D. Panteli , Stara Grqka, 4.

Tebanska hegemonija

TEBANSKA HEGEMONIJA Bitka kod Leuktre 371.

Tebanci su osamdesetih godina IV veka obnovili Beotski savez i ugrozili hegemoniju Sparte. Stoga su Spartanci, naroqito spartanski kra Agesilaj, nastojali da se obraqunaju sa Beotijom. Na mirovnom kongresu u Sparti 371., Epaminonda, predstavnik Beotskog saveza, zahtevao je da se potpis ,,Tebanci mea i da se mesto ega stavi ,,Beo ani, tj. zahtevao je zvaniqno priznae beotske dr ave. Agesilaj je tom prilikom zahtevao od Epaminonde da ka e odre eno ho e li Tebanci dati autonomiju beotskim gradovima. Epaminonda na isti naqin upita ega da li e Spartanci dati autonomiju gradovima Lakonije. Ovo je razgnevilo Agesilaja i on iz spiska potpisanika za mir izbaci Tebu i objavi im rat. Tako se Beotski savez na e kao i pre u stau rata sa Spartom. Iste godine spartanski kra Kleombrot, koji je liqno bio protiv takve politike, poslat je u Beotiju da obezbedi autonomiju tamoxim gradovima i time raspusti Beotski savez. Na predlog Epaminonde, Beo ani su odluqili da pru e otpor. Tom prilikom Beo anima je podrxku pru io tesalski tiranin Jason 1 . Poxto je Sparta pretendovala na Tesaliju, Jason joj nije bio nakloen i zasad je nastupao kao saveznik Beotije i Atine. Do sukoba izme u Pelopone ana i Beo ana doxlo je poqetkom avgusta 371. kod beotskog grada Leuktre. Mada se do tada ratovalo frontalno vojske se postroje jedna naspram druge, Epaminonda je po prvi put primenio kosi stroj. Ovaj stroj nije odavao na prvi pogled nixta novo vojska je bila postrojena tako e frontalno, ali kosi stroj se odnosio na unutraxost redova pravougli trougao ako se posmatra sa visine. Spartanski vojnici su bili postrojeni u 12 redova, dok su beotski imali u jednom delu, onom koji je napadao kraa, 50 redova. Kod Leuktre beotska vojska je potpuno porazila nepobedivu spartansku armiju. U borbi je poginuo i kra Kleombrot. Kao najve i junak pokazao se beotski vojskovo a Epaminonda. Pretpostava se da je Jason omeo Beo ane da do kraja unixte Spartance kako bi navodno spreqio ihovo jaqae. Kako bilo, ova bitka je potpuno pouala veliqinu i autoritet Sparte u Grqkom svetu. Lokrida, Fokida, Etolija, Akarnanija i Eubeja odmah su stupile u savez sa Beotijom.

Demokratski pokret na Peloponezu (370)

Vest o porazu Sparte izazvala je velike socijalne potrese na Peloponezu. Najpre je doxlo do ustanka demosa u Korintu (370). U Argosu je sirotia motkama napala bogate, pobila oko 1 200 udi i ihovu imovinu raspodelila. Isokrat2 je nexto o tome zapisao: Bune i mete i postali su svakidaxa pojava. Ni u jednom gradu nema jednoduxnosti i udi se plaxe svojih sugra ana vixe nego neprijatea spoa. Me usobni odnosi su toliko zaoxtreni da bi bogati pre pobacali svoju imovinu u more nego
1

Tiranin grada Fere, Likfron, potukao je porodicu Aleuada i ujedinio dobar deo zeme. egov naslednik Jason (390 - 370), poreklom iz grada Fere, uspeo je da ujedini ju ni deo Tesalije sa Farsalom. Organizovao je opxtetesalsku vojsku koja je brojala 20 000 hoplita, 8 000 koanika i mnoxtvo peltasta. Ksenofont pixe da se Jason, koko bi svoju flotu uqinio jaqom od atinske, spremao na osvajae Makedonije jer je ona bila bogata drvnom gra om. Jason je pravio planove ne samo o osvajau Grqke ve i Persije. 2 Quveni atinski govornik, vaspitaq Grka, iveo u V/IV veku

da je dele sa sirotiom, a sirotia misli samo na to kako da se doqepa imovine bogataxa. Kraj oltara ne kou se rtvene ivotie, ve se udi kou me usobno. Danas u jednom gradu ima vixe izgnanika nego xto je ranije bilo na qitavom Peloponezu. (Isokrat ,,Arhidam 6468) Arka ani su ponovo vratili demokratsko ure ee, koje im je Sparta ukinula. Eli ani su zaposeli one gradove na jugu Elide koje im je oduzeo Agis. Poxto je iz Tegeje proterano 800 spartanskih pristalica, grad stupa u Arkadski savez. Ponovo su Pelopone ani izgradili Mantineju, koju su ranije sruxili Spartanci. Znaju i da e Sparta pokuxati da povrati izgubenu vlast na Peloponezu, Arkadija se za pomo obrati istovremeno i Atini i Tebi. Atina je molbu Arkadije primila hladno jer nije bila zainteresovana za ponovne sukobe i rat. Istovremeno Atina je bila zabrinuta zbog sve ve eg jaqaa Tebe i pobedu kod Leuktre nije primila sa oduxeveem. Tako e ju je brinulo i jaqae Jasona: on je ve bio zaposeo prolaze u sredu Grqku i spremao se da se sa svom tesalskom vojskom i svojim mnogobrojnim najamnicima pojavi na Pitijskim sveqanostima u Delfima. Pretpostavalo se da ima nameru da prisvoji blago Delfijskog hrama i da na taj naqin, kako pixe Ksenofont, stekne prevlast nad svim svojim savremenicima. U takvoj situaciji Atina se ograniqila na diplomatsku demonstraciju: krajem 371. sazvan je kongres predstavnika grqkih dr ava kojim su Atiani postigli to da se sve dr ave Grqke zakunu na vernost uslovima Carskog mira. S druge strane, Beo ani su se odmah odazvali pozivu Arka ana.

Pohod Beo ana i Arka ana na Peloponez (370/369)

Beotska savezniqka vojska pod komandom Pelopide i Epaminonde uxla je u Arkadiju i okupila oko sebe vojske svoh demokratskih dr ava Peloponeza Arkadije, Elide i Argosa, koje su se digle protiv Sparte. Ova vojska je izvrxila upad u Lakoniju decembra 370. g. i krenula obalom reke Eurot prema Sparti. To je bio prvi put od svog postanka da je Sparta bila suoqena sa neprijateem na pragu svog grada. Texku situaciju u kojoj se naxla Sparta iskoristili su heloti da dignu ustanak i stupe u vezu sa spartanskim protivnicima. Perijeci su odbili da pru e pomo Sparti i prelazili su tako e na stranu neprijatea. Plutarh pixe kako je kra Agesilaj prvo morao da se bori protiv panike koja je obuzela grad. Situacija je bila tako texka za Spartu da je bila primorana da naoru ava preostale helote, obe avaju i im slobodu. Me utim, ovi robovi qim bi dobili oru je prelazili su na stranu neprijatea. Savezniqka vojska je prexla reku i, pustoxe i oblasti kroz koje je prolazila, spustila se na jug Peloponeza i zauzela spartansku luku Gitij. Poxto je Sparta uspela da dobije izvesnu pomo , jer su joj pristigli Korin ani i drugi verni Pelopone ani, beotarsi su sklonili glavninu svoje armije u utvr eni logor i poqeli da se bave poslovima drugih peloponeskih dr ava xto su smatrali va nijim od potpunog i konaqnog razorea prestonice spartanske dr ave. Na jugu Arkadije, prema Lakoniji, jox 371. g. po savetu Epaminonde, Arka ani su pristupili izgradi nove prestonice Megalepoa. Novi grad trebao je postane uporixte arkadske dr ave u borbi protiv Lakedemoana. Mnogi udi su napustili svoja nasea i preselili se u novi grad koji je bio opasan bedemima. U Megalepou je izgra ena zgrada koja je primala 10 000 udi i koja je po imenu svog graditea dobila ime Fersilion. Kasnije se tu nalazilo najve e pozorixte u qitavoj Grqkoj. Sada, posle konaqne pobede nad Spartom i razaraa cele spartanske dr ave, Epaminonda je nastojao da potpuno zavrxi izgradu Spartinog eventualnog naslednika Arkadiju. Istovremeno je bio donet us2

tav ,,Arkadske lige prema kome su sva zajedniqka pitaa trebali da rexavaju savezniqko ve e i zbor od 10 000 gra ana, koji su mogli sebe da naoru aju i koji su, u stvari, qinili osnovu opxtearkadske vojske. Naredbodavna vlast pripadala je strategu i pedesetorici demijurga koje je ve e izdvajalo iz svoje sredine prema principu proporcionalnog predstavnixtva raznih savezniqkih gradova: iz prestonice Megalepoa bilo ih je, npr, 10, iz Menalije 3, iz Lepreja 2... Najsiromaxnijem stanovnixtvu stvoreni su uslovi za to da ne mora odlaziti iz zeme u potrazi za zaradom, ve je slu ilo u najamniqkom odredu eparita koji je brojao 5 000 udi i obavao garnizonsku i policijsku slu bu. Drukqije, jox vixe demokratsko ure ee, stvoreno je uz saradu Epaminonde u Meseniji, koja se odvojila od Sparte. Proglasivxi slobodu Mesenije, Epaminonda je pozvao helote iz Lakonije i mesenske izgnanike da se vrate u Meseniju. Na padinama planine Itome prole a 369. g. utvr en je zidinama grad Mesena. Po gubitku Mesenije, najplodnije oblasti Peloponeza, Sparta se vixe nije oporavila. U ovo vreme Sparta moli Atinu za pomo . Diodor pixe da se ne mo e zamisliti te a situacija i nesre a od one koja bi mogla naterati Lakedemoane da se obrate s molbama za pomo svom naju em neprijateu.

Savez Sparte i Atine (369)

Na atinskoj skupxtini (369), na kojoj su spartanski poslanici tra ili pomo , prisustvovali su i Tebanci koji su insistirali da se Atina ne mexa. Me utim, Kalistrat je smatrao da Atina treba da sara uje sa Spartam i egov stav je podr an ve inom glasova. Naime, jaqae nove demokratske beotske drave nije odgovaralo Atini. Stoga je atinski strateg Ifikrat poslat da utvrdi korintsku prevlaku i natera neprijatea da odustane od opsade Lakonije. Leta 369. g. Atina i Sparta su sklopile i formalni savez, a kombinovane atinskospartanske snage su poslate na korintsku prevlaku da onemogu e dae upade beotske vojske na Peloponez.

Rat se nastava (369 - 367)

U ovo vreme, poxto je Jason preminuo i poxto je makedonski kra Aleksandar okupirao deo Tesalije, beotska vlada je bila primorana da deo svojih snaga, pod vo stvom Pelopide, uputi u Tesaliju, a deo, pod vo stvom Epaminonde, na Peloponez. Ni jedna ni druga ekspedicija nisu postigle znaqajnije rezultate. Pelopida je jedino uspeo da zauzme Larisu i sklopi sporazom sa Ptolemejem, koji je ustao protiv makedonskog kraa Aleksandra. Epaminonda, osvojivxi Sikion i Pelenu, pretrpeo je niz poraza prilikom pokuxaja da zauzme Epidaur, Tresen i Korint. Zbog svojih neuspeha privremeno je iskuqen iz kolegijuma beotarha. Slede ih godina beotska vlada je malu pa u poklaala Peloponezu i time je bilo izazvano nezadovostvo Arkadije koja je morala da vodi borbu protiv Sparte vlastitim snagama. oj je poxlo za rukom da okupira perijeqke gradove u severnoj Lakoniji, da pripoji Trifiliju Arkadskom savezu i da sklopi savez sa Mesenijom. Me utim, nije joj poxlo za rukom da osvoji glavne peloponeske luke Epidaur, Trezen, Azinu, zbog qega su demokratske dr ave jox bile odseqene od mora. Spartanac Arhidam je jednom qak uspeo da, uz pomo odreda koji mu je poslao Dionisije Sirakuxki, zada poraz udru enim snagama Arka ana i Agrivana.

Mirovni kongres u Delfima (368). Mirovni kongres u Suzi (367)

Texku situaciju u kojoj se naxla Grqka sedamdesetih godina IV veka 3

dodatno je ote avalo uplitae Persije. Na zahtev Persije odr an je mirovni kongres u Delfima 368. g. Persija je zahtevala da se obnove mirovni pregovori na osnovu uslova Carskog mira iz 386. g. Me utim, qitava stvar se zavrxila bez uspeha jer je Teba odbila da prizna pravo Sparte na Meseniju. Rat je nastaven. Slede e godine, 367., sama Sparta je zatra ila posredovae persijskog cara, kao vrhovnog arbitra u grqkim poslovima. Iste godine na jesen, u Suzi je odr an kongres na kom su prisustvovali delegati svih grqkih dr ava. Prisutni su se takmiqili ko e se vixe dodvoriti caru, me utim, jedino se tebanski delegat Pelopida dr ao nepodmitivo i nezavisno, xto je izazvalo simpatije samog cara. ...najvixe je kod Persijanaca postigao Pelopida. On je izlagao kako su se oni jedini od Helena borili uz kraa kod Plateje i da kasnije nikad nisu ratovali protiv ega. [Potom] nisu sa Agesilajem hteli da krenu na kraa [i nisu mu] dozvolili da u Aulidi prinese rtvu, na mestu gde je i Agamemnon prineo rtvu kad je otplovio u Aziju i zahvauju i qemu je zauzeo Troju. Pelopidinom ugledu mnogo je doprinelo i to xto su Tebanci pobedili u bici kod Leuktre... Kad ga je kra upitao xta eli da mu se napixe, Pelopida je odgovorio da tra e da Lakedemoani daju autonomiju Meseni, a Atiani da izvuku svoje brodove na suvo; ako ga u tome ne posluxaju, zarati e na ih, a ako ga neki grad ne bude hteo slediti, prvo e na ega po i. (Ksenofont VII, 1, 3337)3 Odluke koje je tada doneo persijski car u svemu su odgovarale interesima Beotije: Meseniji je bila priznata nezavisnost Pograniqni sporovi Pelopone ana regulisani su po ei Beotije Atiani su dobili nare ee da svoje brodove izvuku na kopno Svi koji bi odbili da se pokore ovim odlukama, smatra e se neprijateima i protiv ih e delovati udru ene snage svih grqkih dr ava. Ova carska naredba iznenadila je ve inu grqkih dr ava. Antalkida, koji je bio inicijator ugovora iz 386. i koji je sada bio qlan spartanske delegacije u Suzi, nije smeo da se vrati ku i i izvrxio je samoubistvo. Atinski delegat Timagora izveden je pred sud i poguben. Arkadija je tako e bila nezadovona jer je izgubala Trifiliju koja je pripojena Elidi. Zbog toga ona je otkazala dau pomo Beotiji i pribli ila se Atini: ona je pristala da obustavi svoje napade na teritoriju Sparte pod uslovom da Atina garantuje obustavae ratnih operacija sa strane Sparte.

Epaminonda vojuje na Ahaju (367)

Po mirovnom kongresu u Suzi, Epaminonda je organizovao svoj tre i pohod na Peloponez. Tom prilikom je primorao Ahaju da se odrekne saveza sa Spartom. Iste godine, 367., makedonska vojska je proterana iz Tesalije. Beo ani su sklopili savez sa Ptolemejem, koji je posla ubistva Aleksandra postao regent Makedonije.

Elidski rat

Bitka kod Mantineje (362)

3

Ksenofont, Helenska istorija, prevod Milena Duxani , Novi Sad 1980.

Bitka kod Mantineje odigrala se 362. g. na inicijativu Epaminonde, koji je neprijatea napao iznenada. Svoju vojsku ovaj istaknuti vojskovo a pore ao je u kosi stroj, kao i kod Leuktre 371. g. U trenutku kada je pobeda billa na domaku, Epaminonda je smrtno raen i nije se naxao niko ko bi ga zamenio. egova smrt je stvorila zabunu u redovima beocke vojske i bez obzira xto je neprijateska vojska be ala, hopliti nisu nikoga ubijali niti su se pomerali sa mesta gde se bitka odigrala (o ovome nas obavextava Ksenofont). Qitava stvar bila je tako neodre ena da su obe strane podigle pobedniqke trofeje. Ubrzo nakon toga, zara ene strane su stupile u pregovore i zakuqile mir pod uslovom priznaa trenutnog staa: Mantineja je ostala podeena na dva dela, ju ni deo s Megalepoom na qelu nastavio je da odr ava veze sa Beotijom, dok je severni deo s Mantinejom sklopio savez sa Atinom. Mesenija je zadr ala samostalnost i nastavila rat sa Spartom U Atini su se vodile oxtre socijalne borbe koje su izazvane sve ve im protestom materijalno upropax enih i izgladnelih narodnih masa protiv bogatih slojeva atinskog druxtva koji su u rukama dr ali vlast. Xto se tiqe spone politike u ovo vreme, Atina je, ne obaziru i se na niz neuspeha, pokuxavala da se uqvrsti na Halkidiqkom poluostrvu i da zauzme Amfipo. Zbog toga je uxla u sukob sa makedonskim kraem Perdikom. U isto vreme uporno je pokuxavala da osvoji vlast na Hersonesu traqkom i Helespontu. eni doskoraxi saveznici, Vizant, Kalhedon i Kizik su zbog toga sklopile me usobni sporazum 362. g. i poqele da paqkaju atinske brodove koji su prevozili ito. Svaka pomorska kampaa, atinsku dr avu je koxtala na stotine talanata, kako zakuquje Diodor, ali je u isto vreme uqesnicima pru ala znatnu mogu nost zarade. Atina je nastojala da tokom tih akcija obezbedi xto ve i broj kleruhija za svoje siromaxxne gra ane, a istovtremeno je sudskim putem ka avala stratege koji nisu bili u stau da to obezbede. Zbog ovakve politike, pogorxavali su se odnosi izme u Atine i enih saveznika. Godine 357. p.n.e. doxlo je do ustanka protiv Atine. Povod za rat bilo je odbijae Hiosa da plati Atini porez kojim je trebalo pomo i en rat protiv Makedonije. U savez protiv Atine uxli su Hios, Rodos, Kos, Vizant, Kalhedon i Selimbrija. Qlanice ovog saveza poqele su da paqkaju ostrva koja su ostala verna Atini, kao xto su Imbros, Lezbos i Samos. Ipak Atina se naxla u texkom polo aju. Vizant je prekinuo veze Atine s Pontom, Atina se umexala u sukobe persijskih satrapa u Maloj Aziji koji si su trajali dve godine i za to vreme atinska blagajna je potpuno ispra ena. Poxto su izgubili crnomorske moreuze, 355. g. Atina je bila primorana da poklekne pod pritiskom nepovonih okolnosti, da se pomiri sa Persijom i prizna potpunu autonomiju saveznicima koji su se digli protiv e. Tada je konaqno prestao da postoji Drugi atinski pomorski savez, a Atiani su jox jedino odr avali veze sa Eubejom, Lezbosom, Imbrosom, Skirosom i Samosom. Svi pokuxaji Grqke za ujedieem u qetvrtom veku p.n.e. zavrxili su se neuspexno. Bitka kod Mantineje je nagovestila doba haosa, Grqka je trajno razbijena, ni jedna grqka dr ava nije u stau da preuzme vo stvo i u takvoj situaciji nastupa Makedonija. Sam Ksenofont je svoju Helensku istoriju pisao zavrxio sa bitkom kod Mantineje 362. g.