nad
Vlakom i Moldavijom.
Nikolaj I je to spomenuo Englezima pri poseti Londonu 1844. a ovi su to preuli.
Oni nisu hteli da Rusiji prepuste protektorat jer bi to znailo i protektorat nad Turskom.
1853. Ruski car je Englezima ponudio podelu Turske ali oni nisu bili za taj predlog.
Povod
Povod za akciju je bio zatita svetih mesta u Palestini.
1852. postavi car Napoleon III je naveo Portu da prizna pravo Francuzima pravo zatita
hrianskih svetinja u Palestini.
Rusima je ovo dobro dolo kao povod za rat sa Turskom.
Maja 1853 Car alje Mennjikova u Carigrad sa zahtevom za priznanje zatite ne samo nad
svetim mestima ve nad svim hrianima u Osmanskoj imperiji.
Britanija i Francuska su se suprotstavile ovom zahtevu a Austrija i Pruska su uskratile podrku
Rusiji.
Turska je odbila ultimatum ohrabrena.
Rat
Jula 1853 su okupirale Vlaku i Moldaviju.
Oktobra 1853 Turska je objavila rat i napala ruske poloaje na Kavkazu i Dunavu.
Rusi odbie napade i porazie Turke na Crnom moru kod Sinopa.
05. decembra 1853. sazvana je konferencija u Beu.
Doneta je odluka da ovaj rat ne moe doneti bilo kakve promene na istoku.
Rusija je ovo odbila.
Aprila 1854. Britanija i Francuska su objavile rat Rusiji.
Austrija se drala krajnje pretee prema Austriji. Rusija je morala da povue trupe iz Vlake i
Moldavije a Austrija je tamo ula makar privremeno.
Iako nisu objavile rat Rusiji, Pruska i Austrija su se saglasile sa Anglo-francuskim ciljevima:
1. Ukida se ruski protektorat nad Vlakom, Moldavijom i Srbijom i zamenjuje evropskim.
2. Obezbeuje se slobodna plovidba Dunavom.
3. Rusija e na Crnom moru biti razoruana.
4. Sve evropske sile e tititi hriane bez naruavanja sultanovog suvereniteta.
1855. koaliciji se pridruila Sardinija pod uticajem Kavura sve radi budueg ujedinjenja.
Ratne operacije
1854. na Krimu su se iskrcali Francuzi, Englezi i Turci gde su razbili Ruse kod Alme.
Admirali Kornilov i Nahimov su preduzeli odbranu Sevastopolja.
U luci su potopili sopstvene brodove da bi neprijatelju onemoguili pristup.
Opsednut je Sevastopolj, Rusi su tehniki bili inferiorniji u odnosu na zapad.
5

Septembra 1855. posle skoro godinu dana grad se predao.

Aleksandar II, stupivi na presto marta te godine je prihvatio pregovore.
Pariski mir
Odran je od 25. februara do 16. aprila 1856.
Uestvovali su ministri spoljnih poslova: Klarendon, Valevski, grof Buol, Orlov, Mantojfel,Kavur
i Ali paa.
Ovde je prvi put uestvovala Turska na nekoj evropskoj konferenciji.
30. marta 1856. je zakljuen mirovni ugovor kojim je
1. Turskoj je garantovan integritet i podrane tamonje reforme.
2. Crno more je demilitarizovano.
3. Rusiji je oduzeta Besarabija i vraena Turskoj tj Moldaviji.
4. Ruski protektorat nad Vlakom, Moldavijom i Srbijom je zamenje sa est sila.
5. Austrija je morala da evakuie trupe iz Vlake i Moldavije.
Reakcije na Balkanu
Savetovane od Rusije Vlaka, Moldavija se dre mirno.
1854. Ruske komande u Vlakoj organizuju odrede Bugara.
Panslavista Homjakov je uputio proglas junoslovenskim lidederima diite se-lansi su
raskinuti.
Grki patrioti su videli u ovom ratu priliku za ostvarenje Velike ideje.
Dobrovoljake jedinice su pod komandom Grivasa i Mamurisa a u Epir stie trea grupa sa
Jonskih ostrva.
Januara 1854. izbija ustanak u Epiru i Tesaliji. Obrazovana je jedinstvena ustanika komanda na
ijoj je zastavi pisalo: Epir, Tesalija,Makedonija.
Marta iste godine Turska je uputila ultimatum Grkoj da povue dobrovoljsce.
Maja Francuske i Engleske trupe e se iskrcati u luku Pirej i drati je pod opsadom, kao podrka
Turskoj sve do 1857.
Grka je popustila i povukla trupe.
Reforma Turske,
Reforme se sprovode na osnovu carskog pisma Hatihumajuna od 18. februara 1856.
Sprovode se iz taktikih razloga kako evropske sile ne bi traile reforme pod njihovom
kontrolom.
Oglaene su pred sam mirovni kongres u Parizu.
Bile su puko ponavljanje Tanzimatskih zakona iz 1839. godine koji nisu do kraja sprovedeni.
1. Uvedeni su meoviti sudovi za razliite veroispovesti.
2. Ublaen je istrani postupak
3. Utvrena poreska jednakost.
4. Obeana zabrana zakupa poreza.
5. Ozakonjen je izbor savetodavnih skuptina Medlisa, od hriana i muslimana.
6. Ukinut je hara koji su plaali hriani ali je uveden otkup za vojnu slubu.
Na kraju su reforme ostale mrtvo slovo na papiru.
Turska zajmi novac u Francuskoj i Britaniji za reforme ali ga koristi za naoruanje.
Saferskom naredbom iz 1859 za BiH, kmetovi nisu oslobodjeni spahijske desetine ve su
begovi pretvorili u petinu kako bi osigurali prihod.
Drava je uzela na sebe prikupljanje desetine a begovatu je isplaival rentu.

ZAPADNA EVROPA 50 TIH I 60 IH GODINA 19.

VEKA
Viktorijanska Engleska
Ove dve decenije su period ekonomskog uspona Engleske a tako i socijalnog i politikog.
Ukidanje itnog zakona 1846 i ukidanje carina na uvoz ita 1849. nisu ruinirale privredu.
Razlozi su viestruki kao to je:
1. Porast stanovnitva na ostrvu pa samim tim i potranje.
2. Slabe etve pedesetih i ezdesetih godina.
3. Vojno politike prepreke za uvoz itarica iz Rusije zbog krimskog rata i SAD-a zbog
graansko rata
4. Vie kapitala se ulae u zemljoposede
5. Usled rasta mehanizacije viak radne snage se bezbolno preliva u gradove.
6. Javlja se sada manjak radne snage koji rezultuje veim nadnicama i bolji uslovima.
7. Sa razvitkom imperijalizma otvaraju se nova trita za industrijske proizvode a uvoze se
poljoprivredni proizvodi.
Pobeda principa slobodne trgovine pedesetih je otvorilo zlatno doba engleske industrije.
Politiki ivot
Sukobljavaju se Liberali-Vigovci (srednja buroazija i liberalno plemstvo) i KonzervativciTorijevci (krupna buroazija i veliki zemljoposednici).
U ovih dvadeset godina u prednosti su Vigovci na elu sa Raselom, Palmestronom i
Gledstonom.Konzervativce vode Derbi i Dizraeli. (na vlasti su samo etriri godine)
Posle ukidanja itnog zakona i pobede fritrejderstva (slobodne trgovine) bitne politike razlike
meu njima i nema. Svi oni e biti umereno konzervativni.
Meu reformama tih godina su: proirivanje radnog zakonodavstva, izjednaavanje potikih
prava Jevreja, nova izborna reforma 1867. U ovim i drugim reformama Engleska je pribeite za
politike emigrante iz konzervativen Evrope.Uticaj vladara i vlasti je minimalan na razvoj.
Borba za izbornu i socijalnu reformu
ezdesetih godina se javlja pokret za novu izbornu reformu. (jo uvek su samo krupni vladali)
Londonsko udruenje radnika i Nacionalna liga za reformu se bore za samostalno radniko
predstavnitvo u Donjem domu.
Poetkom ezdesetih brujanje tampe i radniki mitinzi podseaju na tridesete.
Konzervativac Dizraeli je spreman da ustukne pred pokretom za izbornu reformu, kako bi
odvojio sitnu i srednju buroaziju od proletarijata.
Stoga 1867. ba konzervativci a ne liberali izvode izbornu reformu, kojom
1. Smanjivanje imovinskog cenzusa sa 15 na 12 funti na selu.
2. U gradovima imaju kuevlasnici i oni koji najme kuu najmanje godinu dana u iznosu
rente od 10 funti.
3. Cenzus nastanjenosti od jedne godine je zadran. Time pravo glasa nisu imali najamni
radnici na selu i rudari koji su se seljakali i bili siromani.
Iste godine je donet Zakon o tajnom glasanju i proireno je fabriko zakonodavstvo kojim je
ogranien radni dan na 10 asova, zabranjen rad deci ispod 12 godina,odreene minimalne
nadnice. Donet je i zakon o optem osnovnom obrazovanju, i narodnom zdravlju.
Javljaju se i privatna dobroinstva kao vidovi filantropskih udruenja.
7

Industrijska kriza 1858/7 stimulativno deluje na ulazak radnika u sindikate.

Ti sindikati nisu revolucionarni kao nekad ve reformistiki u okviru kapitalizma.
1860. sindikati se udruuju i odravaju veze sa levim vigovcima i radikalima i tako uestvuju u
borbi za izbornu reformu.
1864. u Londonu je organizovana Prva internacionala koja je uticala na Huntu (ujedinjene
sindikate)
Spoljna politika Velike Britanije
Iako je bila podreena buroaziji davala je i doprinos optem razvitku zemlje, eksploatiui
kolonije.
Ovome je doprinosila izolacija u Evropi i odreene ruke na moru.
Kako bi ostala ravnotea koja VB odgovara ona je ustala protiv ruskog razbijanja Turske na
Balkanu i Levantu to je bio direktni motiv za voenje krimskog rata.
Nije se suprotstavljala Italijanima, Nemcima i Francuzima jer je smatrala da u sluaju njihovog
uspeha nee ugroavati njene interese. Nosioci ove politike do 1865. su bili Palmestron pa
Dizraeli.
Iran. Jo pre krimskog rata VB je traila od persijskog aha da odustane od zaposedanja oblasti
Herat na granici sa Avganistanom.Oktobra 1856. su tu oblast zaposeli oruano. (nakon k.rata)
Decembra 1856. jedna eskadra zaposeda Persijski zaliv. Iran je u tekoj situaciji.
Antibritanski nemiri u Indiji su primorali Britance da ublae zahteve za primirje.
Mirom od 4.marta 1857 Iran se evakuisao iz Herata.
Indija. 50.tih godina VB iri svoje posede u Indiji i tada Indija postaje dragulj u kruni.
U delu koji se naziva Britanska Indija vladaju neposredno sa generalnim guvernerom.
U drugom delu su ostavljene poluslobodne kneevine pod kontrolom Engleza.
Britanija kontrolie poreze na imovinu, i dri monopol na so i opijum to obezbeuje ogroman
prihod. Iz Indije izvlae sirovine a donose industrijke proizvode.
Stanovnitvo je eknomski optereeno dvostruko, i pod Englezima i pod domaim vladarima.
1857. dolazi do pobune Sipaja, domorodake vojske na severozapadu provincija, na koju VB nije
raunala jer su u toj vojsci bili Indusi, Siki i muslimani a vii komandni kadar su bili Englezi.
Cilj ustanka je bilo proterivanje Engleza. Septembra iste godine Englezi su organizovali
protivudar sa snagama iz Burme. Ustanak je uguen 1859.
Nakon toga je cela Indija je stavljena pod kontrolu VB na elu sa vicekraljem.
Kina. Posle prvog opijumskog rata vladalo je nezadovoljstvo dinastijom Manu.
1850. izbio je seljai ustanak kome su prila neka tajna drutva.
1855. ustanak je zahvatio 11 provincija, proglaena je ustanika zemlja za Tajping (nebeska
drava), otuda ceo pokret dobija ime tajpinki.
1856. VB je proglasila drugi opijumski rat usled nedaa u Kini. Prati je i carska Francuska.
1858. potpisan je mir u Tjencijnu posle poraza carske vojske.
1. Britanskim i francuskim trgovcima je otvoreno jo 11 luka
2. Dato pravo trgovanja u Kini
3. Pravo da mogu otvoriti predstavnitava u Kini
4. Pravo na trgovinu opijumom.
Potovanje ovog ugovora nije ilo lako tako da su Englezi i Francuzi uli u Peking 1860.
Tada su Kinezi morali da ispotuju ugovor iz Tjencina i iste uslove su dali i SAD-u i Rusiji.
Kako bi uspeli da primene sporazum u celoj zemlji morali su unititi Tajpinku dravu.
U borbama 1861-1864. Britanci, Francuzi i kineski princ Kong su unitili ustaiku dravu.

Zbog prokopavanja Sueckog kanala 1869. interesovanje za Japan nije bilo od znaaja a vezanost
Britanije za june plantaere u gradjanskom ratu u SAD su snano osporavali demokrati i radnici.

Drugo Carstvo u Francuskoj

Posle uguenja Bodeove antibonapartistie revolucije decembra 1851. opozicija je slomljena a
politike slobode ukinute. Demokratska opozicja je slomljena, radnika klasa je duboko zanemela
a krupna buroazija je htela vlast vrste ruke.
Prepravljeni Ustav Druge republike je usvojen odmah nakon udara, decembra 1851.
Parlamentarna forma je sauvana kao i opte pravo glasa iznad 21 godine.
Zakonodavna skuptina ne samo da nije donosila zakone nego ih nije ni predlagala.
Vladu je postavljao car i ona je samo njemu odgovarala. On je birao i predsednika skuptine.
Car je mogao da saziva i rasputa zakonodavnu skuptinu, kao i da proglaava rat.
Neto bolji poloaj su imali Senat i Dravni savet. I njihove lanove je birao car.
Kleru su date velike povlastice, tampa se gui kao i lokalne samouprave.
Uz cara su bili njegova ena pankinja Evgenija i njegovi saborci iz doba avantura, Kono,
Mokar, Fleri, Persinji, polubrat Morni, kao i novi, diplomata Valevski, Perije i drugi.
Sve su to bili buruji ali skorojevii.
Privreda
Novi reim je pogodovao razvoju i srednje i krupne buroazije na koju se oslanja.
Politika pitanja su zamenjena ekonomskim.Razvija se elezniki saobraaj, proiruju se luke,
uvode se vie parobroda a industrija se mehanizuje.
Raste metalurgijska proizvodnja te ugalj mora da se uvozi a razvija se i laka industrija.
Poljoprivreda belei razvoj na krupnim zemljoposedima, uveava se proizvodnja eera i
vinogradarstvo, ali ipak sporije nego u VB.
Rastom izvoza dolazi do velikog priliva novca, dravne finansije su uravnoteene a u budetu je
prisutan suficit.
Radnika klasa je i dalje siromana i njen poloaj je i faktiki i pravno gori nego u VB.
Mere koje je carstvo uinilo su vie bile filantropske nego sistemske.
Zato je kler materijalno osiguran i prua podrku vlasti.
1852-1860 vreme autoritarnog carstva.
Karakterie odsustvo politikih sloboda i birokratsko-diktatorsku vlast.
Car se oslanja na seljatvo, armiju (400 000 ljudi), buroaziju i kler(II savez prestola i oltara u
19. veku)
Opozicija (radnika, demokratska, republikanska, legitimistika) je slomljena.
Deo legitimista prihvata novi reim. Centar Orelanista je u Francuskoj akademiji.
Republikanci su najvie progonjeni (tajno itaju Igoa) , prvi e se vratiti na izborima 1857.
Carska vlada angauje policijiu da na izborima usmerava graane.
1857. od 8 izabranih republikanaca Sadi Karno (unuk Lazara Karnoa), Godo i Kavenjak e
odbiti da poloe zakletvu caru te nisu izabrani u skuptinu. Znai da je samo 5 bilo u skuptini.
Ova petorica su stvorila prvu opozicionu grupu grupa petorice.
Reim je malo popustio sve do 14. januara 1858. kada je republikanac i revolucionar Orsini
pokuao bombaki atentat na cara i caricu te je bilo 150 mrtvih a oni nepovreeni.
Republikanci su tada estoko napadani iako Orsini nije bio povezan sa francuskim
republikancima a cara je hteo da kazni zbog naputanja karbonarskih ideja.
19. februara 1858. je donet Zakon o optoj sigurnosti, kojim policija bez suda moe da internira.
1860-1870 period liberalnog carstva
9

Nakon papinih teritorijalnih gubitaka 1860. u procesu Italijanskog ujedinjenja, kler je u

Francuskoj poeo da kritikuje sopstvenog cara da je napustio papu. (okree mu lea)
Car im odgovara to je teritorija manja suveren je jai.
I Faza. Nakon Prve svetske industrijske krize 1857-1858 Napoleon se okree principima
slobodne trgovine, te u junu 1860 zakljuuje trgovaki ugovor sa VB a carine su dosta sniene.
Poljoprivreda, vinogradarstvo cvetaju jer se vie prodaju na svetskim tritima.
Industrijalci su pogoeni jer njihova roba nije kurentna sa Engleskom, te uskrauju caru podrku.
Car trai nove oslonce usled izgubljena dva. Okree se u levo ka radnicima i demokratama.
24. novembra 1860. dekretom je dozvoljeno Zakonodavnoj skuptini da caru adresira elje nacije.
Skuptinske debate su postale javne, u vladi su tri bezportfeljna ministra koji imaju zadatak da
skuptini objanjavaju vladine zakonske projekte i budetske predloge.
Kler se okree monarhistikoj opoziciji.
1863. na izborima republikanci dobijaju 32 mesta.
II faza liberalizacije ministri Baro i Diri, potiskuju kler iz kolstva,
Premijer (viceimperator bez odgovornosti) Ruen, vrsto sprovodi carevu volju liberalizacije.
Car odbija da potvrdi episkope koje je imenovao papa.
1864. Donet je Zakon o pravu radnika na trajk i na obrazovanje udruenja.
Sada tampa kritikuje reim a ustupci radnitvu su minorni.
U Zakonodavnoj skuptini se izdvajaju partije:
1. Klerikalna desnica na elu sa Berijeom (napadaju reim)
2. Desni centar (nekadanja Stranka reda) pod Tjerom
3. Desni republikanci pod Olivijeom koji prihvataju monarhiju ali uz reforme.
4. Levi republikanci pod Fevrom su dosledni svojim prvobitnim idejama iz 1857.
Desnicu nervira Napoleonova pasivnost u poljskom ustanku 1863 i austrijskom ratu sa proskom
1866.
I desnici i levici smeta njegova protivurena politika u Italiji i avantura u Meksiku sa njegovim
proteeom Maksimilijanom.
19.januara 1867 Napoleon dozvoljava zakonodavnoj skuptini da podnosi interpelacije i diskutuje
o merama vlade .
1868 Car novim ukazom ublaava kontrolu nad tampom.
Tim mera se pribliava stavu Olivijea o daljim reformama.
Levi republikanci Gambeta i Rofor ovo koriste kako bi kritikovali i podsmevali se carstvu.
Ruerova policija ne ostaje duna ve hapsi a Rofor bei u Belgiju odakle rastura tampu.
1864. radniki aktivisti potpisuju Manifest kojim trae slobodu rada, jeftine kredite, besplatno
obrazovanje itd. Oni su pod uticajim i prudonista i I internacionale.
1860-1870. vlast progoni lanove Prve internacionale zbog njihovog uticaja.
1869. Na izborima Napoleon nema vie sigurnu veinu.(Olivije,Gambeta, Rofor imaju veinu)
Napoleon otputa Ruera i vlast daje Olivijeu.
8.septembra proiruje ovlaenja skuptine dajui joj zakonodavnu inicijativu.
Januara 1870. republikanskog novinara Noara je ubio carev rodjak knez Pjer Bonaparta.
Kako bi povratio popularnost car je organizovao referendum maja 1870. na kojem se narod
izjasnio za zapoete liberalne reforme a car je to podrao.
Spoljna politika
U spoljnoj politici je isticao, mir, suverenost nacija i snagu Francuske, ali je stalno ratovao.
10

U prilog odbrane malih naroda se zaista istakao u sluaju Rumunije, Srbije, C.Gore iako je na
raun tih istih naroda inio transakcije sa AU.
Nesmotreno je ustao , samo deklarativno u odbranu narodnosti Poljaka i tako s zamerio Rusiji a
Poljacim nije nita konkretno pomagao.
Pripajanje Nice i Savoje bie jedini trajni uspeh spoljne politike Drugog carstva.
1855. General Federb nametnuo je francusku vlast u Senegalu. Pridruili su se Engleskoj u
Drugom opijumskom ratu. Napadaju Indokinu i prisvajaju Koinkinu i Kambodu 1862 i 1863.
Kada su doli do Madagaskara usprotivili su im se Englezi.
U prolee 1862. Car je poslao prvi kontigent u Meksiko, sanjajui o velikom latinoamerikom i
katolikom carstvu, pod izgovorom da eli da pomogne tamonjim monarhistima.
05.maja 1862. je taj kontigent poraen od revolucionara kod Puebla.
Nova ekspedicija je 7.juna 1863, zauzela Meksiko siti a pre toga Pueblo.
10.jula 1863. je proglaeno carstvo a za cara je proglaen Maksimilijan Habsburki.
1865. pod rastom revolucionara i pritiskom SAD-a Napoleon je primoran da alje sve vie trupa.
Poto od bogatstava nije bilo nieg aprila 1865. je obustavio pomo i naredio povlaenje.
Poto nije hteo da se povue Maksimilijana su zarobili Huarezovi revolucionari juna 1867. i
streljali.

Revolucionarni pokreti u paniji 50-tih i 60-tih godina

Tih godina se razvija tekstilna industrija kao i crna metalurgija (Asturija i Baskija na severu).
Uz pomo stranog kapitala se razvija eleznica od 1848 pa u narednih dvadesetak godina.
Radni dan traje u asturijskim metalurkim fabrikama od 12-14 asova.
Seljaci postaju sve vie zavisni te su nezadovoljni kao i radnici i sitna buroazija.
Poetkom 1854. kolaju glasine da vlada hoe da vrati reakcionarani ustav iz 1845.
Buni se opozicija i moderadosi i progresisti.
Juna 1854 dolazi do antivladine pobune u vojsci koja uspeva da zbaci vladu. Zatim slede i
narodni ustanci u Barseloni, Madridu...
Moderadosi prihvataju zajedniku vladu sa progresisitima na elu sa Esparterom i moderadosom
generalom O Donelom.
Vlada pribegava konfiskaciji i prodaji crkvenih imanja kao i i imanja seoskih optina.
Poto je seljatvo siromano ova imanja prelaze u ruke buroazije. (kontraefekat)
Zbog ovakvih stvari seljaci diu ustanak u Staroj Kastilji 1865 a vlada ga jedva gui.
Uprkos ovome vlada Espartero-O donel razvija zemlju, podstie radnitvo i brani ga od
poslodavaca buruja, a brani i seljatvo gde je to mogue.
Moderadosi sa O Donelom ne prihvataju ovakve mere socijalne prirode te su 14.jula 1856.
izbacili iz vlade Espartera.
Zbog toga se javio ustanak u Madridu. Vojska nije uguila ustanak a nova vlada je obustavila
prodaju crkvenih imanja i ukinula je miliciju, 1861. se diglo seljatvo u Andaluziji al dabe.
Moderadosi i plemstvo su sklopili pakt. etvrta graanska revolucija je propala 1856. konano.
Od tada vladaju dve partije, konzervativci sa Narvaesom i liberali pod O Donelom.
Jaanje buroazije
1867/8 u savez stupaju Liberalni savez (moderadosi), progresisti (za parlamentarnu demokratiju),
republikanci i krajnja graanska levica.
1868. u vojnoj luci Kadiz su digli ustanak radi prevrata sa zahtevima opteg prava glasa i
sazivanja Kortesa. Zatim ih sledi Madrid i Barselona.
Novu vladu formira krupna buroazija i liberalno plemstvo uz davanje opteg prava glasa.

11

NACIONALNI POKRETI 50-IH I 60-IH GODINA

Ujedinjenje Italije
Italijanski rizorimento(preporod), kao pokret za ujedinjenje od 1815-1870, deli se na dva
perioda:
1. 1815-1849 gde se do cilja ujedinjenja pokuava doi borbom, atentatima, ustancima.
2. 1850-1870 u kome se do eljenog cilja stie politikom i vojnom akcijom Pijemonta, uz
pomo revolucionarnih pokreta.
1850-1870 ekonomski uspon
Uprkos zavoenju reakcije ekonomski polet i uspon nisu obili ni Italiju.
Otvaraju se fabrike posebno u severnim delovima Lombardiji i Pijemontu.
Tekstilna industrija se uetvorostruuje, a 1858. Pijemont ima elezniku mreu dugu 900 km.
Time se uveava radnitvo koje koristi poljoprivredne proizvode tako da i ta grana cveta.
Papska drava i Kraljevina Obeju Sicilija mnogo sporije napreduju.
Politiko pitanje
Na pitanje nacionalnog ujedinjenja se gledalo kao na neto to bi reilo pitanje ekonomije,
slobode, privrednog uspona, obaranje tiranske i tuinske vlasti.
Postojale su dve grupacije koje su stremile ujedinjenju:
1. revolucionarno-demokratska, po kojoj bi se do ujedinjenja stiglo, buroaskodemokratskom revolucijom, i to do republike. Predstavnik je bio Macini.
2. struja se vezuje za Viktora Emanuela II i njegovog ministra Kavura. Njihov program je
bio okupljanje svih patriota oko savojske dinastije kao jezgra budue parlamentarne
monarhije.
Kavur
Veina patriota(Danijel Manin, Garibaldi) je prigrlila drugi koncept zbog veeg izgleda za uspeh,
prolost je pokazala da je revolucionarni i republikanski pokret doiveo niz neuspeha.
Oni e prii Italijanskom narodnom drutvu koje je u Torinu obrazovao grof Kavur kao dua
pokreta.
On je u mladosti odbacio vojnu karijeru i obrazovao se u liberalnom duhu po Francuskoj i
Engleskoj.
1848 je bio poslanik u Sardinskom parlamentu a imao je i list Rizorimento (preporod).
1850. Vitorio Emanuele II ga imenuje za ministra poljoprivrede(zbog uspeha njegovog imanja) i
trgovine u Aceljovoj vladi a 1851. dobija resor finansija.
Zbog izgradnje eleznice potreban mu je novac pa oporezuje crkvena imanja to dovodi do pada
cele vlade.
1852. kralj postavlja Kavura na mesto predsednika vlade i ministra spoljnih poslova.
1861. iznenada umire.
Njegova dva zadatka su bila, ekonomski uspon Sardinijske kraljevine i obezbeivanje
podrke neke velike sile (Francuska) za ujedinjenje.
Prvi zadatak bi izvrio liberalnim reformama znajui da mora da otupi revolucionarni duh ali ne
represijom ve ekonomskim napretkom i izvesnim slobodama. Zato je crkvu potinio dravni i

12

okrenuo se liberalnoj ekonomiji u trgovini, izvozu i poreskom sistemu, izvrio vojnu reformu sa
generalom La Marmorom.
Drugi zadatak je nailazio na potporu u Francuskoj a sam Napoleon III se razmetao izjavama da je
Italija njegova druga domovina i karbonarska prolost. I zaista je car reagovao u Kavurovu korist
posle poraza kod Novare 1849.
Za drugi zadatak mu je bilo potrebno neko vee meunarodno angaovanje u politici.
Francusko-pijemonteki savez
Idealno mu je bilo Istono pitanje i krimski rat, u kome je uestvovalo desetak hiljada
pijemonteana, koji se zavrio Pariskim kongresom 1856. na kome je uestvovao mali Pijemont.
Na Pariskom kongresu pitanje ujedinjenja je izneo ne Kavur, nego grof Valevski.
Car je samo tajnom diplomatijom optio sa Pijemontom, izbegavajui javno odobravanje
ujedinjenja.
Januara 1858. je izbegao atentat biveg karbonara i macinijevca Orsinija.
Zahvaljujui patetinim pismima Orsinija pred smrt, car se opredelio za podrku Kavuru.
Jula 1858 se sastao su se sastali u francuskim Vogezima u banji Plombijer.
Savez je dogovoren, Pijemont treba da pronae povod da ga napadne Austrija.
Pijemont e dobiti posle rata: Lombardiju,Veneciju, Parmu i Modenu i deo Papske drave.
Toskana e takoe uzeti deo Papske drave i formirae Srednjoitalijansku kraljevinu.
Papa e zadrati svoju uu oblast sa autoritetom.
Ove oblasti e se ujediniti a poasni predsednik bi bio papa.
U znak zahvalnosti Pijemont e dati Francuskoj Nicu i Savoju.
Napoleonov sinovac erom e se oeniti erkom Vitorija Emanuela, Klotildom.
Januara 1859 zakljuen je tajni ugovor Pijemonta i Francuske o borbi protiv Austrije, iako Kavur
nije bio zadovoljan nepotpunim ujedinjenjem.
Rat
Ovaj savez je vaio samo u sluaju akta agresije od strane Austrije.
Na novogodinjem prijemu 1859. Napoleon III je austrijskom ambasadoru na glas rekao ali
uvijeno da njihovi odnosi vie nisu kao nekad. To je bila prva provokacija.
Vitorio Emanuel je nekoliko dana kasnije u parlamentu izjavio da ne moe vie da slua krike
koji dopiru sa svih strana Italije do Pijemonta. Druga provokacija. Rat je postao pitanje dana.
Velika Britanija je ponudila posredovanje takoe i Ruski car.
Nestabilni Napoleon III je ovo prihvatio. Kavur je oajan ak podmetnuo svoje roake kao
kurtizane Napolenu ali uzalud.
Austrija je reila da zavri rat pre nego to se Napoleon III predomisli i nainila nepromiljen
korak i 29. aprila 1859. objavila rat Pijemontu.
Prelaze graninu reku Tiino ali Francuzi prelaze Alpe a deo njih ide brodovima u enovu.
Umesto da direktno mariraju na Torino 150 hiljada Austrijanaca zbog sitnih arki to proputa.
Pijemonteka vojska se spaja sa Francuzima.
Napoleon III dolazi u Italiju i proklamuje osloboenje Italije do Jadrana.
Uspeh dva saveznika je mogao da zahvali borbenou Italijana, posebno Garibaldinaca,vetini
francuskih vojnika i nesposobnou austrijskih komandanata.
4.juna 1859. u bici kod Maente ulee general MakMahon i obezbeuje pobedu saveznika.
Ni car ni kralj nisu bili nita bolji od austrijskog generala ulaja.
24. juna bitka kod Soferina, je pirova pobeda saveznika uz 17000 rtava a austrijanci 22000.
Put za Veneciju je bio otvoren. Patrioti su oduevljeni irom Italije.
Primirje u Vilafranki
13

Odjednom 11.jula 1859. u zamku Vilafranka Napoleon III potpisuje primirje sa carem Francem.
Lombardija e biti predata Francuskoj a ova e je predati Pijemontu.
Parma, Modena i Toskana e svrenim inom biti predate Pijemontu.
Venecija ostaje Austriji a Italijanske drave ako hoe e stupiti u konfederaciju na elu sa papom.
Italija je smatrala da je izdata od Napoleona III koji je imao nekoliko razloga za ovakav in.
Francuska vojska nije bila sposobna za dugo ratovanje u tom trenutku a drugi razlog je to je
Napoleon III prvi put video velike strahote kod Solferina to mu je ubilo elju za ratnom slavom.
Trei razlog je dranje Pruske i mogunost otvaranja fronta na Rajni. etvrti razlog je to se
Napoleon III prepao od rastueg nacionalizma u Italiji.
Novembra 1859. primirje e biti pretvoreno u Ciriki mir.
Njime je zamalo vraen status kvo u Parmi,Modeni,Toskani i Papskoj dravi ali su ovo spreili
patriote diui ustanke tako da su skuptine na kraju proglasile pripajanje Pijemontu.
Ali su pre toga morale da se ujedine u Provinciju Emiliju koja se plebiscitom izjasnila za
ujedinjenje sa Pijemontom. Tako su smireni Englezi, Rusi, Prusi pa i Austrijanci, uz Napoleonovu
pomo.
Ustanak na Siciliji i ujedinjenje
Aprila 1860. izbio je ustanak na Siciliji, protiv novog kralja Franeska II, od strane pristalica
ujedinjenja a u isto vreme su se digli i seljaci u unutranjosti.
U Palermu je seljaki ustanak ubrzo uguen a ostacima po planinama priskae Garibaldi, koji je
uz Kavurovu pomo prikupio 1200 boraca i navodno oteo dva broda Pijemont i Lombardija
u enovi i tako je poela ekspedicija hiljade.
15. maja je sa seljacima i patriotama odneo pobedu kod Kalatafimije nakon toga kod Milaca.
Nakon toga je zauzet Palermo. Ostrvo je oieno.
7.septembra Garibaldi je bukvalno uetao u Napulj. Franesko II se povukao u Gaetu.
Macini alje poruke Garibaldiju da krene na Rim.
Ali u Rimu je odred Francuza i samih Italijana koji brane interese Pija IX.
Kavur ga savetuje da ne proglaava republiku na jugu i ne ide na Rim,kako ne bi izazvao
Austrijsko-francusku intervenciju.
Garibaldi se koleba ali Kavur brzo deluje. Pijemonteke jedinice preko papskih teritorija ulaze u
junu Italiju i u isto vreme izjavljuju Napoleonu III da je Rim siguran te im ovaj odobrava.
U ostacima Napuljske kraljevine su pobedile preostale Franeskove trupe a on bei u Rim papi.
Vitorio Emanuele je trijumfalno uao u Rim a Garibaldi ga pozdravio kao kralja Italije.
Na plebiscitu 22. oktobra 5. novembra 1860. narod june Italije,Sicilije,Umbrije i Marke se
izjasnio za pripajanje Sardinijskoj kraljevini.
14.marta 1861. prvi italijanski parlament je u Torinu proglasio V.Emanuela II za kralja.
Izvan Italije su ostali Rim i Venecija.
Zaokruenje procesa
Kao grom iz vedra neba, mladu dravu je pogodila Kavurova smrt 8. juna 1861.
Nije bilo linosti koja bi zamenila Kavura.
Javljaju se niz socijalno-ekonomskih, politikih, finansijskih problema.
Centralni i juni krajevi su bili slabo razvijeni a o industriji da i ne govorimo.
Zbog ratova i pometnji dolazi i do zastoja na industrijskom severu.
Nereeno agrarno pitanje predstavlja poseban problem.
60.tih godina na jugu dolazi do seljakog pokreta brigantao koji koristi i burbonsko-klerikalna
reakcija protiv nove vlasti.
14

Vlada ne uspeva da vojskom iskoreni ustanak koji e dobiti iroke razmere tek 1869. na Siciliji.
Drugi politiki problem je bila premo Pijemonteana koji su ostalim krajevima nametali svoj
politiki sistem, zauzimajui politike, vojne i upravljake pozicije.
1865. kralj i vlada e poputajui osloboenima premestiti prestonicu iz Torina u Firencu.
Blagajna je prazna a Garibaldijeva stranka zahteva borbu za Rim i Veneciju.
1862. e osnovati udruenje za Rim i Veneciju.
Kako bi oporavila finansije vlada pribegava monopolu i oporezovanju a siromani grcaju.
Kako je nepouzdana Italija dobija kratkorone zajmove sa velikim kamatama.
Posle Kavurove smrti smenjuju se kratkotrajne vlade koje nemaju trajnog reenja
(Rikazoli,Rataci, Farini, La Marmore...)
Poslednja faza
Pitanje Rima nije samo teritorijalnog karaktera ve i pitanje nacionalnog ponosa.
Papa je odbijao da preda Rim kao naslednik svetog Petra.
Katoliki svet ga je podravao a Francuzima je odobreno da dre odrede u Rimu.
Vlada pokuava da nagovori papu da napusti funkciju mirnim putem,on odbija.
Garibaldi nastupa sa parolom Rim ili smrt.
9.avgusta 1862. sa Sicilije kree na Rim. Ratacijeva vlada alje generala aldinija na uzu.
29.avgusta Garibaldi je pobeen kod Aspromontea,zaroblje i interniran na Kapreru.
Ovime je pala ljaga na italijansku vladu, patrioti su nezadovoljni.
Zbog toga je Napoleon potpisao sporazum 15.septembra 1864. o povlaenju Francuza iz Rima.
Kralj Vitorio se obavezao da e potovati papski integritet u Rimu.
1865. kralj i vlada e poputajui osloboenima premestiti prestonicu iz Torina u Firencu.
Borba za Veneciju
Prilika se ukazala 1866 kad su se sukobile Pruska i Austrija oko lezvig-Holtajna a iza svega je
stajalo ujedinjenje.
8.aprila 1866. Pruska je nala saveznika u Italiji i potpisala sporazum kojim e u zamenu za
saveznitvo obezbediti Italiji Veneciju. Tajno im je pomagao i Napoleon III.
12.juna 1866. poeo je rat. Italija e biti potuena kod Kustoce 24. juna i ostrva Visa 22.jula.
3.jula 1866. Prusi e poraziti Austriju kod Sadove i time e koalicija dobiti rat kao i Italija, uz
pomo sree, Veneciju.
Austrija je Veneciju predala Napoleonu a on oktobra Italiji, kako bi Austrija izbegla ponienje.
Rimsko pitanje
Oktobra 1867 dolo je do demonstracija u Rimu.
Garibaldi se oslobodio i oformio 8000 dobrovoljaca za pohod na Rim.
Napoleon III takoe sprema trupe da spase papu i alje na Rim.
3,novembra 1867. dolazi do bitke kod Mentane, Garibaldinci su potueni.
Zahvaljujui porazu kod Sedana trupe kraljevine Italije e 20. septembra 1870 ui u Rim.
Ujedinjenje je potpuno izvreno a Rim je postao prestonica.
Uprkos garancijama Italije papi o njegovom suverenitetu i finansijskoj pomoi u Vatikanu, on
nije priznao kraljevinu Italiju i dobrovoljno se povukao kao suanj.
Pije IX
Vladao od 1846-1878, na poetku liberalan a na kraju konzervativac do kranjnjih granica.
1864 objavio je Poslanicu kojom kritikuje francusko-italijanski sporazum, laicistiku dravu i
njene principe, slobode savesti, narodnog suvereniteta. U toj poslanici crkva je nezavisna od
svetovne vlasti i ona jedina ima pravo da obrazuje i vaspitava stanovnitvo.
1869. je sazvao Ekumenski sabor u Vatikanu(koncil) na kome je priznata nepogreivost pape.
15

Ujedinjenje Nemake
Privredni uspon
Sa vostvom Austrije ujedinjenje nije bilo lako ostvarivo.
1850. obnovljen je stari Nemaki savez, u Frankfurtu je proradila Savezna skuptina nemakih
drava.
Pruska je bila paralisana zbog austrijsko ruskog dogovora Saksonija i Hanover su je napustile.
Pruska e na svojoj strani imati ekonomski polet u narednim godinama.
Obnovila je Carinski savez u koji e ui Oldenburg i Hanover i tako imati pristup severnom moru
i june drave.
Ljutita zbog ovoga Austrija e 1857. i 1860. pokuati da razbije Carinski savez ali bezuspeno.
Vrhunac Pruske e biti potpisivanje trgovinskih ugovora 1862. i 1864. Austrija je istisnuta.
Grade se hiljade kilometara pruga, a Be e jedino biti povezan sa Minhenom.
Rajnska oblast, Rur,Sar se industrijski i rudarski razvijaju i postaju centar. Otvaraju se banke.
Domai kapital istiskuje stari.
Prirodan rezultat sveta ovoga je bujanje nacionalizma koje vodi ka pitanju ujedinjenja.
Radnitvo ini samo sedminu ali se i njima poboljava stanje smanjivanjem radnog dana na 10-12
sati i osnivanjem radnikih udruenja i saveza.
Pojavom Lasala koji je pod uticajem Marksa istie se radnika klasa kao faktor ujedinjenja ali i
preobraaja.
1863. pod njegovim uticajem se osniva Sveopti nemaki radniki savez kao klica partije koji e
posle njegove smrti transformisati se i na kraju ui u Prvu internacionalu.
Politiki koncepti
Polako se koncepcija Velike Nemake (Atlantik-Poljska i Severno more-Jadran) gubila, jedini
pristalica bio istoriar Franc konstantin.
Pod uticajima realne politike sve vei uticaj ima program Male Nemake (istoriari Momzen,
Drojzen) koji je podrazumevao parlamentarnu monarhiju bez Austrije.
Podravaju ih ekonomisti, poslovni ljudi, politiari i intelektualci koji su liberalnog shvatanja a
od 1862. podrava ih i Trgovaka komora Nemake.
Takoe su za to i pruski konzervativci oko dvora ali ne podrazumevaju nikakvu liberalnu dravu,
ve samo jaku centralistiku dravu pod Hoencolerima.
Pristalice obe Nemake su u ratu za ujedinjenje Italije listom podravali Austriju i zalagali se za
ulazak Pruske u rat protiv Francuske.
Jedini razlog koji ih je odbio od toga je to Austrija nije htela da dopusti Armija Nemakog
saveza bude pod Pruskom vrhovnom komandom.
U globalu rat za Italijansko naslee je oslabio Austriju a osnaio Prusku.
Za nacionalno ujedinjenje Nemake e se opredeliti i partije; progresista pod Virhofom, a liberali
za Beningsa koji formira Nacionalnu stranku u Frankfurtu kao i radnika klasa.
Politika borba koja je prethodila ujedinjenju
Vilhelm i armija
1858. kralj F.Vilhelm IV se razboleo a regent e postati njegov brat koji e 1861 sesti na presto
pod imenom Vilhelm I.
Smenio je Mantojfelov kabinet a doveo liberalniji verinov kako bi imao to manje problema.
Njega nije politika zanimala on je bio pravi Hoencolern, tvrdi vojnik te ga je armija i zanimala.
Smatrao je da je vojska presudni i jedini faktor ujedinjenja. Ko eli Nemaku mora je osvojiti.
Jo od 1813. vojni rok je bio obavezan a posle toga su odlazili u rezervu pa u Landver.
Reformom bi se produilo vreme sluenja u rezervi sa dve na etri godine.
16

Svi mladii bi sluili vojsku a ne samo deo kao do tada.

Poveava se broj vojnika, oficirskog kadra a za sve to je potreban nova.
Bizmark
1860. kralj trai od Landtaga poveanje budeta a buroazija se protivi.
Buroazija i ako hoe ujedinjenje ona se plai militarizacije drutva i ministra vojnog Rona.
1861. Landtag ponovo odbija poveanje budeta, kralj ak pomilja i na abdikaciju.
Po savetu Rona on poziva kneza Bizmarka za kancelara.
U periodu od 1862-1866. on uvodi reim diktature i slama otpor Landtaga.
Na budete koje odbija Landtag kralj odgovara donoenjem dekreta.
Bo Bizmarkovom sistemu kralj poseduje izvrnu vlast, a zakonodavnu deli sa skuptinom
U sluaju natezanja sa skuptinom kralj potee svoje pravo sile tj.izvrne vlasti koju poseduje.
Ovim je razvijena doktrina sile u dravnoj politici.
Bizmark je bio poslanik u Frankfurtskom parlamentu kao i poslanik u Petrogradu i Parizu.
Verovao je samo u naelo sile u Gvoe i krv kako je govorio.
Meunarodne prilike
1863 Franc Jozef je sazvao Kongres vladara nemakih drava kako bi bilo rei o reformama.
Bizmark je ubedio Vilhelma da ne ide tamo.
Tada je Francuska bila zavaena sa Rusijom oko poljskog ustanka i sa Italijom zbog rimskog
pitanja.
Rusija je bila zavaena sa Austrijom i Engleskom oko istonog pitanja.
lezvig, Holtajn i Lauenburg
Nemake drave su imale spor oko lezviga, Holtajna i Lauenburga sa Danskom.
Njih je drala Danska ali su bile i lanise Nemakog saveza.
1863. te drave nisu hteleda priznaju novog danskog kralja Kristijana IX Gliksburga.
Proglasile su svog kralja Fridriha od Augustenburga.
Pruska i Austrija su htele da priznaju Kristijana ali da danski ustav ne vai za ove tri drave.
Ovo je Danska odbila i to je bio povod za rat aprila 1864.
Poto su bili tueni Danci su traili posredovanje i dobili ga od Francuza i Engleza.
U julu po potpisanom primirju Danska je sva tri vojvodstva predala pobednicima.
Sad je meu Austrijom i Pruskom dolo do trvenja.
Avgusta 1865 Gatajnskom konvecijom Holtajn je predat Pruskoj a lezvig i Lauenburg Pruskoj
uz odtetu koju je Pruska platila Austriji.
Sukob Austrije i Pruske
Bizmark se pripremao za konani obrau sa Austrijom.
On je mogao da rauna na neutralnost Rusije ali nije znao kako e reagovati Francuska.
Oktobra 1865 sasatala su se Napoleon i Bizmark u Bijaricu.
Bizmark nije konkretno nudio nita, sem da je uopteno obeao da se nee meati u zemlje
frankofonog podruja to je car protumaio da mu ovaj daje Belgiju i Luksemburg.
Ne samo da je dobio neutralnost Francuske ve mu je Napoleon obeao i savez Italije.
Tako je 8.aprila 1866 sklopljen Prusko-Italijanski savez.
8 juna 1866 Bizmark je zapoeo rat.
S jedne strane su bile Pruska i Italija a sa druge Austrija, Hanover, Bavarska, Saksonija.
29. juna Hanover je pruskom akcijom izbaen iz stroja, zatim i Bavarska.
3. jula 1866. dolo je do bitke kod Sadove (Kenigrec) u ekoj.
General Moltke je porazio generala Benedeka koji je izgubio 40 hiljada ljudi.
23. avgusta 1866. je potptisan Praki mir.
Pruska je dobila:
17

1. Holtajn
2. pravo da severno od Majne obrazuje savez pod svojim vostvom.
3. da u severnonemakom prostoru anektira bilo koju zemlju osim Saksonije
4. pravo na ratnu odtetu od Austrije
5. Austrija je priznala raspad Nemakog saveza.
Dalekovidi Bizmark je bio zadovoljan hegemonijom u nemakom svetu izbacivi Austriju.
Znao da e u budunosti morati da rauna na Austriju te je stoga smatrao da je ne treba kanjavati
kao to su mislili ostali generali, pa i sam Vilhelm.
Zasluge za pobedu su pripale Moltkeu i ministru Ronu.
Bizmark je odmah pod izgovorom nemake koja mora da je ujedinjena i da slobodno die
pripojio, bez plebiscita Hanover, Hesen, Frankfurt.
21 dravu na severu nije pripojio ali je 1866 od njih formirao Severnonemaki savez.
1867. e tom savezu dati ustav ije su ga lanice sve prihvatile.
Formirae dvodomni parlament-Rajhstag i savez Konfederacije-Bundesrat.
Najviu izvrnu vlast u savezu je imao kralj Pruske koji je bio i vrhovni komandant a zajednikim
poslovima je rukovodio Bizmark.
Francusko Nemake suprotnosti
Baden, Bavarska, Hesen e ostati izvan ovog saveza a njihovom ulasku e se protiviti Francuska.
Sada dolazi do francusko-nemake surevnjivosti.
Nemci hoe Alzas i Lorenu a Francuzi se boje velike Nemake.
Zamalo je 1867. dolo do rata bog Luksemburke afere jer je Napoleon hteo da naplati
neutralnost koja je dogovorena u Bijaricu.
Nominalni vladar Luksemburga je bio Holandski kralj koji je bio spreman da ga ustupi
Francuskoj.
Ali je Luksemburg bio od ranije lan Nemakog saveza, sa stacioniranim pruskim garnizonom.
Bizmark nije hteo ni da uje za pripajanje Francuskoj, Napoleon je popustio.
1867. na Londonskoj konferenciji je odlueno da se pruski garnizon povue a Luksemburg
postane neutralna drava pod garancijom velikih sila.
Napoleon se odluuje na vojne reforme radi moguih buduih sukoba.
Maral Niel ukida mogunost otkupa vojnog roka koji je smanjen sa 7 na 5 godina.
Uvodi teritorijalnu miliciju, gde bi u toku rata sveukupna vojna sila bila 720 000 vojnika.
1869. novi ministar Lebef , pod pritiskom buroazije koja nee da joj sinovi slue vojsku,
zanemaruje miliciju i vojnu reformu uopte.
1869, samo deklarativno, vladari Italije, Austrije i Francuske se izjanjavaju da nemaju nita
protiv stvaranja Trojnog saveza koji bi mogao biti uperen protiv Pruske.
Napoleon je ovo naivno shvatio da je ve reeno.
Emska depea
Poto je panski presto bio upranjen od 1868, kandidat se naao u Leopoldu Hoencolernu bratu
rumunskog kneza Karola i roaku Vilhelma I.
Ovo je bilo Bizmarkovo delo ne bi li Francusku stavio pred svren in i naterao je na reakciju.
Francuska kipti od besa i od ambasadora u Pruskoj je traeno da ode kod Vilhelma i da trai od
njega da utie na Leopolda da povue kandidaturu, na ta je kralj i pristao.
Desnim krugovima u Francuskoj ovo nije bilo dovoljno pa su naterali cara da trai pismenu
potvrdu od Vilhelma da sline kandidature nee biti u budunosti.
Kralj je bio u Emsu kada je ovo odbio lino Benedetiju i zatraio od Bizmarka da objavi u
tampi ali na blai nain.
18

Bizmark je zainio depeu i objavio da kralj nije hteo da primi ambasadora i da mu je preko
autanta dobro odbrusio. Ovo e biti poznato kao Emska depea.
Francuska je ovo shvatila kao baenu rukavicu ratne struja je pobedila (Evgenija,Lebef,Olivije).
Rat
19. jula 1870 ambasador Benedeti je u Berlinu predao notu o objavi rata.
Evropska javnost je osuivala Francusku, junonemake drave su se plaile Bizmarka a Italija je
jedva ekala da ue u Rim kad Francuzi zanemoaju.
Ratne operacije su trajale od 2. avgusta 1870. do 1. februara 1871.
Rat do 4. septembra 1870. je bio rat Pruske i II francuskog carstva.
Rat od 4.septembra pa do kraja je bio rat Pruske i Tree francuske republike.
Pruska je imala 500 hiljada dobro opremljenih vojnika a Francuska jedva 265 hiljada.
3.i 6. avgusta posle poraza kod Visenburga i Frevilera Francuzi naputaju Alzas.
28. septembra se predao Sedan. 170 000 Francuza je bilo koncentrisano u Loreni.
Uz lou komandu i manevre 140 000 Francuza je pobeeno od 200 000 Nemaca kod Gravelota
Francuzi su podeljeni. Jedni suodbaeni do Meca sa generalom Bazenom a drugi pod maralom
Mak Mahonom do Sedana.
Uprkos svojoj zamisli da brani Pariz cara je naterala Evgenija da deblokira Bazena i on je u toj
akciji sateran u tvravu Sedan na Mezi.
30. avgusta Prusi su bombardovali Sedan u kome su bili ranjeni maral,bolesni car i 100 000ljudi.
1. septembra 1870 car je naredio da se zavijori bela zastava na tvravi.
2, septembra je proglaena kapitulacija kod Sedana i svi su zarobljeni pa i sam car.
III Republika
4.septembra 1870. je u Pariz stigla vest o padu Sedana.
Republikanci Gambeta i Favr su poveli narod ka Optinskom domu gde je proglaena Republika.
Obrazovana je privremena vlada, revolucija je izvedena bez krvi.
Carica Evgenija i prestolonaslednik su otili uz pomo ambasasdora Italije i Austrougarske.
Na elu vlade je bio komandant pariza Troi, a u njoj Gambeta i Favr.
Cilj vlade je bio ouvati celovitost zemlje te je dobila ime Vlada nacionalne odbrane.
Favr se sastao sa Bizmarkom 20.septembra nudei ratnu odtetu ali ovaj je traio Alzas i Lorenu.
Vlada to nije prihvatila i rat je nastavljen do kraja.
19. septembra sam Pariz je bio opsednut i do kraja rata jedini cilj e biti njegova deblokada.
Troi je za odbranu imao ukupno 500 000 vojnika od toga 340 000 narodnih gardista.
Vlada je zazirala od njih jer su to bili uglavnom proleteri.
Jedino je Gambeta imao energije, balonom je 9. oktobra odleteo na jug i mobilisao oko 600 000
novih pripadnika Narodne garde i Mobilne garde (rezervista).
Narodnim novcem je kupio 1400 topova a sam Garibaldi je doao za odbranu republike.
Problem je to su sposobne trupe bile blokirane u Parizu i Mecu.
27. oktobra 1870. izdajnik Bazen je predao oko 175 000 vojnika i 150 topova slabijim Nemcima.
Novembra Gambeta formira Loarsku armiju ali je uprkos poetnim uspesima, tuena decembra.
Iako je pdelio Loarsku armiju na tri dela i predao je mladim sposobnim generalima ona je
poklekla pod dobro snabdevenim i obuenim Prusima.
5. januara 1871. je zapoeto estoko bombardovanje Pariza.
Nezadovoljstvo naroda je ogromno, glad i oskudica vladaju gradom.
Favr odlazi na II pregovore sa Bizmarkom i 28.januara 1871 je potpisan mir.
Mir je potpisan pod uslovima; da Francuska mora da plati 200 miliona zlatnih franaka, da ima
samo 12000 vojnika i da preda utvrenja severno od Pariza koje Prusi nisu jo osvojili.
18.januara 1871 je proglaeno nemako carstvo u Versaju u sali ogledala.
19

8.februara 1871 izabran je novi parlament sa poslanicima koji su podravali mir po svaku cenu.
26.februara novi premijer Tjer potpisao je u Versaju Preliminarne uslove mira:
1. Francuska e ustupiti Nemakoj Alzas i Lorenu sa Strazburom i Mecom.
2. Platie ratnu odtetu 2 milijarde franaka u naredne tri godine.
3. do isplate nemake trupe e drati pod okupacijom nekoliko severnih departmana.
4. Nemake trupe e ui u Pariz i tamo biti dok se ne ratifikuje ovaj ugovor o miru.
Ovaj preliminarni ugovor o miru e postati Ugovor o miru 10.maja 1871 u Frankfurtu.

Zavoenje dualizma u Habsburkoj monarhiji

Posle mira U Vilafranki 11.jula 1859. Car Franja pod pritiskom objavljuje Laksenburki
manifest, kojim e se izvriti administrativne reforme ustavnog karaktera.
Konzervativna vlada grofa Reberga je prinuena da pregovara o statusu Ugarske sa Maarima.
Povuen je carski ukaz iz 1849 o podeli Ugarske na pet okruga.
Carevinsko vee
Car je pozvao u proireno Carevinsko vee (Rajhsrat) jo 38 uglednika krunskih zemalja,
obeavajui finansijske reforme i time izlazei u susret austrijskim liberalima koji su traili
kontrolu budeta.
Liberali su hteli na prestolu carevog brata, tada popularnog Maksa Ferdinanda.
Vee je radilo od maja do septembra 1860. U njemu je preovladavalo staro plemstvo.
Maarski magnati (Seen) su traili stari Maarski ustav a Sloveni ( Goluhovski Poljak i Klam
eh) su traili federalizam kao i austrijsko plemstvo, ali je liberalno bilo protiv federalizma.
Septembra je preovladao federalizam ali na starom istorijskom naelu.
20. oktobra car Franja je objavio Oktobarsku diplomu.
Rajhsrat je zadrao spoljnu politiku i trgovinu, odbranu i finansije za zajednike trokove.
Njega je rasputao i sazivao car a ministri zajednikih poslova su odgovarali samo njemu.
Uprkos promenama Car je zadrao izvrnu vlast, centralizam i premo nad zakonodavnim telom,
Stoga ni jedna strana nije bila zadovoljna diplomom.
Maarska reakcija
Zapljusnuti vestima iz Italije maarski demonstranti su protestvovali protiv Austrije.
Maarski legion je sa Garibaldijem uestvovao u pohodu na Siciliju.
Kout je obrazovao direktorijum u Parizu.
U toku leta dok je zasedalo Carevinsko vee, grof Seen se ubio, sahrana se pretvorila u
demonstracije.
Oktobarskom diplomom je vraen upanijski sistem, maarski jezik je priznat kao slubeni.
Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat je ukinuto i prikljueno Ugarskoj.
Ali ovo nije bilo dovoljno pa su njenom objavom u Peti izbile demontracije.
Maarski narod je bojkotovao odluke diplome odbivi je na plebiscitu.
Pokolebani ovime, magnati Deak i Etve odbijaju da uu u vladu Carevinsko vea.
Januara 1861. upanija Heve je proglasila vladavinu Franje nezakonitom.
Car nije imao kud ve je izdao Februarski patent. 1861. februara.
Februarski patent
Njime je uveden dvodomni sistem u Carevinskom veu. U gornjem domu su sedeli virilni
(carevi) lanovi krupne aristokratije a u donjem 343 predstavnka iz pokrajinskih sabora.
20

Februarskom diplomom je jo vie centralizovana drava od Oktobarske diplome i time je

zadovoljio austrijske liberale.
Reakcija
Opet su Maari najbuntovniji.Smatrali su ga nezakonitim aktom, i koje u njega uao bio je
izdajnik.
Deak je predlagao da jedino ustavna reenja iz 1848. mogu spasiti dualnu dravu ali je odbacivao
revolucionarni put.
Sabor, pod vostvom Deakove Partije adrese je odbacio Februarski patent i Carevinsko vee.
Tisova stranka odluke kao tolerantna je nadjaana u parlamentu.
merlingov provizorijum (merlingova vlada od 1861-1865) je smatrala da je maarska
izgubila sva prava na samostalnost zbog antidravnog ponaanja.
22.avgusta 1861. car je raspustio Ugarski sabor i upravu nad upanijama dao komesarima.
Ugarska je bila pod nekom vrstom vojne uprave, Maari su se okrenuli pasivnom otporu.
Ovim nisu bili zadovoljni ni austrijski liberali.
Decembra 1864. oni su napali vladu traei sporazum sa Maarima.
Juna 1865. zbog neuspeha merling je podneo ostavku a na elo vlade je doao Belkredi.
Car je kao znak poputanja posetio Petu a Belkredi je poeo pregovore sa maarskom
opozicijom.
Sazvan je Maarski Sabor a septembra 1865. je ukinut Februarski patent.
Decembra iste godine je Erdelj ponovo prikljuen Ugarskoj.
Deak plaei se nezadovoljstva niih slojeva je pristao na sporazum i zajednitvo.
Pregovori Deaka i Belkredija o Dualnoj monarhiji su prekinuti zbog Austrijsko-pruskog konflikta
ali e biti nastavljeni 30. avgusta 1866.
eka
U eke zemlje su se ubrajale eka, Moravska i lezija.
Plemstvo se delilo na eko i Nemako. 2/3 stanovnitva je bilo eke nacionalnosti.
Nemako plemstvo je dralo industriju i imalo novca,dok je eko graanstvo bilo srednjeg sloja.
Nemaka buroazija se vezivala za austrijske liberale koji su bili za centralizam.
eka buroazija se delila na radikalnu i liberalnu.
Liberalna buroazija pod Palackim i Rigerom je prihvatila naela ekog plemstva jer je bila
sama nedovoljno jaka za neki znaajan drutveni pomak a i bojala se da buenjem nacionalizma
mogu biti dovdedene u pitanje zemlje Krune svetog Vaclava koje nisu imale eku veinu kao
to su leska i Sudeti.
esi su bili ugnjetavani od Nemaca i Maara.
Riger e 1860 objaviti u Parizu dva naela budueg ekog nacionalnog programa.
To su postojanje Austrije i zavoenje ravnopravnosti u njoj. (austroslavizam)
Time se ujedinila liberalna buroazija saistorijskim ekim plemstvom (Klam-Martinic).
Oni e u Narodnom listu 1861 zastupati federalizaciju kako bi se odbranili od germanizacije i
maarizacije.
Ovim su su Slovaci puteni na nemilost sudbine jer je Riger rekao da im eli svu sreu u okviru
kraljevine Ugarske.
U ekom saboru od 241 mesta esi su imali samo 79, slino je bilo i u Moravskoj.
Istorisko plemstvo nikad nije dalo pravu podrku ekoj buroaziji u nacionalnoj borbi.
I meu liberalima dolazi do rascepa. Staroesi (Riger i Palacki) su za saradnju sa Ugarskom dok
su mladoesi (Sladkovski) za saradnju sa austrijskim liberalima u nadi da e oni pre prihvatiti
federalizam.
21

Mladoesi su podravali poljski ustanak 1863, dok su staroesi bili za panslovensku saradnju sa
Rusima.
Ipak su uspeli 60-tih godina da se prizna eki jezik u kolama i da postoji odreena samouprava.
1865. videi da Maari ne ele saradnju Palacki je modifikovao program iz 1861. unevi saradnju
sa svim Slovenima.
Ipak nisu ni eka buroazija a ni plemstvo bili sposobni da sebe vide kao samostalnu dravu
dajui izjave lojalnosti kruni posle pruske okupacije Praga u julu posle Sadove.
Slovaci
Postojale su dve grupacije: Stara kola koja je raunala na pomo Bea i Nova kola koja je htela
saradnju sa maarskim liberalima.
1861 juna je odran sabor u Svetom Martinu na kome je usvojen memorandum slovakog
naroda koji je napisao Marko Daksner.
U memorandumu se traila slovaka teritorija sa autonomijom u Maarskoj i gde bi pravno bili
izjednaeni slovaci sa maarima.
merlingova vlada je bila protiv ovoga. Maari su 1862 dopustili uveenje slovakog u kole.
1863 su dopustili osnivanje Matice Slovake.
Rumuni
Vraanju Erdelja u okvire Ugarske su se protivili Rumuni i Saksonska manjina.
1861. na kongresu u Sibiu Transilvanijski Rumuni su traili autonomiju i politika prava.
Kao i prisustvo u Zemaljskoj skuptini Transilvanije.
Osnovano je i Transilvanijsko kulturno drutvo na elu sa episkopom agunom i ipariuom.
1863 pod pritiskom Saksonaca i ugnjetenih Rumuna promenjen je izborni zakon pa su se u
Zemaljskoj skuptini transilvanije nali Maari, Rumuni i Saksonci a ni jedni bez veine.
Posle merlinga Belkredi je vratio zakon iz 1791. kojim je prevagu odnela maarska aristokratija
u Skuptini Transilvanije 1865. u Kluu na kojoj je odmah izglasano prisajedinjenje Ugarskoj.
Reorganizacija Habsburke monarhije
Poto je izbaena iz Italije i Nemake Austrija je morala da se okrene svojim problemima.
Ferenc Deak je od cara traio personalnu a ne realnu uniju.
Avgusta 1866 u Slovenkongresu u Beu su se sastali predstavnici eha (Riger,Palacki),
Poljaka(Skrejovski, Goluhovski), i Hrvat trosmajer da se vidi ta dalje.
Rigerov predlog je bio da se budua federalistika carevina sastoji iz istorijskih zemalja;
staroaustrijskih,ekih, Galicije i Bukovine, Ugarske i eventualno Hrvatske.
trosmajer je ovim bio nezadovoljan jer neistorijskim: Hrvatima,Slovacima i Srbima nije nita
nueno.
ak ni istorijskim Rumunima u Transilvaniji nije nita nueno.
Car Franja se odluio za dualistiko reenje uz dominaciju Maara i Nemaca nad drugima pod
uticajem saksonsog grofa Bajsta, i austrijskih liberala koji su odustali od centralizma.
1.februara 1867. Bajst je zamenio Belkredija.
Odmah je stupio u pregovore sa Deakovim predstavnikom Andraijem koga je car imenovao za
predsednika maarske vlade.
Sporazum je postignut i usvojen od Ugarskog sabora 29.maja 1867. kao Zakonski lan XII.
15. februara 1867. su federalistiki predstavnici slovenskih naroda protestvovali ali uzalud.
Bajst rastura slovenske sabore koji se bune.
Jedino se spasao Galicijski Sejm koji je prihvatio Nagodbu.
8.juna car je krunisan u Peti.
Dualizam
22

Dve uglavnom ravnopravne drave je objedinjavao jedan vladar kao car i kralj.
Svaka lanica je imala svoju vladu. Zajedniki su bili: spoljni poslovi,odbrana i finansije.
Ta tri ministarstva su odgovarala pred dvema odvojenim delegacijama.
U stvarima od opteg znaaja su sazivani zajedniki ministarski saveti kojima su prisustvala tri
zajednika ministra, oba predsednika vlade i oba resorna ministra.
Ovakvim savetom je predsedavao ministar spoljnih poslova Carevine ili sam Car i kralj ali se u
tom sluaju ovaj savet pretvarao u Krunski savet.
Car i kralj je proglaavao rat, komandovao vojskom a ceo visoki vojni kadar je bio austrijski.
Novi Ustav iz 1867. je austrijski deo drave (Cislajtaniju) pretvorio u parlamentarnu monarhiju.
U maarskoj polovini (Translajtaniji) veliki problem je bio nacionalnog karaktera.
Translajtanija
1871. Andrai je sa mesta premijera otiao na mesto zajednikog, ministra inostranih poslova.
1875. je njegova i Deakova vlada zamenjena vladom Kalman Tisa i levog centra.
U parlamentu je bila i Koutova partija kranje levice jaa van nego u parlamentu.
Iako je preduzela ekonomske mere zarad napretka, Andraijeva vlada se sudarila sa nacionalnim
pitanjem.
Po zakonu iz 1868. svi graani Ugarske su u politikom pogledu sainjavali jednu, maarsku
naciju iji su svi lanovi ravnopravni kojoj god naciji pripadali.
Bilo je izvesne kulturne autonomije ali o politikoj nije bilo ni govora.
Svetozar Mileti je napustio maarski parlament.
eki federalisti, meu istorijskim plemstvom su se osetili izigrani.
Nacionalna partija trai trijalistiko reenje, kao trea jedinica to je objavljeno avgusta 1868.
Mnogi esi su se preorjentisali ka Rusiji. Stvara se Taborski pokret po ugledu na Husite.
1869. austrijska vlada grofa Hoenvarta ulazi u pregovore sa Nacionalnom partijom.
1871. je priznao politika i istorijska prava eke.
Bune se austrijski liberali, Maarska vlada i zajednika Bajstova vlada.
Car je pod pritiscima smenio Hoenvarta i ukinuo esima prava.
1868 je sklopljena Hrvatsko-ugarska nagodba koja je Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji
priznavala status politikog naroda koji je u zajednici sa kraljevinom Ugarskom.
1867 srpsko konzervativno klerikalno krilo srba je prihvatilo dualizam zadovoljivi se Zakonom
o kolsko-crkvenoj autonomiji Srba iz 1868.

Nacionalni pokreti na Balkanu 60-tih godina XIX veka

Hercegovaki ustanak
Decembra 1857. u Orahovici je ustanak digao Luka Vukalovi uz saglasnost kneza Danila.
Porta je reila da ugasi ustanak u samom aritu u Crnoj gori.
1. maja 1858 Crnogorci su pobedili Turke kod Grahova.
Uz posredovanje velikih sila ustanak je umiren i prekinut rat Crne gore i Turske.
Ali nije bila uguena Pecijina buna u Bosanskoj krajini i Posavini.
1861 Luka Vukalovi je opet uz pomo knjaza Nikole i oca mu Mirka digao ustanak.
Uz pomo velikih sila Turska je uguila ustanak a Omer pai je bio otvoren put za Cetinje.
Crna gora je morala da se distancira od Hercegovakog ustanka.
1864 Luka Vukalovi je trei put podigao ustanak ali e naredne godine pobei u Rusiju.
Vlaka i Moldavija
23

Na osnovu sporazuma iz Balt-Limana, izvedena je rusko-turska okupacija Vlake i Moldavije

maja 1849, kojim je su povreena i autonomija i nacioanlna oseanja Rumuna.
Na vlast su dovedeni bez konsultacje boljara Gika i tirbej u Vlakoj i Moldaviji.
Umereni boljari uplaeni seljakim nezadovoljstvom trae saradnju sa buroazijom.
Centri emigracije se nalaze u Francuskoj,Engleskoj i Nemakoj.
1853. Krimski rat je razbuktao rumunske unioniste a Rusi su zauzeli obe kneevine.
1854, Rusi su bili prinueni da napuste te teritorije a prema sporazumu sa Turcima iz Boaija iste
godine juna meseca, Austrijanci su okupirali Vlaku i Moldaviju s tim da su u Vlaku uli i Turci.
Iz straha da se unionistike ideje ne proire na Erdelj Austrijanci su progonili u Vlakoj i
Moldaviji nosioce ideje ujedinjenja.
Na Pariskoj konferenciji 1856. stavljeno je na dnevni red pitanje ujedinjenja koje je zastupala
Francuska ali su Austrija i Turska ubedile kongres da Rumuni u stvari ne ele ujedinjenje.
Austrijanci su morali da napuste obe kneevine do oktobra 1856.
U samim kneevinama se sukobljavaju unionisti i separatisti olieni u boljarskoj klasi koji se boje
da bi ujedinjenjem izgubili povlaen poloaj ali unionistima nisu mogli nakoditi.
Posle Pariskog kongresa protivnicima unionista Austriji i Turskoj se pridruila Engleska.
13.januara 1857. Pod pritiscima velikih sila (osim Austrije i Engleske) Turska izdaje Izborni
ferman po kome se biraju predstavnici u Divan ad hoc iz pet stalea (krupni,sitni
zemljoposednici, svetenstvo, graani i seljaci).
Turci,Englezi i Austrijanci su smislili kako da spree Divan da proglasi ujedinjenje.
Pred sam izbor za Divan isticao je mandat Gikiju u Moldaviji i tirbeu u Vlakoj.
Porta je imenovala umesto po tri kajmakama samo po jednog i to veoma reakcionarnog.
Oni su imali zadatak da pripreme Divan za izbore kako ne bi bilo izglasano ujedinjenje.
U Moldaviji sve je ispalo po Tursku dobro ali ne i u Vlakoj gde je knez Gika omanuo.
Jula 1857. Napoleon i Rusi trae da Turska poniti izbore u Moldaviji.
Posle odbijanja 5.avgusta su prekinuli odnose sa Portom.
U razgovorima od 6-10 avgusta izmeu Napoleona i Viktorije i Alberta u Ozbornu, car je
popustio i odrekao se politike pruanja podrke ujedinjenju Rumunije.
Pod pritiskom Engleske Porta je ponitila izbore u Moldaviji a na novima su pobedili unionisti.
Divani su doneli odluku o ujedinju, vladavini stranog kneza, ustavnog ureenja, agrar nije reen.
1857. seprtembra Napoleon je privoleo Aleksandra II da prihvati Ozbornski dogovor.
Od maja do jula zasedala je Evropska konferencja ambasadora koja je odluila:
1.
2.
3.
4.

Kneevine e se zvati Ujedinjenje kneevine Vlake i Moldavije.

Svaka e imati kneza, vladu i skuptinu.
Centralni komitet e spremati zakone za obe drave.
Administrativno ureenje e ipak ostati odvojeno.

Ovim je onemogueno stvarno ujedinjenje i nezavisnost ali ne zadugo.

U Moldaviji na izborima januara 1859 ak su i razbijeni separatisti glasali za unionistu kneza
Jona Kuzu.
Takoe i u Vlakoj u Bukuretu velika veina je pod pritiskom naroda glasala za Kuzu.
Ruska,Prusija,Sardinija i Francuska su priznale izbor dok su Austrija,Turska i Engleska
protestvovale traei vojnu intervenciju.
24

Na kraju je Austrija pristala zbog problema u Italiji a Turska je traila da Kuza samo doe u
Carigrad.
1862 bie stvorena jedinstvena vlada i skuptina Kneevine Rumunije.
Kuza je doneo ustav 1864 pokuavajui da izvede agrarnu reformu.
1866. nezadovoljni veleposednici e naterati Kuzu na abdikaciju.
Bugarska
60-tih godina Bugarska se borila za samostalnost od grkih crkvenih krugova.
Celokupni pravoslavni svet u Turskoj je potpadao pod Carigradsku patrijariju.
Ona je uivala poverenje Turaka zbog koenja razvoja nacionalnih crkava.
Junoslovenski narodi su zahtevali nacionalne crkvene poglavare.
U pokretu za bugarsku nacionalnu crkvu izdvajaju se konzervativci i liberali.
Konzervativci (orbadije) su smatrali da nezavisnost crkve ne znai i nacionalnu nezavisnost.
Liberali su podrazumevali i nacionalno osloboenje.
Aprila 1860. Ilarion je proglasio nezavisnu bugarsku crkvu a Rusija je to podrala, preko
ambasadora u Carigradu Ignjatijeva.
Carigradski patrijarh Grigorije IV je zbog nevolja nastalih zbog ustanka na Kritu, 1867. podrao
osnivanje autonomne bugarske crkve (Egzarhije).
Porta je fermanom iz februara 1870 priznala potpunu nezavisnost bugarske crkve, kako bi
preduhitrila Grigorija IV.
1872. Carigradska patrijarija je ponitila ovaj ferman i bugarsku crkvu proglasila izmatikom.
Liberali su iveli u Srbiji i Rumuniji premetajui centar iz jedne u drugu dravu da bi od 18671876. konano bio u Rumuniji.
1861. e u Srbiji biti formirana Bugarska legija.
Ideolozi e biti Botev, Karavelov i Rakovski koji e ubacivati ete u Bugarsku.
Dobrotvorna druina e 1867 sklopiti sporazum sa knezom Mihailom.
1867 sve e ete propasti a Rakovski e skonati u Bukuretu iste godine.
Karavelov je smatrao da se nezavisnost moe stei samo ako se svi ujedine na Balkanu.
Botev je bio za ienje od stranih uticaja i samostalno oruano delovanje.
Grka
1862. zbaena je bavarska dinastija i dovedena danska, Gliksburzi, na elu sa princem Vilhelmom
pod imenom ore I, kao kraljem.
Posle neuspeha u krimskom ratu 60tih godina jaa pokret za ujedinjenje a pogotovu na Jonskim
ostrvima pod uticajem Rizorimenta.
Britanija je decembra 1862. bila na putu da popusti Jonjanima za njihovim ujedinjenjem, pod
pristiskom rastueg ruskog uticaja.
Oktrobra 1863. Jonski parlament je preduhitrio Britance i proglasio dekret o ujedinjenju Krita i
Grke bez odlaganja.
U martu 1864. Britanske trupe su napustile ostrva, a ore I je ve posetio ostrava u julu.
2. septembra 1866. Kritska skuptina je proglasila ujedinjenje sa Grkom.
Ustanak je izbio u prolee iste godine. Grka drava je slala oficire i davala podrku u tampi.
Grki dobrovoljci se tajno alju u Epir, Tesaliju i Makedoniju.
Na kritu je voena borba oko manastira Arkadion.
1867 Kritska vlada je proglasila grkog kralja za svog vladara.
Omer paa Latas je poslat da gui ustanak ali je izgubio 20000 ljudi.
1867. decembra Turci Organskim regulamentom daje autonomiju Kritu.
25

Grkoj alje protest zbog meanja u sukob a diplomatski odnosi su prekinuti.

Velike sile su pritiskale Grku da ne pomae ustanike to je urodilo plodom 1869. Krit je
pokoren.

UKIDANJE FEUDALIZMA U RUSIJI

Carske reforme Aleksandra II
Sredinom veka dolo je do razvoja kapitalizma,kome je prepreka bio feudalizam.
Da bi se feudalizam zaustavio bilo je neophodno ukinuti kmetstvo.
Seljak je bio obespravljen a Nikola I je zadrto koio ukidanje feudalizma i kmetstva.
Nakon njegove smrti 1855. ukazale su se nade za drutvene reforme.
Nikola II je bio vojnik i konzervativac ali je shvatio da su za napredak neophodne reforme.
Poraz u Krimskom ratu je predstavljao taku otrenjenja za njega.
1856. posle Pariske mirovne konferencije, novi car je rekao moskovskom zadrtom plemstvu da
on nije za reforme i ukidanje Kreposnog prava (ropstvo) ali da je bolje da one nastupe to pre i to
odozgo a ne odozdo.
Aristokratija se deli na konzervativnu i liberalnu koja je za izvesnu decentralizaciju drave.
Plemstvo u centralnim i junim bogatijim delovima zemlje bilo je spremno za davanje slobode
muicima ali bez davanja zemlje i zadravanje kuluka.
Plemstvo u industrijskim istonim i severnijim delovima je bilo spremno da da i zemlju ali uz
otkup koji bi garantovala drava.
Pristalice reformi su bili: general Rostovcev, policajac Miljutin, ministar unutranjih dela
Lanskoj, veliki knez Konstantin Nikolajevi i ena mu Jelisaveta Pavlovna.
Otpor ukidanju kreposnog prava i uopte reformama su pruali: ef III departmana carske
kancelarije knez Dolgorukov, ministri dravnih dobara Muravjov i pravde Panjin i knez Orlov.
Car se definitivno opredelio za reformu, podravi 1857. Litvansko plemstvo koje se odluilo za
oslobaanje kmetova ali uz ouvanje zemlje.
On je poslao reskript guberantorima Vilne i Petrograda kojim se trebala oformiti komisija za
postepeno oslobaanje i otkup zemlje koju je kmet obraivao.
Posle ovoga je car preuzeo inicijativu na dravnom nivou obrazovanjem Tajnog komiteta koji
je 1858 napravio plan za oslobaanje seljaka i davanje kue i okunice bez naknade dok je
zemlju trebalo da otplati muik feudalcu uz pomo drave.
Do konane isplate seljak bi ispunjavao obaveznu radnu i novanu rentu prema feudalcu.
Konzervativno plemstvo se buni a liberalno raspravlja o dva pitanja: Veliini parcele koja bi se
ostavila seljaku i o nainu na koji bi on isplatio otkup.
U trogodinjim raspravama meu plemstvom rezultat je bio smanjivanje parcele za seljaka na 1/3
od poetne i time je veina plemstva bila zadovoljna.
Graanska, revolucionarna i napredna javnost ustaje u odbranu muikih prava.
Najpoznatiji su bili pripadnici raznoinske (narodne) inteligencije koji su bili za ukidanje
feudalizma i samodravlja ne odriui se ni revolucionarnih metoda.
Novi revolucionarno-demokratski pokret se oslanjao na Hercena i Ogarjova koje su zastupali u
Kolokolu ideje oukidanju kmetstva i davanju zemlje seljacima bez otkupa.
ernievski i Dobroljubov su razraivali ove ideje u asopisu Savremenik.
Nezadovoljstva e osim inteligencije i seljatva zahvatiti i graanske slojeve i neruske narode.
Ukidanje kmetstva
Car Aleksandar je 3. marta 1861 doneo a 5. marta je objavljena Uredba o oslobaanju seljaka od
kmetske zavisnosti.
26

Car je ovim merama trenutno spasao veleposednike kojima je sve ostalo osim prava da raspolau
linou muika kojima vie nisu mogli da raspolau kao sa robljem.
Prethodno je Uredbom od 19. februara 1861. car 1.obezbedio vlasnitvo posednika nad zemljom
koju su kmetovi obraivali. Ako su hteli muici su morali da je otkupe a do otkupa da ispunjavaju
novanu i radnu rentu s tim da je 2. posednik mogao po nahoenju da odree deo parcele muika
i pripoji je sebi. 3.Cena je toliko bila visoka da seljaci nisu obino mogli da je plate.
Ovom nepogodnou je seljak bio i dalje makar vezan ekonomski jer mu je preostali deo poseda
bio premali, on se pretvara u najamnog radnika.
Seljaci su sad mogli da se kreu slobodno,trguju, vode privatne poslove uopte.
Plemika policija je prela u nadlenost optine koja je stekla samoupravu.
Kako seljaci nisu imali novac , drava je priskoila u pomo i otplatila 80 procenata seljakih
dugova spahijama, ali su seljaci postajali dunici drave u narednih 49 godina, a poslednji dug
dravi bie isplaen tek u revoluciji 1905-1907.
Posle 1861 zemlja plemia se obrauje: 1.ako je data u kapitalistiki zakup,2. najamnim radom ili
3,privremenim kulukom seljaka koji ne mogu da otkupe zemlju.
Rusija je kako tako ila ka kapitalizmu.
Upravne i kolske reforme
1864. u gubernijama i okruzima su osnovana su zemstva a u gradovima dume kao samouprave.
Komplikovanim sistemom u okruzima je vladalo plemstvo a u dumama bogata buroazija.
Birai su podeljeni na tri kategorije: plemstvo,graanstvo i seljatvo.
1864. u sudstvo su uvedeni porota, javnost procesa, advokatsko zastupanje.
Grade se kole, uvodi masovnije opismenjavanje.
Te godine je poelo favorizovanje graanskog kolstva nasuprot crkvenom.
U gimnazijama su vrata otvorena graanskoj i seljakoj omladini ali i enskoj deci.
1863. univerzitetima je priznata autonomija a primaju se i enska omladina.
Stvarno stanje i nezadovoljstvo
Stvarni reformama nije niko bio zadovoljan osim konzervativnog plemstva.
Negoduju i Slovenofili (Samarin) i Zapadnjaci (Kaveljin, Katkov).
Liberalno plemstvo i buroazija trae korenite reforme po zemstvima i dumama.
U 1861. zabeleeno oko 1800 seljakih pobuna u oblasti Kazana,vojska intervenie.
Hercen poruuje iz Londona pobunjenoj omladini da se ide sa narodom i obespravljenima.
ernievski ureuje Savremenik koji okuplja inteligenciju, slobodne profesije,umetnike.
Pie poziv slobodnim seljacima da ih jedino pobuna i ustanak mogu spasti.
ak se javljaju spisi koji pozivaju stvaranje socijalne i demokratke republike.
Policija reaguje i hapsi Pisareva,Mihailova,ernievskog koga progoni u Sibir.
1861-1862. nastaje tajna revolucionarna organizaja Zemlja i sloboda, iji e idejni voa biti
ernievski a posle njegovog progona, njegovi sledbenici Pisarev i Saltikov.
Liberalno Tversko plemstvo trai sazivanje narodnog predstavnitva.
Konzervativna aristokratija napada carske reforme kao suvie radikalne i zahtevaju izradu
aristokratske konstitucije.

Poljski ustanak 1863-1864

Uprkos oekivanju pokreta Zemlja i sloboda 1863. ustanak nije izbio u Rusiji ve u ruskim
delovima Poljske zahvativi Litvaniju i Belorusiju.
Posle revolucije 1948/9 seljaci u pruskim i austrijskim delovima Poljske su bili osloboeni
kmetstva dobivi i posed dok su u Kraljevini Poljskoj pod Rusima, sitni posednici proterivani dok
je zavisnim seljacima ostala i teka radna i novana renta.
27

50-tih godina kako zemlja prelazi u ruke kapitalista polojoproizvodnja neto bre napreduje uz
uvoenje novih kultura i priliv francuskog kapitala, postepeno se razvijaju gradovi(Varava,Lo).
ljahta postepeno propada posle oduzimanja nekih privilegija posle revolucije 1830/1, javlja se
tanak sloj bogatih seljaka, raste broj bezemljaa i sirotinje koja se pretvara u proletarijat.
1860. na protestu u Varavi na javnim manifestacijama u proglasu se od Aleksandra II trae
samouprave u gradovima i reavanje seljakog pitanja.
Car alje vojsku a 1861 7-8. aprila su velike demostracije.
Nacionalni pokret se deli na umerene-beli koji su za pregovor i radikalne-crveni koji su za borbu.
Naporedo i agrarni pokret die glavu.
8.oktobra 1861 car uvodi vojnu upravu u Poljoviji.
Crveni ire akcju na bivi Rei Pospolitoj tj. Litvaniju,Belorusiju i Ukrajinu. (do 1772.bili u
Poljskoj dravi)
Juna 1862 crveni su u Varavi proglasili Centralni Nacionalni Komitet.
ljahta je imala vodeu ulogu u CNK-u i dozvolila program sa oslobaanjem seljaka i dodelom
zemlje ali uz otkup.
To e odaljiti seljake od CNK-a.
CNK uspostaljva veze sa demokratskim delovima ruske vojske, revolucionarnom emigracijom
(Ogarjev, Hercen) i organizacijom Zemlja i sloboda.
Beli (Buroasko-plemiko krilo) stupaju u vezu sa artoriskim u Parizu ija organizacija smatra
da ne treba uriti sa ustankom ve treba pristupiti pregovorima, jer je car ukinuo 1862.vojnu
upravu u Poloniji.
Car je tada ukinuo kuluk u Poljskoj i uveo samo novani zakup u Poljskoj.
Kao namesnika je postavio velikog kneza Konstantina koji je stupio u kontakt sa belima.
Beli trae ustav iz 1815. i Pospolitoj ali carska vlada ne odbija decidno.
ona mudro mobilie u vojsku samo mukarce iz redova crvenih i tako ih neutralie.
22.januara 1863. CNK podie ustanak i proglaava se za Privremenu narodnu vladu.
Izdaju Manifest kojim pozivaju na ustanak , ukida se staleka podela drutva i seljacima se bez
otkupa daje kua i okunica ali ne i zemlja.
Ustanku nisu prili ni beli a ni seljaci koji su poveli svoj stihijski antifeudalni rat.
ak se u Litvaniji i Belorusiji sukobljavaju seljaki i ustaniki odredi meusobno.
Beli su se uplaili seljake premoi pa su se umeali u pokret preusmeravajui ga u nacionalnu
borbu, kako im je savetovao artorijski a sklopljen je rusko-pruski sporazum o guenju ustanka
8.februara 1863.
Za diktatora belih koji su preuzeli vostvo u ustanku je proglaen Langevi.
Oni su se nadali u Francusku i Englesku pomo za osnivanje Kraljevine Poljske.
One samo alju zvanine demare Petrogradu (juna 1863) a Rusija se ne potresa.
Oktobra 1863 postavljen je novi diktator Traugut kako bi reorganizovao ustaniku vojsku.
On obeava seljacima zemlju u zamenu za podrku ali je sad je odstupila ljahta.
2. marta 1864 car je kao protivmeru, ukazom pretvorio seljake u sopstvenike uz zamenu otkupa,
porezom na zemlju a plemii bi bili obeteeni od stranedrave seljaci su se upecali.
Naputen od svih Traugut je uhapen u prolee 1864. i pogubljen avgusta iste godine.
Nastupile su surove represalije i rusifikacija koja nee dati rezultata.

Rusija posle reformi

Seljatvo se raslojava nakon 1861. a rusko selo se otvara ka tritu.
Dolazi do razvoja metalurgije,rudarstva, spoljne trgovine...
Proletarijat se gomila u gradovima koji radi u tekim uslovima od 12-15 sati dnevno.
28

Gradovi kao Moskva i Petrograd broje krajem veka preko milion stanovnika.
Razvoje se primeuje i u Azijskom delu Rusije.
1865. zauzee Takenta predstavlja prekretnicu u ekspanziji.
Do 1870. Kirgizija je pod vlau Rusije.
Padaju i tri centralnoazijska kanata Kokand, Buhara i Kiva.
U zaposednutim oblastima se uvodi vojna uprava.
Rusija pored koristi nosi i modernizaciju u ove feudalni zaostale krajeve.
Izmeu 1864. i 1871. car dekretom ukida feudalizam u Jermeniji,Gruziji i Azerbejdanu.
Spoljna politika
Rusija na sve naine gleda da se oslobodi poniavjuih uslova Pariskog mira o Crnom moru.
Aleksandar II i knez Gorakov ne idu direktno na Otomansku imperiju,ve suptilno rade preko
Balkanskih naroda.
Ali je sve ovo podreeno eliminisanju odredaba o demilitarizaciji Crnog mora.
Oktobra 1870. u toku Francusko-pruskog rata Rusija je obavestila velike sile da ove odredbe vie
ne vae (zabrana dranja ratne flote i vojnih utvrenja).
Ovo su nevoljno prihvatile V.Britanija,Austro-Ugarska, Francuska i Pruska.
Posle Pariskog mira, Rusija se okrenula Francuskoj kako bi eliminisala Austriju koja se smatrala
nezahvalnicom jer je ratovala u Krimskom ratu a Aleksandar je spasao 1849. od revolucije a
1850. joj je spasao hegemonu poziciju u Nemakoj.
Takoe e biti Rusija blagonaklona u ratu Pijemonta sa Austrijom.
Dobri odnosi Francuske i Rusije e biti pokvareni za vreme Poljskog ustanka 1863/4.
Zato je ovaj ustanak zbliio Prusku i Rusiju pa e Rusija biti blagonaklona prema Pruskoj u ratu
sa Austrijom 1866.i u ratu sa Francuskom 1870/1.
Unutranja politika
Za vreme i posle Poljskog ustanka u Rusija se podelila na; konzervativni deo, liberalni i
revolucionarno-demokratski.
Konzervativci i Liberali su bili protiv nacionale emancipacije neruskih naroda dok su
revolucionarno-demokratski krugovi ovo podravali.
Sad se sukobljava opozicija meusobno, Liberali i revolucionari po ovom pitanju.
Meu revolucionarima nakon odlaska ernievskog, uticaj Ogarjova i Hercena slabi.
Uticaj im je oslabio kada su za vreme Poljskog ustanka neuspeno hteli da preko naprednih
oficira izvre udar na Volgi, gde su mnogi oficiri pogubljeni.
Sada stvari preuzimaju mlae snage. (Saltikov-edrinski, Pisarev).
Oni su inspirisani Bakunjinom pod ijim se uticajem stvara anarhna grupa Sergeja Neajeva.
1864. nestala je grupa Zemlja i sloboda
Na njeno mesto stupa Iutinova grupa iji pripadnik neuspeno pokuava atentan na cara 1866.
Reakcija se obruava na njih i njihove listove, Savremenik i Ruska re.
Ali ve 1868/9 se javljaju na njihovom mestu nove grupe Rubljevo drutvo.
Od 70-tih godina se javlja Narodnjaki pokret iznedren iz revolucionarno-demokratskog.
Izdvajaju se bakunjisti, lavristi (Pjotr Lavrov) i Tkaisti (Pjotr Tkakov).

PRVA INTERNACIONALA
1864-1876
Nakon 1849 proletarijat je bio gotovo uniten.
1852. je nestao i Savez komunista.
Mnogi su emigrirali u Englesku, vajcarsku i SAD.
29

Marks i Engels su sanjali o osnivanju snane politike organizacije proletarijata koja e moi da
skri reakciju.
Krimski rat i Velika ekonomska kriza 1857. e pokrenuti radnitvo iz apatije.
1859. veliki trajk Engleskih mainista. Manifesti za vreme ustanka u Poljskoj itd.
Radnici protestvuju protiv namera Engleske vlade da uestvuje na strani junih drava u
graanskom ratu u SAD-u. (trebao im jeftin pamuk)
Jula 1863 na mitingu u Londonu radnici pruaju podrku Poljacima i pozivaju radnike Francuske
da se bore za svoj bolji poloaj.
Septembra 1864. odgovor(adresa) francuskih radnika je proitan na velikom mitingu u crkvi Sen
Martin Holu u Londonu u kome se kae da je spas u solidarnosti.
Kako su mitingu ptistustvovali i radnici, Irske, Nemake i Italije to se pretvorilo u opteradniki
bunt proleterske solidarnosti.
Na osnovu predloga nemakog radnika Ekariusa doneta je odluka o osnivaju meunarodnog
udruenja radnika poznato pod imenom Prva Internacionala.
Marks je bio prisutan i uao je u odbor sastavivi Deklaraciju kao osnivaki akt.
Deklaracija se oslanja na Manifest komunistike partije.
U njoj Marks savetuje radnike da budu mudri i ovladaju tajnama politike kako ne bi mogli biti
izigrani od strane buruja.
Marks e napisati i statut koji e u Hagu 1872. postati Opti statut Meunarodnog udruenja
radnika.
Kao osnovu svega u statutu Marks navodi optu radniku meunarodnu solidarnost.
Opti radniki kongres je najvii organ Meunarodnog udruenja radnika (internacionale), koji se
sastaje svake godine a u Generalno vee ulaze predstavnici sekcija raznih zemalja.
Marksova struja nije bila jedina, tu su bili Prudonisti,Trejdjunisti,Bakunjisti,Lasalovci.
Trejdjunisti su smatrali da su oruje mitinzi,trajkovi, peticije, jer su prihvatili kapitalizam.
Prudonisti su predstavnici sitnoburoaskog francuskog socijalizma koji se predstavljaju za
zaetnike anarhizma, borei se za decentralizam, a privatnu svojina treba da se ograniava i
izjednaava , teko su prihvatali centralizam Internacionale. Na kraju se levo krilo pribliilo
marksistima a desno Prudonovo se udaljilo od internacionale.
Lasalovci, dobivi ime po voi Lasalu su odbacivali revolucionarnu borbu i za ekonomske i
politike ciljeve. Smatrali su da proletarijat kako bi imao bolji ivot treba da izae iz
kapitalistikog sveta ali ne borbom ve preko uvoenja opteg prava glasa tj. parlamentarnim
putem ka socijalizmu. (kako da ne)
Bakunjin je zastupao tezu da je revolucionarni cilj razaranje svega postojeeg, drave, drutvene
strukture, organizacija, religija itd. On je negirao politiku borbu a samim tim organizovanje
proletarijata u partiju, i time doveo u pitanje samu I Internacionalu u kojoj je napadao centralizam
i Marksa.
Borei se protiv ovih struja Marks postepeno stvara revolucionarnu radniku partiju.
Sadraji kongresa
I je odran je u enevi septembra 1866. prisutno 25 sekcija, II je odran u Lozani 1867, III u
Briselu. 1868, IV je u Bazelu. 1869.
Na poslednjem kongresu u Filadelfji 1876. je doneta odluka o rasputanju.
Na kongresima se postavljalo pitanje kako da se radnika klasa postavi prema meunarodnim
odnosima.
Prudonisti su bili protiv bavljenja nacionalnim pokretima, dok su marksisti bili na stanovitu da
su nacionalni problemi istorijska realnost i daje treba reavati ukljuivanjem proletarijata.
enevski kongres je pod uticajem marksista osudio carizam protiv borbe Poljaka.
30

Za razliku od Prudonista Marks je smatrao da se politika borba ne moe odvajati od ekonomske,

dok su Prudonisti smatrali da je politika borba bespredmetna.
Marksisti su se slagali sa prudonistima da treba da postoji zadruno organizovanje ali za razliku
od njih su samtrali da ono ne moe da izmeni kapitalistiko drutvo.
Za razliku od prudonista i trejdjunionista, marksisti su smatrali da je krajnji cilj politika borba za
vlast a ne svakodnevna sindikalna borba za neki boljitak.
Sindikat po marksistima mora biti vaspita za borbu radnike klase, a ne sam sebi svrsishodan.
Svojina
Marks se zalagao za ukidanje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i nacionalizaciju.
Prudonisti su se zalagali za sitnosopstveniku i grupnu, a trejdjunionisti za meovitu dravnu i
privatnu.
Bakunjisti su zastupali slino kao i marksisti kolektivnu tj. drutvenu svojinu ali su za razliku od
marksistike kolektivizacije i nacionalizacije branili tezu ukidanja naslea koja e kroz dve
generacije rezultovati nepostojanjem takve svojine.
Marks je pobedio bakunjiste i ostavio Generalno vee kao centralni organ, dok su oni hteli da ono
bude samo neki informacioni biro.
Generalno vee e veliku ulogu odigrati u podrci Pariske komune.

TREA FRANCUSKA REPUBLIKA 1871-1914.

Pariska komuna
Nastala u poslednjoj fazi Francusko-pruskog rata 18.marta a uguena 28.maja 1871.
Nastala na osnovu klasnih suprotnosti u vreme carstva i njihovih zaotrenosti u toku rata.
Mere generala Troija o moratorijumu na stanarine i dugove nisu donele rezultat.
Upravo iz tih najsiromanijih slojeva poticalo je 80 hiljada boraca Nacionalne garde.
Centralni komitet Nacionalne garde se razbesneo na vest da je 28. februara Tjerova vlada
zkljuila primirje sa Bizmarkom a posebno pravo na ulazak Prusa u delove Pariza.
1.marta 30 hiljada Prusa je ulo u pusti grad a 3.marta ga je napustilo zbog izolovanosti.
Skuptina se vraa iz Bordoa u Versaj a Tjer u Pariz, ukidaju socijalne povlastice sirotinji date za
vreme opsade.
Pariz kljua a Tjer hoe da se obrauna sa gardom po svaku cenu zabranjujui listove i hapsei.
Ogist Blanki je osuen na smrt.
17/18 mart frontovske trupe kreu u razoruanje Nacionalne garde.
18. marta je buknuo ustanak, Pariska komuna je poela, mnoge trupe prelaze komunarima.
Tjer nareuje povlaenje vlade i vojske iz Pariza u Versaj kako bi odatle udario snanije.
Rat e se voditi iz ova dva centra u razdaljini od 20km.
26. marta Centralni komitet poziva graane na izbore nove gradske uprave- Komune.
28. marta sveano je proglaena Komuna. Uestvovalo 230 hiljada od 486 hiljada graana.
U Komuni su se od tad stalno sporili prudonisti,blankisti, marksisti oko svake odluke.
U roku od dva meseca su donete odluke:
1. Ukinuta materijalna pomo crkvama.
2. Crkvena imovina proglaena za nacionalno dobro.
3. Izjednaene plate na 6000 franaka.
4. Sekvestrovana je imovina svih bogataa koji su pobegli sa Tjerom.
5. Proglaeni su dezerterima.
31

6. Uvedeni su moratorijumi na stanarine i dugove.

7. Ukinut je noni rad.
8. Uvedena smrtna kazna za krae i teka dela.
9. Izbaeni carski slubenici iz uprava.
20. marta Versajske vlasti opsedaju Pariz i spreavaju dotok namirnica iz unutranjosti.
6. aprila Liga republikanaca je izdejstvovala odluku od Komune da sama preduzme kontranapad.
Nisu uspeli a maja su poele borbe u predgraima.
Oajni revolucionari poput jakobinaca streljaju taoce 24-26. maja.
21.maja odsudna Tjerova ofanziva na Monmartr zapoinjui parisku krvavu nedelju.
General Galife je pobio blizu 30 hiljada Pariana, a hiljade su na robiji.
Poraz sa Prusima vladu je izvukao pobedom nad Komunom.

Leenje ratnih rana i borba za ouvanje republike

Francuski gubici u ratu Alzas,Lorena i Vogezi, obaveza da plati preko pet milijardi franaka do
1874 a do tad e okupacione trupe ostati na nekim njenim teritorijama i 150 000 rtava.
Uprkos tome i unutranjoj nestabilnosti, dolazi do rasta privrede ak i u privrednoj krizi 18731878.
1872/3 je u skuptini donet zakon o optoj vojnoj obavezi od 20-40 godine sa rokom od 5 godina.
Izuzeti su bogati koji su mogli da plate, popovi, prosvetari i hranitelji.
Zahvaljujui patriotizmu i privrednom razvoju Vlada je mogla prevremeno da isplati dug
raspisujui narodni zajam 1873. godine a Nemci su se nevoljno povukli.
Monarhisti imaju jo uvek jak uticaj, u skuptini su pristalice Burbona-legitimisti, Julski
monarhisti-orleanisti i preostali bonapartisti.
Legitimisti hoe unuka arla X kao Anrija V, orleanisti unuka Luja Filipa kao grofa od Pariza
(podravaju ih krupni kapitalisti) a bonapartisti hoe Napoleona ili njegovog sina.
Svi oni su protiv republike a za restauraciju monarhije.
Republikanska krupna buroazija se protivi i hoe saradnju sa srednjom klasom graana, koja je
heterogena ali ujedinjenja u jednom a to je borba protiv republike u kojoj vlada aristokratija.
23.maja 1873 monarhisti su sa veinom sruili Tjerovu vladu.
Republiku su spasli legitimisti raspravljajui u skuptini o zastavi za koju su hteli da bude belaburbonska a orelanisti i bonapartisti su bili protiv tako da dogovora nije bilo a monarhija nije bila
uspostavljena.
Monarhisti su zato doveli napoleonovog marala Mak Mahona iji bi mandat trajao 7 godina a
koji bi bio pod uticajem predsednika vlade legitimiste vojvode De Broljija ija je politika bila
liberalizam u privredi a konzervativizam u politici.
Monarhisti su znali da je za uspeh zemlje potreban mir i stabilnost jer im je Nemaka disala za
vratom ali ustav nisu hteli zadrto da prihvate ve tri organska zakona.
Januara 1875. je posle velike rasprave donet Zakon o organizaciji javnih vlasti.
U njemu nije pomenuta republika, prihvaeno je opte pravo glasa za mukarce od 21 godine,
dvodomni parlament, predsednik se bira veinom glasova u oba doma na 7 godina.
Na izborima marta 1876. u Domu poslanika su republikanci dobili veinu a u senatu monarhisti.
Zbog nejedinstvenosti republikanaca Mak Mahon je uspeo i udarom od 16. maja oborio
Simonovu vladu i Poslaniki dom.
1877. na novim izborima veinu su dobili ponovo republikanci.
Vladu je oformio umeni republikanac Difor sa republikancima u njoj.
32

Republikanci su osvojili veinu i u senatu januara 1879, Mak Mahon je podneo ostavku.
Na elo republike je doao republikanac il Grevi.

Nestabilnost republikansih vlada 1879-1887.

Poele su da se pojavljuju socijalistike i sindikalne organizacije legalno ili polulegalno.
Na kongresima u Parizu 1876 i Lionu 1878 bie donete rezolucije koje ni u kom sluaju nisu
imale potiki sadraj ve samo socijalni.
Povratnik il Ged je hteo da u toku Svetske izlobe u Parizu se odri meunarodni socijalistiki
kongres ali mu nije dozvoljeno i uhapen je sa saradnicima.
Dolo je do protesta to je dovelo do odravanja meunarodnog socijalistikog kongresa u
Marseju 1879, na kome je osnovana Socijalistika partija Francuske.
il Grevi je bio i liberalan proglasivi 14.jul 1789. za nacionalni praznik a i konzervativan
odbivi da da vladu republikancu demokrati, Leonu Gambeti.
Izabran je konzervativac Vadington koji je zato to je izabrao ministra Ferija koji je bio za
laicistiko obrazovanje.
Zbog ovoga i jo nekih neslaganja Vadington je podne ostavku 21.12.1879.
Grevi je izabrao Frejsinea koji je bio elastiniji i meki ali je zadrao Ferija.
1880. su izali sa dva zakonska predloga, o amnestiji politikih krivaca i rasputanju Jezuita s tim
da se verska udruenja (kongregacije) moraju registrovati.
Skuptina je vodila unu raspravu o drugom zakonu te je Frejsin podneo ostavku septembra.
Feri je obrazovao vladu vodei beskrupuloznu borbu sa klerom.
Posle jednog neuspelog pokuaja, marta 1882. e mu biti prihvaen zakon o laicizacije kola.
Gambeta i levi republikanci su digli hajku na Ferija zbog politike kolonijalizma u Indokini,
Tunisu i Egiptu i zanemarivanja unutranje politike.
Gambeta je traio izbornu reformu u kojoj e se glasati za listu a ne za linost.
Izbori su zakazani za avgust 1882.
U borbu se ukljuuju i Klemansoovi radikali koji su hteli ukidanje senata, funkcije
predsednika,skraenje vojnog roka i odvajanje crkve od drave.
Gambeta sad trai umesto odvajanja crkve i drave, uspostavljanje konkoradata iz 1801 kojim bi
svetenstvo sluilo dravi i reimu.
Na izborima su viestruko pobedili republikanci ijih je 90 od 457 pripadalo levici Klemansoa i
Peltana.
Zbog rasprave oko Egipta i Tunisa Feri podnosi ostavku februara 1882.
Vladu je formirao Leon Gambeta sa svim republikancima.
Zbog nesloge on e podneti ostavku posle 2 i po meseca.
Novu vladu e formirati opet Frejsino ali e i on pasti zbog nesporazuma sa Englezima oko
Egipta i poraza u Indokini.
31. decembra 1882. je umro Leon Gambeta. Dva meseca ranije ga je ranila ena u ruku.
Nova vlada ila Ferijea 1883 i 1884. nee uspeti da rei probleme samouprave i rastue
socijalne probleme i takoe Indokine zbog kojeg su ga nazivali Tonkinac.
Na izborima 1885 republikanci e izai podeljeni na Umerene(Ferije) i Leve(Ribo)Republikanska heterogena opcija e pobediti sa mnogo manje glasova nego proli put.
Grevi e ponovo biti izabran za predsednika.
Januara 1886 trajkuju rudari apeluju socijalisti u skuptini ali se buroazija sada konsoliduje.
Monarhisti ovo koriste ali skuptina izglasava zakon o proterivanju kneeva Orleanske dinastije
iz Francuske.
33

Bulanizam
Od 1887. razdoblje nemira dobija ime po ministru rata generalu Bulaneu.
Kao nacionalisti prilika mu se pruila aprila 1887 kad je nemaka policija u pograninom
prostoru uhapsila policijskog inspektora neblea.
Protesti u Francuskoj Bulane trai rat. Evropska diplomatija trai i uspeva, da Nemci oslobode
neblea krajem aprila.
Bulane trai poveanje budeta a premijer Goble daje ostavku.
Niko nee u vladu sa Bulaneom ni umereni republikanci a ni desni republikanci koji formiraju
vladu bez Bulana, a on agituje protiv njih.
Kako bi ga smirili daju mu komandu nad 13. korpusom u Klermon Feranu.
U to vreme dolo je do skandala oko dodele ordena Legije asti u koju je bio umean general
Kafarel zaduen za ordenje i sam predsednik Grevi.
Vlada je podnela ostavku a Grevi nije hteo ni da uje ali je 1.decembra 1887 podneo ostavku.
Sadi Karno
Narodna skuptina je za efa drave proglasila Lazarevog unuka, Sadi Karnoa koji je za razliku
od dede bio konzervativac i veliki vernik.
Za premijera je imenovao Tirara sa kim sprema mere protiv Bulanea.
Bulanea su penzionisali i udaljili iz vojske a u javnosti je dolo do protesta.
Novu vladu je oformio Floke sa neizbenim Frejsinoom.
Bulane formira Nacionalni komitet sa ovinistom,antisemitom Deruledom.
Oni su hteli da izau sa plebiscitom kao Napoleon 1851.
Narod Pariza trai od Bulanea da krene na Jelisejsku palatu on se koleba.
31.januara 1888. vlada je u skuptini (Bulane je pre tog bio izabran za poslanika), napala
generala i ponitila mu mandat.
Bulane je hteo da sa Ligom patriota do vlasti doe silom.
8.aprila vlada je konano oduzela imunitet Bulaneu a on je pobegao u Belgiju.
Francuski sud mu je 1889. izrekao meru deportacije u neku tvravu a on se ubio 1891.

Od Bulaneove do Drajfusove afere

I nakon Bulaneove afere i dalje padaju vlade kao snoplje 12 vlada za 8 godina, a reforme se sve
vie usporavaju.
Svaka vlada objavi laicizaciju drave ali je ne sprovodi ve ima snoljive odnose sa klerom.
II Internacionala
Radniki pokret se konano cepa na proslavi stogodinjice Buroaske revolucije na Gedeonove
marksiste i umerenove Mileranove posibiliste.
Pobedivi konkurenciju marskistiko krilo socijalista je osnovalo II Internacionalu koja e do I
svetskog rata igrati znaajnu ulogu.
1.maj 1891. e biti velianstveno biti proslavljen u Lionu ali je u drugim krajevima bilo krvi.
Vlada je gledala da gurne pod tepih ovo kako bi se to pre zaboravilo.
U to vreme je izbila i Panamska afera oko Lesepsove kompanije i finansijskih malverzacija u
igradnji Panamskog kanala a u nju su bili umeani i neki politiari.
1893. na izborima dolo je do nemira u Latinskom kvartu.
U skuptinu su uli 60 socijalista a meu njima i voa Ged ali i posibilisti ores i Mileran.
Dolazi do pojave anarhizma i nekoliko bombakih napada ali je najupeatljivija njihova akcija
bila ubistvo predsednika Sadi Karnoa 24.juna 1894 na Lionskoj stanici.
Kazimir-Perije i Felik For
34

Skuptina donosi Zakon protiv terora i anarhizma ali i dodaje verbalni delikt koji tera na anarhiju.
Pokuae da sude tridesetorici novinara na osnovu ovog zakona ali e se dii radikali i socijalisti i
ovu kampanju nazvati ores protiv Perijea, a on e zbog toga i sii sa vlasti.
Perije je nasledio Karnoa, potomak orleanskih bankara ali je dao ostavku za 6 meseci, te ga je
zamenio Felik For.

Drajfusova Afera
Spremaica u Nemakoj ambasadi je nala rukom pisan dopis o stanju Francuske vojske.
Ministar vojni, zadrti katolik general Mersije je zapoeo istragu koja ih je dovela do Alzaanina i
Jevrejina kapetana Drajfusa.
19. decembra 1894. je u Vojnom sudu poelo suenje Drajfusu za izdaju i bilo je unapred reeno.
Presuda je bila izgnanstvo na avolje ostrvo.
Pukovnik Pikar je posle otkrio da je u pitanju izgleda bio grof Esterhazi u slubi Francuske ali
generaltab nije hteo ni da uje da zbog Jevrejina unitava hijerarhiju vojske.
Esterhazi je pobegao u Englesku a Emil Zola je napisao uveno pismo Optuujem.
I sam je bio proganjan te je morao da pobegne u Englesku.
Javnost se podelila na drajfusovce i antidrajfusovce.
1899. je umro predsednik Feliks For a zamenio ga je Emil Lube koji je hteo obnovu procesa.
Deruldelovi antidrajfusovci su hteli poi na Jelisejsku palatu ali im se suptrotstavlja radniko
predgrae.
Lube je doao do kompromisa da se Drajfus ponovo osudi a da ga Lube pomiluje.
Deruledovi su pohapeni i osueni na robiju.
1903. na treem procesu Drajfus e biti osloboen a 1905 vraen u slubu.
Pukovnik Pikar e biti ministar rata u Klemansoovoj vladi a Zola e umreti pod misterioznim
okolnostima 1902.

U susret ratu
Vlada Valdek-Rusoa je zavrila drajfusovu aferu, i mogla je nastaviti borbu protiv klerikalizma i
za uravnoteenje socijanih razlika iako je Valdek bio konzervativac.
Predvieno je da se postepeno smanjuje radno vreme na 10 asova i postignu dogovori izmeu
radnika i poslodavaca kako bi zemlja krenula k napretku (kao i Engleska i Nemaka)
Vlada je traila da se primenjuje Napoleonov konkordat i da se klerikalne zajednice registruju
kod Dravnog saveta to je dovelo do bunta klera.
Na izborima 1902 su pobedili radikali i socijalisti a Valdek-Ruso nije hteo da vlada sa njima pa je
podneo ostavku.
Nova vlada je dekretima od 27. juna zabranila enske verske kole a zatvorila je oko 3000
verskih kola koje nisu bile registrovane.
Ovu vladu Komboa je podravao ores a II internacionala je osudila podrku socijalista
konzervativnim vladama.
Januara 1906. je umesto predsednika Lubea izabran Falijer.
Marta 1906. u vladu ulaze Klemanso i Aristid Brijen.
Oktobra 1906. premijer postaje Klemanso, koja e skratiti radno vreme, i poboljati radne uslove.
Uprkos tome dolazi do protesta sindikata radnika.
1909. Klemanso podnosi ostavku a vladu formira Brijen koji je za politik detanta(Marokanska
kriza.)
35

Usled trajka elezniara vojska ih mobilie a socijalisti se bune u skuptini.

1910 Brijenova vlada je podnela ostavku.
1913. za predsedika e biti izabran Poenkare a Bartuoava vlada e poveati vojni rok dok e
ores biti ubijen u antiratnim demonstracijama.

ITALIJA 1870-1914
Vatikan i italijanska drava
2.oktobra 1870. plebiscitom se stanovnitvo Rima izjasnilo o ukljuivanju u Italiju.
2. jula 1871 je parlament Italije izglasao Zakon o odnosu prema svetoj stolici (Pije X)
Potvrena je papska svetost i nepovredivost, eksteritorijalnost i pravo na dranje garde.
Papa je odbio da primi godinju pomo od Italije i da svetenici polau zakletvu Italiji.
Izabrao je dobrovoljno ropstvo a od klera je traio da bojkotuju Italijansku dravu.
Iako su Italijom upravljali ljudi koji su lojalni prema katolianstvu.

Ureenje Kraljevine Italije

Kralj je birao predsednika vlade koja je odgovarala njemu i skuptini.
Kraljevi su uglavnom potovali odluke parlamenta.
Drava je kao i Pijemont pre toga, bila strogo centralistikog tipa podeljena na prefekture.
O nekoj samoupravi nije moglo biti ni rei.
Desnicu su inili kavurovi sledbenici ogranienog liberalizama,pristalice suenog birakog prava.
To sueno pravo je obezbeivalo vladavinu oligarhije i kralja sa velikim prerogativima.
Levica je bila arolika od macinijevih republikanaca do pristalica liberalnih mera.
I jedni i drugi su iveli u kakvoj takvoj koheziji do 1876. ija su kopa bile vlade Lanca do 1873.
i Mingetija do 1876.
Levica je nevoljno prihvatala velike poreze kako bi se dravni dug otplatio to se i desilo 1876.
Armija je oraganizovana u stalnu i teritorijalnu sa ukupnom snagom od 350 hiljada.
Ove dve vlade su hapsile i republikansku i klerikalnu opoziju a kler je morao da slui vojsku.
Kralj je 1876 poverio vladu umerenjaku Depretisu koji je formirao leviarski kabinet.
On je ukinuo neke poreze i izvrio izbornu reformu 1882. kojom je smanjen cenzus, nedovoljno.
1887. posle Depretisove smrti na elo dolazi desiar Krispi.

Drutveni i politiki ivot u Italiji 70 tih i 80 ih godina

Nerazvijeni jug a posebno Sicilija su bili veliki problem za razvijeni sever.
To je povremeno otvaralo pitanje decentralizacije koje nisu hteli reavati ni deni ni levi.
1876. su umrli Vitorio Emanuele II i Pije IX.
Na presto e doi jo konzervativniji Umberto I a Pija e zameniti njegov sledbenik Leon XIII.
Dolazi do razvoja anarhizma koji e dovesti do atentata na kralja u Napulju 1878 a i do njegovor
ubistva 1900.
36

Krupna buroazija oslonjena na kralja 80 tih zavela vrstu parlamentarne diktature.

Opozicija je bila razjedinjena na pet grupa (petrarhija)
Uprkos tome privredni uspon je bio evidentan.

Krispijeva era
U autoritarnu vlast Umberta koji se divio Viljemima, se savreno uklopio Agostino Krispi.
Bivi macinista je prihvatio da kralj treba da vlada a ne kraljuje i branio je monarhiju svom silom.
Njegova odanost germanskim silama u Trojnom savezu je iritirala frankofile s desna i leva.
Krispi je suzbijao iredentiste koji su hteli oslobaanje Istru i Trst o dvojne monarhije kako ne bi
kvario odnose.
Njegova politika u saglasju sa krunom je dala izvesnu autonomiju lokalnim vlastima i dovlea je
do ukidanja smrtne kazne uzdizanju zdravstva i kolstva.
Raskid sa Francuskom
Frejsineova vlada je uvela protekcionizam u trgovini prekidajui meusobni povlaeni
trgovinski status Italije i Francuske.
To e dovesti do italijanskog raskidanja Trgovinskog ugovora sa Francuskom 1886.
Italija je zbog francuskog zatezanja oko Tunisa ula u zagrljaj sa Nemakom i Austrougarskom.
Carinski rat Francuske i Italije e trajati sve do 1902. uz velike tete po Italiju.
Socijalni nemiri
Nerazvijenost juga, beda seljatva i radnitvai carinski rat e dravu skupo kotati.
To e dovesti do bantkrotstva banaka i korupcionatvo u politici.
90 tih godina se javljaju marksistike organizacdije kao Radniki snop 1892 u Palermu.
1893 radnike demonstracje na Siciliji je Krispi morao da razbije vojskom.
Anarhistiki teror besni 1894 i 1895, a u Milanu e doi do masovne narodne pobune 1898.
1896. Krispi je siao sa vlasti.
olitijev politiki detant
Od 1896. poinje olitijeva era ,i on je bio iz macinijevog krila koji je evoluirao u monarhistu.
Za razliku od Krispija imao je liberalniji pogled na dravu i odnose u njoj.
Ponekad je morao da deluje represivnim merama na pobune seljatva i radnitva.
1900. na presto je doao Vitorio Emanuele III.
On e napustiti germanofilsku politiku i preduzeti izmirenje sa Francuskom.
Ve 1896 Italija se odrekla Tunisa a Francuska joj je priznala interese u Libiji.
Francuskoj je zauzvrat Italija priznala interese u Maroku.
1902. je zakljuen meusobni sporazum o trgovinskoj povlaenosti obe drave.
Privredni rast je ponovo u usponu a uprkos trajkovima seljatva socijalisti stupaju u pregovore
sa olitijem koji tera i poslodavce da prihvate posredovanje drave u trajkovima.
Uprkos velikim trajkovima oliti se suzdrava od primene sile.
oliti iako je na kratko napustio vladu vratio se 1906. u kojoj e ostati do 1914.
Tada e Italija doiveti ekonomski suficit i veliku tednju.
Dodue poljoprivreda e biti rtvovana industriji.
Zemljotresi, erupcije , siromano seljatvo e doprineti imperijalnoj jagmi i porastu nacionalizma.
Dolazi do stvaranja nacionalnih drutava koja trae dalja osvajanja.
1911-12 Italija je osvojila Libiju i Dodekaneze.
Izborna reforma je skoro ukinula cenzus a vratila je popove u politiku opozivom naredbe non
expedit 1909.
U predveerje rata oliti se povukao i prepustio mesto desniaru Salandru.
Tada e ekstremni socijalstiki nacionalisti pod Musolinijem traiti mar na Rim.
37

NEMAKO CARSTVO 1871-1914

Dravno, drutveno i politiko ustrojstvo Drugog Rajha
Od 1871. do 1914. Nemakom vlada prusko plemstvo(junkeri) sa krupnim kapitalistima.
Junkeri iako finansijski slabiji su se prostirali na 2/3 celog carstva te je njihovo uee bilo
vodee u dravi.
Ustavom iz aprila 1871 je obezbeen privilegovan status Pruske iji je vladar samo mogao biti na
elu drave.
Pruska je zadrala vladu, nedemokratsku skuptinu iz triju klasa i vladara(kralja).
Predsednik pruske vlade je bio i kancelar Nemake koga imenuje vladar ipak vodei rauna o
raspoloenju u saveznom parlamentu (Rajhstagu).
Rajstag se samo bavi budetskim pitanjima i merama za ouvanje jedinstva i poretka.
1874. Bizmark je uspeo da kroz Rajstag proturi vojni budet za 7 godina unapred (septanat).
Rajhstag je izglasao program ponemavanja nenemakih naroda u okvirima Rajha, Poljaka,
Luikih Srba, Francuza itd.
Privrednim razvojem industrije, poljoprivrede, bankarstva, Nemaka e prestii Francusku i
Englesku a 1914. e zaostajati samo iza SAD-a.
Do ovoga e doi milijardama koje su se slile od 1873-1873 na ime ratne odtete iz Francuske.
Ovo e biti na 5-6 godina zaustavljeno crnim petkom 1873 koji e obuhvatiti sve drave
Evrope.
Iz borbe za ujedinjenje e isplivati Konzervativna stranka grofa Mantojfela koja je kritikovala
cara i kancelara da su interese Pruske rvovali carstvu.
Od njih e se izdvojiti Slobodni konzervativci koji e podravati vladu i cara uz pomo krupnih
industrijalaca kao to je Krup.
Partija Nacionalnih liberala je poticala iz Severnonemakog saveza 1866-71. a sakupljala je
srednju i krupnu buroaziju iz zapadnih delova Pruske i junih delova Nemake, isti su
nacionalisti bezoseajni za socijalne probleme ali za ideale parlamentarizma i liberalizma.
Sa svima njima e Bizmark morati da se dogovara osim sa socijaldemokratama prema kojima je
gajio netrpeljivost.
Tu e biti jo i progresisti koji e se odvojiti od levih liberala.

Kulturkampf
Favorizovanjem protestantizma i Pruske dovodi do katolikog okupljanja oko partije Centra
Ludviga Vindhorsta (Bavarska, Baden, Virtenberg, Alzas i Lorena...)
Bizmark ne bira sredstva da im se suprotstavi.
Uz pomo centraa i antiklerikalaca protiv Vindhorsta proglaava Borbu za kulturu
kulturkampf.
1872. na Bizmarkov predlog je Rajstag oduzeo crkvi privilegovano mesto u kolama.
ograniivi prava jezuita i kongregacija.
Vlada je verskim kolama nametnula nadzor uz priznavanje kleru samo duhovnog nadzora.
Bizmark odgovara represijom i sudom na katoliki bunt.
38

Na izborima 1874. Stranka centra postie zapaen uspeh uprkos represalijama.

Pogotovo to je Vindhorst u svoj program uneo socijalne elemente i hriansku brigu.
Stvarao je hrianske radnike sindikate i povezivao se sa socijalistima.
1876. Bizmark je zaustavio kulturkampf i preusmerio svoju borbu ka socijalistima a katolici su
bili zadovoljni to crkva nije bila odvojena od drave.
Leon XIII je ak Bizmarka nazvao dobrim ovekom i dodelio mu orden.

Borba protiv socijalista

1875. na kongresu u Goti, marksisti i lasalovci e se ujediniti u Socijaldemokratsku partiju.
U programu je preovladala antikapitalistika ideologija ali uz tragove Lasalovih reformistikih
stavova o saradnji buroaske drave i radnitva.
Iako su Marks i Engels kritikovali Gotski program na elu partije su se nali marksisti August
Bebel i Karl Libknekt.
1878. jedan anarhista je pokuao atental na cara te nije imao nikakve veze sa socijalistima.
To je iskoristio Bizmark i iste godine u Rajhstagu je donet Zakon protiv socijalista.
Sama stranka nije bila zabranjena ali su sve njene aktivnosti to bile.
Uprkos represiji i hapenjima uticaj socijalista raste kod radnitva.
Ali vlast ima potovanja prema socijalistima koji rtvuju slobodu za ideale.
To Bizmarka ne koleba te za vreme masovnih trajkova 1887-1889 od cara trai silu za obraun.

Poeci protekcionizma, Bizmarkov pad

Nakon uspenog Berlinskog kongresa i Zakona o socijalistima mislilo se da je Nemaka
osloboenja opasnosti.
Pojavila su se miljenja da nemaku privredu treba zatititi protekcionistikim merama, nasuprot
liberalizmu.
Tu tezu su zastupali agrarci a protiv nje su bili industrijalci i trgovci iz Nacional liberalne partije
koji su 1878 poraeni na izborima za Rajhstag.
1879. uvode se zatitne carine i puni se budet.
1884. se iz Nacional liberalne partije izdvojio deo koji je podravao politiku protekcionizma, i
formirao Slobodoumnu stranku.
To je znailo poraz za Bizmarka od koga se oporavio jer su Konzervativci 1887. ubedljivo
pobedili na izborima.
Udar na njega je bila smrt Vilhelma I koju e kasnije osetiti i raspad koonzervativnog bloka.
Marta 1888. je umro Vilhelm I a nasledio ga je unuk Vilhelm II (sin Fridrih III umro juna).
Iako star pokuava da nametne svoju volju mladom caru i tu se sukobljava sa njim.
Njegova mo u parlamentom se rasprila raspadom bloka, konzervativaca i nacionalista.
Pod pritiskom ekstremnih nacionalista i industrijalaca car evropsku politiku premeta na svetsku.
Zbog te svetske politike caru je trebala podrka i socijaldemokrata, to je Bizmarka uasnulo.
1890 januara je istekao Zakon o socijalistima a car nije hteo da ga produava.
Februara 1890 car je otpustio Bizmarka i doveo generala Kaprivija, niko ga nije alio.
Iza njega je ostao Bizmarkov sistem u spoljnoj potitici koji predpostavlja ouvanje moi
Nemake na starom kontinentu uz pomo zamrene diplomatije.
I u unutranjosti njegova politika, kao konzervativca, je bila ouvanje poretka.
Podrku Nacional-liberala je dobijao prihvatanjem njihovih zahteva za modernizaciju uprave,
sudstva, uvoenje graanskog braka i ograniavanje crkvenog uticaja.

Revizionizam u Socijaldemokratiji
1891. Socijaldemokrati su odrali kongres u Erfurtu na kojem je usvoje novi program.
39

August Bebel je bio na vrhuncu moi a partija je ila reformistikim a ne revolucionarnim putem.
Reformistika struja je ve imala prevagu u partiji, smatralo se da se do socijalizma moe doi
reformama a ne revolucijom, revolucija je umirala.
Nee dii ni glas protiv Tirpicovog i kajzerovog zakona o ubrzanom pomorskom naoruavanju.

Politika Nemako poetkom XX veka

U skladu sa politikom svetskog imperijalizma car je panju posveivao vojsci i industrijalcima.
Nacionalizam je zahvatao srednji sloj i odreeni sloj inteligencije.
Centralni organi vode samostalniju politiku u odnosu na pokrajinske organe (naoruanje,spoljna
politika, kolonijalna politika).
Uprkos krutoj politici drava sprovodi i neke socijalne mere kako bi siromani bili mirni.
Socijaldemokrati imaju treinu poslanika u Rajhstagu ali ne moe samostalno da uzme vlast a
protiv nje koaliciju prave sve graanske partije iako se odrekla revolucionarnog kursa.
Nemake vladajue klase i gornji slojevi sve vie zveckaju orujem.

AUSTRO-UGARSKA 1867-1914
Organizacija dvojne drave
Na elu dvojne monarhije je bio car i kralj.
Jedinstvena vlada
Spoljna politika, vojska i finansije su bile zajednike (od 3 ministra jedan je morao biti Maar)
Tu su bili pristuni jo i predsednici vlada obe jedinice .
Tim telom je predsedavao zajednii ministar spoljnih poslova a kada je predsedavao car onda se
telo zvalo Krunski savet.
Pisustvovali su jo i resorni ministri oba entiteta.
Decembra 1868 u Austrijskom delu je donet Ustav.
Izborno pravo je imalo samo 6 procenata u Austrijskom i ispod 3 posto u Ugarskom delu drave.

Carevina Austrija
Posle Nagodbe vlast su preuzeli veinski liberali ali je premijer bio njegov ovek knez
Auersperg.
Sve do berzanskog sloma 1873. Austrija je imala privredni prosperitet.
Car je hteo te 1873. da sauva Liberale ali i da prebaci svu odgovornost na njih.
eka
esi su hteli uvoenje Trijalizma ali nisu uspeli kako u Ugarskom tako ni u Austrijskom delu.
Klam-Martinic i ostali esi su napustili Rajhsrat i blokirali njegov rad.
Poto su se vlade Auersperga i Potockog pokazale nedorasle da ree ovaj problem, car je oformio
vanparlamentarni kabinet sa fon Hoenvartom i naredio mu da se sporazume sa esima.
esi su za autonomiju traili da krunovinom ekom rukovodi eka Zemaljska skuptina s tim
eke zemlje ostanu nedeljivi deo carstva. (federalizam).
Hoenvart im je pruao neto manje, izvesnu autnomiju ali u kulturi prevashodno, i dvojezinost u
meovitim sredinama s tim da bi se car krunisao za ekog kralja a u zajendikoj vladi bi bila dva
eka ministra prosvete i pravde.
Oni su pristali i vratili se u Rajhsrat. Nemci su bili besni u dvojezinim sredinama jer nisu hteli
da ue eki jezik kao jezik inferiornije nacije.
Zbog nezadovoljstva Hoenvart je novembra 1871 caru dao ostavku na radost Nemaca i Ugara.
40

Nakon ovoga e se javiti Mladoesi koji e nasuprot konzervativaca biti za vri otpor Beu i
Nemcima.
Poljaci i Italijani
Poljsko plemstvo je u Galiciji imalo povlaen status u odnosu na seljake Rusine.
Ono je bilo spremno da prihvati dualizam ako im se priznaju polufeudalna prava u Galiciji i
premo nad seoskim Rusinskim stanovnitvom.
Juni Tirol sa Ialijanskom manjinom nije imao podrku matine drave.
Privreda i kolstvo
8.maja 1873 slom Beke berze u toku Svetske izlobe u Beu.
Liberali su se voljom cara zadrali na vlasti nastavljajui reforme u Rajhsratu.
Jo 1868 su ukinuli Konkordat u Rajhsratu a car je nevoljno potvrdio.
1874. kako bi skrenuli javnost sa krize Auerpergova vlada je proturila etiri zakona protiv crkve.
Kraj Liberala
Liberali su zamerili caru u doba krize 1858-1878. to radi bez konsultacije parlamenta sa
Andraijem na okupaciji BiH, povredivi time njegovo pravo i sujetu.
Uz narasle probleme nacionalizma,ovinizma, antisemitizma, socijalizma, Liberali nisu imali
reenje.
15.02.1879. car je izdejstvovao ostavku Auerpergove vlade.
Na vlast je doveo konzervativca grofa fon Tafea koji e vladati 14 godina.

Ugarska posle uvoenja dualizma

Obuhvatala je Maarsku,Transilvaniju, Slovaku, Hrvatsku i Slavoniju a od 1881. i razvojaeno
podruje vojne granice i grad Rijeku sa okolinom.
I Ugarska je doivljaval privredni preporod izmeu 1867-1873.
Transilvanija je traila samostalnost ali je Ugarska 1868 raspustila njen parlament i lokalnu
upravu.
1868. Ugarska je nagodbom reila izvesne probleme sa Hrvatskom i Slavonijom u kojima je
Narodna stranka traila potpunu samostalnost uz ujedinjenje triju zemalja i Rijeke i potovanje
cara, dok je Unionistika stranka bila popustljivija.

Tafeova era u Austriji

Posle krize Austrija je krenula u privredni uspon.
Tafe nije bio ni za jednu stranku ve samo da slui vladaru uz kovanje dugoroni planova.
Jedan od prvih problema je bila pojava Mladoeha koji su naputali strategiju Klam-Martinica.
1879. uveo je jednog ega u svoju vladu kako bi zastupao interese ekog naroda.
esi su vratili poslanike u Rajhsrat.
Sva dokumenta upuena ekim institucijama su morala biti na ekom jeziku.
eki univerzitet je bio podeljen na eki i Nemaki.
Nemci su iritirani a Tafe se ogluio na njih.
Car ga je podravao a napadali ovinisti i Liberali delovalo je da e sve biti stabilno.
1882. Tafe je izbornom reformom snizio cenz, na biralitima su bili sitna buroazija,seljatvo.
Sada se zahteva od nekih nacionalistikih i ovinistikih grupa opte pravo glasa. (fon enerer).
Objavivii Povelju iz Linca on je otkrio nacionalistike,ovinistike i antisemitske namere pa je
odbio neke Jevreje koji su stupili uz njega (Maler, Hercl)
On je predlagao odvajanje od Maarske i eke i ujedinjenje sa Nemakim Rajhom uz primenu
nasilja ali su ga odbacili zbog ovog predloga i Vilhelm II i Bizmark.
41

Hriansko-socijalistika stranka (Lueger) je napredovala sa Socijaldemokratskom.

Prvi su hteli da se u okviru sistema na temeljima hrianskog morala izbore za boljitak
siromanih a drugi su to hteli revolucionarnom borbom protiv kapitalizma.
Obe partije su bile odane caru a Socijaldemokrati su polako naputali revolucionarne ideje a
hrianski socijalisti su ak primenjivali selektivni antisemitizam i nacionalizma po potrebi.
Hriani su podravali mere francuskih radikala i engleskih liberala a Socijalisti neke ideje
nemake socijaldemokratije.
Nastupio je ponovo i sukob Mladoeha i Nemaca.
Tafe nije imao pravi odgovor, hteo je da da opte pravo glasa kako bi eliminisao nacionalne
sukobe.
Takvo opte stanje nije odgovaralo sve vie konzerevativnom caru.
1893. Tafe je podneo ostavku.

Dalji porast nacionalnih tenzija

Car je vladu poverio knezu Vindigrecu koji je sastavio vladu od nekada nepomirljivih
konzervativaca i liberala.
1894. Slovenci su traili da se nastava u gimnazji obavlja na slovenakom jeziku.
Bune se Nemci i to prerasta u dravni problem, Vindigrec podnosi ostavku 1895.
Knez Kazimir Badeni
Car poverava vladu poljskom knezu Badeniju koji ima podrku katolikog stanovinitva.
Protiv njega su hrianski i demokratski socijalisti.
On pribegava Tafeovom stavu da treba uvesti opte pravo glasa kako bi imao iru podrku.
Car to prihvata ali deli stanovnitvo u pet kurija prema imovnom stanju tako da veleposednici
alju vie poslanika u svojoj kuriju nego novi birai u svoju a kojih ima 100 puta vie.
U Rajhsrat su uli prvi put hrianski i demokratski socijalisti.
1897. Vlada donosi uredbu o ravnopravnosti ekog i nemakog jezika to dovodi do sukoba.
Nemci se plae da izgube dominantan poloaj, javlja se antislavizam i antisemitizam.
Nacionalizam prouzrokuje prodor na istok, razvija se BiH kako bi se lake anektirala.
Protiv eha se istie ve pominjani enerer.
Car je zbog nemogunosti da rei problem otpustio Badenia, smenjuju se bezuspeno brojni
kabineti.
Na kraju e doi fon Kerber 1900-1904. koji e uspeti da skrene panju na ekonomska i socijalna
pitanja.

Austrijsko-maarska kriza
I Kerber je posegao za optim pravom glasa kako bi stabilizovao politiku situaciju u zemlji.
To je bilo manje zlo nego obnavljanje nacionalni sukobi a socijaliti su ve odustali od revolucije.
1904. premijer e postati Valdemar Bek.
1907. uvedeno je opte pravo glasa u austrijskom delu monarhije.
Veinu u Rajhsratu su dobili Hrianski socijalisti i Socijaldemokrate.
Javljaju se ponovo pitanja dualizma, trijalizma i federalizma monarhije.
Nagodbom su bili svi nezadovoljni, Nemci su mislili da su dali previe, a Maari da su dobilli
premalo.
U samoj Ugarskoj se sukobljava krupno, srednje plemstvo i kapitalistiki veleposednici a sa
druge stane industrijsko-finansijska buroazija.
42

I nie i srednje plemstvo(dentri) je u upravi na viem mestu,bez obzira na imovinsko stanje, od

krupne buroazije a o krupnom (magnatima) da i ne govorimo.
Tri pitanja su se pojavljivala u Ugarskom delu: pitanje odnosa sa Austijom, zatita klasnopolitikih interesa vladajuih struktura, odbrana dominacije Maara nad nemaarima u Ugarskoj.
Pitanje odnosa sa Austrijom
1892 car i kralj je uzeo u zatitu erdeljske Rumune, maari su besni.
1897. Prave tekoe u obnavljanju carinskog sporazuma.
1904. izuzimaju ugarske regrute od careve komande odlukom u saboru, a pre toga su traili da
zvanini jezik u armiji bude Maarski i da Ugarski regruti slue vojsku u Ugarskoj.
Predsednik Itvan Tisa nije hteo da ih podri iako je bio nacionalist ali i verni podanik krune.
Car je prvo pomiljao na okupaciju Ugarske ali je odustao.
Juna 1905 car je obrazovao Fehervarijevu vladu raspustio parlament i zapretio maarimma da e
uvesti opte pravo glasa.
Svi su utihnuli jer bi ostali bez vlasti i poloaja a car je dozvolio ubrzanu maarizaciju.
1907. je usvojen Aponjijev zakon o obaveznoja nastavni na Maarskom jeziku na svim nivoima.

Pitanje trijalizma-put ka ratu

Dvojna monarhija je kljuala a car je od poetka veka vladao vanparlamentarnim odlukama.
U Hrvatskoj Josip Frank rovari protiv Srba i njegovi pravai.
Vladajue nacije smatraju da opasnost ide od jugoslovenskog pokreta i velikosrpske politike.
Protiv Srbije su se borili Carinskim ratom i aneksijom BiH.
Aneksiju su gurali kako kapitalistiki krugovi zbog ekspanzije tako i Nemaka zbog prodora na
Istok.
1909 se odigrava Veleizdajniki proces kojim se monarhja samo kompromitovala.
U odbrani je uestvovao Masarik koji je sve razotkrio.
1912. u Ugarskoj je ukinuta srpska Crkveno-kolska autonomija.
Ugarska se i dalje trve sa Austrijom oko carina.
Trai se izlaz za zategnuto stanje.
Franc Ferdinand (belvederksa stranka) je sklon Trijalizmu i federalizmu i smatra da najvea
opasnost dolazi od Ugarske.
Ali trijalizmu sa Junoslovenskim narodima a ne samo sa ekom.
1. Time bi Nemci kao razvijeniji lake ovladali sveukupnim slovenskim prostorom a i lake
bi drali pod kontrolom ehe i Maare.
2. Ovim bi Austrija ojaala pozicije na Jadranu i suzbila Italiju i ojaala na Sredozemlju.
3. Preko junoslovenske federalne jedinice bi se lake vrio politiki pritisak na Srbiju koja
je bila protivnik monarhije.
Car je smenio 1911. naelnika generaltaba kao zagovornika rata.
Posle Balkanskih ratova Belvederska stranka sa Franc Ferdinandom postaje zagovornik rata kako
bi uklonila branu Srbije ka daljoj ekspanziji a on je postao glavni inspektor vojnih snaga.

43

VELIKA BRITANIJA 1868-1914

1868-1874. Najrazvijenija evropska i kolonijalna drava ulazi u fazu imperijalizma.
U ovoj novoj viktorijanskoj eri nosioci promena su bili Gledstonovi Liberali koji se use iz starih
Vigovaca pretvarali u modernu partiju.
Na poetku se primeuje zaostajanje radionice sveta za Nemakom i SAD.
Sve do 1914. na politikoj sceni su se menjale Liberalna i Konzervativna partija.
Do Viktorijine smrti 1901. su vladali u potpunoj harmoniji sa njom.

Reforme Liberalne stranke

1868-1874. na vlasti je Gledstonova Liberalna partija na vrhuncu svoje moi.
U spoljnoj politici su se drali nemeanja u Evropske sukobe zlatna izolacija.
U unutranjoj ekonomskoj i socijalnoj politici su se drali liberalnih naela slobodnog trita.
Socijalne i politike reforme
Na osnovu teorije Dona Sjuarta Mila, su pristupali kontrolisanoj demokratizaciji drutva uz
davanje ravnopravnosti enama i proirenju glasakog prava, graanskih i linih sloboda.
Ili su postepeno ka naputanju Leze fera i intervenciji drave u korist siromanih i razvoju
moderne liberalne graanske drave.
Postepeno su prerasporeivali privilegije u drutvu u korist siromanijih.
Ovo su mogli da postignu zahvaljujui izbornoj reformi 1867. na osnovu koje su oni doli na
vlast 1868, jer su proirena glasaka prava srednjoj klasi.
Olakali su pristup univerzitetu irim slojevima i drugim verama, kako bi mogli dobiti buduu
obrazovanu upravljaku klasu.
Reformisali su i vojsku podelivi je na profesionalnu u kojoj se slui na odreeni rok i rezervu.
inovi se vie nisu mogli kupovati.
Najei otpor se javio oko pitanja ravnopravnosti religija iza koga je stajalo Irsko pitanje.
Ono je bilo dvojako i socijalno i nacionalno.
I u Irskoj su se razdvajali borbeni Fenijanci i umereni Konstitucionalni nacionalisti.
Gledston je poeo reforme oduzimajui posede Anglkanskoj crkvi u Irskoj ali je Zemljini zakon
iz 1870 bio samo deklarativan jer nije reio pitanje seljake rente lendlordovima.
Umereni Irci su stvorili Irsku politiku partiju kojom su hteli da dobiju autonomiju (Home Rule).
Gledston nije mogao da izae iz irskog lavirinta.
1874. Irci e ui u Engleski parlament.
On je imao problem zbog siromanog engleskog seljatva koje se iseljavalo preko okeana.
Posledice ekonomske krize 1873. su dole i do Ostrva a sve e to dovesti do pada Gledstona.
Te 1874. na vlast se vratila Dizraelijeva Konzervativna stranka koju su podravali lendlordovi,
idustrijalci, bankari i vrh Anglosaksonske crkve.

Konzervativci na vlasti
Evropska kriza je i dalje bila prisutna, poljoprivreda je krahirala sa slabim etvama.
Uvoze se jevtine namirnice svih vrsta od prekookenaskih zemalja, seljaci naputaju selo.
U gradovima raste broj sirotinje.
Engleska vlada jo uvek brani naela slobodnog trita iako su ona i dovela do panjaka umesto
oranica. Strani proizvodi su pojeli britanska goveda i itarice.
titili su i industriju sa nadom da e ona usisati viak gradske sirotinje u vidu radne snage.
44

Konzervativci su se vie bavili pitanjima uprave i politike nego ekonomskim pitanjima koja jo
uvek nisu bila u alarmantnom stanju.
Ipak su poboljani uslovi stanovanja gradske sirotinje i pitanje zdravstva, te su po tim pitanjima
nastavili politiku Liberala.
1875. je donet Zakon o ravnopravnosti radnika i poslodavaca po pitanju poslodavaca, iako su i
poslodavci i sudstvo dugo opstruisali ovaj zakon.
Ni konzervativci nisu mogli da ree pitanje ravnopravnosti religija zbog uticaja Anglikanske
crkve.

Irsko pitanje, pad Dizraelija, povratak Liberala

Pored crkvenog pitanja Dizraelijevu vladu je muio problem ekonomske prirode je je ekonomska
kriza duboko potresala Ostrvo.
Liberali ga zbog toga napadaju kao i zbog voenja skupe politike Istonog pitanja, uprkos uspeha
na Berlinskom kongresu i proglaenju Viktorije za caricu Indije.
1875. U Britanski parlament je uao Irac Parnel sa kim su se u Irskoj povezali Fenijanci.
Ujedinjeni su pozvali seljake da ne plaaju zakupninu zemljoposednicima.
Kapetan Bojkot je pokuao da natera seljake da plaaju zakup a Agrarci na ijem je elu sada bio
Parnel su ga izolovali (bojkotovali).
1880. sve ovo je dovelo do poraza konzervativaca i povratka Liberala.
1881. Dizraeli je umro.
Liberali su se suoili sa Irskim , sindikalnim i izbornim pitanjem.
Iako je pripremao novi zakon Irski Agrarci su ga odbili jer su hteli zemlju u vlasnitvo.
Gledston hapsi Agrarce pa i Parnela ali ga je oslobodio i poveo pregovore sa njim.
Parnel je prihvatio Zakon o zemlji a Gledston se obavezao da trai mere za radikalnije reenje
agrarnog pitanja u Irskoj.
1884. Gledston je doneo novi izborni zakon kojim je opte pravo glasa postalo opte.
1885. Odravi re Gledston je doneo zakon kojim se odobravao dugoroni zajam za otkup
zemlje od lendlordova ali je propao zbog Fenijanaca.
Jo 1882. su poeli sa nasilnim aktovima gde je ubijen ministar za Irsku Kevendi.
Zbog ovoga su se u Parlamentu Gledstonovom zakonu suprotstavljali i liberali i konzervativci.
Te godine je pao i Gledstonov kabinet koja je zamenio Solzberijev (pristalica Dizraelija).
1886. njega su pobedili Liberali koji ponovo pregovaraju sa Homrulerima i Parnelom.

Cepanje Liberalne stranke. Povratak konzervativaca

1886. Zbog sporazuma Gledston-Parnel i podnoenja predloga Zakona o unutranjoj samoupravi
u Irskoj, dolo je do konanog rascepa u Liberalnoj stranci.
Ogoreni emberlenovi unionisti su napustili Liberale pridruivi se Konzervativnoj stranci
koja je bila protiv Irske samouprave.
ermberlen i Konzervativci e osvojiti vlast i Irsko pitanje se nee reavati sve dok ovi budu na
vlasti do 1905.
Ipak su bili svesni da im moe doi glave Irsko i radniko pitanje.
U Irskoj su nastojali da odvoje socijalni pokret od nacionalnog.
1903 su doneli zakon o predaji zemlje seljacima uz preuzimanje na sebe otkupa lendlordovima.
Nisu uspeli da umire drugi problem, nacionalno pitanje sa Homrulerima.
1891. posle Parnelove smrti u Parlamentu nije vie imao ko da zastupa pitanje samouprave.
Gledston je posle Parnelove smrti pokuao da proturi zakon o Hom rulu ali je Gornji dom stavio
veto.
Britanija je na svojoj strani imala protestante Alstera koji su bili protiv odvajanja Irske.
45

Imali su podrku konzervativaca a liberali se nisu bunili.

Posle Parnelove smrti Irci su se okrenuli kulturnom razvitku i prouavanju jezika, Gejlska liga
da bi se lagano okretali i ka politici.
1906. Osniva se in Fejn koji e saraivati sa Konolijevom socijalrepublikanskom strankom.

Na pragu XX veka
1898. umro je Gledston, Solzberi i kraljica Viktorija 1901.
Uprkos usponu Britanije, radnika klasa zahteva bolji ivot,nadnice,krae radno vreme.
Kapitalisti se vraaju protekcionistikim merama carina i malim socijalnim poputanjima, ali nisu
uspeli da odvoje radnitvo od socijalizma.
Konzervativci emberlen i Balfur nisu uspeli da se izbore sa irskim i socijalistikim pitanjem a i
Burski rati im nije iao na ruku, potroili su kredite.

Irsko pitanje. Radniki pokret

1903. je oivelo irsko pitanje usvajanjem zakona o dravnom preuzimanju otkupa zemlje.
Povlaenjem Engleskih lendlordova katolika crkva postaje dominantna u Irskoj.
U Engleskoj trejdjunioni pokuavaju da se izbore za pravo na trajk i sindikalno delovanje.
Nepovoljne sudske odluke o pravima radnika 1901. su iznedrile Laburistiku stranku.
Do tada je radnitvo organizovano u raslojene i razjedinjene trejdjunione koji nisu bili sposobni
za politiku borbu ve samo socijalnu.
1884. javljaju se Fabijanci (nazvanih po konzulu Fabijanu Kunktatoru) ali im cilj nije bila
revolucija ve usavravanje kapitalizma i razvoj specifinog socijalizma sporim putem.
Radikalizam u sindikalni pokretima je narastap posle uguenih radnikih demonstracija
novembra 1887. nazvanih krvava nedelja
Zato su 1893 radikalne grupe sindikata su sazvale kongres sa ciljem osnivanja Laburistike
partije koja e se i osnovati 1901. godine.

Vladavina Liberala u preveerje rata

Decembra 1905. Balfur je podneo ostavku.
Liberal Banerman formira vladu a liberali e se odrati na vlasti do 1915.
Uveli su: penzije preko 70. godine, invalidnine, progresivan porez, osmoasovno radno vreme.
Zakonom su zatitili sindikate od samovolje poslodavaca.
Zato je Gornji dom da bi potkopao vladu odbio budet 1909.
Laburisti postavljaju pitanje nadlenosti Gornjeg doma i uz pomo Iraca i Laburista su mu uzeli
pravo veta na finansijske zakone.
1906. in fejn je zapoeo nepasivnu borbu protiv Engleza.
To je dovelo do pregovora i obnavljanja Zaona o autonomiji Irske 1912.
Uprkos vetu Gornjeg doma koji je imao suspenziju samo na dve godine za politika pitanja ako
bi ponovo bio prihvaen od Donjeg doma, stupio bi na snagu 1914.
Oranisti se spremaju za borbu i kupuju desetine hiljada puaka ilegalno, od Nemake ali je zbog
rata sukob odloen za tri godine.

RUSIJA 1870-1914
Od pohoda u narod do smrti Aleksandra II
Uprkos reformama apsolutizam u Rusiji je ostao netaknut.
Borbene tendencije potlaenih su suzbijene 60tih godine usupivi mesto, prosvetiteljskim
aktivnostima 70 tih godina.
46

1874. mladi intelektualci su preduzeli pohod u narod krenuvi u sela kako bi prosvetili
seljatvo i pridobilo ga za socijalizam.
Imali su oseaj krivice jer su smatrali da su prepustili seljake njihovom mizernom ivotu u
neukosti.
Seljaci su ostali ravnoduni i projekat je propao 1875, mnogo ih je pohapeno a neki su se ubili.
Uverivi se da se mirnim putem ne moe stii nikuda najborbeniji su 1876. osnovali tajnu
organizaciju Zemlja i sloboda.
Njen lan Vera Zasuli je ubila gradonaelnika Petrograda i pobegla u vajcarsku 1878.
Posle pokuaja ubistva cara poinje pravi rat revolucionara i vlasti koja besi, a ovi vre teror.
1879. tvrdo jezgro se izdvaja i formira organizaciju Narodna sloboda .
Car je prihvatio izvesnu demokratizaciju prihvativi osnivanje Dravnog saveta koga bi birali
gradovi i gubernije po savetu i na osnovu projekta generala Lorisa-Melikova.
Mogue reforme su pale u vodu, 1.aprila 1881. Aleksandar II je ubijen u atentatu.

Ruski paradoks na prelazu vekova

Aleksandar III se okruio jakim obezbeenjem, odredivi brata Vladimira ako bude ubijen da
ovaj preuzme presto.
Policija hapsi i razara Narodnu slobodu a njeni pripadnici caru alju pismo kojim mu obeavaju
zaustavljanje terora u zamenu za Ustav.
Car odbija i ponitava projekat liberala Lorisa-Melikova koji je uklonjen sa poloaja.
3.aprila 1881. su atentatori obeeni.
Novi car je bio nacionalista, antigermanista (uticajni na dvoru) i konzervativac.
Okruio se reakcionarima a za savetnika je uzeo najgoreg, Pobedonosceva koji je saraivao sa jo
reakcionarnijim ministrom unutranjih dela Tolstojem.
Preostali lanovi Narodne slobode su pokuali ali neuspeno atentat na cara 1887.
Car vraa konzervativizam u prosvetu ograniavajui joj napredak i izvesnu autonomnost.
(zabranjeni su Dostojevski, Tolstoj, Igo, Mopasan i drugi)
Car prihvata antisemitizam, nacionalizam i rusifikaciju kao unutranje ventile za sniavanje
unutranjeg pritiska.
Jevrejima je bilo zabranjeno da se bave slobodnim profesijama a uveden je numerus clausus na
univerzitetima, dolazilo je i do pogroma.
Ali dolazi do izvesnog privrednog uspona, raste gradski ivalj a samim tim i proletarijat.
Aristokratija ne preputa poluge vlasti buroaziji skromnog porekla (Demidov,Morozov).
Agrar se slabo razvija, plemstvo usled prezaduenosti gubi imanja.
Rusija je izgradila Transibirsku eleznicu, uzimaju se zajmovi i ulau u infrastrukturu.

U susret revoluciji
1894.Nikolaj II je nasledio presto od svog oca.
Ne mnogo sposoban, podloan uticajima,nasledivi konzervativizam od oca i Pobedonosceva.
1883. Plehanov i Vera Zasuli su u enevi osnovali marksistiku organizaciju Osloboenje
rada.
Ruski marksisam je za razliku od zapadnog, prihvatao marksovo uenje kao dogmu a ne opciju.
1893-5 u Petrogradu se javila borbena grupa marksista (Lenjin, Martov) koji su za razliku od
teoretiara (Struve, Berajev) bili za akciju umesto teoretisanja.
Lenjin je proteran u Sibir sa enom Krupskajom.
On je povezao marksisam sa revolucionarnim narodnjatvom, jakobiniizmom, Petra Tkaova.
1900. su on i Martov osnovali Rusku socijaldemokratsku radniku partiju..
47

Na kongresu u Londonu su se podelili na Lenjinove pristalice- Boljevike koji su smatrali da

samo elina volja revolucije moe uspeti u seljakoj zemlji, i na pristalice Martova-Menjevike,
prema kojima revolucija nije mogua bez razvoja kapitalizma u Rusiji.
Revolucija 1905-1907.
Graanska klasa trai vee uee u vlasti poetkom veka to je bio atak na samodravlje.
Radnika klasa trai bolje uslove ivota.
Neposredni povodi za revoluciju su ekonomska kriza 1900-1903. i neuspeh protiv Japana 1904/5.
U pravcu revolucije deluju, Lenjinova RSDRP i socijal revolucionari(eseri) kao naslednici
militantnih narodnjaka.
1902. na mesto ubijenog ministra policije je doao Pleve, koji je bio gori od prethodnog.
On ubacuje provokatore u radnike redove.
Podran od Velikog kneza Sergeja, Pleve unutranje nezadovoljstvo usmerava na antisemitizam i
ovinizam.
1903. u Kijevu je pod pokroviteljstvo policije ubijeno 45 jevreja a ranjeno 400.
Masovno Jevreji i nacionalne manjine ulaze u radniki pokret.
Pleve ubeuje vrhuku da je izlaz iz krize skretanje javnosti sa pravih problema koje bi se izvrilo
ulaskom u pobedonosni rat.
Upozoren da mora da izvri reforme kako bi carstvo opstalo, Nikolaj II odbija povratak na
ustavni projekat generala Lorisa-Melikova, jer car ne deli vlast ni sa kim.
8. Januara je dolo do demonstracija u Petrogradu.
9. januara procesija ide ka Zimskom dvorcu da trai pravdu od cara.(ene,deca,odrasli)
Car se sklanja a njegov brat Vladimir otvara vatru i 2000 demonstranata gine.
General Trjepov umiruje prestonicu od nemira al se digla cela zemlja.
Moskva, Saratov,Baku, Varava su u vrenju, dolazi do seljakih pobuna, na crnom moru se
pobunila posada krstarice Potemkin koja e se predati rumunskim vlastima.
Komunisti formiraju radnike savete (sovjeti) , nazjnaajniji Petrogradski savet radnikih
deputata.
Car u avgustu poputa objavljuje izbore za savetodavnu Dumu.
17. oktobra car objavljuje Proklamaciju sa graanskim slobodama i sazivanjem Dume.
Sve klasne grupacije smataju da one treba da preuzmu vlast.
Liberalno graanstvo i inteligencija obrazuju partiju konsitucionalnih demokrata (kadeti).
Boljevici,Menjevici i eseri hoe revoluciju do kraja.
Kontrarevolucija optuuje jevreje da hoe da svrgnu cara i unite Rusiju, delujui na najnie
strasti seoskog i uopte neukog stanovnitva iz ijih redova regrutuju crnostotinae, koji
oktobra ubijaju 4000 Jevreja i revolucinara.
26.oktobra na napade monarhodesnice eseri i boljevici odgovaraju pobunivi mornare u
Krontatu.
11. novembra bune se mornari 12 ratnih brodova u Sevastopolju.
Obe ove pobune su zavrile guenjem u krvi.
Na dalekom istoku u gradu ita je proglaena Sovjetska republika.
Krajem novembra u Moskvi e se dii Moskovski puk ali e ih skriti petrogradski puk.
Menjevici su se uplaili revolucije i poeli pruai podrku kadetima.
Miljukov i Struve trae samo potene izbore za Dumu.
Marta 1906. odrani su izbori za Dumu , kadeti su ubedljivo pobedili.
Caru ovo nije odgovaralo pa je jula raspustio Dumu.
Vladu je poverio Petru Stolipinu.
48

Stolipinove reforme i njihov krah

Predak mu je bio Speranski.
Jo za vreme revolucije kao gubernator Zapadne Belorusije je krio anarhiste i revolucionare.
Stupivi na vlast traio je podrku Miljukova i kadeta ali su ga oni odbili.
Krajem 1906. u II Dumi je predlagao da se u Sibiru i Aziji zemlja podeli seljacima a u evropskom
delu Rusije da se osnuje Zemljoradnika banka koja bi davala hipotekarne zajmove seljacima.
Ovo su odbili i kadeti i levica koji su imali veinu u Dumi.
Car je raspustio Dumu a III je sazvana u junu 1907. sa desniarkom veinom.
Stolipinov Agrarni zakon je jedva usvojen a poeo je sa primenom 1910.
Nacionalno pitanje
U Rusiji Rusi nisu inili ni 50 procenata stanovnitva.
Najproblematinije Finsko, Poljsko i Jevrejsko pitanje.
Stolipin namerava Poljsku da izuzme iz Rusije a dok u Finskoj treba pojaati rusifijaciju.
Vlasti su same preutno odobravale pogrome nad Jevrejima.
Kadeti i revolucionari su na Stolipina gledali kao nekog ko im moe uzeti primat.
Crnostotinai ga napadaju da udara na interese plemstva.
1909. carica Aleksandra je poela da rovari protiv Stolipina kod cara.
Jedino je veliki knez Nikolaj ubedio cara da ne prihvati Stolipinovu ostavku 1910.
Dvostrluki agent Ohrane i eser je 1911 bacivi bombu smrtno ranio Stolipina.
Dvor je bio zaokupljen proslavom 300 godina dinastije i nevanim statistikim podacima koji su
davali lanu sliku da je zemlja u usponu.
Pirinejsko poluostrvo
U paniji, V graanska revolucija u Kadizu 1868 proglaava svrgavanje Burbona.
Opti bunt seljtva i potlaenih, 29. septembra zauzet Madrid, Izabela bei u progonstvo.
Vlast je u rukama liberalnih veleposednika i krupne buroazije.
1870.izabran je Amadeo, sin Vitorija Emanuela II, za kralja.
Revolucionari su se raspali na radikalno krilo koje je smatralo da treba seljatvu izai donekle u
susret i progresivistiko koje je smaralo da se revolucija treba zaustaviti po svaku cenu.
Seljatvo prilazi radikalima a radnitvo prihvata anarhistike i revolucionalne metode.
Veleposednika reakcija gleda da vrati Burbone ali ne Izabelu ve Don Karlosa.
1873 plaei se radikalnije revolucije Kortes je proglasio republiku.
1874. novim vojnim udarom je doao na vlast Izabelin sin Alfonso XII,
Karlisti se bune i graanski rat e biti zavren tek 1876.
Novi reim je prihvatio ustavnu monarhiju a zemljom su vladali Konzervativci i Liberali.
Stalno se smenjuju do 1901. jer obe stranke brane iste vrednosti u osnovi.
U Baskiji, Kataloniji, i Galiciji se javljaju separatistiki pokreti.
Od osamdesetih godina je vladao nedorasli i detinjasti Alfonso XIII.
Krajem veka se javljaju sindikalne organizacije kao npr. CNT.
1907. Katalonska stranka je izborima odnela ubedljivu pobedu.
Vlast ih napada a oni uzvraaju bombakim napadima.

MEUNARODNI ODNOSI
OD FRAKFURTSKOG MIRA 1871 DO
BERLINSKOG KONGRESA 1878
49

Dva pitanja e biti aktuelna do 1914. Ravnotee snaga u Evropi i pitanje kolonijalne imperije.
U aritu e biti pitanja francusko-nemaih odnosa posle rata 1870/1.
Drugo pitanje arita je bilo Istono pitanje (turko naslee, Bosfor i Dardaneli, prodor AU na jug,
anglo-francusko-italijanski interesi za Suec,Kipar,Egipat,Tunis, Maroko, nacionalni pokreti
balkanskih naroda).
Tree pitanje je protivrenosti velikih sila koji e rezultirati blokovskom podelom.
U ovom periodu dominiraju dva perioda:
I Bizmarkov 1871-1890. u kome dominiraju kontinentalni problemi i Istono pitanje,taj period
moemo takoe podeliti do Berlinskog kongresa i do silaska Bizmarka sa vlasti i sklapanja
Francusko-ruskog saveza 1890/1.
II period 1890-1914. pojava akutne kolonijalne problematike i pripremanjem za Veliki rat.

Nemaki faktor u evropskoj politici. Trojecarski savez

U prvim godinama nakon francusko-pruskog rata niko nije znao u ta e se ovaj minuli konflikt
pretvoriti.
Francuska je udela za revanom, izgubila je Alzas i Lorenu, 5 milijardi franaka i presti.
Zato je Bizmark mislio da treba zadati preventivni udarac Francukoj od koga nee biti oporavka.
Francuzi su bili svesni da su preslabi i zato su usvojili Gambetinu misao da o revanu treba stalno
misliti ali nikad ne govoriti, za njega se spremati ali ga ne oekivati tako brzo.
Francuska je sprovela sve odredbe Frankfurtskog mira 1871(poruila pogranine tvrave, platila
pre roka ratnu odtetu)
Engleska i Rusija nisu gledale blagonaklono na pojavu novog dina.
Bizmark je dobro znao da dok Francuska ne stekne saveznika nema ni rei o revanu.
Bizmark je hteo da Rusiju i AU gurne u komar Istonog pitanja kako bi se tamo unitile i
sukobile sa Britanijom a Francuska bi za to vreme ostala izolovana i ranjiva.
Smatrao je da e moi da kontrolie Rusiju i AU a da je Britanija zauzeta kolonijama a on nije
mario mnogo za kolonijalnu politiku a o Italiji nije ni razmiljao.
U samoj Nemakoj je imao podrku cara i vojnih krugova zbog ujedinjenja.
Rusija je zbog sukoba sa Britanijom u Aziji i AU oko Istonog pitanja bila upuena da gaji dobre
odnose sa Berlinom.
Ruska politika je imala dve opcije, ili da uspori u centralnoj Aziji i da aktivira balkansku
ekspanziju ili da zamrzne Balkan i da prodre ofanzivno u centralnu Aziju.
Gorakov je za prvu varijantu raunao na Nemako nepodravanje Britanije a za drugu
nepodravanje AU.
Austro-ugarski zaokret
18.maja 1871 austrijski kancelar Bajst je od cara traio da se Nemaka uvaava kao prvorazredni
inilac u evropskoj spoljnoj politici.
O ovome je raspravljano na sastanku careva sa Bizmarkom u Salcburgu i Gatajnu.
Bizmark nije bio oduevljen za ovakvu politiku jer se suprotstavjlala sa njegovoj zamisli.
Posle Gatajna je premeten sa mesta ugarskog premijera za ministra spoljnih poslova dvojne
monarhije, grof Andrai, jer se smatralo da bi on najbolje mogao voditi ovu novu politiku.
Ovim je prihvaen defanzivni kurs posle izbacivanja iz Italije i Nemake a uveden je i ofanzivni,
prodor na Balkan.
Za ovo e im doi dobro kao povod Podgorika afera sa Turskom 1875.
Sad je AU ila ka tome da iskoristi Nemaku u svom prodoru na Balkan.

50

Nemaka je htela savez ali ne samo sa AU, nego da u njemu bude i Rusija, koja je bila smetnja
dvojnoj monrahiji u njenom prodoru na Balkan.
Trojecarski savez i Bizmarkov sistem
Septembra 1872, bizmark je u Berlinu dogovorio sastanak tri cara, na kome je dogovoren podrka
dvojne monarhije Rusiji protiv Engleske, u prodoru u srednjoj Aziji a ova bi zauzvrat bila
nezainteresovana za pitanje Slovena u AU, i jedna i druga ne bi vodile politiku na Balkanu bez
prethodnog meusobnog dogovora.Gorakov je obeao Bizmarku da nee podrati politiku
revanizma u Francuskoj.
6.maja 1873 Aleksandar II i Vilhelm su potpisali u Petrogradu, vojnu konvenciju o pomoi ako
neko bude napao zemlju potpisnicu.Bizmark je bio srean jer je ovime predupreen eventualni
napad Francuske ili njena saradnja sa Rusijom.
6. juna 1873. su potpisali sporazum Aleksandar II i Franja Josif u kome su se dve sile odrekle
jednostranih akcija u vezi sa Istonim pitanjem.
22.oktobra 1873. ovom Ugovoru je pristupio car Nemake, Bizmarkov sistem je utemeljen.
Ovo kako e se videti nikako nije bi Carte blanche za potpisnice ve samo uvanje status quoa.
Krize
I kriza koju je Bizmark izazvao je povika u Nemakoj tampi da Francuska pazi ta radisa
klerikalnom propagandom u vezi sa Nemakom politikom Kulturkampfa protiv katolike crkve u
Nemakoj jer je moe strefiti vojna kazna.
II kriza je nastala povodom francuskog Zakona o vojsci 1875 kojim se dozvoljava uveanje
vojske Tree republike za 150 hiljada u sluaju mobilizacije, ak se govorilo da Nemaka mora
da povede preventivni rat protiv Francuske.
Ovo se nije svidelo ni Britaniji a ni Rusiji pa su Dizraeli i ministar Derbi a i Gorakov i
Aleksandar II dali do znanja Bizmarku da je Evropi potrebna jaka Francuska.
Ovo je uverilo Bizmarka da je savez iz 1873. defanzivan i da on nema carte blache.

Britansko-ruske suprotnosti u Centralnoj Aziji 70-tih godina

Na Srednjem Istoku, Centralnoj Aziji, i moreuzima Bosfor i Dardaneli, Britanija je strepela od
Rusije.
Sve je to bilo u cilju zatite Indijskog potkontinenta kao dragulja u kruni Britanske imperije.
Za Rusiju je Centralna Azija (Persija,zapadni deo Kine, Avganistan) bila privlana zarad razvoja
trgovine a time i breg privrednog uspona.
Britanija je preko indijsko vicekralja irila mreu agenture na tim prostorima.
Rusija je to isto radila ali koristei Turkmeniju kao odskonu dasku.
Zapadna Kina i Avganistan
60. tih godina su Englezi pomogli Jakub begu u zapadnoj Kini da proglasi nezavisnost od Kine,
ali posle njegove smrti 1877. to podruje je Kina povratila.
1869. u Avganistanu er alija je potpisavi ugovor prihvatio zatitu Britanije a ova njemu pravo
na presto, ali nije hteo da primi britanske trupe na svoju teritoriju.
I Rusi i Britanci su hteli da odrede neutralnu zonu tj.granicu jednih prema drugima.
1871. Rusija predlae Gledstonu da Britanija zadri Avganistan a Rusija emirat Kokand.
Britanci ovo odbijaju.
1873. Rusi upadaju i osvajaju kanat Hiva, Britanci ne reaguju jer su se spremali da upadnu u
Avganistan.
1875. lord Derbi izjavljuje da Britanija ima pravo da reaguje u Avganistanu kad i kako hoe.
1876. ukazom Aleksandra II Rusija pripaja emirat Kokand.

51

1876. er Ali odbija da primi Britance na svoju teritoriju ali prihvata pregovore na Indijskoj
teritorji sa njima
Januara 1877. lord Liton prekida pregovore jer se Britanija sprema na invaziju Avganistana.
er Ali nije uspeo da dobije podrku ni od gubernatora Turkestana.
Persija
Britanci su drali Golfski zaliv ali su bili zainteresovani i za unutranjost Persije pa su stoga
nastojali da dre Ruse to dalje od ovih prostora.
1872. Britanci su izvrili pritisak na aha da podri davanje koncesija Britanskom Rojteru za
izgradnju telegrafske deonice London-Kalkuta.
Kad su Rusi zauzeli Zakavkazje, interesovanje Persije je poraslo za veze sa Rusijom.
ah je posle pobuna 1879. zatraio od Ruskog cara da mu da oficire za formiranje telesne garde.

Velika Istona kriza 1875-1878

Od ustanka u Hercegovini do rata Srbije i Crne Gore
Najznaajniji spoljni faktori u reavanju ovog pitanja su bili Rusija, Britanija i AU.
Dvojna monarhija se bojala snaenja slovenskih naroda i prelivanja revolucionarnih tendencija na
njenu teritoriju a takoe i uticaja Rusije preko velike slovenske drave koja bi tu postojala.
Januara 1875. doneta je odluka da dvojna monarhija zaposedne BiH u prvoj prilici.
Tu rafiniranu politiku bi vodio grof Andrai pod vidom brige za opti mir.
Drugi zadatak je bio pokazati inicijativu akcije na tom podruju a u tome je monarhija
podravana od Bizmarka.
Tako bi se istisnula nedosledna Rusija a AU bi dobila mandat da zaposedne BiH kako bi ouvala
mir.
Rusiju je Trojecarski uovor obavezivao za odravanje status kvoa na Istoku a tako su mislii car
Aleksandar II i kancelar Gorakov.
Slovenofilska struja sa dofenom i ambasadorom u Stambolu Ignjatijevim je mislila drugaije da
Rusija treba da ima odreene ruke u reavanju problema jednoverne brae i istiskivanju uticaja
AU i Britanije.
Britaniji je odgovarala slaba Turska kako bi vrila svoje uticaje preko nje ali i suzbijanje borbe
balkanskih naroda jer su oni smatrani Ruskim eksponentima.
Britanija je morala da vodi rauna da Rusija ne ovlada moreuzima Bosfor i Dardaneli.
Konzervativna Dizraelijeva vlada nije mogla ostati veito slepa pored rtava koje je podnela
Srbija i Bugarska pa je odustala od odbrane Turske po svaku cenu a ni dugove ne moe da vraa.
Poto se pokazalo da drave nisu sposobne da biju Turke, na Carigradskoj konferenciji je
Britanija igrala dvostruku ulogu, u javnosti protiv Turske a iza kulisa protursku.
Do kraja 1878 e potpuno biti na Turskoj strani ali e joj i otrgnuti Kipar te godine.
Bizmark je radio na ouvanju Trojecarskog saveza i otklanjanju sukoba izmeu Rusije i AU.
On je pruao podrku AU 1876 i 1878. u sukobu sa Rusijom a nju je podravao protiv Britanije
po pitanju Carigrada i moreuza, i sve kako bi Francuska ostala usamljena.
Ovim je samo unitio Trojecarski savez jer je postalo jasno ta mu je bio cilj a time je samo
izgubio poverenje Rusije.
Francuska je na sve naine nastojala da odri prijateljske odnose sa Engleskom i Rusijom i da
sprei njihov meusobni sukob.
To je bila komplikovana politika koju je vojvoda Dekaz morao da vodi, ne rizikujui da staje ni
na jednu od dve strane.
Povod za Istonu krizu
52

Je bio napad Pere Tunguza na grupu turskih trgovaca 5.jula 1878. u blizini Nevesinja, to je
dovelo do oruanih arki stanovnitva i vlasti oko Nevesinja.
Porta prihvata savez ambasadora Ignjatijeva da ne reaguje orujem ve da poalje dva inspektora.
Ova misija propada a broj ustanika raste zajedno sa crnogorskim dobrovoljcima.
I u Crnoj Gori i Srbiji je javno mnjenje za pomo ustanicima.
Od Evropskih diplomata samo je Andrai za to da se ne vri pritisak na kneza Milana da utia
ratne trube, jer se po njemu u Hercegovini ne deava nita bitno.
U avgustu je izbio ustanak i u Bosni.
14. avgusta prihvaena je ideja Rusije i AU o konzularnoj misiji u Hercegovini i smirivanju
stanja na terenu ali je propala zbog nedobijenih ganancija Turske o reformama.
2.oktobra 1875. sultan je po nagovoru Ignjatijeva objavio reforme Irodijade za BiH.
6. oktobra 1875. Turska je proglasila bankrotstvo i time navukla bes zapadnoevropske buroazije
koja nije htela da brani onoga ko ne moe da ispunjava obaveze vraanja dugova.
25.novembra Dizraelijeva vlada je od prezaduenog egipatskog kediva kupila veinu akcija
Sueckog kanala.
Andraijeva nota
31. januara 1876. Andrai je predao Turskoj memorandum (Andraijeva nota), kojom predlae:
1. Verske slobode i jednakosti u BiH.
2. Zabranu zakupa poreza.
3. Porezi iz BiH da se koriste u samoj BiH.
4. Meovite hriansko-muslimanske komisije za nadgledanje reformi.
5. Olakavanje poloaja seljaka i prodavanje po povoljnoj ceni neobraenih povrima.
Andrai je znao da od reformi nema nita ali je na to i raunao kako bi AU profitirala.
Sve velike sile su znale za nameru AU ali su jednoglasno prihvatile Andraijev predlog.
11.febrauara 1876. u skladu sa ovim je sultan izdao nove Irade ali je to bilo samo formalno.
Aprila ustanici predlau ukidanje feudalizma i autonomiju.
Ukidanje feudalizma ne prihvata Turska a autonomiju AU jer se pribojava ujedinjenja sa Srbijom
i Crnom Gorom.
Bugarska i Grka,Turska
Avgusta 1875. je pobedila revolucionarna struja sa Botjevim na elu protiv umerene sa
Karavelovim.
Ustanak je dignut maja 1876. u Plovdivskom okrugu ali poto su ustanici ostali izolovani, bili su
slomljeni mesec dana kasnije. Odmazde su bile velikih razmera.
6. maja 1876. u Solunu su muslimani ubili konzula Francuske i Nemake.
U samom Carigradu su se protiv konzervatice digli Novi Osmani na elu sa Mithat paom.
On je hteo da ukloni i samog Abdul Aziza ako je potrebno.
Velike sile do kraja maja alju 13 brodova u Bosfor.
Berlinski memorandum
Na sastanku u Berlinu 11. i 12. maja 1876 je usvojen Berlinski memorandum
To je u stvari bio Gorakovljev plan koji je sadrao ustanike predloge ukidanja feudalizma i
autonomije.
Meutim on je bio totalno izmenjem od strane Bizmarka i Andraija.
Pet sila sem Britanije su bile spremne da ovaj memorandum urue sultanu 30.maja.
Britanci su bili protiv ovoga pa su nagovorili neke turske ministre da svrgnu A.Aziza. 29.maja.
Doveden je maloumni Murat V pa nakon toga Abdul Hamid II i time je izbegnuto uruenje note
jer se smaralo da je nastupilo novo doba.
53

Rat srbije i Crne Gore protiv Turske 1876.

Britanski premijer je izjavio da nema smisla zadravati Srbiju i Crnu Goru od rata.
Nakon to je ovo uo Milan je objavio 30.juna ratnu proklamaciju.
Grka i Rumunija su ostale ravnodune.
U Bugarskoj posle sloma majskog ustanka nije moglo biti rei o novom.
Sastanak u Rajhtatu
8.jula 1876. u ekom Rajhtatu su se sastali Aleksandar II, car Franja, Gorakov i Andrai.
Dogovoreno je nemeanje u sukob ali ako ve doe do intervencije, nijedna sila nee delovati bez
prethodnog dogovora sa drugom.
1. Ako pobedi Turska odlueno je da se Srbiji i Crnoj Gori zadri status kvo od pre rata a da
se Bugarskoj i BiH izvre reforme prema Andraijevoj noti i Berlinskom memorandumu.
2. Ako pobedi Srbija, nee se dozvoliti formiranje Velike Slovenske drave ve e se Srbiji
dozvoliti da uzme delove Stare Srbije i Bosne a Crnoj Gori istona Hercegovina, dok bi
ostale delove BiH anektirala AU.
3. Ovim bi dobile ne pobednike zemlje Srbija i Crna Gora ve bi se okoristila AU.
U sluaju raspada Osmanskog carstva:
1. Grka bi se ujedinila sa Kritom,Epirom i Tesalijom.
2. Besarabija bi bila vraena Rusiji.
3. Bugarska, Rumelija i Albanija bi dobile nezavisnost ili autonomiju
1. marta 1877. Srbija je potpisala mir sa Turskom na osnovu status kvoa.
Grka reakcija
U prolee 1876 u Atini je formiran ustaniki komitet sa Bulgarisom na elu.
Delegacije Epira, Tesalije i Krita su pristigle traei akciju.
Ustanak ne kritu 1876. je bio kratkotrajan.
Demonstranti u Atini trae ulazak Grke u rat ali uzalud.
Britanski plan
Nakon neuspeha Srbije, jeseni 1876. lord Derbi je izaao sa planom i saoptio Turskoj i silama:
1. Mir izmeu Srbije,Crne Gore i Turske na osnovu status kvoa.
2. Davanje autonomije BiH i Bugarskoj.
3. Ouvanje odredbi Pariskog mira 1856.
Sve sile su ovo prihvatile ak i AU kojoj nije odgovarala autonomija BiH.
Rusija predlae da se ovaj plan izvede ako Turska ne prihvati tako to e ona okupirati Bugarsku,
AU BiH, a svih est sila bi uplovile u moreuze.
Drugog oktobra je Turska odbila ovaj plan.
AU i Britanija su ovo odbile i od tada je Rusija nastojala da vojno uestvuje u ratu kako bi tako
zatitila svoje interese, dodue pod pritiskom panslavistike struje u Rusiji.
Rusija se plaila da situacija ne postane kao u Krimskom ratu.
Stoga je elela da neutralie pretnju Bea pa je stupila u pregovore sa njim kako bi podelili
Balkan.
Be nije hteo ni da uje da dobije ruski blagoslov za okupaciju BiH.
Rusija pita Berlin kakav bi bio stav Nemake u sluaju rata Rusije i AU.
Bizmark odgovara da ne bi trpeo poraz svog najvernijeg saveznika, AU te zato predlae
sporazum a i upozorava Andraija da u sluaju rata sa Rusijom, Berlin nee podrati Be.
Ovim je dolo do poputanja napete situacje izmeu dve velike sile.
54

15. oktobra 1876 Aleksandar II izjavljuje da e morati da se sazove evropska konferencija o

statusu hrianskih delova evropske Turske.
Ukoliko Turska ovo odbije Rusija e pristupiti mobilizaciji.
Odlueno je da se meunarodna konferencija odri decembra 1876. u Carigradu.
Carigradska konferencija.
Rusija sa Francuskom i Italijom je ila kako bi se zaista reilo Istono pitanje.
Dvojna monarhija se nadala u neuspeh konferencije.
Britanija je dala program konferencije kako bi umirila svoje mnjenje zbog zverstava Turaka u
Bugarskoj i bankrotstvom Turske i kako bi podrivala Rusiju.
Sa ovim Dizraelijevim planom nije bio upoznat ni Solzberi kao opunomoenik a ni svi ministri.
Turskoj je ponueno sledee:
1. Mir za Srbiju uz status kvo.
2. Mir sa Crnom Gorom uz znatna proirenja.
3. Autonomija za BiH i Bugarsku koja bi bila podeljena na Dunavski i Sofijski vilajet.
4. Na teren bi bila poslata komisija sa belgijskim korpusom kao jezgrom budue
andarmerije.
Mithat paa odbija sve osim prve take.
Solzberi nagovara Turke da prihvate take dok Dizraeli preko ambasadora poduava Turke kako
da izigraju sporazum.
23. decembra sveanim salvama je zapoeta konferencija a i objavljeno donoenje prvog
Osmanlijskog ustava, u kome je trebalo da se nalazi sve to Evropske sile trae.
Zbog toga su Turci smatrali da konferencija nije ni potrebna, mislili su da Andrai i Dizraeli stoje
kao podrka Turcima.
Jedini rezultat konferencije je bio produavanje mira sa Srbijom do 1.marta 1877.
Sa Srbijom je Turska potpisala mir 28. februara 1877. a Crna Gora je bila uporna u zahtevu za
proirenje to je dovelo do toga da e doekati u ratnom stanju Rusko-turski rat aprila 1877.
Budimpetanski pregovori
Rusiji je bio potreban neki politiki uspeh na istoku kako bi smirila jastrebove u sopstvenim
redovima i time izbegla rat.
Zbog toga je trebalo osigurati sebi zaleinu.
15. januara 1877. pregovori sa AU su uspeno okonani u Budimpeti nakon godinu dana uz
posredstvo Bizmarka.
1. Dogovorena je neutralnost AU u sluaju rata Rusije i Turske.
2. Za uzvrat Rusija se sloila da AU, kada nae za shodno, okupira BiH.
3. AU nee svoje operacije proirivati na Rumuniju, Srbiju i Crnu Goru.
4. Rusija nee svoje operacije proirivati na Srbiju,Crnu Goru i BiH.
5. Rumunija, Srbija i Crna Gora mogu ratovati na strani Rusije ali se ruske trupe ne mogu
pojavljivati na ovim teritorijama.
Dopunska konvencija
18. marta je popisana dopunska nota kojom se:
1. AU obavezuje da kada bude okupirala BiH nee ui u Novopazarski sandak, ve e
naknadno biti postignut dogovor o tome.
2. Rusija stie pravo da anektira jugoistonu Besarabiju oduzetu 1856.
3. Potvrena odluka iz Rajhtata o tome da se ne stvori velika junoslovenska drava
4. Prihvata se mogunost nezavisne Bugarske i priznavanja samostalnosti Rumuniji, Srbiji,
Crnoj Gori i Albaniji
5. Naknadno e se odrediti sudbina Epira,Tesalije,Krita i samog Carigrada.
55

Neuspeh Carigradske konferencije

Je pokuala da iskoristi Nemaka.
Bizmark gura Rusiju u rat sa Turskom nudei joj Carigrad a Britaniju nagovara da uzme Egipat.
Cilj mu je bio zavaditi Ruse i Engleze i Ruse i Francuze.
Velike sile su odbile Bizmarkove predloge.
31. januara Gorakov svima alje memorandum ta da se radi kako bi se naterala Turska da
prihvati zahteve velikih sila.
Velike sile su protiv primene sile.
Marta Rusija alje Ignjatijeva u evropske prestonice kako bi svih est sila uputilo memorandum
Turskoj.
Londonski protokol
31. marta 1877. je potpisan u Londonu od svih est sila.
1. Ovim protokolom se trai od Turske da preduzme reforme koje je sama predloila.
2. Ukoliko se ne popravi stanje Hriana evropske sile uzimaju za pravo da same odrede
mere za ouvanje opeg mira.
3. Turska sve svoje akcije mora da svede u mirnodopski okvir.
Lord Derbi posle potpisivanja izjavljuje da razoruanje Turske nee znaiti nita ako se ne
razorua sama Rusija.
Nota grofa uvalova
Rusija brzo reaguje i alje grofa uvalova u Carigrad sa zahtevima:
1. da se potpie mir sa Crnom Gorom
2. poalje turski izaslanik u Petrograd radi dogovora razoruanja
3. nadzor stranih konzula nad reformama u BiH i Bugarskoj.
9. oktobra Turska je objavila da odbija Londoski protokol i notu uvalova.
24. aprila 1877. Rusija je objavila rat Turskoj.

Rusko-turski rat 1877-1878.

Jo je 16. aprila Rusija sklopila ugovor sa Rumunijom o proputanju trupa preko njene teritorije.
Rmunija objavljuje mobilizaciju nakon ovoga ali ne objavljuje rat Turskoj.
Turska bombarduje Rumuniju a ova bombarduje Vidin.
11.maja 1877. Rumunija je u ratnom stanju sa Turskom.
Rumunska skuptina proglaava nezavisnost.
Ruskoj kampanji se prikljuuju Rumuni, Bugarski dobrovoljci a i Srbija od decembra.
Britanija za svoju neutralnost trai od Rusije potovanje njenih interesa u
Egiptu,Suecu,Carigradu,moreuzima i zaleu Persijskog zaliva.
Gorakov odgovara da e Rusija potovati ove zahteve.
U ratu e Francuska i Nemaka biti blagonaklono neutralne prema Rusiji.
Ratne operacije Rusije su se zaustavile oko Plevne a Srbiji se alje hitan zahtev za ulazak u rat.
Posle septembarskog treeg neuspetnog juria na Plevnu pristupilo se dugoj opsadi.
Plevna je pala decembra 1877. od Rusa i Rumuna.
Srbi su oslobodili Ni, Pirot, Vranje i Gnjilane.
Crnogorci su zauzeli Niki a januara 1878. Bar i Ulcinj.
22. januara 1878. Rusi ulaze u Jedrene a i pobeuju na Kavkazu.
Britanci trae od Gorakova mir za Turke a on im odgovara da moraju da se Turci direktno obrate
komandantima vojski u Bugarskoj i Aziji.
Britanija je besna sprema se da poalje flotu u moreuze.
56

31. januara 1878. Turska je potpisala primirje u Jedrenu.

Rusija je urila jer su je ve ometale AU i Britanija.
Rusi su se zaustavili ispred Carigrada, stali su u Aziji, kao i na srpskom i crnogorskom ratitu.
Aglo-francusko brodovlje demonstrira silu u Mramornom moru kako bi zaustavili Rusiju da
okupira Carigrad.
Rusi zauzimaju San-Stefano, predgrae Carigrada.
Grka
U leto 1877. Grka iako uzavrela je odustala od rata, pod uticajem anglofila.
Januara 1878. rusofilska Kumundurusova vlada se spremala za rat ali je odustala jer je bio kraj.
31.januara donosi se odluka da regularne i dobrovoljake trupe zaposednu Tesaliju i Krit
Primirje je ve bilo potpisano a Grka se nala sama sa razbesnelom Turskom.
Poto im Engleska i AU nije garantovala i mir a i Turske evropske delove, Kumundurusova
vlada je 7. februara izdala naredbu o povlaenju trupa.

Sanstefanski mir
Sanstefanskim mirom 3.marta su obuhvaene Rusija,Turska,Rumunija,Srbija i Crna Gora.
Rusija je podrala stvaranje Velike Bugarske kneevine sa izlazom na Egejsko more preko
Kavale, to je Rusiji znailo da izae na toplo more a jednom i okupaciju Carigrada.
Rusija je trebalo da ostane u Bugarskoj dve godine dok se ne organizuje samostalna uprava.
Rusiji je vraena jugozapadna Besarabija, Kars i Batumi i Ardahan.
Ovim je bila zadovoljna samo Rusija, Bugarska i Crna Gora koja je dobila Niki, Gacko,Spu,
Gacko i Bar.
Za Epir,Tesaliju i Krit je predviena autonomija.
Rusija se nije protivila okupaciji BiH od strane AU.
Rumunija je dobila nezavisnost i Dobrudu umesto Besarabije.
Srbiji su oduzeti Pirot i Vranje koje je sama oslobodila.
Svi su bili nezadovoljni.
AU je traila da Makedonija ostane Tursoj kako bi prodirala na istok uz pomo nje.
Ona je traila novu konferenciju na neutralnijem terenu npr u Berlinu a Nemaka je podrala.
Francuska se ovoga plaila ali je dobila Andraijevo uveravanje da Bizmark nee postaviti pitanje
prikljuenja Alzasa i Lorene Nemakoj, pravno, to je umirilo Francusku.
Novi kongres je trebalo da prihvati i Rusija i to se desilo poto su potpisani predugovori.

Berlinski kongres
Odran od 13. juna do 13. jula 1878. u Berlinu.
Uestvovali su:Bizmark, Andrai, Dizraeli, Solzberi, kancelar Gorakov,francuski ministar
inostranih dela Vadington, italijanski ministar Korti, turski Sadulah-bej, Risti, Delijanis, Stanko
Radonji i drugi.
Antislovenski ton zastupali Englezi i AU, jer Srbiji i Crnog gori nije dozvoljeno, za razliku od
Rumuna i Grka, da se obrate kongresu u usmenoj formi.
Revidirana je odredba o Velikoj Bugarskoj. Makedonija je ostavljena Turskoj, Kneevina
Bugarska je bila tributarna kneevina, a Istona Rumelija se ostavlja kao autonomna oblast
kojom rukovodi guverner-hrianin imenovan od sultana.
28.juna 1878. Austrougarskoj je dodeljen evropski mandat da okupira BiH.
Rumunij i Srbiji je priznata nezavisnost uz priznavanje verskih sloboda, posebno jevrejima.
Rusiji je ostala istona Besarabija iz Sanstefana.
Rumuniji je data Dobruda i na predlog Francuske teritorija izmeu Silistrije i Mangalije (delta
Dunava).
57

Srbija je dobila etiri okruga, Crnoj Gori je skoro potvren Sanstefanski dobitak.
Grci su Turcima pre kongresa oteli Kipar. Rusiji je priznat Kars i Avdahan a Batumi da bude
slobodna trgovaka luka.
Bosfor i Dardaneli su ostali slobodni kao po sporazumima jiz 1856. i 1871.
U plovidbi Dunavom i regulaciji erdapa dominaciju je dobila AU.
Turska je stavljena pod anglofrancusku finansijsku kontrolu.
Miriditsko katoliko stanovnitvo je nastavilo da uiva privilegije i imunitete na severu Albanije.
Egipat je bio pod dvojnom interesnom sferom Engleskom i Francuskom.
Francuska je dobila Tunis s kojom su se sloili Englezi, Bizmark je dao kart blan za aneksiju
Tunisa i Francuzima i Italijanima.

POSLEDNJE DECENIJE XIX VEKA

Bizmarkov sistem
On je smatrao da Nemaki Rajh se nalzai izmeu Francuske kao sigurnog neprijatelja i Rusije
kao potencijalnog i do kraja se bojao mogue koalicije ove dve drave protiv Nemecke.
Veliki deo njegovog rada se svodio na stvaranje tajnih sporazuma koji bi ovo spreili.
Prvi vojnopolitiki blok Bizmark e stvoriti prvo sa AU oktobra 1879. godine ugovorom o
vojno-politikom savezu, i maja 1882. sa Italijom i AU, potpisivanjem konvencije.
Juna 1881. je sklopljen, takoe tajni Nemako-AU-ruski ugovor o reosiguranju.
AU je bila i prirodan i pouzdaniji savetnik Nemakoj od Rusije.
Ugovori su bili upereni protiv interesa Rusije kako na Balkanu tako i prema Francuskoj.
Nemaka i AU koketiraju sa Britanijom kako bi je ohrabrili da se suprotstavi Rusiji u Aziji a
Francuskoj u Sredozemlju.
Dizraeli i Solzberi su odgovorili Bizmarku da u sluaju sukoba dve nemake drave protiv Rusije
Britanija ne bi ostala nezainteresovana.
Uprkos ovom Bizmark je smatrao da bi tada sukob s Rusijom bio tetan po Rajh a i nije on hteo
unitenje Rusije ve blokadu njenog uticaja na zapadu i istoku i njeno stavljanje pod kontrolu.
Obnovljeni Trojecarski savez 1881.
Iako je Aleksandar II ovo prozreo on je uao u Trojecarski savez 1881. priznajui ovo samo kao
potovanje odnosa stvorenih na Balkanu Berlinskim ugovorom.
Ovaj ugovor je sklopljen na tri godine a priznavao je AU da u pogodnom trenutku anektira BiH.
Rusiji je dato pravo da u pogodnom trenutku ujedini kneevinu Bugarsku i Istonu Rumeliju.
Postojala je i klauzula o neutralnosti Rusije ako Francuska napadne Rajh i neutralnost AU ako
Engleska napadne Rusiju. Rusiji je to odgovaralo jer su joj bile odreene ruke u Aziji.
Trojni savez 1882.
Pristupanje Italije vojnom savezu Nemake i AU i stvaranje Trojne alijanse je bila direktna
posledica zategnutih odnosa Italije i Francuske oko Tunisa.
Bizmark je traio da se Italija odrekne agitacije u austrijskim pokrajinama pre svega Trentinu.
U sluaju napada Francuske na bilo koju lanicu ostale dve priskau u pomo
BiH
AU uvodi sopstveni administrativni sistem i deliminu agrarnu reformu ne zadirui duboko u
zemljovlasnike odnose.
Benjamin Kalaj zajedniki ministar finansija i upravlja BiH je radio na stvaranju sintetike
bosanske nacije i integrisanju sve tri religije. Kao dobar poznavalac jezika, kulture i istorije Srba
on je veto manevrisao sa nacionalnim i verskim oseanjima i prilikama u BiH.
58

Perod od 1882-1903 se naziva Kalajev reim.

Rumunija
U slinom poloaju se nala kao i Srbija, nezadovoljna dobitkom Dobrude umesto Besarabije.
Uz to i lo poloaj 3 miliona Rumuna u Transilvaniji a i ekonomska zavisnost od AU.
Porodine veze Karola I Hoencolern-Sigmaringena sa nemakim Hoencolernima.
1883. e Karol potpisati odbrambeni ugovor sa AU, kojem e se pridruiti Nemaka.
Obaveza Rumunije da potuje status kvo u Erdelju.
Bugarska i Plovdivski prevrat
Rusija se obavezala da ostane 2 godine u Bugarskoj do izgradnji institucija sistema.
1879. izabran je Aleksandar Batenberg za kneza kao roak Aleksandra II.
Ministarstvo spoljni poslova i vojske su drali ruski generali.
1881. i 1884. su na izborima pobedili Liberali koji su se protivili ruskom tutorstvu.
Na njihov zahtev je knez Batemberg uklonio ruske generale, stvorivi Komitet za ujedinjenje.
Septembra 1885. Komitet je svrgnuo Turskog guvernera Rumelije proglasivi ujedinjenje u
Plovdivu.
Velike sile nisu na ovo reagovale kako bi potisnule ruski uticaj, Turski protest je bio blag, a
Petrograd nije jedini priznao ovaj prevrat traei sankcije za Batenberga, gle uda ta se
izdeavalo za samo 7 godina.
Srbija je ovo shvatila kao opasnost i ula u rat sa Bugarskom novembra i tuena je na Slivnici.
3. marta 1886. na pritisak AU Bugarska je prihvatila status kvo ante belum sa Srbijom.
Te godine su ruski oficiri svrgli Batenberga a na elo drave je doao Boris Koburg.
Francuska
Posle ujedinjenja Nemake 1871. jedina opcija Francuske je bilo saveznitvo sa Rusijom koje se
nije moglo ostvariti narednih 20 godina.
Carska Rusija je bila netrpeljiva prema francuskom republikanizmu iako je sama bila svesna da je
sasvim prirodno i neophodno ovo saveznitvo, posebno nakon Berlinskog kongresa.
1886/7. je ministar rata Bulane prihvatio stav 200 hiljada lanova Deruleove Lige patriota,
traivi od Frejsineove vlade da napusti politiku kolonijalizma i krene u obraun sa Rajhom i
vraanje Azasa i Lorene domovini.
14.jul 1886. je bio sav u znaku nacionalistikog zanosa.
1887. Nemaka poveava vojno brojno stanje a Bizmark je od francuskog zanosa i revanizma
napravio diplomatsku aferu i unutranju uzbunu.
Nemaki carinici su te godine zarobili francuskog inspektora neblea koji je obilazio granicu.
Bulane zahteva mobilizaciju ali mudri predsednik Bulane je taj zahtev odbio.
Zauzvrat su Nemci oslobodili neblea.
Novi ugoovor o reosiguranju
1887. Zakljuen je novi Rusko-ruski sporazum kojim je zagaranotvana neutralnost Rusije u
sluaju Francuskog napada na Rajh.
Bizmark je obeao podrku prisustvu Rusiji u Bugarskoj i u moreuzima.
Ovaj ugovor je bio u suprotsnosti sa Trojnim savezom iz 1882. i Mediteranskim sporazumom
izmeu Italije,AU i Britanije kojem je Nemaka prila tri meseca ranije a odnosio se na odbranu
uspostavljenog stanja na Sredozemlju.(a sad nudi Rusima podrku oko pristustva u moreuzima).

Kolonijalna ekspanzija krajem XIX veka

Nasuprot Bizmarkovom kontinentalnom sistemu nalazila se Dizraelijeva i Solzberijeva
kolonijalna politika oliena u trouglu Carigrad-Egipat-Indija.
Engleska je smatrala da sva blaga idu iz kolonija i da ona ima civilizatorsku misiju u kolonijama.
59

Egipatsko pitanje
Jo za vreme Istone krize, kako bi se dokopali Sueckog kanala, Englezi su sa Bizmarkom nudili
ministru Vadingtonu da se Francuska uvrsti u Tunisu.
1876. su Englezi pozajmili novac u Francuskoj i kupili 43% akcija Sueckog kanala od
prezaduenog Egipatskog kediva, ucenjujui ga dugovima.
1879. kediv je popustio pritisku i imenovao Britanca za misnistra finansija u vladi i Francuza za
ministra javnih radova a kao savetnike uzeo je po jednog Italijana i Austrijanca.
Primorali su istog kediva Ismaila da prepusti presto sinu Tefiku.
Ovaj je uveo dvojnu anglo-francusku kontrolu nad egipatskom administracijom.
1881. vojska se protiv toga pobunila poela je hajka na strance.
1882. posle ubistva stranaca u Aleksandriji, Gledston je naredio admiralu Sejmuru da bombarduje
grad a stradala je biblioteka.
Egipat je okupiran a Britanci e ostati do 1954. u njemu.
Tunis
Kao i Egipat i ova zemlja je bila u anglo-francuskom dunikom ropstvu.
Italija se buni i hoe Tunis za sebe.
1881. uz preutnu saglasnost Nemake i Britanije Francuska vojska je iz Alira zaposela Tunis.
Izdiktirali su Bardovski ugovor o protektoratu tuniskom beju o zaposedanju Tunisa.
1881. Muharemskim dekretom Turska je ozvaniila anglo-francusku kontolu svojih finansija.
Azija
1884/5 je obnovljen anglo-ruski sukob ovog puta oko Turkestana koji su hteli Britanci za sebe.
Posredovanjem Bizmarka, koji je ovog puta bio na strani Rusije, postignuto je razgranienje.
1883. Francuzi su stavili Anam pod protektorat.
1884. kao Indokineski suveren, Kina se suprotsavila Francuskoj ali je 1885. bila primorana da
prihvati francuski protektorat.
1885. Britanja je uzela Maleziju kako bi onemoguila francuski upad u Singapur.
Holanani su zavladali Indoneanskim arhipelagom a Nemci Maralskim ostrvima i Novom
Gvinejom.
II Berlinski kongres 1884/5
Na njemu su kolonijalne sile inile jedne drugima ustupke i reavale meusobne sukobe.
Zarad basena Nigera Britanci su Francuskoj i Belgiji ostavili Kongo.
1898. Anglo-francuski sukob u Faodeu oko Sudana.
General Gordon je bio suoen sa ustankom u Kartumu.
1898. je postignut sporazum oko razgranienja Francuske i Britanije.

Kraj Bizmarkovog sistema u Evropi.

Francusko-ruski savez
Italijnsko-francuske tenzije su kulminirale 1887. carinskim ratom dve zemlje.
Italija se vre vezuje za Nemaku i Trojni savez.
Privredni rast Rusije zapoet 1861. je zakoen ratom 1877-78. Kako bi ga nastavila posle
Berlinskog kongresa, Rusiji je bio potreban novac kako bi osnaila ne samo privredu nego i
vojsku to bi joj vratilo presti u Evropi.
Nemaka nije imala da joj ga da, a Britanija nije htela da pomae glavnom suparniku.
Francuska je imala i volje i novca da ga ustupi Rusiji, to je rezultiralo prvim zajmom 1888.
U Francuskoj je popularnost Rusije rasla a u Rusiji je splanjavalo neprijateljstvo prema
republici.
60

Bizmarkov sistem se uruavao iz vie razloga: Na videlo su izlazile kontradiktornosti njegovih

ugovora, rusko nemake ekonomske suprotnosti su se pojaavale, Vilhelm II je bio sklon
preraspodeli kolonijalnih carstava.
1890. Odlazak Bizmarka je bio znak da je njegova politika na zalasku.
1890. su Britanija i Nemaka postigle sporazum o deobi interesau Africi, to uznemiruje
Francusku.
Ipak avgusta iste godine Solzberi i Ribo potpisuju ugovor kojim Francuska daje Zanzibar
Engleskoj a ova njoj Saharu.
Rusija se plai izolacije a germanofil ministar spoljnih poslova, Girs uvia da je nemogue
pribliavanje Nemakoj te pokree ponovo zbliavanje s Francuskom zbog zajmova.
1891. potpisan je Rusko-francuski sporazum koji je bio samo deklarativnog karaktera.
Ovi odnosi nisu ili dobrim tokom iz dva razloga: Rusija je pokrenula u isto vreme trgovake
pregovore sa Nemakom a drugi je to je kua Rotild uticala na francuske poslovne krugove da
zakoe zajam Rusiji zbog njenog odbijanja da naseli Jevreje u gradovima.
Nemaki pregovori ne teku po planu pa su Rusi uznemireni.
Maja 1891. je obnovljen nemako-austrougarsko-italijanski Trojni savez, kojem je juna
prikljuen Anglo-italijanski sporazum, to je dodatno uznemirilo Ruse.
1891. u leto je Aleksandar III otvorio Francusku trgovaku izlobu te je okitio ordenjem
predsednika Riboa i premijera Frejsinoa.
Poetak Velike antante 1891-1894.
Avgusta 1891. Zakljuen je tajni sporazum Francuske i Rusije o ouvanju mira u Evropi.
Avgusta 1892. je potpisana i Vojna konvencija izmeu dve drave.
U sluaju AU napada na Rusiju, Francuska joj priskae u pomo.
Ukoliko bilo koja lanica Trojnog saveza napadne Rusiju ili Francusku, obe drave vre optu
mobilizaciju, bez mogunosti zakljuenja separatnog mira.
Vanost ove konvencije je bila sve dok traje Trojni savez.
Ministar Girs je bio protiv ove konvencije kao Germanofil, nagovarajui cara da je ne ratifikuje.
Na ruku mu je ilo to to je Rotild u trenutku potpisivanja odbio da da zajam Rusiji.
Glad je odnosela pola miliona ivota u Rusiji a Rusi su zabranili izvoz itarica u Evropu.
Posle borbe germanofilskih i frankofilskih struja prelom se desio decembra 1893.
Car je ratifikovao konvenciju decembra a januara 1894. to su uinili predsednik i skuptina
Francuske republike. Ovim je bio zavren prvi korak u stvaranju Velike antante

NA PRELAZU VEKOVA 1894-1904

Dometi Francusko-ruskog saveza do kraja veka
Ruski cilj ulaska u savez je bio:
1. Reenje novanih problema u Francuskoj.
2. Jaanje u poziciji sa AU u reavanju problema na Balkanu.
3. Reenje problema sa Engleskom u Aziji.
Francuski cilj je bio ojaanje pozadine prema Nemakoj u nastupajuoj trci sa Britanijom oko
kolonijalne jagme u Africi.
Rusija se sve vie zaduivala kod Francuskih banaka.
61

Francuska je bila rezervisana prema Rusiji kada je reavala pitanja koja nisu bila direktno vezana
za savez. (Tajvan, Koreja, Port Artur tj. rastua mo Japana)
Francuska je po pitanju Otvorenih vrata u Kini bila spremnija da kooperira sa evropskim silama
nego sa Rusijom.
I u Istonom pitanju se nisu slagali saveznici, Francuska je bila za ouvanje ovih teritorija a
Rusija za deobu.
Jermenska kriza i Francusko-ruska neslaganja
Masakr Jermena 1894. u Osmanskom carstvu tek e promeniti stav Britanije i Francuske.
Francuska je stavila do znanja da ako se Rusija nae u ratu sa Turskom oko Carigrada,Bosfora i
Dardanela, ona nee stati na njenu stranu.
AU je stavila do znanja Englezima i Italijanima ako ree da interveniu povodom pogroma
Jermena u Turskoj, ona nee stati na njihovu stranu.
Ovo je bio kraj Sredozemnog pakta iz 1887.
Rusi su zaotrili osnose sa Francuskom oko Istonog pitanja.
Njima su bili bitni moreuzi i Carigrad a Francuskoj je odgovarala celovita Turska zato to u
njenom komadanju ona ne bi imala prvorazrednu ulogu i zato to bi raspadanjem Turske dolo u
pitanje sudbina sredstava koje je Francuska uloila u Turske zajmove, to je njima bilo veoma
znaajno pitanje.
Odnosi dve saveznice su bili na najnioj taci 1898. kada je obrazovan Konzorcijum francuskonemakih banaka oko reavanja pitanja Turske kao najveeg poverioca.
Kriza oko Kritskog ustanka 1896. i Grko-turski rat 1897 e produbiti neslaganja dva nova
saveznika.

Istono pitanje na kraju XIX veka

Makedonsko pitanje
Berlinskim kongresom su samo primirene strasti oko Istonog pitanja, ali nije reena sutina.
Crnoj Gori je usmesto Plava i Gusinja, zbog otpora stanovnitva, dodeljen Ulcinj 1880.
Otvaraju se albansko,grko i makedonsko pitanje iji se stanovnici nisu nacionalno opredeljivali,
ve prema pripadnosti crkvama, Bugarskoj, Srpskoj i Vaseljenskoj.
Na celu Makedoniju (Vardarsku, Pirinsku i Egejsku) imale su aspiracije Srbija, Bugarska i Grka.
1896. Bugari su od bugarofilskih Makedonaca obrazovali VMRO koja je oruano delovala kako
protiv Turaka, tako i protiv Srba i Grka.
Grko pitanje
24. lanom Berlinskog ugovora je predvieno, neodreeno, da bi za Epir i Tesaliju trebalo izvriti
ispravku granica u korist Grke.
Ovakva neodreenost je izazvala trvenja Grke i Turske a umeale su se Francuska i Britanija.
Do 1880. na strani Grka su bili Francuzi a na strani Turske Britanci.
Od 1880. Grke su poeli da pomau Englezi a Francuzi su obustavili podrku jer je tada na mesto
konzervativne Dizraelijeve vlade dola liberalna Gledstonova.
1882. spreen je Grko-turski rat a Turska je naterana da preda Grkoj vei deo Tesalije sa
Larisom i juni deo Epira sa Volosom.
1894. posle Jermenskog ustanka rastu tenzije izmeu Grke i Turske.
Februara 1897. na Kritu je dolo do pobune gde ustanici trae osloboenje i ujedinjenje.
Grka vlada se nije dvoumila kao 1866. ve je poslala flotu sa princom orem.
Velike sile su se iskrcale na Krit suzbile, ustanike i povele duge pregovore sa Portom.
Aprila 1897. su borbene grupe naterale kralja Konstantina da poalje trupe u Makedoniju da diu
ustanak, te je Turska objavila rat Grkoj.
62

Potpomognuti nemakim oficirima Turci su brzo savladali ustanike u Makedoniji.

3. juna Grka je zatraila primirje.
Mirom od 3.decembra 1897. Kritu je priznata autonomija kojim e vladati princ ore.
Grci e vratiti deo Tesalije dobijene 1882.
Rusija i dvojna monarhija
Rusi su osetili da AU podstie Ferdinanda Koburkog u pretenzijama ka Makedoniji.
U sluaju rata sa AU Francuska je odgovorila Rusiji da bi bila neutralna.
Zato se Rusija ozlojeena prihvatila i garantovala prisustvo AU u BiH i Novopazarskom
sandaku, a AU se odrekla pruanja podrke Koburgu.
1897. ovo je potpisano u Petrogradu kao prihvatanje status kvoa, a usamljena Rusija se okrenula
Aziji.

Nemaka Weltpolitik
Krajem veka u Nemakoj postojale su dve struje. Pristalice politike biveg kancelara Bizmarksa
koje su se zalagale za dominaciju u Evropi i pristalice Svetske politike irenja u kolonijama.
1897. pristalica bizmarkove politike, naelnik generaltaba lifen je izradio plan o invaziji na
Francusku preko Belgije i rat na Istoku u kome bi Nemci bili u defanzivi sve do sloma Francuske.
Druga grupa je podstaknuta britanskim zakonom Two power standard kojim se obavezala na
dranje flote onoliko jake koliko imaju druge dve sile Rusija i Francuska, mislila da treba razviti
pomorsko naoruanje i vanevropsku ekspanziju.
Prekomorska ekspanzija
Pristalica ove struje je bio admiral Tirpic, koji je prihvatio stav amerikog admirala Mahana koji
je jo 1890 i 1892. objavio dve knjige o ulozi mornarice u istoriji sveta.
Zahvaljujui naklonosti Vilhelma II, Tirpic je za samo pet godina od 1892. dospeo od ina
kapetana do admirala.
Tirpic je razvio strategiju u kome je udarna pesnica bila oklopnjaa a stvorio je udruenje za
popularisanje ratne flote.
Francuska udvostruuje svoju flotu 1910. a Britanci slede taktiku dvostrukog standarda.
Car Vlhelm II se ne odrie ni ekspanzije u Evropi, smatrajui Centralnu Evropu nemakom
zonom.
Krajem veka u ovu trku su se ukljuine Japan i SAD.
Za Nemaku je ostalo malo slobodnih kolonija, trebalo je delovati brzo.

MEUNARODNE KRIZE U XX VEKU

Novi talas kolonijalnih sukoba poetkom XX veka
Britanija se do prvih godina novog veka ponaala izolovano kao da je nita ne zanima u Evropi.
Veltpolitik i ruska ekspanzija ka Pacifiku e je naterati da promeni politiku i potpie sporazume
sa Japanom 1902. i Francuskom 1904.
Britanci su radije davali prednost ekonomskim i politikim sredstvim nego primeni brutalne sile u
otimanju teritorija, npr u Kini priznavajui Kineski suverenitet ali u Burskom ratu su primenili
golu silu do samog kraja.
Francuzi su koristili najradije finansijski metod to e se pokazati u Turskoj,Rusiji i Balkanu.
Ministar spoljnih poslova Delkase(1898-1905) je dobro definisao spoljnu politiku. Kolonijalno se
iriti ali ne sukobljavati sa Britanijom a u isto vreme uz njenu i rusku pomo pripremati se za
povratak Alzasa i Lorene od Nemake oruanom borbom.
63

Do kraja veka cela Afrika je bila porobljena. Portugalija je drala Angolu i Mozambik, Italija je
posle Adue 1896. drala Eritreju i Somaliju. Belgija u Kongu.
Juna Afrika
1889. Sesil Rod je osnovao Britansko-junoafriku kompaniju za eksploataciju prirodnih resursa.
Od Britanaca je kao zahvalnost dobio dananji Zimbabve na upravu i korienje.
Kao sledei zadatak mu je bio da osvoji leita dijamanata u Transvalu.
Tu mu se suprotstavio gospodar Transvala Kriger i njegovi Buri, potomci Holanana.
Sesil Rod je postao guverner Kaplanda i potraio pomo Engleza u borbi ali je bio razbijen.
Poto su Britanci ispunili Nemake zahteve oko ostrva Samoa, Nemci su ostavili na cedilu
Transval.
Englezi su napali Bure u trogodinjem ratu 1899. i izgubivi postali su Britanska kolonija.
Japan cilja na otimanje Mandurije gde se sukobljava sa Rusima kojima je ovo bio tranzit ka
Tihom okeanu.
Britanci su se sporazumeli 1899. sa Rusima a 1900. sa Nemcima koji su traili andong.
Bokserski ustanak
1898-1900. protiv komadanja Kine se die Bokserski ustanak.
Nemaki feldmaral Valderze komanduje meunarodnim ekspedicionim trupama .
1901. poraena Kina je potpisala ugovor o dranju 8 sila u Pekingu uz ratnu odtetu.
Rusko-japanski rat
1900. Rusi su potpisali tajni ugovor sa Kinom o slanju trupa u Mandurij radi zatite njene
komunikacione veze sa pacifikom obalom.
1902. Britanija potpisuje ugovor sa Japanom o pruanju pomorske saradnje i i zaustavljanju dalje
ekspanzije Rusije na istoku.
Uprkos savetima i upozorenjima Francuske Rusija deluje pomirljivo prema Japanu, ak obeavi
da e povui trupe iz Mandurije do 1903.
Ohrabreni Britanskom podrkom, Japanci su januara 1904 napali rusku flotu u Port Arturu, opseli
ga i umarirali u Manduriju.
Rusi su gubili bitku za bitkom, a u decembru se predao Port Artur.
Marta 1905. je pobeena Ruska vojska kod Mugdena.
Poto su joj Britanci zatvorili prolaz kroz Suec, ruska flota je plovei preko Rta dobre nade stigla
iscrpljena do japanskog kopna i tu poraena kod Cuime maja 1905.
Rat za Rusiju je ve bio gotov a i tresla je uveliko buroaska revolucija.
Francuska se drala uzdrano.
Posredstvom T.Ruzvelta, mir je potpisan septembra 1905. u Portsmautu.
Rusija je priznala japanske interese u Koreji i demilitarizaciju Mandurije uz vraanje pod
Kineski suverenitet, ali uz jak japanski uticaj.
Predala je i juni Sahalin.

Trojna antanta
Do 1904. Britanija i Francuska su sa oklevanjem gledale na Nemaku Weltpolitik.
Na vojnom i finansijskom planu je cvetala Rusko-francuska saradnja.
Francuski novac je obezbeivao modernizaciju ruske vojske.
U sluaju Rusko-britanskog rata Francuska se obavezala da na obale Lamana izvede 150 hiljada
vojnika kao pretnju Britaniji.
Ovakvu harmoniju 1899-1903. je pokvario Rusko-japanski rat u kome je Francuska ostala
neutralna to je donekle popravilo Francusko-italijanske odnose.
64

Posle Adue i uvrenja AU na Balkanu Italija je potpisala Trgovinski ugovor sa Francuskom

1898.
1901. potpisali su i tajni ugovor o interesnim sferama Italije u Libiji i Francuske u Maroku.
1902. Francuski predsednik je posetio Rim.
Ovo se nije svidelo Nemcima pa je Bilov stavio to na znanje Rimu a Rim se pravdao finansijskim
tekoama nastojei da se ne udalje od Nemake.Nije se moglo i sa jednima i drugima.
Francuskoj je ostalo da se zblii sa Britanijom.
1902. Pouen jedva dobijenim ratom sa Burima, Balfur je oformio Komitet za bezbednost
Imperije kojim je trebalo vojno ojaati Britaniju.
To je predpostavljalo da se treba nai saveznik na kontinentu.
Admiralitet se pod uticajem pomorskog snaenja Nemake odluio za Francusku.
Trebalo je izgladiti kolonijalna neslaganja.
U zamenu za priznavanje uticaja u Egiptu i Sudanu Britanija je ponudila priznavanje uticaja
Francuskoj u Maroku, uz jo neke meusobne manje ustupke.
Poraz Rusije u ratu sa Japanom je admiralu Tirpicu dao snage da ojaa flotu a Britaniji bio znak
za uzbunu povodom nemakog jaanja, stoga je Britanija poela izgradnju Drednota, teko
oklopljenih brodova.
Ruska slabost
Din na staklenim nogama je jedva preiveo revoluciju. To je dalo ohrabrenja AU da ojaa
prisutvo na Balkanu a Vilhelmu II da ponudi Nikolaju II pomo u razbijanju liberalnih snaga i
time bi vezao Rusiju za Nemaku i tako je neutralisao.
Umalo je Nikolaj II sklopio vojni sporazum sa Nemakom ali je Delkase poslao poruku Rusima
da vrsto stoji iza svog saveznitva sa Rusijom.
Marta 1905. francuski bankari su odustali od davanja novog zajma Rusiji.
I marokanska kriza
Izjava Vilhelma na proputovanju u Maroku, 31.marta 1905 o tome da e braniti i orujem svoje
interese u Maroku je uplaila Francuze .
Ostvarivi konsenzus sa Francuzima oko podele sfera Britanija je poruila Parizu da u sluaju
spora sa Nemakom, moe da rauna na podrku Londona.
Zbog slabosti Rusije, Francuska nije mogla raunati na vojnu podrku u sluaju rata.
Poto je ministar Delkase zauzeo vrst stav prema Nemakoj predsednik Ruvije ga je smenio.
Prihvaeno je da se problem Maroka rei na meunarodnoj konferenciji.
Dogovor u Bjerkeu
24.jula 1905 na krstarenju u Finskoj u Bjerkeu su se susreli Nikolaj II i Vilhelm II:
Dogovorili su se da potpiu defanzivni ugovor da priskoe jedan drugom u pomo u sluaju
napada neke sile. Namazani Vili.
ak je Nikolaj II naivno mislio da ukljui Francusku u ovaj sporazum.
Ovim je kajzer mislio da odstrani rusku podrku Francuskoj i rei problem Maroka u nemaku
korist, pa je stoga prihvatio francuski predlog o meunarodnoj konferenciji.
Ruski ministri su predoili caru da je dogovor iz Bjerkea tetan po Rusiju i da Francuska ne eli
ni da uje za ovakav sporazum uperen protiv Engleske.
Car je novembra 1905. saoptio roaku Viliju da odustaje od sporazuma.
Konferencija u Algesirasu
Odrana od 14.januara do 7.aprila 1906. Uestvovalo 11 zemalja plus SAD plus Maroko.
Nemaka je traila punu ekonomsku otvorenost Maroka za sve zemlje.
Francuzi su traili posebna prava u finansijkim poslovima i odravanju reda.
Na konferenciji je odlueno:
65

1. Priznaje se sultanov suverenitet u Maroku i njegov integritet.

2. Svim zemljama se priznaju prava trgovine sa Marokom.
3. Policijske vlasti u lukama se stavljaju pod vlast panskih i francuskih oficira.
4. Stvara se Nacionalna banka sa veinskim francuskim kapitalom.
5. panija zadrava uticaj u severnom delu Maroka.
Francuska je pobedila Nemaku uz podrku Engleske i Rusije.
Sledio je nastavak otopljavanja odnosa Rusije i Britanije.
Rusko-britanski sporazum i zaokruivanje antante
31.avgusta 1907. u Londonu su ministri Izvoljski i Grej potpisali Ugovor o sreivanju odnosa
dveju sila u Aziji.
Rusija se odrekla Avganistana i Tibeta u korist Britanije.
Juni deo Persije je odreen kao Britanska zona a severni kao ruska zona uticaja.
Izmeu je stvoren neutralan tampon zona.
Ovim su pribliene obe Francuske saveznice i time stvorena Velika antanta.
Evropa je definitivno podeljena na dva bloka.

Aneksiona kriza 1908-1909.

Trojna antanta je shvaena od Centralnih sila kao pretnja njihovom irenju kako u Evropi tako i
u prekomorskim zemljama.
Zato su planirale Prodor na Istok pre obnove istroene Rusije.
Srbija je prva stajala na tom putu, a Nemaka je gurala na nju svog slabijeg saveznika AU.
Na red je dolo pitanje Makedonije u okviru Turskog carstva.
Na Ilinden 1.avgusta 1903 je stvorena Kruevska republika i ponovo je otvoreno Istono pitanje.
15.oktobra 1903. na sastanku u Mirctegu, ruski i car AU su se dogovorili o reformama za
Makedoniju koje su obuhvatale sudstvo,administraciju,andarmeriju,poreze itd.
Abdul Hamid je ovo prihvatio mislei da e ostati mrtvo slovo na papiru.
Problem je bio i Albansko pitanje i asimilacija ovog naroda od strane Turaka.
Iz toga e se stvoriti Prizrenska liga sa megalomanskim idejama o stvaranju Velike Albanije.
Najvee uznemirenje meu Centralnim silama je bilo pitanje BiH i antigermansko raspoloenje
meu Junim Slovenim.
Dva pitanja koje AU nije uspela da rei za 25 godina u BiH su bili nacionalno i agrarno.
Pokuaj stvaranja bosanske nacije je bio totalno neuspean od strane AU.
Posle promene spoljne politike u Beogradu u Bosni se javio jak Junoslovenski pokret.
Centralne sile je uznemiravalo i pribliavanje Srbije,Grke,Crne Gore i Bugarske koje je ubrzala
Mladoturska revolucija 1908.
Nemaka je smatrala da ekspanzija na Bliski istok treba da zapone ba AU preko Bosne i Srbije.
Mladoturska revolucija kao povod
Jula 1908. je delo mladih oficira i intelektualaca i graanskih intelektualaca sledbenika Novih
Osmana iz 70 tih godina 19.veka.
Cilj im je bio panturcizam i pretvaranje svih nacija irom imperije u jednu politiku naciju.
Ovo je izazvalo proteste i potrese, posebno na Balkanu.
Nemaka ovo vidi kao priliku te gura svog sekundanta, AU.
Nemaki oficiri odlaze kao savetnici i instruktori u Osmansku vojsku.
Koncesiju za izgradnju Bagdadske eleznice od Carigrada do Persijskog zaliva dobijaju nemake
kompanije, London i Pariz su u panici.

66

AU je ovo trebalo da izvede ili dolinom Morave i Vardara, to bi okupiralo Srbiju ili
Sandakom eleznicom od Sarajeva, Novog Pazara, Mitrovice i Skoplja do Soluna, ime bi
Srbija bila opkoljena.
Kako bi oslabila pritisak AU, Srbija se okree Rusiji,Francuskoj i od 1907. Britaniji.
Srbija je kupila skuplje francuske najderove topove nego jeftinije kodine.
AU je znala da bi aneksija BiH znaila povredu Berlinskog ugovora ai ugovora sa Rusijom o
zajednikoj politici na Istoku po ugovorima iz Skernevica 1897. i Mirctega 1903.
Nemaku to nije interesovalo, ona je bezobzirno gurala dvojnu monarhiju.
in proglaenja
Mladoturska revolucija je bila dobaz povod za aneksiju, koja bi se izvrila na 60 togodinjicu
krunisanja Franje Josifa.
Kako bi obezbedio zaleinu i podrku, Be je septembru 1908. dao blagoslov pulenu Ferdinandu
Koburgu za proglaenje nezavisnosti Bugarske i time je prekren Berlinski ugovor.
Na nameru ka aneksiji nisu reagovale ni Antanta ni Srbija.
Ministar spoljnih poslova AU Erental i ruski kolega Izvoljski su se 15.septembra 1909. sastali
blizu Bea, kako bi AU obezbedila ruski pristanak za aneksiju, to je i dobila time to je Erental
rekao kako se AU ne bi bunila kada bi u budunosti Rusija pripojila Bosfor i Dardanele.
Sam Izvoljski je bio iznenaen blizinom dog dogaaja koji je donet na Krunskom savetu u Beu i
proglaen 7.oktobra 1908.
Ruska javnost je reagovala i traila ostavku Izvoljskog, koji se spasao jer je o dogovoru iz
Buhlaua odmah izvestio Nikolaja II.
U Srbiji su organizovani protesti i demonstracije javnosti.
Na sve ovo AU je gledala arogantno podrana od Nemake i jo trai bezuslovno priznanje
aneksije od strane Rusije i prestanak protivaustrijske propagande u Beogadu.
Hecendorf pledlae brzu vojnu akciju na Srbiju.
Pariz i London predlau meunarodnu konferenciju to izmuena Rusija prihvata.
Rusija je priznala aneksiju i primorala je i Srbiju da je prihvati.
Poto je nestajalo razloga za rat AU sa Srbijom ona je sad traila od Srbije ne samo da prizna
aneksiju nego da izjavi kako sam in aneksije ne povreuje interese Srbije i da e stoga reagovati
na svaku antiaustrijsku agitaciju.
Pod pritiskom Rusije i saveznica Srbija je prihvatila poniavajui ultimatum 31.03.1909.
Time je okonana aneksiona kriza

Panterski skok druga marokanska kriza

1909. suoivi se sa nespremnou saveznika za davanje podrke, Rusija se razmiljala o
zbliavanju sa Centralnim silama.
1910. u susretu dva cara u Potsdamu Nikolaju II je ponuena pomo za prodor u Persiju i uee
u izgradnji Bagdadske eleznice.
Od Rusije je traeno da prizna status kvo na Balkanu to je znailo i odricanje od moreuza i to je
odbilo Rusiju od daljeg zbliavanja sa Centralnim silama.
Nije uspelo ni britansko-nemako zbliavanje zbog odbijanja Nemake da smanji pomorsko
naoruanje.
Takoe ni Nemako-francusko zbliavanje zbog odbijanja Nemake da potuje sporazum iz
Algesirasa.
Takoe je zbog Londona, Pariz odbio uee u izgradnji Bagdadske eleznice.
Trka u naoruanju je bila uveliko u toku.
Aprila 1911. Francuska je odluila da zaposedne marokanski grad Fes, pozivajui se na Algesiras.
67

Ministar Kinderlen je savetovao caru da estoko reaguje, kako bi makar obezbedio povlaeni
poloaj nemakih trgovaca u Maroku.
1. jula 1911. u Agadir je stigla topovnjaa Panter.
Taj panterski skok je zapoeo novu krizu u Maroku, a Nemaka trai kompenzacije u Kongu
zbog francuskog irenja.
Lojd Dord je izjavio da e Britanija u potpunosti stati na stranu Francuske.
Kajoova vlada je spremna na poputanje ali Nemci odmah trae kompenzacije.
Ni jednoj strani u tom trenutku nije odgovarao rat.
4. novembra 1911. ugovorom je Nemaka priznala pravo Francuske u Maroku a Francuska je
Nemakoj dala teritorije u Kamerunu i Kongu, time je bila gotova ova kriza.
Libija
Poto su joj izmakle vee kolonije Italija je krenula da proguta Libiju koja je bila pod Turskom.
Ovim je bila preokupirana posle kraha u Abisiniji i nakon prve i druge marokanske krize.
28.septembra 1911. Italija je Turskoj uputila sraman ultimatum.
Njime je traila Tripolis i Kirenaiku kako bi svoje stanovnitvo spasila od bede i nereda.
Turska je ovo odbila a od oktobra 1911. do aprila 1912. Italija je krila turski otpor i na kraju
proglasila Libiju svojom teritorijom.
Italija je pripojila Rodos i Dodekanez koji pod izgovorom da e ih napustiti kad proe opasnost
po hriansko stanovnitvo.
Oktobra mir izmeu Turske i Italije je sklopljen u Lozani.

Balkanski ratovi
Posle aneksione krize AU je traila povod da se obrauna sa Srbijom.
Iza nje je stajala Nemaka sa svojim prodorom na istok.
Stolipinova politika sve do njegove smrti 1911. je bila protiv akcije bilo kog balkanskog naroda i
otvaranja novog Istonog pitanja a od tada su ojaale proratne struje u Petrogradu.
Od 1911. ruski diplomati su u Sofiji i Beogradu podsticali nacionalitike tenje,posebno Hartvig.
U Beogradu je za to bila spremna organizacija Ujedinjenje ili smrt a u Sofiji VMRO.
Ruska diplomatija je posredovala savezu Srbije,Crne Gore, Bugarske i Grke.
Suoene sa Albanskim ustankom Srbija i Bugarska su maja 1912. sklopile dogovor o meusobnoj
podeli turskih teritorija, po kome bi Pirinski i Vardarski deo pripali Bugarskoj a Srbiji
severozapadni delovi Makedonije , Kosovo i Metohiju i izlaz na Jadransko more preko Skadra i
Draa.
Nikola Pai nije uspeo da se dogovori sa Bugarskom da u sluaju nemogunosti izlaza na more
Srbija trai zajedniku granicu sa Grkom. U tom sluaju bi bila prihvaena ruska arbitraa.
Srbija bi sa Crnom Gorom podelila Novopazarski sandak i ustupila bi joj Metohiju.
Grka i Bugarska su se sporazumele da podele Trakiju.
Crna Gora i Srbija su potpisale ugovor o savezu 27.septembra .
Antante su preko volje prihvatile Balkanski savez.
AU je bila spremna da napadne Srbiju ali ju je zadrala Nemaka.
8.12. Crna Gora je napala Sandak.
17. i 18. oktobra u rat su ule Bugarska,Srbija i Grka.
Srbi su napredovali ka Sandaku, Makedoniji i Kosovu i Metohiji.
23. i 24. oktobra Srbi su pobedili kod Kumanova.
18.novembra Srbi su pobedili kod Bitolja.
Za mesec i po dana cela Vardarska Makedonija je bila osloboena.
23.oktobra je Bugarska pobedila kod Kirk-kilisa u Trakiji ali su zastali kod Jedrena.
68

Grci su pobedjivali u Epiru ali nisu uspeli da osvoje Janjinu.

Krit je proglasio ujedinjenje sa Grkom.
Crna Gora je ula u Plav, Gusinje, deo Metohije i Pe.
Novembra Turci su zatraii primirje.
AU se protivila izlasku Srbije na More i njenom prisustvu u Severnoj Albaniji.
Konferencija u Londonu
Na konferenciji velikih sila u Londonu 17.decembra Srbija je morala da napusti Lje i Dra.
Osnovana je Albanija, Turska ohrabrena je prekinula primirje i nastavila rat.
Grka je 13. marta 1913. slomila Tursku kod Janjine.
24. marta Bugari e osloboditi Jedrene i stii do atalde.
8. aprila Crnogorci e zauzeti Skadar ali e pod pretnjom AU 25.aprila morati da ga napuste.
Mirom od 30.maja 1913 Turska je priznala gubitak teritorija u Evropi do linije Enos-Midija.
Srbija nije imala izlaz na more, zahvaljujui ultimatumu AU.
Nije htela da ispusti iz ruku liniju od Krive palanke do Ohrida koja je obezbeivala granicu sa
Grkom i vezu sa Solunom.
Srbi su traili arabitrau ruskog cara po ugovoru sa Bugarskom iz maja 1912.
Bugarska je to odbila i reila da zavri spor oruanom akcijom.
28/29. juna 1913. Bugarska je napala srpske i grke poloaje.
Drugi balkanski rat i posledice
Poetku novog rata su se radovale AU i Nemaka.
Bugarsi su poraeni na Bregalnici. 10.avgusta potpisan je mir u Bukuretu.
Srbiji je ostala Vardarska Makedonija, Grci su uzeli deo Trakije do reke Marice a Turci su vratili
Jedrene, Rumuni su Bugarima uzeli Silistriju u Dobrudi..
Pobede Srbije su oduevile slovenske narode ehe, Slovake i druge.
Presti AU je bio poljuljan, i njeno nedelovanje protiv Srbije se jedino moe tumaiti
nespremnou Bea za zapoinjanje veeg sukoba.
Trojna alijansa je bila svesna da je glavni razlog agresivnosti dvojne monarhije prema Srbiji
njeno nereeno unutranje nacionalno pitanje.
Naelnik generaltaba Hecendorf je ubeivao zvaninike o potrebnom napadu na Srbiju.
Rusiji je trebalo jo nekoliko godina za puni vojni razvoj.
Pariz je diskretno najavljivao da e potovati odredbe ugovora sa Rusijom.
Jedino je London bio za kompromis, to se u berlinskim krugovima tumailo kao mogunost
odvajanja Britanije od Antante.
Sam Vilhelm je upozoravao AU da bi oruani napad na Srbiju bio greka, ve da bi promenom
politike ka prijateljstvu uspeli da prigle Srbiju pod plat Centralnih sila.
Ve avgusta 1913. Nemaka je promenila stav jer je svoj ogromni privredni uspon morala da
plasira na ogromno balkansko trite za koji bi joj bila potrebna nadmona nemaka vojna sila.

69