Modul: Ekonomske promene

15. Trgovina
Trgovina predstavlja prenos vlasnitva nad dobrima ili pruanje usluga od strane jedne osobe ili
subjekta drugoj osobi ili subjektu. Trgovina se obavlja na tritu, a prethodila joj je trampa kao direktna
razmena dobara ili usluga.
Mi emo se ovde baviti razvojem trgovine kroz istoriju, od najstarijih vremena do savremenog
doba.
Trgovina u praistoriji: U vreme kada nije jo bio izmiljen novac, dobra ili usluge direktno su se
razmenjivale. To se naziva trampa. ovek, koji je razvio sposobnost da komunicira sa drugim ljudima,
poeo je da razmenjuje ono to je posedovao za neto to mu je bilo potrebno, a nalazilo se u posedu
neke druge osobe ili zajednice. S razvojem ljudskih zajednica i uspostavljanjem saobraajnih veza meu
njima razvija se i trgovina na daljinu . Pronalazak predmeta ili materijala, prilikom arheolokih
iskopavanja, koji su nekarakteristini za to podruje, svedoi nam o postojanju razmene robe izmeu
udaljenih krajeva sveta. Postoje dokazi da se trgovalo vulkanskim staklom i kremenom jo u kamenom
dobu. Materijalima koritenim za pravljanje nakita trgovalo se sa Egiptom jo od 3.000 pne. Sumerci i
Mesopotamci su trgovali sa narodima Doline Inda (Harapanska civilizacija). Feniani su bili veti
moreplovci koji su svojim brodovima u potrazi za kalajem stizali do Britanije (koristili su ga za dobijanje
bronze), koji su pri tom osnivali svoje kolonije irom Mediterana. Od vremena procvata Grke civilizavcije
pa preko doba Starog rima, sa Dalekog istoka, iz Indije i Kine, dovoze se skupoceni zaini. Trgovaki
putevi u doba Starog Rima bili su bezbedni a trgovina je cvetala jer su gusari bili fiziki uniteni a
gusarenje tokom nekoliko vekova onemogueno. Kopnene puteve su nadzirale rimske legije.

Srednji vek koji je u Zapadnu Evropu doao na krilima varvarske najezde u 5. veku, oznaio je
nazadovanje Zapadne Evrope i propast trgovine. Trgovina na istoku nastavila je da cveta. Obavljala se
izmeu brojnih drava Bliskog istoka, Severne Afrike, Indije, Kine i Jugoistone Azije. Centralna Azija bila
je trgovaki centar sveta. Tuda je prolazio uveni put svile kojim su karavani dovozili svilu ali i ostale
proizvode dalekog istoka u basen Mediterana. Od 8. do 11. veka Vikinzi i Varjazi iz Skandinavije krstare
svojim brodovima, prvi du obala Evrope sve do Mediterana, drugi velikim ruskim rekama do Crnog
Mora. Oni nisu bili samo neustraivi moreplovci i pljakai ve su se bavili i trgovinom. Izmeu 13. i 17.
veka nad trgovinom na severu Evrope i na Baltiku monopol su imali gradovi Hanzeatske lige (udruenje
trgovakih gradova i njihovih trgovakih udruenja-gildi u severnonemakim zemljama).
Portugalci su prvi Evropljani koji su doprli do Indije pomorskim putem. Vasko da Gama je 1498.
stigao da Kalkute, nakon to je uspeno oplovio Rt Dobre Nade (to Bartolomeu Diasu nije polo za
rukom) na jugu Afrike. Do tada su dotok zaina u Evropu kontrolisale muslimanske zemlje, pre svih
Egipat. Potraga za zainima je direktno uticala na otpoinjanje Doba velikih geografskih otkria. Pojedini
zaini vredeli su koliko i samo zlato.
Sedamnaest provincija Nizozemske bile su centri slobodne trgovine u 17. veku. Prva berza na
svetu u kojoj se trgovina obavljala bez ikakvih ogranienja otvorena je u kui porodice Bursa u
Antverpenu (dananja Belgija). Portugalci u 16. veku, Nizozemci u 17. i Britanci u 18. veku, dominirali su
svetskom trgovinom. panska imperija uspostavila je svoje trgovake rute kojima je iz kolonija u Novom
Svetu u Evropu dopremala dragocene metale ali ne iskljuivo njih.
Skup ekonomskih ideja koje su dominirale Evropom izmeu 16. i 18. veka naziva se
merkantilizam. Ovu ekonomsku teoriju zastupao je an Batist Kolber, ministar finansija Luja XIV. Osnovna
ideja merkantilizma bila je da je zemlja bogata onoliko koliko novca ima u kasi te su drave koje su se
drale ovakve politike preduzimale sve kako bi do novca dole. Zemlja bi trebalo da podstie izvoz a da
destimulie uvoz. Sa stranim zemljama treba sklapati ugovore o povlaenom poloaju u trgovini, carine
bi trebalo da budu visoke na uvoz finalnih proizvoda a niske na uvoz sirovina. Treba uvesti uvozne kvote
za strane proizvode, manipulisati kursom stranog novca. Zemlja treba da postigne ekonomsku
samodovoljnost, da podstie domau proizvodnju, poljoprivreda da obezbedi dovoljno hrane za
prehranu stanovnitva, mornarica da obezbedi inostrana trita, kolonije da obezbede jeftine sirovine, a
stanovnitvo da bude brojno kako bi se naseljavale kolonije i uveavala radna snaga kod kue.
Merkantilizam se, da uprostimo stvar, svodi na politiku da jednom ne svane dok drugom ne
smrkne. Napredak se iskljuivo obezbeuje na tuu tetu.Dejvid Hjum osporavao je merkantilizam
govorei da gomilanje novca u jednoj zemlji dovodi do porasta cena (inflacije). Adam Smit u knjizi
Bogatstvo naroda (1776) pokazuje da je trgovina i ekonomska kooperacija, aktivnost koja svima donosi
dobitak. Dokazao je da podela rada dovodi do poveanja efikasnosti proizvodnje. Zastupao je ideju
slobodne trgovine, bez uplitanja drave. Sve je trebalo prepustiti tritu. Zadatak drave je bio samo da
stvori povoljni ambijent.
Mera kojom su najrazvijenije zemlje sveta uvale svoj monopol na svetskom tritu bila je
politika protekcionizma. To znai da bi zemlja koja praktikuje ovakvu politiku (to su radile sve
najrazvijenije zemlje sveta: Francuska, Velika Britanija, Nemaka ali i Austro-Ugarska u svojim odnosima
sa Srbijom koju je elela da uini kolonijom ili u najboljem sluaju protektoratom) uvela zatitne visoke
carine na uvoz strane robe, dok bi se koristila raznim vidovima pritiska (pretnjama a neretko i vojnom
intervencijom) na nerazvijenu zemlju da odri niske carine koje pogoduju izvozu ove razvijene zemlje.
Tako su nerazvijene zemlje ostajale samo sirovinske baze i trita na koje veliki plasiraju svoju robu.
Sopstvena proizvodnja ne bi mogla da konkurie ni konanom cenom sopstvenih proizvoda onim
proizvodima najrazvijenijih. Roba proizvedena u milion primeraka jeftinija je od iste robe domae
proizvodnje proizvedene u stotinu primeraka.

Ovakva sebina politika je izmeu ostalog dovodila do sukoba izmeu drava koje su pribegavale
protekcionizmu i teile ka irenju svojih kolonijalnih imperija. Krajni rezultat politike imperijalizma koji
svoje osnove ima i u merkantilizmu bio je Prvi svetski rat u kome je poginulo oko 17.000.000 a ranjeno
oko 20.000.000 ljudi. I posle Prvog svetskog rata kada je 1929. dolo do Velike ekonomske krize mnoge
zemlje su pribegle zatitnim carinama kao sredstvu spasa svoje ekonomije. Pred kraj Drugog svetskog
rata sporazumom u Breton Vudsu (1944) postavljene su osnove za slobodnu trgovinu kontrolisanu jedino
od strane meunarodnih institucija (Svetka Banka i MMF). Dolo je do liberalizacije trgovine, ali ne i do
spreavanja izbijanja novih ekonomskih kriza tokom druge polovine 20. veka. Poslednja jo uvek traje te
prirodno nismo u stanju da joj sagledamo posledice.