PRVA REPUBLIKA

Прва француска република, званично Француска Република (франц. République française),

основана је 22. септембра 1792. године од стране Националног конвента и трајала је до 9.
новембра 1799. године када је Наполеон Бонапарта извршио државни удар 18. бримера 8.
године Републике и увео Конзулат.

Падом Бастиље 14. јула 1789. године започела је Француска револуција. Народна

уставотворна скупштина доноси 5. августа одлуку о укидању феудализма у Француској. Hарод
је задавао ударац феудализму, а резултати победе припали су буржоазији: она је дошла на
власт.  Yведена једнакост свих грађана пред законом и устав из 1791. године. Новим уставом
Француска је престала да буде апсолутистичка и постала уставна монархија. Краљ је
из Версаја пребачен у Париз (Марш на Версај). Политички живот био је веома буран и због
свестраног рада скупштине. Истомишљеници су почели да се окупљају у клубове.
Најпознатији клубови били су: Јакобински клуб (републиканци предвођени Максимилијаном
Робеспјером), жирондинци (радикални републиканци), кордиљерски клуб (ситна буржоазија и
сиромашније становништво; Жан Пол Мара, Жорж Дантон) и фејански клуб (монархисти). У
почетку револуције, власт су држали жирондинци.

Vladao je lui XVI

Prvo Francusko Carstvo, obično poznato kao Francusko Carstvo ili Napoleonovo Carstvo, bio

je režim Napoleona I. u Francuskoj, kojim je vladao većinom kontinentalne Europe. Carstvo je
postojalo od 1804. godine do 1814. - od Konzulata do povratka Burbonske monarhije – a nakratko je
ponovno uspostavljeno tijekom razdoblja Stotinu dana 1815. godine.
Carstvo je uspostavljeno kada je Napoleon, dok je bio prvi Konzul, postao car Francuske 18.
svibnja 1804. godine. Okrunio se 2. prosinca iste godine u katedrali Notre Dame u Parizu.

Bourbonska restauracija je naziv za period francuske historije od Napoleonova pada 1814.,

odnosno 1815. godine pa do Julske revolucije 1830. godine.
Kralj Louis XVI svrgnut je i pogubljen tokom Francuske revolucije, a monarhiju su redom
zamijenile Prva Republika i Napoleonovo Prvo Carstvo. Godine 1814., Šesta koalicija (Rat šeste
koalicije (1812. -1814. ) predstavljao je rat u kome je
koalicija Austrije, Pruske, Rusije, Švedske, Velike Britanije i nekoliko nemačkih država
pobedila Francusku i Napoleona su oterali u egzil na Elbi. )je porazila Napoleona i protjerala ga
na Elbu, no njegov konačni krah uslijedio je tek nakon poraza kod Waterlooa 1815. godine.
Već 1814. godine, europske sile Šeste koalicije vratile su na francuski tron nasljednike Louisa XVI
- dinastiju Bourbon.
Restauracija je trajala otprilike od 6. travnja 1814. godine pa do Julske revolucije 1830. godine, uz
izuzetak Napoleonovih Sto dana, kada se prognani car vratio u Pariz i iskoristio masovnu
nepopularnost Louisa XVIII. Naime, Louis XVIII je isprva dočekan kao spasitelj, no njegovi potezi
usmjereni ka dokidanju posljedica Revolucije doveli su do drastičnog pada njegove popularnosti. Po
Napoleonovom povratku, kraljevska obitelj je ponovo morala pobjeći iz Francuske u Gent.
Za razliku od monarhije Ancien Régimea, restaurirana monarhija je bila ustavna. Louis XVIII
je 1814. godine donio povelju koja je služila kao ustav, a nova država je imala bicefalnu egzekutivu s
Kraljem i Premijerom te dvodomni parlament. U praksi je, istina, najveće ovlasti imao Kralj.
Bourbonska restauracija bila je izrazito reakcionarna te je postepeno vraćala Francusku u
period Ancien Régimea, uključujući i povratak katoličke crkve na poziciju moći. Posljedica toga bili
su stalni omanji nemiri koji su kulminirali u srpnju 1830., kada je reakcionarni Charles X suspenrirao
donji dom i ukinuo temeljne građanske slobode. Događaji koji su uslijedili doveli su do kraha
Bourbonaca i formiranja Julske Monarhije na čijem se čelu našao Louis-Philippe I iz bočne loze
Bourbonaca.

Francuska revolucija 1830. godine, poznata i kao Julska revolucija, Druga francuska

revolucija i, na francuskom, Trois Glorieuses, dovela je do pada kralja Charlesa X, vladara iz
dinastije Bourbon te uspona njegovog rođaka, Louisa-Philippea I, vojvode od Orléansa, koji je
kasnije, nakon 18 nestabilnih godina kraljevanja, i sam zbačen. Revolucija je rezultirala smjenom
ustavnih monarhija – Bourbonske restauracije i Julske Monarhije – zatim prelaskom moći s dinastije
Bourbon na njezinu bočnu lozu Orléans, kao i smjenom načela narodnog suvereniteta nauštrb
nasljednog prava francuskih vladara. Dana 16. rujna 1824., Charles X je stupio na francuski tron. On
je bio mlađi brat Louisa XVIII koji je, nakon poraza Napoleona I i dogovora Koalicije, postavljen
za kralja Francuske. Činjenica da su i Louis XVIII i Charles X na tron došli temeljem prava
nasljeđivanja, a ne načela narodnog suvereniteta, bila je jedan od dva glavna za razloga za Les
Trois Glorieuses (sh. Tri slavna dana) Julske revolucije.
Nakon Napoleonove abdikacije 1814. godine, Europa, a posebno Francuska, bila je u neredu i Bečki
kongres je sazvan kako bi se iscrtale nove političke granice. Iako su kongresu prisustvovale mnoge
zemlje, proces odlučivanja kontrolirale su njih četiri: Ujedinjeno Kraljevstvo koje je zastupao vikont
Castlereagh, Austrijsko Carstvo, čiji je zastupnik bio Klemens von Metternich, Rusko Carstvo koje je
zastupao car Aleksandar I i Pruska koju je zastupao kralj Friedrich Wilhelm III. Još jedna utjecajna
osoba na Kongresu bio je Charles Maurice de Talleyrand, francuski diplomat pod Napoleonom.
Premda je Francuska bila smatrana neprijateljskom državom, Talleyrandu je prisustvo bilo odobreno
jer je tvrdio da je s Napoleonom surađivao pod prisilom.
Talleyrand je predložio da Europa bude vraćena unutar svojih "legitimnih" (tj. prednapoleonskih)
granica i vlada, što je, uz neke izmjene, prihvaćeno od strane sudionikâ kongresa. Francuska je bila
vraćena na granice iz 1789. godine dok je dinastija Bourbon, svrgnuta tokom Revolucije, bila je
ponovo postavljena na tron. Prema mišljenju Kongresa, politička situacija u Francuskoj i ostatku
Europe bila je vraćena u normalu. Međutim, novi kralj, Louis XVIII, znao je da su u njegovoj zemlji
još uvek žive ideje nacionalizma i demokracije te je, stoga, objavio Ustavnu povelju, odnosno Ustav
Francuske. Ovaj dokument, i liberalan i monarhistički, bio je drugi uzrok Julske revolucije.