Silabus http://www.f.bg.ac.rs/filozofija/silabusi?

IDK=2263
Deo literature koji je skeniran https://sites.google.com/view/teorijasaznanja2/literatura?
authuser=0

Pitanja, sugestije, nedoumice zorkinmail@gmail.com

Eksternalizam
Važno
Internalistički regres - od saznajnog subjekta se zahteva da zna da zna, odnosno ne
zahteva se samo uvid u razloge kojima pravda svoja verovanja već i to da mora da zna
da li su ti razlozi adekvatni, da li zaista opravdavaju njegovo verovanje. Subjekat mora
imati kognitivni uvid u sve faktore koji njegovo verovanje čine opravdanim, jer uvid samo
u sadržaj razloga nije dovoljan. Zašto nije dovoljan? Primer.
Svako ko pravda svoje verovanje pozivanjem na skup razloga, smatra ih adekvatnim i
to verovanje možemo shvatiti kao verovanje višeg reda (metaverovanjem).Dakle, kada
pravdam V pozivajući se na V1,…..Vn, moram verovati na višem nivou da V1,…Vn
zaista pravdaju V. To verovanje (o logičkoj relaciji V i V1…Vn) je verovanje višeg reda
V’. Kakav je status V’?!
Eksternalisti ovo poriču.
Slučajna/neslučajna istinitost
Epistemički/metafizički smisao (Vidite Ž. Lazović, O prirodi epistemičkog opravdanja,
27-28 str, Da li je opravdanje u glavi, 29-33 str)
Eksternalisti vezu opravdanja i istine tumače kao metafizičku: verovanje je znanje onda
kada je u posebnoj vezi sa činjenicom koja ga čini istinitom.
Verovanje time svoju opravdanost duguje izvesnom objektivnom svojstvu ili
relaciji koji ne moraju biti kognitivno dostupni subjektu! Dovoljno je da uzročna
veza de facto postoji, nije neophodno da mi je ona poznata. Goldman na pr.
Kakva mora biti uzočna veza? Nije svaka uzročna veza dovoljna (devijantne uzročne
veze)… Ona mora imati epistemički relevantan karakter. U čemu se on sastoji?
1. Teorija o pouzdanosti indikacije
Drecke i Armstrong
Verovanje je opravdano onda kada je pouzdani indikator stanja stvari na koje se
odnosi. (koje ga čini istinitim)
Šta verovanje čini pouzdanim indikatorom?
Nomološka veza/statističke pravilnosti
Da li javljanje verovanja čini nomološki izvesnim ili visoko verovatnim pojavu
određenog stanja stvari?
Armstrong: saznajne moći se porede sa funkcionisanjem instrumenata (termometar)
Da li je to dovoljno? Da li su nam potrebne pretpostavke o tome kakvi su subjektovi
mentalni procesi, čulni aparat, položaj u okolini i sl? Da li možemo da se poistovetimo
sa instrumentima? Zbog čega?
Dopuna koja uključuje i svojstva subjekata! Šta će sve ući u taj skup, a zbog čega
nešto smatramo irelevantim?
2. Teorija pouzdanosti procesa
Goldman
Govorimo o uzročnoj istoriji verovanja, procesu kojim je verovanje dobijeno, ne o
uzročnoj relaciji pojedinačnog verovanja i stanja stvari na koje se odnosi.
Verovanje V je opravdano ukoliko je dobijeno pouzdanim saznajnim procesom P.
(1) Kako identifikujemo saznajne procese čiju pouzdanost procenjujemo?
(2) Kada ćemo proces nazvati pouzdanim?
Pouzdanost je svojstvo tipa procesa?! Problem opštosti - od opštosti zavisi
pouzdanost. Šta sve ulazi u proces čiju pouzdanost procenjujemo?
Apsolutna pouzdanost ili tendencija procesa da vodi češće istinitim nego pogrešnim
verovanjima?

Da li je eksternalizam prihvatljiva teorija epistemičkog opravdanja?

Neki problemi:
- Psihološka neuverljivost: instrumenti funkcionišu ili ne funkcionišu, ljudi
nasuprot tome greše i onda kada je sa njihovim saznajnim moćima sve u redu.
- Čini se da ne možemo izbeći da uključimo razloge koji su subjektivni. Zašto?
-Empirijska neadekvatnost: eksternalizam suviše uprošćava našu saznanju
aktivnost. Zbog čega?

Da li je eksternalizam normativno prihvatljiva teorija epistemičkog

opravdanja?
 Činjenička i normativna komponenta epistemičkog opravdanja- činjenička
obezbeđuje vezu verovanja i istine, normativna podrazumeva obavezu da
prihvatamo razložna, opravdana verovanja. Normativna bi trebalo da počiva na
činjeničkoj.
Sa kojom komponentom ima problem internalizam a sa kojom
eksternalizam i zbog čega? ( Da li je opravdanje u glavi, 63-64 str)

Primeri koji pokazuju da eksternalistički kriterijum opravdanja nije dovoljan i oni

koji pokazuju da nije nužan.

Verovanje V je opravdano akko zadovoljava eksternalistički uslov E.

Nije dovoljan: Kako odrediti E? Okolnosti u kojima V zadovoljava E ali subjekt nema
razloga da veruje da V ili ima razloge da veruje da V nije istinito. Primer!
Nije nužan: Zli demon se pobrinuo da naša verovanja nikada ne zadovoljavaju E. Da li
to išta menja u našem iskustvu i zašto? Da li u takvom svetu možemo da razlikujemo
pouzdane i nepouzdane saznajne moći?
Pogledati: neke mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju- relevatne alternative,
kontekstualizam, položaj epistemičkih standarda i procedura koje dele članovi jedne
zajednice. O prirodi epistemičkog opravdanja 84-93 str