ANALIZA LEKTIRE

Nakon pronalaska parne mašine, u Evropi i Americi je došlo do industrijske

revolucije. Parna mašina je kao gorivo koje se ložio za zagrevanje parnih
kotlova koristila ugalj, koji je postao vrlo tražen na tržištu(kao u današnje doba
nafta).
Kopanje uglja se pretvorilo u unosan posao koji je donosio velike pare. Dok su
vlasnici i koncesionari nad rudnicima uglja uživali u lagodnom životu, rudari
su vodili tešku borbu za preživljavanje, njihov život je bio pravo mučilište.
Samo da bi zaradili za običan hleb, u rudnicima uglja su, pored muškaraca,
morale raditi žene i deca starija od osam godina. Rudnici su bili duboki i po
šesto, sedamsto metara pod zemljom, ispod koje su bili izbušeni stotinama
metara uski i niski hodnici u kojima se kopao ugalj. Dole su nesreće bili česte
usred obrušavanja zemlje, pojave zapaljivih gasova i nesnosnih vrućina. U
teškim uslovima, životni vek rudara je i bez pogibija bio kratak jer su iscrpljeni
lako obolevali i umirali.
I pored toga, vlasnici i upravnici rudnika živeli su raskošno i rasipno, ne
obzirući se na stanje svojih rudara. Rudarske porodice su potpuno zavisle od
njih jer su generacijma živele u njihovim rudarskim naseljima, radeći i više od
sto godina u rudnicima bez ikakvog napretka u poboljšanju života. Zbog bede i
surovosti života, rudarski radnici tonuli su u beznađe, alkohol, razvrat i
propast.
Ipak, ponekad bi se među rudarima našli i pojedinci koji su pokušavali pobuniti
se protiv takvog iskorišćavanja i pljačkanja radnika koji su gospodarima
zarađivali veliki kapital. Njihovo jedino oružje je bila potpuna obustava rada u
rudnicima, štrajkovi sa zahtevima za povećanje plata i poboljšanje uslova za
rad. Međutim, nemilosrdni kapitalisti su takve štrajke gušili pretnjama i
ucenama, ponekad i u krvi sa policijom i vojskom koja je bila na njihovoj
strani.
Roman Žerminal govori o jednom takvom štrajku u Francuskoj, koji se pojavio
usled velike industrijske krize (priča je zasnovana po isitinitom događaju).
Tada je u montsouskim rudnicima, u kojima je radilo oko deset hiljada rudara
došlo do obustave kopanja uglja i očajničke borbe za radnička prava.
Pojam "žerminal" u francuskom jeziku označava rano klijanje i razvijanje
semena, a Zola ga je upotrebio kao metaforu za pojavu borbe za radnička prava
i nastanak međunarodnog radničkog pokreta.
Ovaj roman pripada naturalizmu, književnom pravcu koji se pojavljuje kao
nastavak ogoljenom realizmu, gde se niskosti ljudske prirode: poroci,
vulgarnost, nemoral, kao i beda opisuju detaljno bez ustručavanja.