MIŠLJENJE

METAKOGNICIJA
SAMOREGULISANO
UČENJE
 Nakon ovog časa moći ćete da:

▷
▷
▷
Definišete mišljenje.
Definišete metakogniciju. “
Navedete po čemu se metakognicija razlikuje od ostalih formi
mišljenja.
▷ Navedete značaj metakognicije u rešavanju problema.
▷ Obrazložite značaj kognitivnih i metakognitivnih strategija za
samoregulisano učenje.
▷ Uočite neke od principa samoregulacije u sopstvenom učenju.
▷ Primenite neke od principa samoregulisanog učenja dok se
pripremate za predstojeći kolokvijum.

2
MIŠLJENJE

3
MIŠLJENJE

▷ Kako biste definisali mišljenje?

4
 MIŠLJENJE JE:

• Složen kognitivni proces upotrebe

informacija sa određenim ciljem.
• Proces uviđanja ili shvatanja odnosa, veza.

5
MIŠLJENJE JE

• Simbolička aktivnost (onaj ko misli ne

ostaje na nivou neposrednih čulnih
utisaka, niti na nivou predstava, ali ni na
nivou izolovanih pojmova i reči).
• Saznanja koja se otkrivaju mišljenjem
nikada nisu neposredno data – do njih se
dolazi uviđanjem.
• Oblik adaptivnog ponašanja.

6
MIŠLJENJE:
▷ Predstave ili reprezentacije – informacije koje
mišljenje koristi.

▷ Analoške predstave – postoji neka vrsta direktne

ili očigledne povezanosti sa objektom koji
reprezentuju.
▷ Primer?

▷ Simboličke predstave – arbitrarno ustanovljena

veza sa objektom.
▷ Primer?
7
 VRSTE MIŠLJENJA (1)
Mišljenje je moguće klasifikovati na nekoliko načina.

Apstraktno vs. Konkretno

▷ Konkretno – obuhvata misaone procese u kojima se onaj ko
rešava problem koristi pretežno konkretnim elementima neke
situacije (opažajima i predstavama).Perceptivno, situaciono
mišljenje.
▷ Apstraktno – kod ovog oblika mišljenja, kao osnovna sredstva za
rešavanje problema koriste se simboli. Elementi kojima se rešava
problem nisu dati u opažajnom polju, a ni u obliku konkretnih
predstava.

▷ Primeri?

8
 VRSTE MIŠLJENJA (2)

▷ Konvergentno (realističko) vs. Divergentno

▷ Induktivno vs. Deduktivno

▷ Navedite primer obrazovne situacije u kojoj ste

vi, kao učenik, koristili divergentno mišljenje?

9
 Pogled unapred...U vašoj učionici

▷ Navedite primer konkretne

situacije:

▷ kada možete kod učenika

podsticati divergentno
mišljenje?
▷ konvergentno?
▷ deduktivno?
▷ ...

10
MIŠLJENJE I REŠAVANJE
PROBLEMA
▷ Rešavanje problema - smatra se
najsloženijim kognitivnim
procesom.
▷ Koji procesi mogu prethoditi
rešavanju problema?

11
 PROCES MIŠLJENJA U
TOKU REŠAVANJA
PROBLEMA

Definisanje Rešenje
Otkrivanje Provera
problema problema
problema tačnosti
(direkcija) (“aha
rešenja
doživljaj”)

Uglavnom kod
naučnih
istraživanja

12
JOŠ PAR REČI O ZNAČAJU
OTKRIVANJA PROBLEMA...

▷ Sklonost i sposobnost za pronalaženje

izazovnih problema razlikovala je
ostvarene umetnike od njihovih vršnjaka
(Gecels i Čiksentmihalji).

13
METAKOGNICIJA

14
Pitanje za vas:

▷ Upoznali smo se sa značenjem

reči kognicija i sa tim koji
kognitivni procesi postoje...
▷ Možete li na osnovu toga
pretpostaviti šta može biti
metakognicija?

15
 METAKOGNICIJA
▷ Najopštija definicija: Sposobnost
mišljenja o mišljenju;
▷ Upravljanje sopstvenom misaonom
delatnošću tokom rešavanja nekog
problema.

Kognicija višeg reda.

Osim što smo sposobni da mislimo dok

rešavamo neki problem, sposobni smo da
pralelno mislimo i o našem mišljenju.

Vodilo novom razumevanju učenja i

podučavanja. 16
 Imajte u vidu

Metakognicija nije stadijum u razvoju, niti neka

latentna sposobnost, već proces koji prati naše
kognitivno funkcionisanje, nadzire ga,
koriguje i vodi rešenju zadatka pred kojim se
osoba nalazi. Ipak, to ne znači da se ona ne
razvija, niti da postoji od najranijeg detinjstva
(Jerković i Zotović, 2017).

17
 METAKOGNICIJA obuhvata
Znanje o tome kako mislimo svest o sopstvenom (ili
uopšte, ljudskom) kognitivnom funkcionisanju, o
njegovim karakteristikama, moćima i ograničenjima.
Uključuje i moguće zablude!

Subjektivne doživljaje (metakogntivna iskustva)

Osećanja u vezi sa zadatkom koji je pred nama. Npr.brige oko
uspešnosti učenja, utisak greške, osećaj da nam je nešto “na vrh
jezika” itd.

Strategije praćenja i upravljanja sopstvenom

kognicijom i ponašanjem
(metakognitivne odluke o tome na šta treba paziti, u kom pravcu
tražiti rešenje, kako proveriti ili dokazati ...)

18
PO ČEMU SE METAKOGNICIJA
RAZLIKUJE OD DRUGIH FORMI
MIŠLJENJA?

▷ Izvor metakognitivne misli nije u

spoljašnjoj realnosti individue!
▷ Metakognitivna misao je blisko
povezana sa unutrašnjom
mentalnom realinošću.

19
 METAKOGNICIJA

▷ Oslanjajući se na teoriju Vigotskog, istraživači su

zaključili da metakognicija nastaje prelaskom sa
spoljašnje na unutrašnju regulaciju putem
socijalne interakcije u ZNR.

▷ Kako ovo tumačite?

▷ Odrasli na sebe preuzima funkciju planiranja
celokupnog procesa komunikacije i funkcije
kratkoročnog i dugoročnog pamćenja, da bi
vremenom sve ove uloge postepeno prenosio na
dete.
20
4 glavne interpretacije osnovnog mehanizma
u ZNR
Građevinska metafora (Vud)
Odrasli privremeno preuzimaju
obavljanje delova zadatka koje dete nije
kadro da obavi. Kada dete reši jedan
zadatak, kontrola za sledeći postaje
blaža.
Nova vodeća aktivnost (Kol)
Cilj aktivnosti koji je postavio odrasli
ugrađuje se u dečiju aktivnost tako da
ga ona dožive kao svoj.
Šegrtovanje (Rogof)
Odrasli razlažu aktivnost tako da
pojedine delove mogu prepustiti
detetu (vođena participacija).
Pregovaranje oko značenja (Verč)
Odrasli i dete polaze od različitih definicija
situacije.Tokom interakcije izgrađuje se
zajednička definicija situacije, koja je
pomeranje detetove definicije ka definicij
odraslog.
21
 OSVRT NA REČENO – METAKOGNICJA I
PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA?

▷ Metakognicija je shvaćena kao skup aktivnosti koje se

mogu usvojiti.
▷ Kako ovo tumačite iz pozicije budućih nastavnika?

▷ Učenici moraju znati kako da nadgledaju i kontrolišu

sopstveni proces učenja kako bi mogli da izaberu
najbolje strategije i metode koje će unaprediti i
značajno poboljšati kvalitet i nivo njihovog
postignuća.

22
VREME JE ZA ZADATAK!

23
 ZADATAK – AKTIVNOSTI KOJE PREDUZIMATE TOKOM UČENJA

KORAK 1 (grupna aktivnost): Delimo se u 4 grupe.

1. grupa – PRE UČENJA; Opisaćete kako ste se planirali svoje pripremanje
kolokvijuma; kakav ste plan napravili i od čega se on sastojao; na koje informacije
ste se oslanjali prilikom planiranja; kako ste se osećali (i zbog čega ste se tako
osećali), da li su neka vaša uverenja uticala na planiranje...
2. grupa – TOKOM UČENJA; Opisaćete koje informacije vam koriste da odaberete
način na koji ćete pristupiti gradivu, o čemu razmišljate dok učite, kako
poveravate da li ste nešto naučili, kako se osećate/motivišete dok pripremate
same lekcije i šta preduzimate na osnovu toga.
3. grupa – NAKON PRVOG ČITANJA; Opisaćete o čemu ste razmišljali nakon
prvog čitanja nekih lekcija, na koje informacije ste se oslanjali pri tome, kako ste
se osećali zbog toga, šta preduzimate zbog toga...
4. grupa – NAKON KOLOKVIJUMA; Navedite kako ćete proceniti svoju uspešnost
na klokvijumu, kako na vas može uticati poznavanje rezultata kolokvijuma – kako
se možete osećati, hoće li to dovesti do nekih promena u vašem pristupu učenju
ovog predmeta, viđenju predmeta/nastavnika, kako može uticati na pripremu za
ispit...
Imate 10 minuta!

24
 ZADATAK – AKTIVNOSTI KOJE
PREDUZIMATE TOKOM UČENJA

KORAK 2: Svaka od grupa deli se na četiri

dela.
▷ U novoformiranim grupama, prodiskutujte
međusobno i pokušajte da objedinite ono o
čemu ste pričali u svojim grupama.
▷ Razmislite da li se neke od navedenih
aktivnosti mogu dopuniti, da li se neke
preklapaju...

Imate 15 minuta!

25
 ZADATAK – AKTIVNOSTI KOJE
PREDUZIMATE TOKOM UČENJA

KORAK 3: Vreme je za čitanje i diskusiju!

26
SAMOREGULISANO
UČENJE

27
 SAMOREGULISANO
UČENJE

▷ Samoregulacija se može definisati kao

namerno planiranje i praćenje
kognitivnih i afektivnih procesa
uključenih u uspešno izvršavanje
akademskih zadataka.
▷ Kognitivne i metakognitivne strategije
obezbeđuju građu za konstruisanje znanja
u procesu učenja, a motivacija obezbeđuje
energiju za angažovanje u učenju.

28
 SAMOREGULISANO
UČENJE
Karakteristike koje pogoduju Karakteristike koje ukazuju na
samoregulaciji slabu samoregulaciju

Doživljaj efikasnosti Impulsivnost

Inicijativa Niski akademski ciljevi

Inventivnost Slaba efikasnost

Upornost Disfunkcionalni stil atribucije

Upravljanje vremenom Slaba kontrola

Metakognitivna svesnost Izbegavanje izvršavanja zadatka

Efikasno korišćenje strategija

29
FAZE PROCESA REGULACIJE -
PLANIRANJE
▷ Postavljanje željenih ciljeva ili specifičnih zadataka,
aktiviranje prethodnog znanja o gradivu i
metakognitivnog znanja – kognitivna oblast.
▷ Aktiviranje motivacionih uverenja (samoefikasnost,
ciljevi, vrednost koja se daje zadatku, lično
interesovanje, verovanja o prirodi znanja i učenja) i
emocija – motivaciono/afektivna oblast.
▷ Planiranje vremena i napora za izvršavanje
zadataka – bihejvioralna oblast.
▷ Aktiviranje opažanja koja se odnose na zadatke i
nastavni kontekst – kontekstualna oblast.

30
PLANIRANJE
▷ Ilustracije značaja uverenja
▷ Ko će bolje planirati – onaj učenik koji smatra da je ono što
se uči vredno i korisno ili onaj koji mu ne vidi smisao?
▷ Na koji način će se razlikovati planiranje učenja dva
učenika, od kojih jedan veruje da se znanje stiče
odjednom, “iz prve”, dok drugi smatra da je reč o dugom
procesu?
▷ Na koji način će se razlikovati planiranje učenja dva
učenika, od kojih jedan veruje da je inteligencija
nepromenljiva, dok drugi smatra da se može povećati?

31
FAZE PROCESA REGULACIJE -
PRAĆENJE
▷ Svest da nam nešto nije jasno, da prebrzo čitamo,
postavljanje pitanja samom sebi – kognitivna
oblast.
▷ Osećanje (ne)kompetentnosti, vrednovanje zadatka
– motivaciono/afektivna oblast.
▷ Ulaganje više vremena ili napora, traženje pomoći
– bihejvioralna oblast.
▷ Razmatranje načina evaluacije, praćenje ponašanje
nastavnika – kontekstualna oblast.

32
FAZE PROCESA REGULACIJE -
KONTROLA

▷ Na osnovu rezultata ostvarenih u prethodnoj fazi,

donošenje odluke o promeni i izbor novih
kognitivnih i metakognitivnih strategija, motivacionih
i strategija emocionalne kontrole, kao i strategija
koje se odnose na regulaciju vremena i napora i
konteksta.

▷ Važno je učiti učenike da stalno nadgledaju

svoje kognitivne procese i menjaju pristup ako
se prvi učini neefikasnim!

33
FAZE PROCESA REGULACIJE -
EVALUACIJA

▷ Procena izvršenja zadatka, u poređenju sa

prethodno postavljenim kriterijumom (koji
je postavio sâm učenik ili nastavnik);
▷ atribucije uzroka uspeha ili neuspeha;
▷ afektivne reakcije na rezultate, kao
posledica atribucija;
▷ odluke o budućim aktivnostima;
▷ opšte procene zadatka i okruženja.

34
FAZE PROCESA REGULACIJE (još jednom
razmatrane)

PLANIRANJE

EVALUACIJA PRAĆENJE

KONTROLA

35
 Imajte u vidu

oNavedene faze predstavljaju opšti redosled koraka u

izvršavanju zadataka, ali one nisu hijerarhijski ni linearno
strukturirane.
oFaze mogu nastupiti simultano i dinamički!
oNe uključuju svi akademski zadaci samoregulaciju
ekplicitno! Zadatak se može izvršavati manje-više
automatski u zavisnosti od prethodnih iskustava učenika
sa istim ili sličnim zadacima i specifičnim situacijama
učenja. 36
IMPLIKACIJE ZA NASTAVU

▷ Učenje nije događaj, već trajni proces, koji zahteva

planiranje, praćenje i modifikovanje – primerom
pokazati učenicima.
▷ Dati uvremenjenu i specifičnu povratnu informaciju!
▷ Podržavati samoinicirana istraživanja samih
učenika, pružiti mogućnost izbora.
▷ Putem periodičnih procena, ukazati na nesklad
između trenutnog i željenog nivoa ostvarenih
ishoda učenja.
▷ ...

37
KRATAK OSTVRT...
(ne morate naglas)

▷ Koje od principa samoregulacije ste uočili u

sopstvenom učenju?
▷ Hoćete li nešto od pomenutog primeniti dok se
budete pripremali kolokvijum? (U kojim
aktivnostima ćete se angažovati?)
▷ A nakon kolokvijuma?

38
HVALA NA
PAŽNJI!
Pitanja, dileme?

39