Prevela

Jelena Kosovac
Naslov originala
James Fulcher
Capitalism
A Very Short Introduction

Copyright James Fulcher 2004, 2015

Translation copyright 2017 za srpsko izdanje, Laguna
Sadraj

Spisak ilustracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

1 ta je kapitalizam? . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2 Odakle potie kapitalizam? . . . . . . . . . . . . 35
3 Kako smo dospeli dovde? . . . . . . . . . . . . . 61
4 Da li je kapitalizam svugde isti? . . . . . . . . . 87
5 Da li je kapitalizam postao globalan? . . . . . . 121
6 Kriza? Koja kriza? . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Dodatna literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

7
Spisak ilustracija

1 Mehaniki razboji dominiraju u fabrici pamuka u

19. veku
Bridgmen Images/TopFoto
2 Izgled ograenog zemljita: posed Dejvida Velsa u
Berbidu u Lesteriru, sredina 18. veka, pokazuje
obraenu zemlju okruenu ograenim poljima
TopFoto
3 Amsterdamska berza, podignuta 16081613. godine
Bridgmen Images/TopFoto
4 eliana Kiklop u efildu, 1853: veliki pogoni u
kojima je bila koncentrisana proizvodnja i koji su
olakali organizaciju rada
Corbis
5 Uzvraanje: drava koristi policijske snage da bi
porazila rudare 1984. godine
Alain Nogues/Sygma/Corbis
6 Ameriki bogatai postaju bogatiji, ponovo. Podela
amerikog prihoda po domainstvu pre odbitka

9
 Kapitalizam

poreza koje je primao 1% stanovnika, 0,1% i 0,01%

stanovnika izmeu 1917. i 2005. godine
Wikimedia Commons
7 Jeftina radna snaga u Vijetnamu za kompaniju Najki
Steve Raymer/Corbis
8 Velika fabrika banana kompanije Doul u Ekvadoru
Owen Franken/Corbis
9 Ljudi nude svoj rad na aukciji onome ko najvie
ponudi u doba Velike depresije tridesetih godina u
Sjedinjenim Amerikim Dravama
Bettman/Corbis

10
Prvo poglavlje
ta je kapitalizam?

Merkantilni kapitalizam

U aprilu 1601. godine engleska Istonoindijska kompanija

poslala je svoju prvu ekspediciju ka oblasti june i jugo
istone Azije. Posle otprilike osamnaest meseci, njena
etiri broda Asenn, Zmaj, Hektor i Suzan vratila su
se sa Sumatre i Jave, preteno sa tovarom bibera. Poto
je poduhvat bio uspean, usledila je druga ekspedicija
tih istih brodova koji su se otisnuli iz Londona u mar
tu 1604. godine. Prilikom povratka, brodovi Hektor i
Suzan krenuli su prvi, ali Suzan se izgubila, a Asenn i
Zmaj spasli su Hektora koji je plutao kod June Afrike;
veina njegove posade bila je mrtva. Asenn, Zmaj i
Hektor uspeli su da se vrate u Englesku u maju 1606.
godine, sa tovarom bibera, karanfilia i mukatnog ora
ia. Deoniari koji su uloili u ova dva putovanja, od
svoje investicije imali su profit od devedeset pet odsto.
Uprkos slinom uspehu tree ekspedicije, 1607.
godine, ona etvrta iz 1608. godine, u koju su ili

11
 Kapitalizam

brodovi Asenn i Union, bila je potpuna propast.

Asenn je dospeo do zapadne obale Indije ali tu ga
je slupao njegov gordi i svojeglavi gospodar, koji
je nasukao brod jer se nije obazirao na upozorenja
lokalnog stanovnitva da je voda u tom delu plitka.
Union je pozvao u pomo luku na Madagaskaru, gde
su njegovu posadu doekali u zasedi a kapetana ubili,
ali je brod i pored toga uspeo da stigne do Sumatre i
preuzme tovar. Plovei nazad, Union se razlupao o
obale Bretanje. Oni koji su investirali u ovu ekspediciju
izgubili su sav svoj kapital.
Kapitalizam, u sutini, jeste investiranje novca u
oekivanju da e se napraviti profit, a do velikih profita
tada se moglo doi po ceni znatnog rizika od uputanja
u ovakve daleke prekomorske trgovake poduhvate.
Profit je naprosto bio rezultat retkosti robe i udalje
nosti. Nastajao je na osnovu ogromne razlike izmeu
cene koja se plaala za, recimo, biber na Ostrvima zai
na (Molukim ostrvima) i cene koja se za njega dobijala
u Evropi, razlike umanjene za trokove tog poduhvata.
Ono to je bilo vano jeste da li je tovar uspeo da stigne
nazad u Evropu, premda su i trini uslovi bili veo
ma bitni; naime, iznenadni povratak neke velike flote
mogao je da obori cene. Moglo je da se desi i da doe
do zasienja trita ako bi velika isplativost neke trgovi
ne privukla previe ljudi. Prezasienost trita biberom
naposletku je primorala Istonoindijsku kompaniju
da proiri svoju delatnost i na druge zaine i druge
proizvode, kao to je, recimo, indigo.

12
 ta je kapitalizam?

Ova vrsta trgovine zahtevala je veliku koliinu kapi

tala. Istonoindijske brodove, kako su nazivani brodovi
korieni za ovu trgovinu, trebalo je izgraditi, opremiti,
naoruati topovima protiv holandskih i portugalskih
suparnika, te popraviti ako bi se vratili i kada bi se
vratili. Brodogradilita Kompanije u Blekvolu i Dept
fordu, koja su bila krupni poslodavci i zapoljavali
veliki broj lokalnih radnika, zahtevala su finansiranje.
Kapital je uz to bio neophodan i za snabdevanje brodo
va polugama zlata ili srebra i robom za plaanje zaina,
tekim naoruanjem i hranom i vodom za brojnu
posadu. Prilikom tree ekspedicije koju je organizovala
Istonoindijska kompanija, posada Zmaja sastojala
se od sto pedeset ljudi, posada Hektora od sto ljudi, a
Konsenta od trideset ljudi ukupno dvesta osamdeset
dua koje je trebalo hraniti, bar u poetku. Jedan od
razloga zbog kojeg su posade bile mnogobrojne lei u
bojazni Kompanije hoe li biti dovoljno mornara koji
mogu da vrate brod ako bi opasnosti kojima se izlagala
ekspedicija uzele svoj danak.
Istonoindijska kompanija je ubirala kapital uglav
nom, ali ne i u celosti, od bogatih londonskih trgovaca
koji su ga kontrolisali i upravljali njime. Aristokrate i
njihove priipetlje bili su drugi izvor, i to takav koji je
Istonoindijska kompanija rado prihvatala zbog njiho
vog uticaja na dvoru. Povlastice Kompanije zavisile su
od kraljevske naklonosti i pomoi. Sem toga, baratalo se
i stranim novcem, uglavnom novcem holandskih trgo
vaca iskljuenih iz suparnike holandske kompanije

13
 Kapitalizam

koji su ujedno bili i koristan izvor informacija o delat

nostima konkurencije.
Svako od prvih dvanaest putovanja bilo je finansi
rano zasebno, sa kapitalom dodeljenim samo jednoj
plovidbi i sa profitima od tog putovanja raspodeljenim
izmeu njegovih akcionara u skladu s tradicionalnim
trgovakim obiajima. To je bio, meutim, rizian
nain finansiranja prekomorske trgovine, jer se time
kapital izlagao dugom periodu neizvesnosti u uda
ljenim i nepoznatim mestima. Rizik je mogao da se
preraspodeli slanjem nekoliko brodova prilikom svake
ekspedicije, tako da ne zavisi sve samo od jednog bro
da; i pored toga, moglo je da se dogodi da svi brodo
vi stradaju, kao prilikom ekspedicije iz 1608. godine.
Istonoindijska kompanija je posle 1657. godine prela
na metod finansiranja kojim se rizik preraspodelji
vao na vie putovanja, nakon ega Kompanija postaje
potpuno formirano akcionarsko drutvo, sa stalnim
izvorom finansiranja nezavisnim od konkretnih pre
komorskih putovanja. Trgovanje njenim akcijama
poinje 1688. godine na londonskoj berzi.
Rizik je bio smanjen i monopolistikim delovanjem.
Kao i njeni pandani u inostranstvu, i engleska Istono
indijska kompanija bila je usko povezana sa dravom
koja joj je dodelila monopol na uvoz orijentalnih doba
ra i pravo da izvozi poluge zlata i srebra kako bi robu
platila. Drava, uvek u manjku s novcem, zauzvrat je
dobijala prihod od carinskih dabina na velike i dra
gocene proizvode koje je Kompanija uvezla. Konku
rencija je svakako postojala, ali to je bila meunarodna

14
 ta je kapitalizam?

konkurencija, konkurencija u Istonoj Aziji izmeu

Engleza, Holanana i Portugalaca, a unutar samih tih
zemalja bila je eliminisana koliko je god to bilo mogu
e. Autsajderi su neprekidno pokuavali da upadnu u
ovu trgovinu, te je jedna od glavnih privilegija koju je
drava dodelila Istonoindijskoj kompaniji bila pravo
da preduzme mere protiv uljeza.
Tritima se manipulisalo kupovinom zaliha robe
i zadravanjem njihove prodaje. U 17. veku, amster
damski trgovci bili su posebno veti u tome, te su
hitro uspostavili monopole ne samo na zaine, ve i
na vedski bakar, proizvode od kita, italijansku svilu,
eer, sastojke za parfeme i alitru (sastojak baruta).
Ogromna skladita bila su presudna za sve ovo; Fernan
Brodel primeuje da su skladita holandskih trgovaca
bila vea i skuplja od velikih brodova. Mogla su da
prime dovoljno penice da hrane celu dravu nared
nih deset do dvanaest godina. Posredi nije bilo samo
to da se dobra zadravaju i uvaju kako bi se podigle
cene, ve i to to su velike zalihe robe Holananima
omoguile da unite konkurenciju u drugim zemljama
time to su mogli iznenada da preplave celo evropsko
trite robom.
To izvesno jeste bio kapitalizam, jer je trgovina u
udaljenim krajevima zahtevala ogromno investira
nje kapitala u oekivanju velikog profita, ali slobodni
trini kapitalizam oigledno nije bio. Tajna pravljenja
visokih profita bila je u tome da se na jedan ili drugi
nain obezbede monopoli, iskljui konkurencija i da se
po svaku cenu kontroliu trita. Poto je profit dolazio

15
 Kapitalizam

od trgovine retkim proizvodima a ne racionalizova

njem proizvodnje, uticaj merkantilnog kapitalizma na
drutvo bio je ogranien. Veina evropskog stanovni
tva mogla je da obavlja svoj svakodnevni posao a da
na nju ne utiu delatnosti ovih vlasnika kapitala.

Kapitalistika proizvodnja

Osamdesetih godina 18. veka dvojica kota, Dejms

Makonel i Don Kenedi uputili su se na jug da bi
postali egrti u industriji pamuka u Lankairu. Poto
su stekli iskustvo i zaradili novac u proizvodnji mai
na za obradu pamuka, osnovali su sopstvenu firmu
1795. godine, sa poetnim kapitalom od 1.770 funti.
Ubrzo su dobro zaraivali od proizvodnje pamunog
prediva; ve 1799. i 1800. godine njihova dobit od
uloenog kapitala bila je preko trideset odsto. Aku
mulirali su kapital velikom brzinom, tako da se do
1800. godine njihov kapital poveao na 22.000 funti,
a do 1810. godine na 88.000 funti. Do 1820. godine,
ova kompanija je imala tri fabrike pamuka i postala
vodea u predenju finog pamuka u Manesteru, svet
skoj pamunoj metropoli.
Meutim, nedugo zatim konkurencija u ovoj grani
industrije postala je veoma jaka, pa profiti nisu mogli
da se odre na tom visokom nivou s poetka 19. veka.
Razlog je, zapravo, u velikoj meri leao u injenici da
su visoki profiti doveli do ekspanzije ove industrije i
privukli nove investitore zainteresovane za ovaj posao.

16
 ta je kapitalizam?

Ve je 1819. godine bilo 344 fabrike pamuka, a 1839.

godine bilo ih je 1.815. Tehnika poboljanja omo
guila su ogromno poveanje produktivnosti tokom
tridesetih godina 19. veka, a konkurencija je nagonila
kompanije da ulau pozamane sume u nove maine.
Vee fabrike podignute u to vreme imale su 40.000
vretena u poreenju s otprilike 4.500 koliko su ih imale
fabrike na poetku razvoja ove delatnosti. Trokovi
ovako velikog ulaganja u zdanja i maine, zajedno s
pritiskom na cene prediva zbog poveanih proizvodnih
kapaciteta, tridesetih godina 19. veka snizili su profita
bilnost ove industrije na veoma nizak nivo.
Profit je u krajnjem ishodu zavisio od radnika koji
su pretvarali sirov pamuk u predivo (slika 1). Broj

1. Mehaniki razboji dominiraju u fabrici pamuka u 19. veku

17
 Kapitalizam

Makonelovih i Kenedijevih radnika poveao se sa 312

u 1802. godini na oko 1.500 tridesetih godina 19. veka.
Veinu su inila deca, kao jeftina radna snaga, a dea
valo se i da je gotovo polovina zaposlenih bila mlaa
od esnaest godina. Godine 1819. bilo je zaposleno
stotinu dece mlae od deset godina neki od njih imali
su samo sedam godina koja su radila od est ujutru
do pola osam uvee.
Nezavisno od toga to su nove fabrike i nove mai
ne povremeno kotale zbilja mnogo, najvei troak
kompanije predstavljale su plate. Godinja suma novca
koju je kompanija davala za plate iznosila je vie od
35.000 funti 1811. godine, a preko 48.000 funti sre
dinom tridesetih godina 19. veka. Trokovi za plate
bili su smanjeni ne samo time to su plate drane na
niskom nivou, ve i time to su vete zanatlije zame
njivane manje vetom i jeftinijom radnom snagom,
jer je izum automatizovane proizvodnje to omoguio.
Ciklina nestabilnost ove industrije za posledicu je
imala periodine nagle padove potranje, to je poslo
davce primoravalo na smanjenje plata i broja radnih
sati kako bi mogli da opstanu.
S razvijanjem industrijskog kapitalizma, obe strane
sukobljene oko visine plata, postaju sve bolje orga
nizovane. Predioci pamuka su se od smanjenja pla
ta titili svojim sindikatima, organizujui se prvo na
lokalnom nivou, a zatim na regionalnom i dravnom.
Godine 1810, 1818. i 1830. bilo je sve vie organizo
vanih trajkova, ali poslodavci su ih uguili mahom
uz pomo drave koja je hapsila trajkae i zatvarala

18
 ta je kapitalizam?

voe sindikata. Poslodavci su stvorili svoja sopstvena

udruenja, tako da su mogli da sastavljaju crne liste
borbenih sindikalaca, da na trajkove odgovaraju pri
vremenim iskljuivanjem radnika i da se uzajamno
finansijski podravaju. Silovita akcija sindikata predi
oca pamuka, i pored svega, jeste bila veoma uspena,
jer su plate ostale stabilne uprkos padu profitabilnosti
i nastojanjima poslodavaca da ih smanje.
Iskoriavanje radne snage nije se odnosilo samo
na odravanje plata na niskom nivou, ve i na discipli
novanje radnika. Industrijski kapitalizam je zahtevao
redovan i stalan rad, ukoliko je cilj bio svesti trokove
na minimum. Skupe maine morale su neprekidno
da budu u upotrebi. Dokoliarenje i pijanstvo, ak
i etanje naokolo i razgovor, morali su biti spree
ni. Poslodavci u fabrikama pamuka imali su ozbiljan
problem da regrutuju radnike jer ljudi naprosto nisu
voleli dugi, neprekidan rad i strogi nadzor. Zato su
poslodavci morali da pronau naine da sprovedu
disciplinu koja je bila sasvim strana prvoj generaciji
industrijskih radnika. Obino su pribegavali grubim
i negativnim kaznenim merama telesnog kanjavanja
(za decu), novanim kaznama ili pretnjom otputanja,
a neki poslodavci su razradili prefinjenije i moralistike
naine nadziranja svojih radnika.
Rober Oven uveo je tihe nadzornike u svoje fabri
ke u Nju Lenarku. Svaki radnik imao je komad drveta
ija je jedna strana bila obojena crnom bojom to je
oznaavalo lo rad, druga plavom za osrednji, trea
utom za dobar rad i etvrta belom za odlian. Strana

19
 Kapitalizam

okrenuta napred predstavljala je stalan podsetnik, svi

ma vidljiv, na kvalitet rada tokom prethodnog dana.
Svako odeljenje imalo je knjigu karaktera u kojoj
je zapisivano koja boja je dodeljena svakom radniku
svakog dana. Disciplina nije bila neto to se odnosilo
samo na fabriku, jer je Oven kontrolisao i zajednicu.
Slao je uline patrole da izvetavaju o pijanenju te je
sledeeg jutra novano kanjavao pijance. Zahtevao je
istou i ustanovio detaljna pravila za ienje ulica i
kua. ak je postojao i policijski as: od svih se zahteva
lo da zimi budu u kuama posle pola jedanaest uvee.
Kao to je E. P. Tompson istakao, disciplinovani
rad bio je redovan rad koji se obavlja tano na vreme.
Podrazumevao je da se na posao dolazi svakoga dana,
da se s radom poinje ba kad treba i da se pauze prave
taman onda kada je i koliko je propisano. Poslodavci
su vodili dugotrajnu borbu protiv vrsto ukorenjene
tradicije odsustvovanja sa posla, kao za Dan svih Svetih
ili ponedeljkom, ak i utorkom, da bi se radnici opora
vili od pijanenja vikendima. Vreme je postalo bojno
polje; neki beskrupulozni poslodavci satove su podea
vali tako da radnike zavaraju da dou ranije na posao a
odu kasnije. Pria se i da su satovi oduzimani radnicima
da ovi ne bi mogli da dovode u pitanje nadzor radnog
vremena koji su sprovodili poslodavci. Znaajno je to se
vlasnitvo nad asovnicima iri u isto vreme kad i indu
strijska revolucija, a krajem 18. veka vlada je pokuala
da oporezuje vlasnike zidnih i depnih satova.
Industrijski kapitalizam nije samo stvorio rad, ve i
slobodno vreme u modernom smislu te rei. Moda

20
 ta je kapitalizam?

to deluje iznenaujue, budui da su prve gazde u

industriji pamuka elele da njihove maine rade to je
due mogue i terali svoje radnike da veoma mnogo
rade. Meutim, time to su zahtevali da se tokom rad
nog vremena radi neprekidno i to su ukinuli neradnu
aktivnost, dokolicu, na radnom mestu, poslodavci su
odvojili slobodno vreme od rada. Neki su to uinili
sasvim izriito smislili su posebno vreme za praznike,
kada su fabrike bile zatvorene, zato to je to bilo bolje
nego prekidati rad leernim odsustvovanjem po volji.
Slobodno vreme, dokolica, kao posebno vreme kada
se ne radi, bilo u vreme praznika, vikenda ili veeri, bilo
je rezultat disciplinovanog i obaveznog radnog vreme
na koje je stvorila kapitalistika proizvodnja. Radnici
su zatim poeleli da imaju vie slobodnog vremena,
pa je zahvaljujui kampanjama sindikata povean broj
slobodnih dana, to je prvo poelo u industriji pamuka,
da bi najzad bili doneti novi zakoni kojima je ogranien
broj radnih sati i radnicima dato pravo na odmor.
Slobodno vreme bilo je kreacija kapitalizma i u
jednom drugom smislu, u smislu komercijalizovanja
slobodnog vremena. Ono vie nije znailo uestvova
nje u tradicionalnim sportovima i bavljenje hobijima.
Radnici su poeli da plaaju za slobodne aktivnosti
koje su organizovala kapitalistika preduzea. Nove
eleznike kompanije obezbeivale su jeftine karte
za izlete, te su tako radnici u pamunoj industriji u
Lankairu mogli da odu na jednodnevni izlet u Blek
pul. Tomas Kuk je 1841. godine organizovao prvi izlet
vozom od Lestera do Lafboroa na sastanak trezvenjaka,

21
 Kapitalizam

pokreta za ogranienje upotrebe alkoholnih pia. Sada

je bilo mogue da mnotvo ljudi putuje i gleda sportske
utakmice, naroito fudbal i trke konja, gde bi im se
ulaz naplaivao. Teko da se moe preuveliati znaaj
ove kapitalistike kreacije, jer su se pojavljivale sasvim
nove industrije kako bi iskoriavale i razvijale trite
slobodnog vremena koje e postati ogroman izvor zah
teva potroaa, zaposlenja i profita.
Kapitalistika proizvodnja preobrazila je ivot ljudi
tokom njihovog radnog i slobodnog vremena. Investi
ranje kapitala u oekivanju profita pokrenulo je indu
strijsku revoluciju a ubrzani tehniki napredak naglo
je poveao produktivnost. Opet, maine nisu mogle
da rade same; ono to je bilo presudno za stvaranje
profita jeste radna snaga koja se plaa. Plate su bile
glavni troak poslodavca, te su postale okosnica suko
ba izmeu vlasnika kapitala i, kako je to rekao Karl
Marks, onih koji su posedovali samo svoju radnu
snagu, kapacitet da zarauju novac svojim fizikim
radom. Radnici su bili koncentrisani u fabrikama i
radionicama, gde su morali bez prekida i disciplino
vano da rade pod budnim pogledom nadzornika, ali
sada su imali i mogunost da se kolektivno organizuju
u sindikate. Neradne aktivnosti bile su proterane iz
radnog vremena u slobodno vreme, pa je tako sva
kodnevni ivot sada bio strogo podeljen na posao i
dokolicu. No, plaeni rad znaio je i to da su radnici
imali novac za troenje tokom svog slobodnog vreme
na. Komercijalizacija slobodnog vremena stvorila je

22
 ta je kapitalizam?

nove industrije koje su povratno uticale na ekspanziju

kapitalistike proizvodnje.

Finansijski kapitalizam

U etvrtak, dvadeset treeg februara 1995. godine, Nik

Lison, rukovodilac Bering sekjuritis u Singapuru gledao
je kako Nikei, indeks japanske berze, pada 330 poena.
U tom jednom danu, Berings je izgubio143 miliona
funti na poslovima koje je Lison bio ugovorio, premda
je on jedini znao ta se sad deava. Ovi gubici doli su
povrh onih od otprilike 470 miliona funti koje je Lison
krio od svojih efova. Shvatio je da je sve razotkriveno,
te je zajedno sa svojom enom pobegao u skrovite na
severnoj obali Bornea. U meuvremenu su rukovodi
oci Beringsa, zbunjeni velikim sumama novca koje su
nestale u Singapuru, oajniki pokuavali da ga pro
nau. Sledeeg jutra bilo je jasno da je Bering braders,
najstarija trgovaka banka u Londonu, pretrpela toliko
ogromne gubitke da je, zapravo, bankrotirala. Lison je
pokuao da se nekako vrati u Englesku, ali je uhapen
u Frankfurtu, poto je bio proteran iz Singapura zbog
krenja singapurskih finansijskih propisa i osuen je
na kaznu zatvora u trajanju od est i po godina.
Lison je trgovao derivatima. To su sloeni finan
sijski instrumenti ija se vrednost izvodi iz vredno
sti neeg drugog, neeg kao to su akcije, obveznice,
valuta ili pak robe kao to je nafta ili kafa. Fjuersi, na

23
 Kapitalizam

primer, jesu ugovori za kupovinu akcija, obveznica,

valuta ili robe po njihovoj trenutnoj ceni u nekom tre
nutku u budunosti. Ako mislite da e cena akcije rasti,
moete kupiti fjuer na rok od tri meseca za tu akciju.
Kada isteknu tri meseca, dobijate akcije po izvornoj
ceni i pravite profit prodajui ih po vioj ceni od one
koja je sada vladajua cena. Takoe, moete da kupite
opcije, koje vas ne obavezuju na budui posao ve vam
doputaju da kasnije odluite elite li da se upustite u
to ili ne elite.
Kupovina fjuersa moe da odigra vrlo vanu ulogu,
jer omoguuje smanjenje neizvesnosti, a time i rizika.
Ako je cena kukuruza visoka, ali je etva jo daleko,
poljoprivrednik moe da dogovori fiksnu cenu utana
ujui sa trgovcem da mu kukuruz proda po toj ceni u
periodu od tri meseca. Fjuersi, meutim, takoe mogu
da se kupuju iz isto pekulativnih razloga da bi se
zaradio novac na osnovu kretanja cena. Finansijski
fjuersi te vrste, kojima je Lison trgovao, bili su manje
ili vie kockanje na osnovu ravije ili bolje obavete
nosti, kockanje na budua kretanja cena. To je ono to
je Suzan Strejnd nazvala kazino kapitalizam.
Novac je mogao da se zaradi i na osnovu arbitra
e, gde su se iskoriavale male razlike u ceni, koje su
se iz tehnikih razloga pojavljivale izmeu trita. Ako
moete da uoite ove razlike, hitro izraunate koliko
vrede, te velikom brzinom prebacite znatne sume nov
ca. Na ovaj nain moete da doete do visokih profi
ta. Lison je otkrio da moe da iskoristi male razlike,
koje traju manje od minute, izmeu cena fjuersa na

24
 ta je kapitalizam?

berzama Osake i Singapura. Ovakve operacije mogle

su da se izvedu uz malo rizika, poto se oekivani pro
fit odmah dobijao iz postojee, makar i kratkotrajne,
razlike u ceni.
Zato je onda sve polo toliko naopako po Lisona?
Krenulo je nizbrdo kada je otvorio posebni konto br.
88888, navodno da bi se pozabavio bezazlenim poslo
vima i grekama u raunovodstvu. To je bilo mesto
gde je krio svoje gubitke, a uz to je pronaao nain da
sakrije deficite nagomilane krajem meseca tako to je
nagovorio administrativnu kancelariju u Singapuru
da vri privremene, mada nelegalne transfere novca, na
razliite raune. I ova i druge manipulacije prevarile su
revizore koji je trebalo da otkriju ta se deava.
Postojanje konta broj 88888 omoguilo je Lisonu
da se kocka s Beringsovim novcem. Znao je kako da
izgradi reputaciju uputajui se u rizike i agresivnim
trgovanjem na tritima fjuersa, poto se svaki gubitak
mogao prikriti. Gubici su mogli da budu pokriveni
kasnijim trgovinama, te je u jednom trenutku bio na
korak od toga da izjednai dobitke i trokove, ali da je
tada zatvorio konto br. 88888 to bi zaustavilo operaciju
koja ga je nainila trgovakom zvezdom Beringsa. Na
kraju su njegovi gubici ponovo porasli i nagomilali se
do take kada ih vie nije bilo mogue prikrivati jed
nostavnim prebacivanjem novca naokolo.
U tom trenutku je uleteo u prodaju opcija koje su
mu, za razliku of fjuersa, omoguavale da odmah
podigne novac te pokrije mesene nedostatke na kontu
br. 88888. Lison se naveliko kockao na budua kretanja

25
 Kapitalizam

cena, a tokijska berza krenula je pogrenim smerom.

Kako su se njegovi gubici uveavali, tako je on podizao
uloge prodajui sve vie opcija i sve riziitijih opcija,
navodno u ime mitskog klijenta po imenu Filip. Kada
je Nikei, japanski indeks berze, pao posle zemljotresa u
Kobeu, Lisonovi gubici bili su toliko veliki da je poku
ao sam-samcat da podigne cene na tritu kupovinom
velikog broja fjuersa. Pritisak je bio prejak te je trite
palo. Do tada su gubici i dugovi koje je napravio bili
vei od ukupnog kapitala Beringsa.
Zato je Berings dozvolio da se sve ovo desi? To je
bila trgovaka banka koja je 1984. godine ula u bro
kerski posao sa akcijama i stvorila Berings sekjuritis.
Bio je to uspean potez, tako da su do 1989. godine
poslovi, preteno sa japanskim akcijama, Beringsu
donosili polovinu njegovog profita. Bering sekjuritis
se zatim prebacio na sve pomodniju delatnost trgovine
derivatima, izvedenim hartijama od vrednosti. Berings
je 1993. godine svoj kapital spojio sa kapitalom Bering
sekjuritisa, te tim potezom kobno uklonio odbram
beni zid koji je titio ovu banku od moguih gubitaka
njenog odseka za hartije od vrednosti. To je bio izuzet
no opasan korak, budui da vii menaderi Beringsa
nisu ba dobro razumeli novu igru u koju su se upu
stili, a uz to nije bilo postavljeno pravo, odgovarajue
rukovodstvo za takvu vrstu posla i finansijske kontrole
bile su vrlo slabane. Prevara je stalno prisutna u ovom
finansijski vrlo sloenom svetu, a Berings je prekrio
zlatno pravilo dozvolivi Lisonu da bude i trgovac i
menader singapurske administrativne kancelarije

26
 ta je kapitalizam?

koja je proveravala trgovake poslove i usklaivala

poslovne knjige.
Lison je oito bio veoma uspean diler koji je Berin-
gsu donosio velike profite, te ga je Berings bezrezervno
podrao. Ironija je u tome to su njegovi efovi, kad je
Berings propao, upravo bili odluili da ga za njegove
delatnosti iz 1994. godine nagrade bonusom od eti
risto pedeset hiljada funti. Dok su Lisonove poslovne
operacije crple sve vee koliine novca iz Londona i
slale Berings u potragu za zajmovima po svetu kako bi
pokrili te operacije, Lisonovi efovi su zapravo mislili
da oni finansiraju unosne poslove koje je ugovara
la njihova trgovaka zvezda. Nisu samo zamrenosti
finansijskih trita i izuzetno slaba finansijska kontrola
unutar Beringsa omoguile Lisonu da toliko dugo pro
lazi s onim to je radio, ve i stalna korporativna glad
za sve veim profitima.

ta je dakle kapitalizam?

Prouili smo tri sasvim razliita primera kapitalizma.

Raznolike poslovne delatnosti ukljuene u kapitali
zam toliko se meusobno razlikuju koliko je to samo
mogue, ali sve one podrazumevaju investiranje novca
da bi se stvorio profit, to je sutinska odlika kapita
lizma. Ono to je bitno nije priroda same delatnosti,
ve mogunost da se od te delatnosti napravi profit. I
zaista, kapitalistikom drutvu svojstveno je da gotovo
sve ekonomske delatnosti koje se odvijaju u njemu jesu

27
 Kapitalizam

podstaknute mogunou da se od kapitala uloenog

u te delatnosti doe do profita.
Kapital je novac koji je uloen da bi se dobilo vie
novca. Samim tim, re kapital esto se koristi kada
se govori o novcu koji je dostupan za investiranje ili,
zapravo, o bilo kojoj imovini raspoloivoj da se odmah
pretvori u novac za ulaganje. Otud se o kui koju neka
osoba poseduje obino govori kao o njenom kapitalu,
jer moe da se pretvori u kapital bilo prodajom bilo
izdavanjem. Mnogi mali poslovni poduhvati zaista i
jesu organizovani na ovaj nain. No, pretvoriti imovi
nu u kapital mogue je samo ako je vlasnitvo nad imo
vinom jasno utvreno, ako se vrednost imovine moe
tano proceniti, pravo na vlasnitvo moe preneti i ako
postoji trite za tu imovinu. Osobena odlika razvoja
kapitalistikih drutava jeste: pojavljivanje institucija
koje omoguavaju pretvaranje imovina svih vrsta u
kapital. Hernando de Soto uverljivo je obrazlagao da
odsustvo tih institucija, pre svega funkcionalnih siste
ma vlasnikog prava, jeste ono to osujeuje pojavu
lokalnog kapitalizma u zemljama treeg sveta. Tvrdi
da zbog toga preduzetnici ne mogu prodati niti pro
duktivno iskoristiti ogromnu koliinu vrednosti koja
je zatoena u imovini.
Kapitalisti su postojali pre pravog kapitalizma. Jo
od najranijih vremena trgovci su zaraivali novac inve
stiranjem u dobra koja su prodavali uz profit. Kao
to smo videli na primeru Istonoindijske kompanije,
takav merkantilni, trgovaki, kapitalizam mogao je
da bude izuzetno organizovan i veoma unosan, ali

28
 ta je kapitalizam?

ta delatnost je obuhvatala samo mali deo ekonomije.

Sredstva za ivot veine ljudi nisu poticala od ekonom
skih aktivnosti finansiranih ulaganjem kapitala. U pra
vom kapitalizmu, itava ekonomija postaje zavisna od
investiranja kapitala, a do toga dolazi kada se na ovaj
nain ne finansira samo trgovina ve i proizvodnja.
Kapitalistika proizvodnja se zasniva na plaenoj
radnoj snazi. Jasna linija podele i sukoba pojavljuje se
izmeu vlasnika kapitala, koji poseduju ono to Karl
Marks naziva sredstvima proizvodnje i onih koji
prodaju svoj rad u zamenu za nadnicu. Sredstva proi
zvodnje jesu mesto na kojem se radi, maine i sirovine,
a njih u prekapitalistikim drutvima nije posedovao
vlasnik kapitala ve zanatlija koji je izraivao proizvo
de. Nadnica (ili plata) jeste cena koju poslodavac plaa
radniku za njegov rad. Ba kao to e kapitalista inve
stirati novac u bilo koju delatnost koja donosi profit,
tako radnik moe da nae posao u bilo kojoj delatnosti
gde e mu njegov rad biti plaen.
U kapitalistikom drutvu i kapital i rad imaju tu
osobinu da su apstraktni i izdvojeni, jer su i jedan i
drugi odvojeni od konkretnih ekonomskih aktivnosti,
te stoga, u naelu, mogu da se preusmere na bilo koju
aktivnost za koju dobijaju odgovarajuu naknadu. U
stvarnom ivotu ova pokretljivost je ograniena posto
jeim vetinama i iskustvom, kako vlasnika kapitala
tako i radnika, te odnosima i vezama koje su usposta
vili. I pored svega, potencijalna pokretljivost kapitala
i rada jeste jedna od odlika koja kapitalistikim dru
tvima daje karakteristinu dinamiku.

29