LIKA. - Posle aprilskog rata (v.) teritoriju L.

su posele
ital. trupe. Uz njihovu pomoc i podrsku, NDH je u L.
organizovala svoju vlast i pocela formirati dom. i ustaske
jedinice. Vee u maju ustase pocinju s progonom srpskog
zivlja, njihovim pokrstavanjem i iseljavanjem. Nisu ubijani samo Srbi vec i napredni Hrvati, a posebno su
nastoja]j razbiti org. KP unistiti njihove clanove i
simpatizere. U organizovanom logoru na Jadovnom na
Velebitu ustase su u junu i julu 1941. pobile preko 10.000
ljudi iz Like, Korduna i Bosne. Od straha i da bi sacuvali
goli zivot, ljudi su se sklanjali po sumama. U ovako
teskim uslovima partijske organizacije i OK KPH za
Liku vrse pripreme za oruzanu borbu. Ubrzano se radi
na obnavljanju partijskih org. u mestima gde su bile
razbijene ustaskim terorom, suzbijaju se sovinisticke
strasti, raskrinkava polit. ital. okupatora i ustasa, a
posebno se radi na stvaranju jedinstva izmedu Srba i
Hrvata. Prikuplja se oruzje i vrse pripreme za formiranje
udarnih grupa. Za vreme ustanka u Lici je delovao OK
KPH sa 7 kotarskih komiteta: Gospic, Gracac, Donji
Lapac, Korenica, Perusic, Udbina i Otocac, a u sept. je
formiran i Kotarski komitet za Brinje. Srpski narod Like
digao se na opsti ustanak krajem jula, u isto vreme kada
je izbio ustanak u Drvaru. Najjaci i najmasovniji ustanak poceo je u juznom i srednjem delu Like 27. jula 1941,
kada su odranije formirani ustanicki (gerilski) odredi iz
Gornjeg i Donjeg Srba, Neteke i Osredaka, predvodeni
komunistima, napali ustasko-zandarmerijsku stanicu u
Srbu. - Toga dana, koji je uzet kao Dan ustanka u
Hrvatskoj, osloboc!en je Srb, prekinuta pruga Knin Drvar kod Tiskovca i unisten kamion sa ustasama kod
Klanca. Sledecih dana, od 28. do 30. jula, ustanak se siri
i zahvata ostali deo juzne Like. Oslobodena su s. Otric,
Zrmanja, Bruvno, Malovan i Doljane, a pruga Gracac Knin porusena na vise mesta. Drugog avg. oslobodeno je
prvo sresko mesto u Hrvatskoj - Donji Lapac, u kome je
zaplenjeno 250 pusaka, nekoliko puskomitraljeza i dosta
municije. To je bio najznacajniji vojni i polit. uspeh u
prvim danima ustanka. Skoro istovremeno ustanak je
poceo i na podrucju Gospica. Ustanici su od ustasa 29.
jula oslobodili Vrebac, 3/4. avg. Divoselo, 5/6. avg.
Medak i 5. avg. Plocu. Ustanak je, takode, zahvatio
korenicki i udbinski srez, a nesto kasnije i druge predele
Like, tako da je vec prvih dana avg. bila oslobodena cela
juzna Lika, sem Gracaca, i veci deo srednje Like. Od
prvih dana u ustanku ucestvuju, pored Srba, i Hrvati komunisti i antifasisti. U toku avg. obrazovano je oko 60
seoskih odreda nazvanih gerilskim, jacine 20-50
boraca. Radi objedinjavanja odreda, formirani su stabovi
za neke opstine i kotare, kao: Stab gerilskih odreda za
Srb i okolinu; stab gerilskih odreda za Donji Lapac i
okolinu, stab gerilskih odreda za Krbavu i okolinu; stab
gerilskih odreda za kotar Korenicu i okolinu, a od
gerilskih odreda na teritoriji kotara Gospic obrazovan je
gerilski bataljon Velebit. Postignutim uspesima ustanika
krajem jula i pocetkom avg. ozbiljno je ugrozena ustaska
vlast u L. Vlada NDH je brzo intervenisala. U Zagrebu je
pocetkom avg. formirala stab lickog zdruga, koji se sa
nekim jedinicama odmah prebacio u Gospic, gde su pod
njegovu komandu stavljene sve ustaske, dom. i zandarmerijske jedinice u L. Intervencija ustasa i domobrana
na podrucju Metka, Ploce i Gracaca bila je 1:>ezuspesna i
oni su iz Gracaca, preko Mazina, 17. avg. produzili za
Kulen-Vakuf. Posle dvodnevnih borbi ustanici sa podrucja Gracca i Donjeg Lapca su kod s. Ostrvice blizu
Kulen-Vakufa razbili jedan njihov bat. i prisilili ih na
povlacenje u Gracac. Tada je zarobljeno oko 180 domobrana i zaplenjeno 100 pusaka, 11 puskomitraljeza, 7
mitraljeza i druga oprema. Pokusaj ustaske vlade da
ustanak ugusi vojnom silom nije uspeo. Ital. okupacione
snage, koje se do tada nisu neposredno angazovale na
gusenju ustanka, na osnovu sporazuma sa vladom kvislinske NDH od 26. avg., pocetkom septembra pocele su

s ponovnim posedanjem dela Like i Bos. krajine i tom

prilikom potcinile organe ustaske vlasti i dom. jedinice
svojim kamandama. Ital. fasisti su nastojali da se
prikazu kao zastitnici srpskog naroda a ujedno su tezili
da razbiju jedinstvo Srba i Hrvata i izazovu bratoubilacki rat. U svojim namerama oslanjali su se na ostatke
velikosrpske burzoazije i razne deklasirane elemente koji
su im posluzili za stvaranje cetnickih jedinica. Intervencija ital. okupatoraimala je svoga odraza na dalji razvoj
ustanka u Lici. Medutim, upornim radom Partije kriza je
brzo prebrodena, jer je veci deo ustanickih snaga prihvatio liniju Partije da je nuzna borba protiv Italijana, dok
je manji deo poceo da saraduje s okupatorom. Posle
dvomesecnih uspesnih borbi odrzano je, po odluci CK
KPH i OK za Liku, 21. sept. 1941. na Kamenskom,
savetovanje vojnih delegata Like, kojem je prisustvovao i
clan CK KPJ i CK KPH Marko Oreskovic. Na savetovanju je razmotren dotadasnji razvoj ustanka i odredeni
zadaci za buduci rad. Pored ostalog, istaknuta je nuznost
borbe protiv ital. okupatora, kao glavnog neprijatelja.
Krajem sept. dolazi do prvih sukoba s Italijanima kod
Crne Vlasti, Brloga, Zaluznice i Pogledala. Italijani su za
odmazdu spalili Korenicko Vrelo. Pocetkom okt. 1941.
odrzano je u Krbavici, kod Korenice, savetovanje vojnih i
polit. rukovodilaca Like, Korduna, Banije, Hrvatskog
primorja i Gorskog kotara. Tada su clanovi CK KPH
preneli odluke sa savetovanja u Stolicama (v.). U prvoj
polovini oktobra obrazovan je Stab Grupe NOP odreda
za Liku, cime je reseno pitanje jedinstvenog vojnog
rukovodenja i rukovodstva za sve jedinice u toj oblasti.
Novoformirani stab je, uz pomoc Glavnog staba NOPO
Hrvatske i part. org. u nov. izvrsio reorganizaciju
partizanskih jedinica. Od ustanickih snaga na podrucju
Gospica formiran je 1. NOP odred Velebit sa cetiri bat. i
bat. Marko Oreskovic i Ognjen Prica, a u dee. - Lapacki
i Otocacki (kasnije nazvan Bozidar Adiija) bat., udbinski
bat. Krbava i gracacki bat. Gavrilo Princip i partizanske
cete Brinjska i Dalmatinska (formirana od boraca pristi-

ZLOCIN USTA~A

605

Lika

HRVATSKI PROLETERSKI BATALJON, PLITVICKA JEZERA

1942. GODINE

KORENICA,
SPALJENA 1942. GODINE

glih sa podrucja Sibenika i Zadra). Dolazak Hrvata iz

Dalmacije bio je od posebnog znacaja za jacanje bratstva
izmedu Srba i Hrvata u L. Tada se u partizanskim
jedinicama u Lici borilo oko 4.500 boraca. Do kraja
godine popunjeni su kotarski komiteti KPH (ukupno 8), a
broj clanova Partije povecan je na oko 250. Obrazovan je
OK SKOJ i Kotarski komitet SKOJ, kao i Inicijativni
okruzni odbor AFZ za Liku. Gotovo u svim kotarima su
stvoreni kotarski NO koji su rukovodili sirokom mrezom
mesnih NOO koji su se poceli stvarati jos u avg. Napad
partizanskih jedinica 29. dee. na ital. garnizon u Korenici (Titova Korenica) nije uspeo, pa je Korenica blokirana.
Snage ital. div. Lombardija (Lombardia) i Re pokusale su
23. jan. 1942. da deblokiraju Korenicu, ali bez uspeha.
Dve njihove kolone su razbijene na Ljubovu i kod
Klanca. Samo na ljubovskom pravcu Italijani su imali
419 mrtvih, ranjenih, smrznutih i zarobljenih. Zaplenjena
su 4 topa, 2 tenka i razni drugi ratni materijal. Jedinice
Grupe NOP odreda 27 .. februara izvrsile su napad' na
cetnike i Italijane u Donjem Lapcu, oslobodile ga i
zarobile 150 vojnika i oficira, a 22 su poginula. Nadiruci
iz Gospica ka Korenici, ital. jedinice su 25. marta prodrle
u Srb, a 28. marta u Korenicu ali su je sutradan popalile
i pod pritiskom s ranijom posadom napustile. Stab
Grupe NOP odreda za Liku formirao je, sredinom aprila,
od postojecih bat. 2. i 3. licki NOP odred. Ujedno je 25.
apr. formirana Licka proleterska ceta, a 9. maja udarni
bat. U meduvremenu je 2. licki NOP odred oslobodio 27.
apr. Prijeboj, a 29. apr. Plitvicka jezera, cime su povezane slobodne teritorije Like i Korduna. U to vreme stigli
su u Korenicu CK KPH i GS Hrvatske, cime je bila
pruzena neposredna pomoc polit. i vojnom rukovodstvu
ustanka u L. U prolece 1942, pored rusenja zeleznicke
pruge Ogulin - Knin, Stao Grupe odreda nastojao je
angazovanjem dela snaga da razbije cetnike na podnicju
Gracaca i prodre u sela oko Otocca i Brinja. Gotovo

istovremeno dva licka bat., 1. proleterski bat. Hrvatske i

dalmatinski bat. Bude Borjan, objedinjeni privremeno u
Kombinovani odred, upuceni su na tromedu L., Dalmacije i Bosne radi razbijanja cetnika i jacanja ustanka.
Odred je od 13. do 28. maja vodio teske borbe s
tamosnjim cetnickim, ital. i ustasko-dom. jedinicama.
Iako su postignuti samo delimicni uspesi, ta akcija
Kombinovanog odreda pozitivno se odrazila na dalji
razvoj NOP u severnoj Dalmaciji. Radi daljeg jacanja
oruzane borbe odrzana je 17 - 21. maja 1942. u Korenici
druga okruzna konferencija KPH za L., koja je posvetila
posebnu paznju jacanju bratstva i jedinstva, kao i vecem
ukljucivanju hrvatskih seljackih masa u NOP. Prvog
juna, po naredenju GS Hrvatske obrazovan je Stab 1.
operativne zone i pod njegovu komandu stavljene sve
partizanske jedinice u L., Kordunu i Baniji. U junu i julu
su jedinice Grupe odreda uspesno dejstvovale u rejonu
Plitvickih jezera, Gospica i Otocca. Po naredenju Glavnog staba Hrvatske, reorganizovane su jedinice Grupe
NOP odreda za Liku i od njih je 8. jula formirana 1. brig.
Hrvatske (1. licka), sredinom avg. je formirana 2. brig.
Hrvatske (2. licka), a sredinom sept. 9. brig. Hrvatske (3.
licka). Formiranjem brig. rasformirana je Grupa NOP
odreda. U sept. je formirana Komanda lickog podrucja,
koja je rukovodila seoskim strazama, komandama mesta
kao i sa dva novoformirana podrucna bat. Od tih bat.
formiran je krajem okt. Licki NOP odred. Nakon uspesnih akcija u sept. u rejonu Kosinja i Pazarista, kod
Perusica, u oktobru SU 1. i 2. brig., po naredenju GS
prebacene u Kordun gde su s kordunaskim jedinicama
postigle vise uspeha, od kojih su znacajniji unistenje ital.
konjickog puka Aleksandrija (Alesandria) kod Poloja 17.
okt. i oslobodenje Tusilovica 24. okt. Za to vreme 3. brig.
je rusila prugu Gospic--Gracac, razbila cetnike u
Raducu i oslobodila vise sela u okolini Gospica. U drugoj
polovini okt. ta brig. je razbila cetnicki puk kod Graca-

606

ca, au nov. se, po naredenju VS NOV i POJ, prebacila na

sektor Bosanskog Grahova i vodila borbe s cetnicima i
ital. jedinicama. Druga licka brig. je pocetkom nov.
ucestvovala u borbama za oslobodenje Bihaca. Naredbom VS NOV i POJ, od tri licke brig. 22. nov. 1942.
formirana je Sesta divizija - licka - (v.). Postignuti vojni
uspesi u L. u toku 1942. omogucili su prosirenje i
ucvrscenje oslobodene teritorije, a krajem godine i pocetkom jan. 1943. odrzavanje prvih slobodnih izbora za
NOO na kojima je narod Like snazno izrazio svoju
privrzenost NOP. Jedinice 6. licke div. su u prvoj
polovini jan. 1943. otpocele s napadima na jaca neprijateljska uporista. Tako su 14/15. jan. izvrsile napad na
Gracac, koji je branilo oko 600 cetnika i oko 300 vojnika
iz div. Sasari (Sassari). Posle visecasovne borbe, zbog
velike poplave napad je obustavljen. Neprijatelj je imao
41 mrtvog i 22 ranjena, a zarobljeno je 115 cetnika. I
jedinice 6. div. su pretrpele gubitke: 40 mrtvih, 67
ranjenih i 57 nestallh boraca. Iducih dana L. je zahvatila
bitka na Neretvi (v.). Po velikoj hladnoci i snegu 6. div. i
Licki NOP odred vodili su ostre borbe s ital. divizijama
Re, Lombardija i Sasari, kao i s brojnim ustasko-dom. i
cetnickim snagama. Posebno znacajan uspeh psotignut je
18. feb. kada su jedinice 6. i 8. div. u Gornjem Lapcu
okruzile kolonu ital. div. Sasari i nanele joj gubitke od
oko 1.000 mrtvih i ranjenih. Unisteno je 30 motornih
vozila i zaplenjen ogroman ratni materijal. U toku
operacija povukli su se sa Korduna u rejon Pljesivice i D.
Lapca GS Hrvatske, CK KPH i Stab 1. korpusa Hrvatske
(v. Cetvrti korpus NOVJ) sa 6. i 14. primorsko-goranskom brig. Dok je Glavna operativna grupa VS (v.) NOV i
POJ vodila bitku na Neretvi, GS Hrvatske je sa 6. i 8. div.
i primorsko-goranskim brig. presao u protivofanzivu u
kojoj su te jedinice od 7. marta do sredine apr. oslobodile
dolinu reke Gacke s Otoccem i Brinjem, usle u napusteni
zapaljeni Gracac i prinudile ustase da se povuku u
Gospic, a ital. jedinice su napustile L. i povukle se ka
Senju i u Dalmaciju. Time je citava L., osim Gospica,
bila slobodna. U cetvrtoj ofanzivi neprijatelj je gotovo
opustosio Liku. Stradale su hiljade ljudi, zena i dece,
skoro sva ustanicka sela su opljackana i popaljena. U
prolece Liku je zahvaltila epidemija tifusa od kojeg je
umrlo oko 2.700 lica. U selu Ponoru, kod Korenice, 2.
marta je obrazovan Inicijativni odbor za stvaranje ZAVNOH, a 13. i 14. juna u Otoccu i na Plitvickim jezerima
odrzano je Prvo zasedanje ZAVNOH. U Otoccu je
odrzana, 28. i 29. juna, Prva konferencija USAOH, a 1. i
2. jula, u prisustvu 110 delegata, u Vrhovinama je
odrzana Treca okruzna konferencija KPH za L. U to
vreme partijska org. u Lici je imala 92 seoske celije, 27
opstinskih, 7 kotarskih i jedan OK sa ukupno 674 clana
KPJ. Clanova SKOJ bilo je 1.630, dok je 90% ukupne
omladine bilo obuhvaceno org. USAOH. Uporedo s
partijskim i omladinskim organizacijama uspesno su
radile i org. AFZ. Sem Okruznog NOO, izabranog 25.
febr. 1943, u L. je radilo 7 kotarskih, 30 opstinskih i veci
broj seoskih NOO. U toku leta jedinice NOV su uspesno
sprecavale prod.ore ital. div. Re iz Senja na oslobodenu
teritoriju Like. Ocekujuci kapitulaciju Itallje krajem avg.
i pocetkom sep., jedinice nem. 373. legionarske i 114.
lovacke div. prodrle su iz rejona Bihaca i Kulen-Vakufa
preko Lapca i Gracaca ka Kninu i zaposele sva vaznija
mesta duz komunikacije Lapac - Knin. U vreme kapitulacije Italije u L. nije bilo ital. olrupacionih trupa,
all se kapitulacija poz1tivno odrazila na jacanje NOP u
L., jer je znatan broj novih boraca iz Hrvatskog Erimorja
i L. tada stupio u jedinice 6. div. Po naredenju VS, 6. div.
je 11. nov. 1943. napustila L., prebacila se u Bos. krajinu
i usla u sastav Prvog proleterskog korpusa (v.f UL. je
ostao Licki NOP odred i po jedna brig. iz 13. primorskogoranske i 19. dalm. div. Za rukovodenje jedinicama u
Lici GS Hrvatske je 12. nov. imenovao Operativni stab
za Liku i pod njegovu komandu stavio Licki NOP odred,

zatim 2. i 4. brig. 13. div. i 7. brig. 19. div. U jan. 1944.

izvrsena je reorganizacija jedinica, pa je od Lickog NOP
odreda obrazovana 1. brig. operativnog staba za Liku, a
u drugoj polovini istog meseca novi Licki NOP odred. Od
operativnog staba za Liku i njegovih jedinica 30. jan.
1944. formirana je 35. div. NOVJ, koja je usla u satav
novoformiranog Jedanaestog korpusa NOVJ (v.). Da bi
ovladali komunikacijama u zaledu jadranske obale,
snage nem. 114. i 392. div. su u drugoj polovini jan. i
pocetkom febr. 1944. ovladali rejonom Otocca, Brinje i
komunikacijama koje iz Senja vode u unutrasnjost. Da bi
unistio 35. div. i obezbedio pozadinu jedinicama koje ce
ucestvovati u desantu na Drvar, Stab nemackog 15.
korpusa je 7. maja snagama 392. i 373. div., 1. puka
Brandenburg, 92. motorizovanog puka, ustaskim i cetnickim jedinicama preduzeo operaciju Morgenstern
(Morgenstern). U borbama vodenim do 20. maja neprijatelj je privremeno ovladao gotovo citavom slobodnom
teritorijom i opustosio je, ali nije postigao osnovni ciij jer
su jedinice 35. div., vesto manevrisuci, izbegle teze
udare. Neprijatelj se tada povukao, a jedinice 35. div.
ponovo zaposele Krbavsko polje i Korenicu. U julu je
oslobodila Prijeboj i ponovo povezala slobodnu teritoriju
L. i Korduna. Krajem avg. prebacena je iz Dalmacije u L.
9. div., koja 28/29. avg. bezuspesno napada Gracac, a
sledeceg meseca dejstvuje u zahvatu ceste D. Lapac Otic, a 35. div. u zahvatu ceste Otocac - Gospic. Pocetkom nov. iz gorskog kotora se prebacila u L. 13.
div. Ona sa 35. div. 16. nov. oslobada Lovinac i Sv. Rok,
a 9. dee. i Gracac, cime su bile povezane slobodne
teritorije Like i Dalmacije. U meduvremenu su delovi
373. i 392. legionarske div. prodrli u Korenicu all su je
25/26. dee. napustili. U zimu 1944/45. na podrucju Like

ZBOR U SKALICU KOO BRINJA, 1942. GODINE

607

Lik komuniste

nije bilo znacajnijih borbi. Medutim, u borbama sa 13. i

35. div. u prvoj polovini marta 1945. jedinice nem. 15.
korpusa su ovladale Korenieom i Krbavskim poljem i
tako obrazovale front na liniji Kulen - Vakuf - G. Lapae - Udbina - Gospic - Karlobag. U zavrsnim operacijama za konacno oslobodenje zemlje, 4. armija JA je
20. marta izvrsila napad na nemaki 15. korpus u L. i
do 8. apr. konacno oslobodila celu Liku (v. Licko-primorska operacija). Lika je za citavo vreme rata bila
jedno od snaznih zarista oslobodilacke borbe u Hrvatskoj. Dala je ogromne ljudske i materijalne zrtve. Preko
18.000 ljudi pall su kao zrtve fasistickog terora ill su
poginuli u jedinieama NOV i POJ. (V. i Hrvatska).
UK KOMUNISTE. Pod likom komuniste u NOR i revol.
podrazumevalo se revol. bice clana KPJ: moralno-polit.
svojstva, sposobnost da stoji na celu i vodi radne mase ka
ostvarivanju ideje revol., obavljanje rukovodecih revol.
duznosti, posedovanje vojnostrucnih, ideolosko-polit.,
moralnih i opstih znanja. Istovremeno, to je znacilo
poznavanje i pravilno tumacenje i ostvarivanje
marksizma-lenjinizma i polit. linije KPJ. Komunisti
Jugoslavije nastojali su da se celovito ispoljavaju u borbi,
radu, ponasanju, kult. i drugim aktivnostima. Tezili su
da budu olicenje moralnosti, humanosti, hrabrosti, postenja, marksisticke opredeljenosti, revol. angazovanosti,
polit. usmerenosti, vojnostrucne osposobljenosti. Oni su
posedovali najpozitivnija svojstva, saznanja, sposobnosti
i strucnosti coveka i revolucionara. Komunisti su bill
dobrovoljno prihvacene i priznate vode ustanka, jediniea, odbora revol. vlasti, odbora AFZ i NOF i odgovarajucih ustanova i org. NOR i revolUcije.
IJKOVNA UMETNOST U NOB, radovi vajara i slikara
ucesnika NOP. U mu.zejima sirom Jugoslavije cuva se
oko 11.000 listova grafike i crteza koji su dela preko 230
likovnih umetnika, koliko ih je ucestvovalo u NOB, i od
kojih je njih 60 izgubilo svoje zivote i ostavilo nedovrseno delo. Prva likovna izlozba priredena je u jesen 1941. u
oslobodenom Uzieu. Sledeca je bila 1. maja 1942. u
oslobodenoj Foci i kasnije u sumi kod sela Kikoca.
Likovni umetniei borci izlazu u selu Grandicima, Otoceu, Senju, Crikvenici, Novom Vinodolskom, Dobindolu,
Crnomelju, Topuskom, El Satu, Kairu, Aleksandriji ... U
martu 1943. u okupiranom Splitu organizovana je ilegalna izlozba u stanu Marina Studina. Likovni umetnici
ilustruju izdanja, novine, brosure, listove, stvaraju likovne mape, koje se posebno objavljuju i od kojih je 10
sacuvano. Nekada, u nemogucnosti da rade drugacije,
likovni umetnici su hvatali samo skiee trenutka na
zidovima i dr. Likovna umetnost bila je zastupljena i u
jedinieama. Tako su borci 12. udarne slavonske brig. jan.
1944. priredili izlozbu svojih likovnih ostvarenja u
oslobodenoni Prnjavoru. Likovni umetnici su svojim
stvaralastvom doprinosili popularizaciji NOB, pomagali
i podstieali kult., zabavni i prosvetni rad u jedinieama
NOVJ i na oslobodenim teritorijama.
UMANI Kaba (Debar, 1924 - Banova Jaruga, 1945).
Ucenik. Posle okupacije u Pristini radi na organizovanju
omladinaea. Na Kosovu je dva puta hapsen. Imao je
junacko drzanje. Omladinci su ga oteli iz ruku okupatora. Vratio se u Debar. Pocetkom 1943. god. radi u Tirani
a maja iste god. stupio u alb. partizanski odred Daiti.
Posle kapitulacije Italije u slobodnom Debru bio zamenik polit. komesara komande mesta. Godine 1944. u 7.
alb. brig. NOVJ postavljen je za polit. komesara bat.
Ucestovao je u borbama na sremskom frontu (1945).
Narodni heroj.
LIMSKI NOP ODKED, osnovan je 4. nov. 1943. u rejonu
Rudog i Visegrada. Bio je potcinjen Stabu Treceg korpusa (v.) i sa svoja tri bat. (ukupno oko 150 boraea) vodio je
borbe protiv cetnika u podrucjima oko Rudog, Gorazda,
Cajnica i Foce. Posle borbi s delovima nem. snaga kod
Cajnica i s. Zaborka rasformiran je, a njegovi borci
rasporedeni su u jedinice 3. korpusa.

608

LIMSKO-DBINSKA OPERAWA. - Krajem 1943. god. na

slobodnoj teritoriji izmedu r. Drine i r. Bosne nalazile su
se jedniee 3. korpusa i 16. vojvodanska div. NOVJ, a u
Crnoj Gori, Hercegovini i Sandfaku snage 2. udarnog
korpusa, od kojih je 2. proleterska div. na prostoriji
Pljevlja, Brodareva, Prijepolja, orijentisana ka Sjeniei i
Novoj Varosi, a 5. krajiska div. u dolinama r. Lima i r.
Uvea i na Zlatiboru, orijentisana prema Uzicu (Titovo
Uzice). Prema naredenju VS 2. i 5. div. pripremale su se
za prodor u Srbiju. Nemacka komanda za Jugoistok
smatrala je da se u ist. Bosni i Sandzaku prikupljaju jace
snage NOVJ, koje bi mogle preduzeti prodor u Srbiju.
Zbog toga je stavila u zadatak 2. oklopnoj armiji da sa
snagama 5. SS brdskog korpusa, ojacanog 1. brdskom
div., koja je dovedena krajem nov. iz Grcke, preduzme
operacije radi razbijanja snage NOVJ u ist. Bosni i
Sandzaku, i sprecavanja njihovog prodora u Srbiju.
Planom operacije (nazvana Kugelblic - Kugel blitz) bilo
je predvideno da sa delovima nem. 369. legionarske div.,
92. motorizovanog i 1. rezervnog lovackog puka iz
Sarajeva, delovima 187. rezervne div. i 901. motorizovanog puka iz Tuzle i Zvornika, i delovima bugarske 24.
div. sa prostorije Uziee, Zlatibor, Kremna, brzo prodru i
zaposednu zaprecnu liniju Sarajevo-Han-Pijesak-Vlasenica-Srebrenica-Drina i okruze jedinice 3. korpusa
na prostortji Sokolae, Vlaseniea, Srebreniea, 1. brdska
div. iz rejona Sjenica i 7. SS divizije Prine Eugen
(Prinz Eugen) s linije Gacko-Nevesinje, trebalo je da
razbiju i nabaee snage NOVJ severno od linije Visegrad_..
Pale, a potom da pristupe njihovom opkoljavanju i
unistenju. Nemci su planirali da u zap. Srbiji, Sandzaku,
Crnoj Gori i ist. Bosni angazuju cetnike Draze Mihailovica za ciscenje terena iza nem. trupa od preostalih
partizanskih delova, i za unistenje pozadinskih radnika i
saradnika NOP. Radi toga su sklopili sporazum sa
cetnicima o zajednickoj borbi protiv jediniea NOVJ, a
visi SS i polieijski voda Majsner saopstio je 3. dee., preko
vlade Milana Nedica, kvislinskim organima vlasti na
teritoriji zap. Srbije, Sumadije i Sandzaka da je sklopljen
sporazum, i zabranio nem. bugarskim i kvislinskim
oruzanim formacijama da na navedenim teritorijama
preduzimaju bilo kakve oruzane akcije protiv cetnika.
Operacija je pocela 3. dee. nastupanjem delova 187. div. i
901. puka iz Zvornika, Caparda i Tuzle u praveu Kladnja

RIBN!CA

oKAHENSKO

LIMSKO-DRINSKA OPERACIJA