ИСТОРИЈА РУСИЈЕ-УКРАТКО

Руси су Источни Словени који су основали државу у 9. веку. Према легенди основао ју је
Рјурик, а по њему се династија зове Рјуриковићи. Он је основао Велики Новгород, али
прва руска држава била је у долини реке Дњепра са центром у Кијеву. Велики кнез Кијева,
Олег, потписао је са Византијом, као равноправним партнером, 911. године, трговачки
уговор. Нова Кијевска Русија је напредовала јер је контролисала трговачке путеве од
Балтика до Црног мора, а поседовала је обиље кожа, воска и меда за извоз. До владавине
Свјатослава I (945—972) кијевски владари су прихватили словенске обичаје и имена, али
још увек је било много Скандинаваца у њиховим дружинама. Свјатослав је поразио
најјаче суседе Хазарију и Бугарско царство, изазвавши њихов распад. Период власти
Владимира Великог (980—1015) и Јарослава I Мудрог (1019—1054) представља Златно
доба Кијевске Русије. Тада је достигнут зенит Кијевске Русије. Оба владара су ширила
територије Кијевске Русије. Као велики кнез Кијева Владимир је покрстио Кијевску
Русију. Процес је започео његовим крштењем 988. године. После смрти Јарослава мудрог
руска држава распала се

на више кнежевина и таква је дочекала инвазију Монгола.

Велика монголска држава распала се на неколико делова, а руске

кнежевине биле су под влашћу ,,Златне хорде“, са центром у
Сарају на Волги. Руски кнежеви имали су своју аутономију.
Имали су свог Великог кнеза који је од татарског кана добијао
јарлик. Руси владавину Монгола зову ,,Татарски јарам‘‘ и он је
грубо трајао од 1240 до 1480. Државотворно језгро преселило на
север преко Владимира у Москву.
Московски велики кнез Иван III Васиљевич (1440-1505)
добио је великокнежевски јарлик 1462. године. Године 1480.
ослободио се татарског јарма.Због женидбе са византијском
принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време
први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би
Москва била „трећи Рим“. Наследник Иван IV Васиљевич Грозни (1533-1584) прогласио
се за цара (свих Руса) 1547. године.Основао је прву штампарију у Русији 1553. године, а
ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангелск. После његове
смрти наступа, како Руси кажу, ,,Смутно доба‘‘. У ствари власт су хтели да узму Пољаци.
Народни покрет на челу са Кузмом Мињиним и Димитријем Пожарским, 1612.
године, завршио је са грађанским ратом и спољном интервенцијом и 1613. године довели
на власт династију Романов која ће Русијом да влада до 1917. године. Два најзначајнија
владара династије Романов су Петар Велики и Катарина друга. Петар је владао 1682-1725,
модернизовао је у то време прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном,
политичком, војном и економском плану, а у исто време водио је експанзионистичку
политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине,
претворио је Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара 1721. и
заменио је титулом императора. Стварање Санкт Петербурга је с једне стране значило
отварање Русије у економском, политичком и интелектуалном смислу
ка Европи, а с друге стране, признање Русије у свету као војне и
поморске силе. У супротности са старом престоницом, Москвом, која
је била изграђена сва од дрвета и која је била оличење старих руских
традиција, Санкт Петербург, подигнут у камену и на мочварном тлу,
био је оличење модерног града у европском стилу и представљао је
победу технике над природом.
Катарина велика владала је 1762-1796. године. Била је пример
просвећеног владара свога времена. Катарина је од Русије направила
доминантну силу на Блиском истоку.На почетку своје владавине
Катарина је кренула у провођење
опште политичке реформе,
руководећи се идејама
Просветитељства, наставила да спроводи утицај запада
на Русију. Наполеон је направио одсудну грешку када је
напао Русију због свађе са царом Александром Iи када је
покренуо инвазију на његову царевину 1812. године.
Кампања се завршила катастрофалним последицама по
Французе. Иако је Наполеонова војска стигла до Москве,
руска стратегија је спречила Наполеона да сакупља
залихе на спаљеној земљи. По
хладној русокј зими хиљаде
француских војника били су
изложени руским заседама и
герилским нападима сељака. Док
се Наполеонова војска повлачила,
руска армија је напредовала
преко Централне и Западне Европе, све до Париза. Када је Русија са савезницима победила
Наполеона,Александар I је постао познат као спасилац Европе и председавао је Бечким
конгресом на ком су уцртане нове границе у Европи.
Укидање кметства 1861. године био је најзначајнији догађај у руској историји у 19. веку.
Крајем седамдесетих година 19. века, Русија и Османско царство опет су се сукобили на
Балканском полуострву. Од 1875. до 1878. године Источно питање произвело је устанке
против отоманске власти међу бројним словенским народима. Руска стигла је до зидина
Цариграда и са Османским царством потписала Сан-Стефански мир. Велике силе
прекројиле су вољу Русије на Берлинском конгресу. Царска Русија нестаће у вихору Првог
светског рата и из њега изићи СССР.

ВАШ УЧЕНИК
ИЛИЈА БАЗИЋ