1036 - Hobsbawm, Eric - Masovna Proizvodnja Tradicija - Evropa 1870-1914.

Erik Hobsbom
MASOVNA PROIZVODNJA TRADICIJA:

EVROPA, 1870-1914.
I
Kada postanemo svesni toga u kojoj meri se tradicije
izmiljaju, lako se moe otkriti da je trideset ili e
trdeset godina pre I svetskog rata postojao jedan period u
kome je njihovom nastajanju posveena posebno predana
briga. N e moe se sa sigurnou rei "vea predana briga"
nego u drugim vremenima, zato to nema naina da se naprave realistina kvantitativna p oreenj a. Pri to me, tradicije su u brojnim zemljama i za razliite svrhe stvarane sa
entuzijazmom, i to masovno proizvoenje tradicija je
predmet ovog poglavlja. Ono je bilo praktikovano i zvanino i nezvanino, prvo -moemo ga neobavezno nazvati "politikim" - prvenstveno unutar ili od strane drava i
organizovanih drutvenih ili politikih pokreta, drugo moemo ga neobavezno nazvati "drutvenim" - veinom
od strane drutvenih grupa koje nisu bile formalno organizovane kao takve, ili im ciljevi nisu bili specifino ili svesno politiki, na primer, klubovi ili bratstva, bez obzira da
li su takoe imali i politike funkcije. Ovo razlikovanje vie je pitanje konvencije nego principa. Ono je smiljeno
da privue panju na dve glavne forme stvaranja tradicije
obino
3 84
Erik
Hobsbom
u XIX veku, koje obe reflektuju duboke i brze drutvene

transformacije ovog perioda. Sasvim nove, ili stare, ali dramatino transformisane socijalne grupe, okruenja i socijalni konteksti traili su nova sredstva da obezbede ili izraze
socijalnu koheziju i identitet i da struktuiraju drutvene odnose. U isto vreme, drutvo zahvaeno promenama uinilo
je da tradicionalne forme vladanja od strane drave i drutvenih ili politikih hijerarhija budu tee ili ak neizvodljive.
Ovo je zahtevalo novi metod vladanja ili uspostavljanja veza
lojalnosti. Po prirodi stvari, dosledno izmiljanje "politike"
tradicije bilo je u veoj meri svesno i namerno, poto su ga
uglavnom preduzimale institucije koje su imale politike ciljeve u vidu. Moemo ipak odmah da primetimo i to da je
uspeh svesnog izmiljanja uglavnom bio u srazmeri sa uspehom u emitovanju programa na onim talasnim duinama
koje je publika bila spremna da prima. Jo uvek je moglo da
se desi da zvanini novi javni praznici, ceremonije, heroji i
simboli koji su upravljali armijama dravnih slubenika, koje su stalno rasle, i publikom sastavljenom od kolske dece,
koju su osvojili, ne uspeju da mobilizuju graane - dobrovoljce, ako bi im nedostajala istinski popularna rezonanca.
Nemaka imperija nije uspela u naporima da pretvori cara
Vilhelma I u opteprihvaenog osnivaa Ujedinjene Nema
ke, niti u pretvaranju njegovog roendana u istinsku nacionalnu godinjicu. (Ko se, uostalom, sada sea pokuaja da
ga zovu Vilhelm Veliki). Zvanina podrka je obezbedila da
mu se podigne trista dvadeset sedam spomenika do 1902.
godine, ali je u toku jedne godine posle Bizmarkove smrti,
1898. godine, etiri stotine sedamdeset optina odluilo
da podigne "Bizmarkov stub" 1
1
G. L. Mosse, "Caesarism, Cireuses and Movements" Journalof
ContemporaryHistory,vi, no. 2 (1971), str. 167-182; G. L. Mosse,
~Al~a~s~o~vn~a~p~ro~i~zv~o~d~n~m~~~~a~m~c~ij~a__________________ 385
Ipak, drava je povezivala i formalna i neformalna, poi drutvena izmiljanja tradicije, bar u onim zemljama u kojima je nastala potreba za tim. Posmatrano odozdo, drava je sve vie odreivala najiru pozornicu na koj oj su se odigravale glavne aktivnosti koj e su determinisale
ivote ljudi kao subjekata i graana. Svakako, ona je sve
vie odreivala, isto koliko i registrovala, njihovo postojanje kao graana (etat civil). To nije morala da bude jedina takva pozornica, ali njeno postojanje, granice i intervencije u ivotu graana, kojih je bilo sve vie - neke su
bile uobiajene a neke nove - bile su, u konanoj analizi,
odluujue. U razvijenim zemljama, "nacionalna ekonomija", odnosno njena oblast definiana teritorijom jedne drave ili manjim jedinicama unutar nje, bila je osnovna jedinica ekonomskog razvoja. Promena granica drave ili
njene unutranje politike imala je sutinske i kontinuirane
materijalne posledice po njene graane. Standardizacija
administracije i zakona unutar nje, i posebno, obrazovanje u rukama drave, transformisalo je ljude u graane
odreene zemlje: "od seljaka do Francuza", da citiram naslov knjige kao primer'. Drava je bila okvir za kolektivne
akcije graana u meri u kojoj su oni bili zvanino priznati.
Uticati ili promeniti dravnu upravu ili njenu politiku, bio
je uglavnom najvaniji cilj unutranje politike, i obian o
vek bio je u velikoj meri ovlaen da uzme uea u njoj.
litika
We Nationalisation of the Masses; Political Symholism and Mas s

Movements in Germanyfrom the Napoleonic Wars through thej''
Reich (NewYork, 1975); T.Nipperdey, "Nationalidee und Nationaldertkmal in Deutschland im 19. J ahrhunert", Historische ZeitschriftOune 1968). str. 529-585, posebno 543n, 579n.
2
Eugen Weber, Peasants into Frenchmen: The Modernisation of Rural France, 1870-1914 (Stanford, 1976).
386
Erik
Hobsbom
Svakako, politika u novom, devctnaestovekovnom smislu,

bila je pre svega politika koja se vodila u okvirima nacije 3
Ukratko, za praktine ciljeve, drutvo ("civilno drutvo") i
drava u ijim je okvirima ono funkcionisalo, postali su u
velikoj meri neodvojivi.
Bilo je prema tome prirodno da bi klase unutar drutva,
a posebno radnika klasa, trebalo da nastoje da se identifikuju kroz politike pokrete ili organizacije ("partije"), koje
obuhvataju ceo nacionalni prostor i podjednako prirodno
da bi one trebalo da deluju u osnovi u okvirima granica nacije. Nije neobino ni da bi pokreti koji tee da zastupaju e
lo drutvo ili "narod" trebalo da pretpostavljaju svoje postojanje u sutini u terminima nezavisne ili bar autonomne drave. Drava, nacija i drutvo su se sticali u jedno.
Iz istog razloga, drava, viena odozgo, iz perspektive
njenih formalnih vladara ili dominantnih grupa, stvorila je
probleme bez presedana o tome kako da se odri, ili ak
uspostavi, poslunost, lojalnost i kooperacija njenih podanika ili lanova, pa i problem same legitimnosti te drave
u njihovim oima. Sama injenica da su njeni direktni i redovni odnosi sa podanicima ili graanima kao pojedincima (ili, najee, sa glavama porodica), koji su se sve vie
nametali, postajali u sve veoj meri centralni za njeno
funkcionisanje, teila je da oslabi starija sredstva kojima se
socijalna podreenost uglavnom odravala;
relativno
autonomne kolektivitete ili korporacije podreene vladaru, ali koji kontroliu svoje lanstvo, piramide vlasti pove-
Ovo je definitivno demonstrirano 1914. godine, od strane

partija II internacionale, koje su tvrdile da su sutinski internacionalne po svom opsegu, a u stvari su sebe nekad
zvanino smatrale samo nacionalnim sekcijama globalnog pokreta ("Section Fraw.;aise de l'Internationale Ouvriere").
l
socijalistikih
Masovna proizvodnja tradicija
387
zane na vrhovima sa viim vlastima, stratifikovane drutvene hijerarhije u kojima je svaki sloj znao svoje mesto, i tako dalje. U svakom sluaju, socijalne transformacije, kao
to su one koje su zamenjivale rangove klasama, su ih
podrivale. Problemi drava i vladara bili su oigledno
akutni u mnogo veoj meri tamo gde su njihovi podanici
postali graani, to e rei ljudi ije su politike aktivnosti
bile institucionalno priznate kao neto na ta se mora
obratiti posebna panja - makar i samo u formi izbora.
Oni su postali jo akutniji kada su politiki pokreti graa
na kao masa namerno iskuavali legitimnost sistema politike ili drutvene uprave i pretili da se pokau nekompatibilni sa dravnim poretkom, uspostavljajui obaveze prema nekom drugom ljudskom kolektivitetu iznad njega najee klasi, crkvi ili nacionalnosti.
Pokazalo se da je problem najlake savladati tamo gde
se socijalna struktura najmanje promenila, gde je izgledalo da sudbine ljudi nisu podreene drugim silama osim
boanskim koje su ljudskoj vrsti uvek ostajale nedokuive,
i gde su ostali na snazi stari oblici hijerarhijske nadree
nosti, kao i stratifikovana i relativno autonomna subordinacija, koja je imala vie oblika. Ako je ita moglo da mobilise seljatvo June Italije, izvan njihove odreene oblasti, bila je to crkva, ili kralj. I svakako, devetnaestovekovni
konzervativci stalno su slavili tradicionalizam seljaka (koji
ne srne da se pobrka sa pasivnou, iako nema mnogo sluajeva da su oni upuivali izazov samom postojanju feudalaca, sve dok su ovi pripadali istoj veri i narodu) kao idealni model politikog ponaanja podanika. Na nesreu, drave u kojima je ovaj model bio na snazi, bile su po definiciji "zaostale" i prema tome slabe, i svaki pokuaj da se
one "modernizuju" imao je izgleda da ga uini manje operativnim. "Modernizacija" koja je odravala stari red soci-
388
Erik
Hobsbom
jalne podreenosti (mogue, pomou neke dobro admerene izmiljene tradicije), nije bila teorijski nezamisliva,
ali, osim Japana, teko je setiti se nekog primera uspeha u
praksi. Moe da se pretpostavi da su ovakva nastojanja da
se osavremene socijalne veze tradicionalnog poretka indirektno znaila unazaivanje drutvene hijerarhije, jaanje
direktne veze podanika sa centralnim vladarom, koji, namerno ili ne, u sve veoj meri poinje da predstavlja novu
vrstu drave. "Boe, spasi kralja" bila je u sve veoj meri
(mada ponekad simbolino) mnogo efektnija politika zapovest, nego "Boe, spasi plemia i njegove roake i zadri nas tamo gde nam je odreeno da pripadamo". Poglavlje o Britanskoj monarhiji baca neto vie svetla na ovaj
proces, iako bi bilo poeljno videti studiju ovih napora od
strane autentinijih legitimistikih dinastija, nego to su to
Habsburgovci ili Romanovi, napora ne prosto da se upravlja pokornou svojih naroda kao podanika, nego da se
omasovi njihova lojalnost kao potencijalnih graana. Znamo da su oni na kraju propali, ali da li je ovaj neuspeh bio
neizbean rezultat?
S druge strane, problem se najupornije javljao u dravama koje su bile potpuno nove, gde vladari nisu imali
mogunosti da delotvorno koriste ve postojee veze politike pokornosti i lojalnosti, i u dravama iji legitimitet
(ili legitimitet drutvenog poretka koji su predstavljale)
stvarno vie nije prihvatan. U periodu od 1870. do 1914.
godine, bilo je, kao to se dogaa, neobino malo "novih
drava". Veina evropskih zemalja, kao i amerike republike, do tada su stekle osnovne zvanine institucije, simbole
i prakse, koje je Mongolija, kad je 1912. godine ustanovila
neku vrstu nezavisnosti u odnosu na Kinu, sasvim ispravno smatrala kao nove i neophodne. One su imale glavne
gradove, zastave, nacionalne himne, vojne uniforme i sli-
~At~a~s~o~vn~a~p~r~o~izv~o~dn~!~a~t~r~a~dz~c~u~a-------------------~
nu opremu, koja se bazirala uglavnom na modelu Britanaca, ija je himna (koja se moe datirati oko 1740. godine)
verovatno prva, i Francuza, iju su trobojku obino imitirali. N ekoliko novih drava i reima mogli su, ili kao francuska Trea republika, da dosegnu unazad do skladita ranijeg francuskog republikanskog simbolizma, ili, kao Bizmarkovsko nemaka carstvo, da kombinuju pozivanja na
raniju nemaku imperiju sa mitovima i simbolikorn liberalnog nacionalizma, popularnog meu srednjim klasama,
i dinastiki kontinuitet Pruske monarhije. Polovina stanovnika Bizmarkove Nemake potpadala je do 1860. godine
pod Prusku monarhiju. Medu vanijim dravama, samo je
Italija morala da pone ni od ega u reavanju problema
koji je D'Azeljo sumirao u frazi: "Stvorili smo Italiju. Sada
treba da stvorimo !talijane". Tradicija Savojskog kraljevstva
nije predstavljala politiki kapital izvan severozapadnog
dela zemlje i crkva se protivila novoj italijanskoj dravi.
Verovatno nije iznenaujue da je novo italijansko kraljevstvo, koliko god pokazivalo mnogo entuzijazma u vezi
"stvaranja !talijana", upadljivo manj e entuzijazma pokazalo u vezi davanja glasa tim istim !talijanima u broju veem
od 1-2%, sve dok to nije izgledalo sasvim neizbena.
Ipak, ako je uspostavljanje legitimnosti novih drava i reima bilo relativno neuobiajeno, njeno postavljanje nasuprot izazova popularne politike nije bilo takvo. Kao to je
prethodno zabeleeno, taj izazov je bio uglavnom predstavljen, pojedinano ili u kombinaciji, nekad povezanom, nekad meusobno kompetitivnom, politikom mobilizacijom
masa kroz religiju, klasnu svest i nacionalizam ili bar ksenofobiju. Politiki, ovi izazovi nali su svoj najvidljiviji izraz u
glasanju, i bili u tom periodu neodvojivo povezani ili sa postojanjem, ili sa borbom za masovno pravo glasa, zapoe
tom, protiv oponenata koji su se do tada uglavnom povukli
390
Erik
Hobsbom
u pozadinu. Do 1914. godine, neka forma ekstenzivnog,

ako ne i univerzalnog prava glasa za mukarce, bila je na snazi u Australiji ( 19 O l), Austriji ( 19 O7), Belgiji ( 18 9 4), Danskoj
(1849), Finskoj (1905), Francuskoj (1875), Nemakoj
( 1871), Italiji ( 1913 ), Norvekoj ( 1898), vedskoj ( 1907),
vajcarskoj (1848-1879), Velikoj Britaniji (1867-1884) i
SAD, iako je ono jo uvek samo povremeno kombinovano
sa politikom demokratijom. Ipak, tamo gde ustavi nisu bili
demokratski, samo postojanje masovnijeg glasakog tela
dramatizovao je problem odravanja njegove lojalnosti. Neprekidan uspon socijaldemokratskih glasova u imperijalnoj
Nemakoj nije bio nita manje zabrinjavajui za njene vladare, zbog toga to je Rajhstag u stvari imao veoma malu mo.
Tako su izmiljanjem zvaninih tradicija u periodu 18 7 O1914. godine dominirali raireni napredak izborne dernokratije i posledina pojava masovne politike. Dominacija
dva modela - i liberalnih konstitucionalnih ustanova i liberalne ideologije - inila je da ova izmiljanja postanu
posebno hitna. Prva nije donela teorijske, nego u najboljem sluaju empirijske barijere protiv izborne demokratije. Svakako, liberalu je bilo teko da ne oekuje protezanje graanskih prava na sve graane, ili bar na one mukog pola - pre ili kasnije. Druga je dostigla svoje najspektakularnije ekonomske trijumfe i drutvene transformacije, sistematski se zalaui za individuu protiv institucionalizovanog kolektiviteta, za trini promet (veze novca)
protiv meuljudskih veza, za klasu protiv hijerarhije ranga, za Gesellschaft protiv Gemainscbaft-a.. Ona prema tome sistematski nije uspevala da obezbedi socijalne veze, i
veze vlasti, koje su u ranijim drutvima uzimane zdravo za
gotovo, i svakako je pripremila njihovo oslabljivanje i uspela u tome. Sve dok su mase ostajale izvan politike, ili bile spremne da slede liberalnu buroaziju, ovo nije stvaralo
~Al~a~s~o~vn~a~p~ro~i~zv~o~d~n~m~~~~a~d~ic~u~a__________________
12l
vee
politike tekoe. Ve od 1870-ih godina naovamo,

postajala je sve jasnije da se mase ukljuuju u politiku i da
se ne mogu osloniti na to da slede svoje voe.
Posle 1870-ih godina, prema tome i skoro sigurno u
vezi sa pojavom masovne politike, vladari i posmatrai pripadnici srednjih klasa - ponovo su otkrili vanost "iracionalnih" elemenata u odravanju ce Une drutva i drutvenog poretka. Kao to je Grejem Valas primetio u "Ljudskoj
prirodi upolitici" (1908): "Ko god se posveti tome da zasnuje svoje politiko miljenje na ponovnom ispitivanju rada
ljudske prirode, mora poeti pokuajem da prevazie tendenciju da preuveliava intelektualnost oveanstva'"*. N ova generacija mislilaca nije imala tekoa u prevazilaenju
ove tendencije. Oni su ponovo otkrili iracionalne elemente u individualnoj psihi (Danet, Vilijam Dejms, Frojd), u
socijalnoj psihologiji (Le Bon, Tard, Troter), kroz antropologiju primitivnih naroda ije prakse nisu vie izgledale
kao da uvaju samo tragove detinjstva modernog ovean
stva (zar nije Dirkem video elemente itave religije u obredima australijskih aboridina?'), ak i u toj kvintesencijalnoj tvravi ideala ljudskog razuma, klasinom heleniamu
(Frejzer, Kornford) 6 Intelektualno prouavanje politike i
drutva bilo je izmenjena priznavanjem da ta god ljudske
kolektivitete dralo zajedno, to nije bila racionalna kalkulacija njenih pojedinanih lanova.
4
Graham Wallas, Human Nature in the Politics (London,
1908), str. 21.
' Emile Durkheirn, Tbe Elementary Fonns of the Religions Life (London, 1976). Prvo francusko izdanje iz 1912.
"J. G. Frazer, TheGoldenBough, III izd. (London, 1907-1930);
F. M. Cornford, Erom Religion to Philosophy. A Study ofthe Origins ofthe Western Speculation (London, 1912).
392
Erik
Hobsbom
Na ovom mestu se nee analizirati, ak ni na najpovrniji nain, ovo intelektualno uzmicanje od klasinog liberalizma, u kome su samo ekonomisti propustili da ue
stvuju'. Njegova veza sa iskustvima masovne politike je
oigledna, ne samo u zemlji gde je buroazija, koja je,
prema Berkovim recima, "grubo strgla ... draperiju ivota
.....iluzije koje su inile mo blagom i poslunost liberalnom"8, na potpuno neponovljiv nain, sada se nala ogoljeno konfrontirana, na kraju, sa stalnom potrebom da vlada sredstvima politike demokratije u senci socijalne revolucije (Parika komuna). Jednostavno, nije bilo dovoljno
aliti za nestankom starog drutvenog cementa, crkve i
monarhije, kao to je inio post-komunar Ten, nemajui
simpatija ni za jednu ni za drugu'. Bilo je jo manje praktino da se restaurira katoliki kralj, kao to su hteli monarhisti (i sami jedva najbolji predstavnici tradicionalnog
pieteta i vere, kao u sluaju Mara-a). Morala je da se izgradi
alternativna "civilna religija". Potreba za tim bila je jezgro
Dirkemove sociologije, koja predstavlja rad posveenog republikanca ne-socijaliste. Ipak nju su morali da ustanove
pre svega praktini politiari, a ne eminentni mislioci.
Bilo bi neozbiljno pretpostaviti da su se ljudi koji su
vladali Treom republikom oslanjali uglavnom na izmiljanje novih tradicija u nameri da dostignu socijalnu stabilnost. Bolje reeno, oni su se oslanjali na vrstu politiku
7
Moe se pretpostaviti da je to bilo zbog toga to su iz svog

vidnog polja mogli da iskljue sve to ne bi moglo da se deflnie
kao racionalno maksimizirajue ponaanje; po cenu - posle
1870-ih godina - znatnog suavanja svog predmeta.
8
Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France,
izd. Everyman str. 7 4.
9
J.P. Mayer, Political Thought in the Francefront the Revolution to th 5' Republic (London, 1961), str. 84-88.
393
injenicu da je desnica u stalnoj izbornoj manJml, da socijalno-revolucionarni proletarijat i zapaljivi Pariani mogu
biti stalno nadglasavani od strane nesrazmerno mnogo zastupljenih sela i malih gradova, i da istinska strast republikanskih glasaa sa sela prema francuskoj revoluciji i mrnja prema interesima bogataa obino moe biti ublaena time to bi putevi kroz svaki okrug bili pravilno rasporeeni, to bi bila branjena visoka cena seoskih proizvoda,
i skoro sigurno, tako to bi se odravali niski porezi. Velika - radikalni socijalista znao je na emu je kada je sai
nio svoje izborno obraanje pozivajui se na duh godine
1789, tavie i godine 1793, kao i na himnu Republike,
sve do vrhunca u kome se zarekao na lojalnost interesima
vinogradara okruga Langdok 10
Pri tome, izmiljanje tradicije je igralo bitnu ulogu u odravanju Republike, ak i samo time to ju je titila podjednako od socijalizma i od desnice. Putem namernog prisvajanja
revolucionarne tradicije, Trea republika je ili pripitomila
drutvene revolucionare (na primer, veinu socijalista) ili ih
je izolovala (na primer, anarhosindikaliste). Sledstveno tome, ona je sada bila sposobna da mobilise ak i veinu svojih
potencijalnih predstavnika na levici u odbranu Republike i
prole revolucije, u zajednikom frontu klasa koji je redukovao desnicu na stalnu manjinu unutar nacije. Svakako, kako
udbenik Tree republike, Klomerl, razjanjava, osnovna
funkcija desnice bilaj e da donese neto protiv ega e se dobri republikanci mobilizovati. Socijalistiki radniki pokret
odupro se do odreene mere kooptiranju od strane buroaske Republike; odatle ustanovljavanje godinje komemoracije Parike komune u Murde Federe-u (1880), nasuprot in-
10
J e an Touchard, La Gauche en France depuis 1900 (Paris,

1977), str. 50.
394
Erik
Hobsbom
stitucionalizacije od strane Republike, odatle takoe zamena nove Internacionale tradicionalnom, ali sada zvaninom
Marseljezom, kao himnom radnikog pokreta za vreme
Drajfusove afere i posebno u vreme kontroverzi oko uea
socijalista u buroaskim vladama (Mileran) 11 Opet, radikalniji jakobinski republikanci nastavili su, unutar oficijelnog
simbolizma, da oznaavaju svoju odvojenost od onih urnerenih i vladajuih. Agulon, koji je prouavao karakteristino
ludilo za podizanjem spomenika, posebno same Republike,
u periodu od 1875. do 1914. godine, zapravo belei daje u
radikalnijim optinama Marijana imala bar jednu golu dojku, dok je u onim umerenijim bila pristojno odevena 12
Ipak, osnovna injenica je bila da su oni koji su kontrolisali
naine zamiljanja, simbolizam, tradicije Republike, bili ljudi centra, maskirani kao ljudi ekstremne levice: radikalni socijalisti, poslovino "kao rotkvice, spolja crveni, iznutra beli,
iuveknaonoj strani gde je hleb premazan buterom". Kada
su oni prestali da kontroliu bogatstva Republike, od dana
Narodnog fronta, dani Tree republike bili su odbrojani.
Postoji mnogo dokaza da je umerena republikanska
buroazija prepoznala prirodu svog osnovnog politikog
problema ("nema neprijatelja na levici") od kasnih 1860-ih
naovamo, i otpoela sa njegovim reavanjem im je Republika vrsto uzela vlast 13 U terminima izmiljanja tradicije,
tri glavne inovacije su posebno relevantne. Prva je bila raz11
Maurice Dommanget, Eugene Pottier, Membre de la Commune et Chantre de !'Internationale (Paris, 19 71), gl. 3.
" M. Agulhon, "Esquisse pour une Archeologie de la Republique; l'Allegorie Ci vi que Feminine". Annales ESC, xxviii (19 7 3),
str. 5-34; M.Agulhon, Marianne au Combat: l'Imagerie et la
Symbolique Republicanes de l 789 a 1880 (Paris, l 9 7 9) .
" Sanford H. Elwitt, Tbe Making of tbe 3'" Republic: Class
andPolttics in France, 1868-1884 (Baton Rouge, 19 7 5).
Masovna
proizvodnja
tradicija
395
voj sekularnog ekvivalenta crkve - osnovno obrazovanje,

ispunjeno revolucionarnim principima i sadrajima, i vodeno od strane sekularnog ekvivalenta svestenstva - ili
moda, uzevi u obzir njihovo siromatvo, monaha- propovednika - institutlija". Nema sumnje da je ovo bila namerna konstrukcija rane Tree republike, i da, uzimajui
poslovinu centralizaciju francuske uprave, sadraj priru
nika koji je trebalo ne samo da od seljaka stvori Francuze
nego i od svih Francuza dobre republikance, nije preputen sluaju. Svakako, "institucionalizacija" Francuske revolucije same, u vreme i od strane Republike, bila je proua
vana u nekim detaljima 1 '.
Drugo je bilo izmiljanje javnih ceremonija 16 Najvaniji od njih, Dan Bastilje, moe se tano datirati u 1880-u
godinu. On je kombinovao zvanine i nezvanine demonstracije i popularne svetkovine - vatromet, igranje na ulici
- u prazniku koji je svake godine potvrivao Francusku
kao naciju iz 1789. godine, u kojem su svaki francuski
mukarac, ena ili dete mogli da uzmu uea. Ipak, dok
je ostavljala mogunost, i teko mogla da izbegne, popularne manifestacije koje bi u veoj meri bile vojnog karaktera, njena generalna tendencija bila je da transformie
naslee Revolucije u kombinovani izraz dravne pompe i
moi i uivanja graana. Manje ustaljeni oblik javnog proH
Georges Duvea u, Les Institute urs (Paris, l# 5 7); J. Ozouf
(prir.), Nous les Maitres d 'Ecole: Autobiographies d'Instituteurs
de la Belle Epoque (Paris, 1967).
" Alice Gerard, La Revolution Franr,;aise: Mythes et Interprr?tation, 1789-1970 (Paris, 1970), gL 4.
"*Charles Rearick, "Festivals in Modem France; The Experience
of the 3"' Republic", Journal o/Contemporary History, xii, no. 3
(July, 1977),str. 435-460; Rosemonde Sanson,Les !ejuillet, Feteet
Conscience Nationale, 1789-1975 (Paris, 19 7 6), sa bibliografijom.
396
Erik
Hobsbom
slavljanja bile su povremene svetske izlobe, koje su Republici davale legitimitet prosperiteta, tehnikog progresa
- Ajfelova kula - i globalnog kolonijalnog osvajanja koje
17
su se starali da istaknu
Trea je bila ve pomenuta masovna proizvodnja javnih spomenika. Moe da se primeti da Trea republika nije - za razliku od drugih zemalja - blagonaklono gledala
na masivne javne zgrade od kojih Francuska jo uvek ima
veliku zalihu - ipak, velike izlobe ostavile su iza sebe neto od toga u Parizu - niti na vajarske spomenike ogromnih razmera. Glavna karakteristika francuske "statuomanije " 18 bila je njena demokratinost. Taj period anticipirao je
onaj koji se odnosio na ratne memorijale posle 1914-1918.
Dve vrste spomenika irile su se zemljom, kroz gradske i
seoske zajednice: zamisao Republike same (u obliku Marijane, koja je sada postala opte poznata) i figure bradatih
graana, kojegod da je lokalni patriotizam izabrao da smatra svojim, prolim ili sadanjim, uvaenim linostima.
Svakako, dok je graenje republikanskih spomenika bilo
ohrabrivano, inicijativa za takve poduhvate bila je preduzimana i cena plaana na lokalnom nivou. Preduzetnici koji
su se brinuli o ovom tritu, omoguili su izbor koji je
odgovarao blagajni svake republikanske komune, od najsiromanije navie, rangiran od skromnog poprsja Marijane u raznim veliinama, preko cele figure razliitih dimenzija, do postolja i alegorijskih i herojskih dodataka, kojim
17
O politikim namerama izlobe iz 1889. godine, u. Debora
L. Silverman, "The 1889 Exhibition: The CrisisofBourgeois lndividualism", Oppositions, A Journal/or Ideas and Criticism in Architecture (Spring, 1977), str. 71-91.
18
M. Agulhon, "La Statuomanie et !'Histoire", Ethnologie
Franr;aise, br. 3-4 (1978), str. 3-4.
397
je ambicioznije graanstvo moglo da okrui njene noge 19

Bogate celine na Trgu Republike i Trgu nacija u Parizu
predstavljaju ekstremnu verziju ove vrste vajarskih spomenika. Ovakvi spomenici pronalazili su korene Republike pogotovo u njenim seoskim uporitima, i mogu biti smatrani kao vidljiva veza izmeu glasaa i nacije.
Neke druge karakteristike zvanino "izmiljenih" tradicija Tree republike mogu biti uzgred zabeleene. Osim u
formi komemoracije uglednim linostima lokalne istorije,
ili lokalnih politikih manifesta, Trea republika se uvala
istorije. Ovo je delimino, nema sumnje, bilo zbog toga to
je istorija pre l 7 8 9. godine (osim moda u sluaju "nos
anci'~tres les Gaulois") prizivala crkvu i monarhiju, delimi
no zbog toga to je istorija od l 78 9. godine bila pre snaga
koja deli nego to ujedinjuje: svaka vrsta - ili bolje stupanj
- republikanizma imao je svoje odgovarajue heroje i nitkove u revolucionarnom Panteonu, kao to pokazuje
istoriografija Francuske revolucije. Partijske razlike bile su
izraene u statuama Robespjera, Miraboa ili Dantona. Za
razliku od Sjedinjenih Amerikih Drava i latinoamerikih
zemalja, Francuska republika, znai, klonila se kulta Oe
va nacije. Ona je vie volela opte simbole, uzdravajui se
od korienja tema koje su se odnosile na nacionalnu istoriju ak i na potanskim markama dugo posle 1914. godine, mada su mnoge zemlje (osim Britanije i Skandinavije)
otkrile njihovu zavodljivost od sredine 1890-ih naovamo.
Bilo je svega nekoliko simbola: trobojka ( demokratizovana i univerzalizovana u vidu sveane odore gradonaelni
ka, na taj nain prisutna na svakom graanskom venanju
i drugim ceremonijama), republikanski monogram (RF) i
moto (sloboda, jednakost i bratstvo), Marseljeza i simbol
Agulhon, "Esquisse po ur une Archeologie".
Erik
398
Hobsbom
Republike i slobode same, koji izgleda da je bio uoblien

u poslednjim godinama Drugog carstva - Marijana. Moemo takoe da primetimo da Trea republika nije pokazivala zvaninu elju za posebno izmiljenim ceremonijama
koje su bile tako karakteristine za Prvu - "stablima slobode", bogovima razuma i ad hoc prazninim slavljima. Nije
trebalo da postoji nijedan drugi zvanini nacionalni dan,
osim 14. jula, niti formalne mobilizacije, procesije ili marevi civilnog graanstva (za razliku od masovnih reima
XX veka, ali takoe i za razliku od Sjedinjenih Amerikih
Drava), nego pre jednostavna "republikanizacija" prihvaenog spoljnog sjaja dravne moi - uniformi, parada,
grupa sviraa, zastava i slino.
Drugo nemaka carstvo pravi interesantan kontrast,
posebno od kada se nekoliko optih tema izmiljene tradicije francuskog republikanizma prepoznaje samo po sebi.
Njegov glavni politiki problem bio je dvostruk: kako
obezbediti istorijsku legitimaciju za bizmarkovsku (prusko-malonemaku) verziju ujedinjenja, koja nije imala nikakav legitimitet; i kako se nositi sa velikim delom bira
kog tela koje bi vie volelo drugaiju soluciju (Velikonemci, antipruski partikularisti, katolici, i iznad svega, socijaldemokrate). Sam Bizmark izgleda da se nije lino uznemiravao zbog simbolizma, osim za lino izmiljanje trobojke
koja je kombinovala prusku crno-belu zastavu sa nacionalistikom i liberalnom crno-crveno-zlatnom, koju je on eleo da pripoji ( 1866). Za carski crveno-belo-crni nacionalni barjak nije uopte bilo prethodnog istorijskog uzora 20
20
Whitney Smith, Flags through the Ages (New York, 1975),

str. 116-118. Nacionalistiko crno-crveno-zlatno izgleda da se pojavilo iz studentskog pokreta post-napoleonovskogperioda, alije jasno ustanovljeno kao zastava nacionalnog pokreta 1848. godine.
399
Njegov recept za politiku stabilnost bio je jednostavniji: da

obezbedi podrku (preteno liberalne) buroazije, sprovodei onoliko od svog programa koliko ne bi dovelo u opasnost prevlast Pruske monarhije, armije i aristokratije, da iskoristi potencijalne podele medu razliitim vrstama opozicije i da koliko god je mogue iskljui politiku demokratiju
od uticaja na odluke vlasti. Oigledno nepomirljive grupe
koje se nisu mogle podeliti - posebno katolici, a naroito
postlasalijanski socijal-demokrati - ostavili su ga donekle
u nedoumici. U stvari, on je bio poraen u svojim frontalnim konfrontacijama sa oboma. Ima se utisak da ovaj staromodni konzervativni racionalista, kolikogod briljantan u
vetini politikog manevrisanja, nikad nije na zadovoljavajui nain razreio tekoe politike demokratije, kao nee
ga to je razliito od politike istaknutih linosti.
Izmiljanje tradicija Nemakog carstva je prema tome
prvenstveno povezano sa vremenom Vilhelma II. Njegovi
ciljevi su bili dvostruki: da uspostave kontinuitet izmeu
Drugog i Prvog nemakog carstva, ili uoptenije, da uspostave novo carstvo kao realizaciju sekularnih nacionalnih
Otpor Vajmarskoj republici sveo je nacionalnu zastavu na partijski

barjak- zaista, milicija Socijal-demokratske partije smatrala ju je za
ono to je njen naziv govorio ("Reichhsbanner"), dok je antirepublikanska desnica bila podeljena izmeu zastave carstva i nacionalsocijalistike zastave, koja nije potovala tradicionalnu trobojku,
verovatno zbog njenih asocijacija sa XEX-vekovnim liberalizmom,
pa tako i kao nedovoljno indikativnom za radikalni raskid sa prolou. Meutim, ona je zadrala osnovni raspored boja Bizmarkovog carstva (crno-belo-crveno), naglaavajui crveno, do sada simbol socijalistikog i radnikog pokreta. I Federalna i Demokratska
Republika vratile su se bojama iz 1848. godine, prva bez dodataka,
druga sa odgovarajuim amblemom, koji je predstavljao adaptaciju osnovnog modela komunistikog i sovjetskog srpa i ekia.
400
Erik
Hobsbom
tenji nemakog naroda; i da naglase specifina istorijska

iskustva koja su vezivala Prusku i ostatak N e make u izgradnji novog Carstva 18 71. godine. Oboje je potom zahtevalo sjedinjavanje pruske i nemake istorije, emu su se
patriotski nastrojeni carski istoriari (posebno Trajke)
posvetili izvesno vreme. Najvea tekoa u dostizanju ovih
ciljeva bila je pre svega ta to je bilo teko da se istorija
Svetog Rimskog carstva nemake nacije uklopi u neki od
devetnaestovekovnih nacionalistikih modela, i drugo, da
njena istorija ne sugerie da je ishod 18 71. godine bio
istorijski neizbean, pa ak ni da je bio verovatan. Ono bi
moglo da se povee sa modernim nacionalizmom samo pomou dva sredstva: pomou koncepta sekularnog nacionalnog neprijatelja nasuprot kome je nemaki narod definisao
svoj identitet i borio se da dostigne dravno jedinstvo; i pomou koncepta osvajanja, ili kulturne, politike i vojne supremacije, ime je nemaka nacija, razasuta po velikim delovima drugih drava, uglavnom u Centralnoj i Istonoj
Evropi, mogla da trai pravo da bude ujedinjena u jednu veliku nemaku dravu. Drugi koncept nije bio onaj koji se
Bizmarkovo carstvo, posebno "mali Nemac", trudilo da naglasi, iako je sama Pruska, kao to njeno ime nagovetava,
bila istorijski stvarana uglavnom ekspanzijom u slovenske
i baltike krajeve, izvan granica Svetog Rimskog carstva.
Zgrade i spomenici bili su najvidljivija forma uspostavljanja nove interpretacije nemake istorije, ili pre fuzije
izmeu starije romantine "izmiljene tradicije" nemakog
nacionalizma pre 1848. godine, i novog reima: najsnaniji
simboli bili su oni gde je fuzija dostignuta. Tako, masovni
pokret nemakih gimnastiara, liberalnih i velikonemakih
pre 1860-ih, bizmarkovskih posle 1866. godine, i eventualno pan-germanskih i antisemitskih, prigrlio je zduno tri
spomenika ija inspiracija u osnovi nije bila zvanina: spo-
401
menik Arminu Keruzijancu u Teutoburkoj umi (veim

delom sagraen ve 1838-1846, a otkriven 1875 godine);
spomenik Nidervaldu na Rajni, kao seanje na ujedinjenje
N e make 18 71. godine ( 18 7 7-18 8 3); i memorijal povodom
stogodinjice lajpcike bitke, koji je 18 94. inicirala N e maka
patriotska liga za podizanje spomenika bitci naroda Lajpciga, a koji je otkriven 1913. godine. S druge strane, izgleda da
oni nisu pokazali nikakav entuzijazam prema predlogu da
pretvore spomenik Vilhelma I na planini Kifhojzer, na mestu gde narodni mit tvrdi da bi car Fridrih Barbarosa mogao
ponovo da se pojavi, u nacionalni simbol (1890-1896), niti neku posebnu reakciju na pravljenje spomenika Vilhelmu I i N e makoj na mestu gde se spajaju Rajna i Moze l
("Deutsches Eck" ili nemaki ugao), to je bilo upravljeno
protiv francuskih zahteva za levom obalom Rajne 21
Ostavljajui ovakve varijacije po strani, masa graditeljskih i vajarskih spomenika koja je podizana po N e makoj u
ovom periodu bila je primetno velika, i omoguila bogae
nje arhitektama i skulptorima koji su bili dovoljno prilagodljivi i kompetentni 22 Medu onima koji su izgraeni ili planirani samo 1890-ih godina, moemo da pomenemo novu
zgradu Rajhstaga (1884-1894), sa razraenim istorijskim
predstavama na fasadi, ve pominjani spomenik na Kifhoj-
21
Hans-Georg John, Politic und Turnen: die deutsche Turnerschaft ah nationale Bewegung im deutschen Kaiserreich
von 1871-1914 (Ahrensberg bei Hamburg, 1976), str. 41 i dalje.
22
"Sudbina je odredila da on, nasuprot svojoj prirodi, treba
da postane monumentalni skulptor, koji je trebalo da slavi carsku ideju Vilhelma II, u ogromnim spomenicima od bronze i kamena, likovnim jezikom i prenaglaenim patosom." Ulrich Thieme and Felix Becker, Allgemeines Lexikon der bildenden Kiinstler von der Antike bis zur Gegenwar (Leipzig, 19 O7- 19 5 O), iii,
str. 185. Videti i opte odrednice pod Begas, Schilling, Schmitz.
Erik
402
Hobsbom
zeru (1890-1896), nacionalni spomenikVilhelmu I- sa jasnom tendencijom da se zvanino smatra ocem nacije
(1890-1897), spomenik Vilhelmu I na Porta Vestfalici
(1892), spomenik Vilhelmu I na Nemakom uglu (18941897), izuzetna Valhala Hoencolerskih prineva na "Aveniji
Pobede" (Siegesallee) u Berlinu ( 1896-190 l), mnotvo statua Vilhelma I u nemakim gradovima (Dortmund 1894,
Visbaden 1894, Prenclau 1898, Hamburg 1903, Hale 1901),
i, neto kasnije, itav niz Bizmarkovih spomenika, koji su
uivali mnogo iskreniju podrku meu nacionalistima 23
Sveano otkrivanje jednog od ovih spomenika predstavljalo je prvu priliku za korienje istorijskih tema na potanskim markama Carstva ( 1899).
Ovo
nagomilavanje zidarskih i vajarskih spomenika

na dva komentara. Prvi se tie izbora nacionalnog
simbola. Dva takva su bila na raspolaganju: "Germanija",
nedovoljno odreena, ali primereno vojnikog duha, koja
nije igrala zapaenu ulogu u vajarstvu, ali se od poetka
ekstenzivno pojavljivala na potanskim markama, poto
nijedna pojedinana predstava dinastije nije do tog momenta mogla da predstavlja Nemaku kao celinu; i figura
"N emca Mihe la", koja se u stvari pojavljuje u podreenoj
ulozi na Bizmarkovom spomeniku. On pripada zanimljivim predstavama nacije, ne kao zemlje ili drave, nego
kao "naroda", koji je poeo da animira demotski politiki
jezik devetnaestovekovnih karikaturista i imao nameru
(kao u sluaju Dona Bula iJenkija, ali ne i u sluaju Marijane - zamiljene slike Republike) da izrazi nacionalni karakter kako je on vien od strane samih pripadnika nacije.
Njihovo poreklo i rana istorija su u tami, pa ipak, kao i nacionalna himna, oni se skoro sigurno mogu nai u osamupuuje
John, op. cit., Nipperdey, "Nationalidee", str. 577 i dalje.
403
naestovekovnoj Britaniji 24 Poenta u vezi "N e mc a Mihe la" je

da je njegova slika naglaavala i nevinost i priprostost tako
rado iskoritavanu od strane lukavih stranaca, i fiziku snagu koju je on mogao da prikupi da osujeti njihove podvale i pobede, kad se konano probudi. Zamiljanje Mihela
izgleda da je u sutini bilo usmerena protiv stranaca.
Drugi se tie presudnog znaaja bizmarkovskog ujedinjenja Nemake kao jedinog nacionalnog istorijskog iskustva koje je bilo zajedniko graanima novog Carstva, uzimajui u obzir da su sve ranije zamisli Nemake i nema
kog ujedinjenja bile na jedan ili drugi nain "velikonema
ke". I, unutar ovog iskustva, francusko-nemaki rat je bio
od najveeg znaaja. U meri u kojoj je N e maka imala
(kratku) "nacionalnu" tradiciju, nju su simbolizovala tri
imena: Bizmark, Vilhelm I i Sedan.
Ovo je jasno pokazano kroz izmiljene ceremonije i rituale (takoe uglavnom pod Vilhelmom Il). Tako, hronika
jedne gimnazije belei ne manje nego deset ceremonija izmeu avgusta 1895. i marta 1896. godine, koje su obeleavane u znak seanja na dvadeset petu godinjicu francusko-pruskog rata, ukljuujui bogate komemorativne ceremonije u znak seanja na bitke u ratu, proslave carevog
roendana, zvaninu primopredaju portreta carevia, iluminacije i javna obraanja povodom razvoja imperijalne
ideje (Kaiseridee) za vreme rata, u vezi karaktera dinastije
Hoencolera, i tako dalje 25
24
J.Surel, "La PremH~re Image de john Bull, Bourgeois Radical, Anglais Loyaliste (1779-1815) ", Le Mouvement Social, cvi
(Jan-Mar. 1979), str. 65-84; Herbert M. Atherton, PoliticalPrints
in theAge o!Hogarth (Oxford, 1974), str. 97-100.
" Heinz Stallman, Das Prinz-Heinrichs-Gymnasium zu Sch6neberg, 1890-1945- Geshichte einer Schule (Berlin, n.d. [1965]).
404
Erik
Hobsbom
Detaljni opis jedne ovakve ceremonije moe da rasvetli

njen karakter. Posmatrani od strane roditelja i prijatelja, deaci su marirali u kolskom dvoritu, pevajui "Wacht am
Rhein" (nacionalnu pesmu, najdirektnije identifikovanu sa
neprijateljstvom prema Francuzima, iako, zanimljivo, ona
nije bila ni pruska ni nemaka nacionalna himna) 26 Oni su
se rasporeivali licem prema predstavnicima svakog razreda koji su drali zastave ukraene hrastovim liem, koje su
bile kupljene od novca sakupljenog u svakom razredu.
(Hrastovo lie, koje je u vreme Hitlera oznaavalo najviu
klasu vojnog odlikovanja - prigodan nemaki ekvivalent latinskog lovora - jo uvek je uvalo uspomenu na tevtonski
germanski folklor, nacionalizam i vojnike vetine). Predvodnik deaka prikazao je ove barjake upravitelju kole koji
se zatim obratio skupu govorei na temu slavnih dana pokojnog Vilhelma I i zatraio da se tri puta zvoni u ast vladajueg monarha i njegove carice. Deaci su zatim marirali pod svojim barjacima. J o jedan govor od strane
upravnika je sledio, pre nego to je posaen "carski hrast"
(Kaiserreiche) uz pratnju horskog pevanja. Dan se zavrio
izletom u Grinvald. Sve ove aktivnosti bile su samo uvod u
26
Zvanina nemaka nacionalna himna u stvari nije postojala.
Od tri pesme koje su bile u konkurenciji, "Heil Dir Im Siegerkranz"
(na melodiju "Boe spasi kralja"), poto se najvie povezivala sa
pruskim carem, izazivala je najmanje nacionalnog vrenja. "Straa
na Rajni" i "Deutschland Uber Alles" smatrane su jednakima do
1914. godine, ali postepeno se "Deutschland" vie uklapala u ekspanzionistiku imperijalnu politiku, i preovladala nad "Straom",
ije su asocijacije bile isto antifrancuske. Meu nemakimgirnna
stiarima oko 1890. godine, prva himna bila je dvostruko popularnija, tako da je njihov pokret bio posebno gnevan na "Strau", za
koju je traio da se izvodi samo instrumentalno. John, op.cit., str.
38-39.
405
pravu komemoraciju Sedanovog dana, dva dana kasnije, i

svakako u kolsku godinu, ire naglaenu ritualnim okupljanjima, verskim i svetovnim 27 Iste godine, imperijalni
dekret objavio je stvaranje Siegesallee, povezujui je sa
dvadesetpetogodinjicom francusko-pruskog rata, koji je
bio predstavljen kao ustanak nemakog naroda "kao jednog oveka", iako "sledei glasove svojih prineva", da "odbiju spoljnu agresiju i dostignu jedinstvo otadbine i obnovu Rajha u slavnim pobedama" (kurziv moj) 28 Siegesallee,
setiemo se, predstavljao je iskljuivo prineve Hoencolera
unazad sve do dana Margrevsa od Brandenburga.
Uporeenje izmeu francuskih i nemakih inovacija je
pouno. Oba sluaja naglaavaju inove osnivanja novog
reima - Francusku revoluciju u njenoj najmanje jasnoj i
kontroverznoj epizodi (Bastilja) i francusko-pruski rat. Sa
izuzetkom ovog dogaaja od istorijskog znaaja, Francuska Republika se uzdravala od istorijske retrospektive,
isto toliko upadljivo koliko joj se Nemaka carstvo preputalo. Od kad je revolucija ustanovila injenicu postojanja, prirodu i granice francuske nacije i njenog patriotizma, Republika je mogla da se ogranii na to da ih priziva
u svest svojih graana pomou nekoliko oiglednih simbola - Marijane, trikolora, Marseljeze i slino - snabdevajui ih malim ideolokim egzegezama, razraenim za siromane graane na oiglednim, iako ponekad samo teorijskim, koristima od Slobode, Jednakosti i Bratstva. Poto
"nemaki narod" pre 18 71. godine nije bio politiki definisan ili ujedinjen, a njegov odnos prema novom Carstvu
(koje je iskljuivalo njegove velike delove) nije bio jasan,
identifikacija je simboliki ili ideoloki morala da bude
Stallmann, op. cit, str. 16-19.

R.E. Hardt, Dir Beine der Hohenzollern (E. Berlin, 1968).
406
Erik
Hobsbom
kompleksnija i - sa izuzetkom dinastije Hoencolera, armije i drave - manje precizna. Odatle mnogostrukost izvora, poevi od mitologije i folklora (nemaki hrast, car Fridrih Barbarosa), preko saetih stereotipnih karikatura, do
definicije nacije preko toga ko su njeni neprijatelji. Kao i
mnogi drugi narodi koji su se oslobodili, "Nemaka" je
najlake definisana onim protiv ega je bila.
Ovim moe da se objasni najoigledniji propust u "izmiljenim tradicijama" Nemakog carstva: njihov neuspeh da
umire socijaldemokrate. Istina je da je Vilhelm II u poet
ku voleo da se predstavlja kao "socijal-imperator" i da je
napravio jasan raskid sa Bizmarkovom politikom zabranjivanja stranke. Ipak se iskuenje da se socijalistiki pokret
prikae kao anti-nacionalni ("vaterlandslose Gese11en") pokazalo suvie snanim da bi mu se odolelo, i socijalisti su
bili sistematinije iskljuivani iz dravnih slubi (ukljuuju
i, prema posebno usvojenom zakonu, slubu u viem obrazovanju) nego to su to, na primer, bili u Habsburkoj monarhiji. Nema sumnje da su dve politike glavobolje carevine bile znaajno umanjene. Vojnika slava i mo, isto kao i
retorika nemake veliine razoruale su "velike Germane" ili
pan-Germane, koji su sada bili sve vie odvojeni od svojih liberalnih ili ak demokratskih izvora. Ako je uopte trebalo
da dostignu svoje ciljeve, to je bilo putem nove Carevine, ili
nikako. Katolici nisu predstavljali ozbiljan problem, to je
postalo jasno kad je Bizmarkova kampanja protiv njih obustavljena. Meutim, sami socijaldemokrati, napredujui na
oigledno neizbean nain prema veinskom statusu u Carevini, inili su politiku snagu koja bi, ako se upravljamo
prema primerima drugih zemalja ovog perioda, morala da
pomeri nemaki Parlament u pravcu fleksibilnijih stavova.
Ipak, u naciji ije je samoodreenje u tako velikoj meri
zavisilo od njenih neprijatelja, spoljnih i unutranjih, ovo
Masovna proizyodnja tradicija
407
nije bilo potpuno neoekivano"; tavie s obzirom daje po

definiciji antidemokratska, vojna elita je predstavljala mo
no sredstvo za asimilovanje srednje klase u status vladajue
klase. Ipak, izbor socijaldemokrata, i, manj e formalno, J evreja, kao unutranjih neprijatelja, imao je dodatnu prednost, jer nacionalizam Carstva nije bio u stanju da ga eksploaii.e do kraja. On je omoguio demagoki poziv protiv kako
Ijberalnog kapitalizma, tako i protiv proleterskog socijalizma, koji je mogao da mobilise velike mase niih srednjih
slojeva, zanatlija i seljaka, koji su oseali pretnju od oboje,
pod zastavom "nacije".
Paradoksalno, najdemokratskija, i, kako teritorijalno, tako i po Ustavu, jedna od najjasnije definisanih nacija, suoi
la se sa problemom nacionalnog identiteta u izvesnom smislu slinom sa imperijalnom Nemakom. Osnovni politiki
problem SAD, kada je mogunost secesije bila otklonjena,
bio je kako asimilovati heterogenu masu- do kraja perioda
koji posmatramo, prilivom ljudi je bilo skoro nemogue
upravljati - stanovnika koji su bili Amerikanci, ne po roe
nju, nego po useljenju. Amerikance je trebalo stvoriti. Izmiljene tradicije SAD u ovom periodu su prvenstveno stvarane da dostignu ovaj cilj. S j edne strane, imigranti su ohrabri vani da prihvate rituale kojima se obeleavala istorija nacije- Revolucija i Oevi nacije ( 4. j uli) i protestantsku anglosaksonsku tradiciju (Dan zahvalnosti)- to su oni zaista iradili, pa su ovo sada postali praznici i prilike za j avno i privatno proslavljanje 50 (obrnuto, "nacija" je apsorbovala kolek-
29
H.-U. Wehler, Dos deutsche Kaiserreicb 1871-1918 (G6tlingen, 1973), str. 107-110.
w Istorija ovih praznika treba tek da se napie, ali izgleda jasno da su oni mnogo vie institucionalizovani na nacionalnom nivou u poslednjoj treini XIX veka. G. W. Douglas, American Book
408
Erik
Hobsbom
tivne rituale imigranata- Dan Sv. Patrika, i kasnije, Kolumbov dan- u strukturu amerikog ivota, uglavnom kroz snane asimilacione mehanizme municipalne i dravne politike). S druge strane, obrazovni sistem je transformisan u mainu za politiku socijalizaciju takvim sredstvima kao to je
oboavanje amerike zastave, koje se, kao dnevni ritual u dravnim kolama rairilo od 1880-ih naovamo 31 Koncept
amerikanizma kao ina izbora- odluka da se naui engleski,
da se podnese molba za dravljanstvo - i izbor specifinih
uverenja, inova i oblika ponaanja, uveli su odgovarajui
koncept ne-amerikanstva. U zemljama koje nacionalnost
definiu egzistencijalno mogu da postoje Englezi i Francuzi
- nepatriote, ali njihov status Engleza i Francuza ne moe
da bude u pitanju, sve dok oni takoe ne mogu da se definiu kao stranci (meteques). Ipak, u SAD, kao i u Nema
koj, neamerikanstvo ili vaterlandslose baca sumnju na
stvarni status te osobe kao lana nacije.
Kao to se moglo oekivati, radnika klasaje predstavljala najvei i najvidljiviji deo tih sumnjivih lanova nacionalne
zajednice; time sumnjivijih to su u SAD oni stvarno mogli
da budu klasifikovani kao stranci. Mase novih imigranata bile su radnici; obrnuto, bar do kraja 1860-ih godina, ispostavlja se da je veina radnika u bukvalno svim veim gradovima zemlje roena izvan nje. Nije jasno da li je koncept neamerikanstva, koji moe da se prati unazad bar do 1870-ih
ofDays (New York, 19 3 7); Elizabeth Rough Sec hrist, Red letter
Days: A Book ojllottday Customs (Philadelphia, 1940).
31
R. Firth, Symbols, Public and Private (London, 1973), str.
358-359; W. E. Dzyies, Patriotism on Parade. The Story ojVeterans
and Hereditary Organisations in America 1783-1900 (Cambridge
Mass., 1955), str. 218-222; Douglas, op. cit., str. 326-327.
Masovna proizvodnja tradicija _ _ _ _ _ _ _ _ _4 O9
godina 32 , bio u veoj meri reakcija stanovnitva roenog u

Americi protiv stranaca, ili anglosaksonskih protestantskih
srednjih klasa protiv radnika koji se nisu tu rodili. U svakom
sluaju, on je uveo unutranjeg neprijatelja od koga je dobar Amerikanac mogao da brani svoje amerikanstvo, ne na
poslednjem mestu, pomou preciznog izvoenja formalnih
ili neformalnih rituala, i odbrane svih uverenja konvencionalno i institucionalno ustanovljenih kao karakteristike dobrih Amerikanaca.
Moemo se malo detaljnije pozabaviti izmiljanjem dravnih tradicija u drugim zemljama u istom tom periodu.
Monarhije su, iz oiglednih razloga imale tendenciju da ih
povezu sa krunom, i u ovom periodu vidi se da poinju vebe odnosa sa javnou koje su usredsreene na kraljevske
ili carske rituale, koji su sada dobili parodini karakter. To
je umnogome olakana srenim otkriem- ili moda bolje
da kaemo izmiljanjem- jubileja ili ceremonije godinjice.
Njegova novina je zapravo obeleena u Novom engleskom
renikuA. Vrednost godinjica u pogledu panje koja im je
u javnosti pridavana jasno se pokazuje u vreme kada se pojavljuju prva izdanja potanskih maraka sa istorijskim ili sli
nim predstavama; one su bile vrlo esto zastupljene, kao to
12
Zahvalan sam profesoru Herbertu Gutmanu za ovaj uvid.

"jubilej", osim u biblijskom smislu, prethodno je bio prosto
pedeseta godinjica. N erna znakova pre krajaXLX veka da su stogodinjice, ili viestruke stogodinjice, a jo manje godinjice za periode krae od pedeset godina predstavljale priliku za javno proslavljanje. Novi engleski renik [New English Dictionary] (1901)
navodi pod "jubilej" - "posebno uestalo u poslednje dve decenije XIX veka odnosi se na dva 'jubileja' kraljice Viktorije" 188 7. i
\lf?7. godiAe, vajcarski jubilej Udruenja pota 1900. godine, i
druge proslave n' v. str. 6 l 5 .
n
410
Erik
Hobsbom
pokazuje tabela l. Potanske marke su, pored novca, bile

najuniverzalnijaforma javnog predstavljanja.
TABElA l. Prva upotreba potanskih maraka sa
istorijskom temom pre 1914. godine 3 A
Prva
potanska
marka
Prva potanska
marka sa
Austro ugarska
1850
1908
Belgija
Bugarska
Italija
1849
1879
1872
1861
1862
1914
1901
1899
1896
1910-1911
Holandija
1852
1906
Portugalija
1852
1894
Rumunija
1865
1906
Rusija
1858
1905,1913
Srbija
1866
1904
panija
1850
1905
Svaj carska
1850
1907
Zemlja
Nemaka
Grka
Jubilej ili
posebna prilika
ezdese to godi nj ica
Francajozefa
Rat (Crveni krst)
Godinjica ustanka
Otkrivanje spomenika
Olimpijske igre
Godinjice
De Rojterova tristogodinjica
Petstogodinjica
PomorcaAnrija
etrdeset godina
vladavine
Ratno milosre,
tristogodinjica
Godinjica dinastije
Tristogodinjica
Don Kihota
Skoro sigurno, jubilej kraljice Viktorije iz 1887. godine,

ponovljen deset godina kasnije s obzirom na njegov oigle
dan uspeh, inspirisao je sledee prilike za kraljevska ili car-
34
Izvor:
Stamps oftbe World

1972).
logue (London,
1972: A Stanley Gibbons Cata-
411
ska slavlja u ovoj zemlji, a i drugde. ak i najtradicionalisti

kije dinastije - Habsburzi 19 O8, Romano vi 1913. godine, otkrili su prednosti ove vrste publiciteta. Ona je bila nova sve
dotle dok je bila usmerena prema publici, za razliku od tradicionalnih kraljevskih ceremonija osmiljenih da simboliziraju odnos vladara prema boanskoj sili i njegov poloaj
na vrhu hijerarhije plemstva. Posle Francuske revolucije,
svaki monarh je morao, pre ili kasnije, da naui da se promeni od nacionalnog ekvivalenta "Kralja Francuske" u "Kralja Francuza", znai da ustanovi direktan odnos sa kolektivitetom njegovih l njenih podanika, koliko god nisko oni
bili. lako je mogunost izbora stila "buroaske monarhije"
bila otvorena, izgleda da su nju birali samo kraljevi skromnijih zemalja, koje su elele da odre takvu sliku o sebi I lolandija, Skandinavija - iako su ak i neki od vladara iji
je poloaj u najveoj meri zasnovan na boanskoj milosti
- pre svega car Franc J o z ef- izgleda zamiljali svoju ulogu
kao vrednog inovnika koji ivi u spartanskim uslovima.
Tehniki nije bilo uoljive razlike izmeu politike upoIrebe monarhije za ciljeve jaanja vladara koji su trenutno
na vlasti (kao u carstvima Habsburga i Romanova, a moda i
u indijskim carstvima) i izgraivanja simbolike funkcije
krunisanih glava u parlamentarnim dravama. Oba su se
oslanjala na eksploataciju osobe vladara sa ili bez dinasti
kih predaka, na nerazraenu ritualnu situaciju sa srodnim
propagandnim aktivnostima i irokim ueem naroda, i, ne
na poslednjem mestu, osvajanje publike koja je bila raspoloiva za zvaninu indoktrinaciju kroz obrazovni sistem.
()ba su od vladara napravila fokus jedinstva njegovog naroda ili naroda, simbolikog predstavnika slave i veliine zemlje, njene itave prolosti, i kontinuiteta sa sadanjou
koja je menja. Ipak, inovacije su bile u veoj meri namerne i
sistematske tamo gde je, kao na primer u Britaniji, oivlja-
412
Erik
Hobsbom
vanje kraljevskog ritualizma bilo vieno kao nuna protivtea opasnostima popularne demokratije. Badot je ve prepoznao vrednost politike razlike, i "uzviene", za razliku od
"efikasnih", delova ustava u danima Drugog reformskog
akta. Stari Dizraeli, za razliku od onog mladog, nauio je
da koristi "potovanje prestala i onog ko ga zauzima" kao
"snaan instrument moi i uticaja" i do kraja Viktorijine
vladavine priroda tog instrumenta je dobro shvaena. E.
D . K. Bodli napisao je o krunisanju kralja Edvarda VII:
"Korienje od strane ostraenih, a ipak praktinih ljudi, antikog
obreda da bi se obeleio moderni sjaj carstva, prepoznavanje tradicionalne krune od strane slobodne demokratije, kao simbola irom sveta rasprostranjene dominacije njihove rase, predstavlja ne
prostu pompu, nego dogaaj od najveeg istorijskog interesa. " 35
Slava i veliina, bogatstvo i mo, mogu simboliki da se

podele sa siromanima kroz linosti kraljevske porodice i
njihove rituale. to vea mo, neko bi mogao da primeti,
to manje atraktivna buroaska opcija za monarhiju. I, moemo da prizovemo u pamenje da je u Evropi monarhija
ostala univerzalna forma drave izmeu 18 7 O. i 1914. godine, osim u sluaju Francuske i vajcarske.
II
Najuniverzalnije politike tradicije izmiljene u ovom
periodu bile su dostignue drava. Meutim, uspon organizovanih masovnih pokreta koji su traili poseban ili ak alternativan status u odnosu na dravu, vodio je do slinih
razvojnih procesa. Neki od ovih pokreta, posebno politiki
J. E. C. Bodley, The Coronation o/Edvard VIL A Chapter of

European and Imperial History (London, 1903), str. 153, 201.
413
katolicizam i razliiti oblici nacionalizma bili su bolno svesni

rituala, ceremonije i mita, ukljuujui, naravno, i
mitoloku prolost. Znaaj izmiljenih tradicija je jo izraeniji kada se (one) pojavljuju u racionalistikim p okretima koji su inae bili, moe se rei, prema tim tradicijama
prilino neprijateljski, i kojima je nedostajala serijski proizvedena simbolika i ritualna oprema. Zato najbolji nain
la se prouava njihovo pojavljivanje predstavlja jedan
ovakav sluaj - sluaj socijalistikih radnikih pokreta.
znaaja
Najvaniji meunarodni ritual takvih pokreta, l. maj

( 1890), spontano se razvio u iznenaujue kratkom periodu. U poetku, on je bio osmiljen kao jedan simultani
jednodnevni trajk i demonstracije sa zahtevom za osmoi asovni radni dan, utvren na datum koji je ve nekoliko
godina povezivan sa ovim zahtevom u SAD. Izbor ovog datuma je svakako u Evropi prilino pragmatian. On verovatno nije imao ritualni znaaj u SAD gde je "Praznik rada"
ve bio ustanovljen krajem leta. Pretpostavlja se, ne bez
osnova, da je on bio utvren tako da koincidira sa Danom
kretanja, tradicionalnim datumom kojim su se zavravali
ugovori o unajmljivanju radne snage u Njujorku i Pensilvaniji36. Iako je ovo, kao i slini ugovorni periodi tamo
gle se odravala tradicionalna evropska zemlj o radnj a, originalno predstavljalo deo simboliki ispunjenog godinjeg
ciklusa preindustrijske radne godine, njegova povezanost
.su industrijskim proletarijatom bila je oigledno sluajna.
Nikakva posebna forma demonstracija nije bila predvie
na od strane nove radnike i socijalistike internacionale.
Koncept radnikih svetkovina ne samo to nije pomenut u
Izvornoj odluci tog tela (1889- godine) nego su ga razni
Maurice Dommanaget,
1'>53), str. 36-37.
Histoire du Premier Mai
(Paris,
414
Erik
Hobsbom
borbeni revolucionari aktivno odbacivali na ideolokim

osnovama.
Ipak, izbor datuma tako snano ispunjenog simbolizmomstare tradicije potvrdio se kao znaajan, ak iako jekao to Van Genep pretpostavlja- u Francuskoj antiklerikalizam radnikog pokreta pruio otpor ukljuivanju tradicionalnih narodnih praksi u njihovu proslavu Prvog maja".
Od poetka je ta prilika privlaila i apsorbovala ritualne i
simbolike elemente, posebno one vezane za kvazireligijske
ili numinozne proslave ("Maifeier"), to je predstavljalo praznik u oba smisla te rei (Engels, osvrui se na njega kao na
"demonstracije", koristi izraz "Feier", od 1893- godine."
Adler je prepoznao ovaj element u Austriji od 1892, a Vandervelde u Belgiji od 18 9 3. g odine). Andrea Kota j e to koncizno izrazio za Italiju ( 18 9 3. g o dine): "Katolici imaju U sk rs;
stoga e radnici imati svoj sopstveni Uskrs." 39 Postoje takoe
redi osvrti na Vitsun. Neobino sinkretina prvomajska propoved izarlroa (Belgija), preivljava od 1898. godine pod
zajednikim epigrafima "Proleteri svih zemalja ujedinite se"
"Volite j edan drugog" 40
Crvene zastave, jedini univerzalni simbol pokreta, od
su bile prisutne, ali u vie zemalja to je bilo i cvee: karanfil u Austriji, crvena (papirna) rua u Nemakoj,
kupina i mak u Francuskoj, kao i glog. simbol obnove, ko-
poetka
37
A. Van Gennep, Manuel de Folklore Franfais l, iv, Les Ceremonies Periodiques Cycliques et Saisonnieres, 2: Cycle de Mai
(Paris, 1949), str. 1719.
Engels to Sorge 17 May 1893, in Briefe und Auszuge aus
Briefen an F. A Sorge u.A. (Stuttgart, 1906), str. 397. Videti i Victor Adler, Aufsatze, Reden und Briefe (Vienna, 1922), i, str. 69Dommanget, op. cit, str. 343.
" E. Vandervelde and ]. Destree, Le Socialisme en Belgique
(Paris, 1903), str. 417-418.
77
77
41 5
ji je za kratko vreme usvojen, a zatim zamenjen, od sredine 1900-ih, durdevkom, ije su asocijacije bile nepoliti
ke. Malo se zna o ovom jeziku cvea, koji je, sudei takode po prvomajskim pesmama u socijalistikoj knjievnosti, bio spontano povezan sa ovom prilikom. On je sigurno pogodio osnovnu notu Prvog maja, vremena, obnove,
rasta, nade i radosti (setimo se devojke sa rascvetalom granom gloga, povezanoj u narodnom pamenju sa pucnja1
vom u Furmijeu, Prvog maja 1891- godine/ Podjednako,
Prvi maj je igrao veliku ulogu u razvoju nove socijalistike
ikonografije 1890-ih u kojima je, uprkos oekivanog naglaska na borbi, preovladavala nota nade, vere i dolaska svetlije
42
budunosti- esto izraena metaforom posaene biljke
Desilo se daje proslavljanje l. maja inicirano u vreme izuzetnog rasta i ekspanzije u radnikim i socijalistikim pokretima mnogih zemalja, i svakako ne bi moglo da bude
ustanovljeno u politikoj atmosferi kojaje davala manje nade. Drevni simbolizam pratea, kojije sasvim sluajno povezan sa njim, u ranim 18 90- im je savreno odgovarao prilici.
On je tako ubrzo bio transformisan u godinju svetkovinu i obred velikog naboja. Godinje ponavljanje uvedeno je
tla ispuni zahteve niih slojeva. Time je originalni politiki
sadraj tog trenutka- zahtevza osmoasovnim radnim danom- neizbena skliznuo u pozadinu, da bi ustupio mesto
sloganima koji su odreene godine privlaili nacionalne
radnike pokrete, ili ee, neodreenim tvrdnjama o prisutnosti radnike klase, ilijo ee, na primer u mnogim la-
' Maxime Le roy, La Coutume Ouvriere (Paris,

" E. ]. Hobsbawm, "Man and Woman in
graphy", Histoty Workshop, vi (Autumn 1978),
Kassel, Premier MaL Quatre-Vingt-Dix ans de
dans le Monde (Paris, l 9 7 7).
1913), i, str. 2 4 6,
Socialist Iconostr. 121-138; A.
Luttes Populaires
416
Erik
Hohshom
tinskim zemljama, zajednikom seanju na "ikake mue

nike". Jedini originalni element koji je istrajavao, bio je,
umnogome simultani, internacionalizam demonstracija: u
ekstremnom sluaju Rusije u 1917. godine, revolucionari su
zapravo izneverili svoj sopstveni kalendar da bi proslavljali
svoj l. maj kad i ostatak sveta. I svakako, javna parada radnika kao klase inila je sutinu rituala. Bio je to, kako su komentatori zabeleili, ak i meu radikalnim i revolucionarnim godinjicama,jedini praznik koji bi se povezivao sa industrijskom radnikom klasom i ni sajednom drugom; iako
su- bar u Britaniji- posebne zajednice industrijskih radnika ve pokazivale znake izmiljanja optih kolektivnih predstavljanja sebe kao dela svojih radnikih pokreta. (Duramska rudarska sveanostje odrana prvi put 1871. godine) 45
Kao i svi takvi ceremonijali, to je bilo, ilije postalo, u osnovi
porodino okupljanje u dobrom raspoloenju. Klasine politike demonstracije nisu obavezno bile ovakve. (Ovakav
karakter mogao je jo uvek da se vidi u takvim kasnije "izmiljenim tradicijama" kao to su nacionalni festivali (talijanskih komunistikih novina Unita). Kao i svi takvi festivali, i
ovaj je kombinovao javno i privatno stvaranje dobrog raspoloenja i veselja sa potvrivanjem lojalnosti pokretu koji je
bio osnovni elemenat svesti radnike klase: govornitva- u
tim danima to due to bolje, jer je dobar govor bio i inspiracija i zabava- zastave, bedeve, slogane i tako dalje. Najvanije, ono je utvrivalo prisustvo radnike klase kroz najo-
43
Edward Welbourne,
TheMiners'Unions of Northumherland
andDurham (Cambridge, 192 3), str. 15 5; J o h n Wilson, A History
of the Durham Miners'Association
1870-1904 (Durham,
1907),
str. 31, 34, 59; W.A. Moyes, TheBannerBook (Gateshead, 1974).
Ove godinje demonstracije izgleda da su potekle iz J orkira 1866.
godine.
417
snovnije utvrivanje njene moi: uzdravanje od rada. Jer,

paradoksalno, uspeh Prvog maja imao je tendenciju da bude proporcionalan svome povlaenju od konkretnih svakodnevnih aktivnosti pokreta. Taj uspeh je bio najvei tamo
gde su aspiracije socijalista prevladale nad politikim realizmom i proraunom radnikih sindikata, koji su, kao u Ne44
makoj i Britaniji , imali tendenciju da daju prednost demonstracijama prve nedelje u mesecu nad jednodnevnim
trajkom na Prvi maj svake godine. Viktor Adler osetljiv na
raspoloenja austrijskih radnika, insistirao je na demonstrativnom trajku, nasuprot savetu Kauckog, i kao posledica toga, austrijski Prvi maj dostigao je neobinu snagu i odjek. 45
Tako, kao to smo videli, Prvi maj nije u tolikoj meri formalno izmiljen od strane voa pokreta, koliko je prihvaen i
institucionalizovan s njihove strane na inicijativu njihovih
sledbenika.
Snaga nove tradicije bila je nesumnjivo potovana od
strane njenih protivnika. Hitler, sa svojim izotrenim osea
njem za simbolizam, smatrao je poeljnim ne samo da uvrsti
avenu radniku zastavu, nego i Prvi maj, preokreui ga u
zvanian "nacionalni dan rada" 1933. godine i potom razblaio njegove proleterske asocijacije 46 Moemo, uzgred,
da primetimo, da je Prvi maj sada postao opti praznik rada u EEZ-u.
Prvi maj i slini rituali rada su na pola puta izmeu
i "drutvenih" tradicija. One pripadaju prvima
"politikih"
Carl Schorske, German Social Democracy, 1905-1917: Tbe

Development oftbe GreatSchism (NewYork, 1965 prir.),str. 91-97.
45
M. Ermers, Victor Adler: Aufstieg u. Grosse einer sozialisiischen Partei (Vienna and Leipzig, 1932), str. 195.
16
Helmut Hartwig, "Plaketten zum l. Mai 1934-39", Aesthetik
und Kommunikation, vii, no. 26 (1976), str. 56-59.
Erik
418
Hobsbom
kroz povezanost sa masovnim organizacijama i partijama

koje bi mogle - i svakako imale za cilj - da postanu reimi
i vlast, a drugima zato to su izvorno izraavale radniku
svest o svom postojanju kao posebne klase, koliko god je
ovo bilo neodvojivo od organizacija te klase. Dok su u
mnogim sluajevima kao to je austrijska socijaldemokracija ili br i tanski rudari - klasa i organizacij a p o stale ne odvojive, ne pretpostavlja se da su one identine. "Pokret"
je razvio sopstvene tradicije, koje su delile vode i borbeni
lanovi, ali ne obavezno i glasai i sledbenici; obrnuto,
klasa je mogla da razvije svoje sopstvene "izmiljene tradicije" koje su bile i nezavisne od organizovanih pokreta, i, ak,
sumnjive u oima aktivista. Dve od njih, i jedna i druga
oigledno produkti naeg doba, zasluuju kratak osvrt. Prva je pojava- posebno u Britaniji ali moda istovremeno i
u drugim zemljama - odevanja kao demonstracije pripadnosti klasi. Druga je povezana sa masovnim sportovima.
Nije sluajno daje strip koji je blago satirizovao tradicionalnu muku kulturu radnike klase starih industrijskih
zona Britanije (posebno severa-istok) izabrao kao svoj naziv i simbol pokrivalo za glavu koje je stvarno predstavljalo amblem klasne pripadnosti britanskog proletarijata kad
ovaj nije bio na poslu: "Endi Kaket". Slino izjednaava
nje klase i kape postojalo je donekle u Francuskoj 47 , i mogue, u nekim delovima Nemake. U Britaniji, bar ikonografska evidencija navodi na to da se proleteri nisu univerzalno poistoveivali sa kaketom do 1890-ih, ali da je do
47
"L' ouvrier mem e ne porte pas i ci la casquette et la bl o use",

primetio je prezri vo il Valez u Londonu 18 72., za razliku od klasno svesnih Pariana. Paul Martine/., Tbe French Communard RefugeesinBritain, 1871-1880 (Univ. of Sussex, doktorska disertacija, 19 81), str. 3 4 l .
Masovna proizvodnja tradicija_ _ _ _ _ _ _ _ 4 l 9
kraja edvardovskog doba - kao to potvruju fotografije

masa koje se razilaze sa fudbalskih utakmica ili velikih mitinga - poistoveivanje bilo gotovo potpuno. Uspon proleterske kape eka svog hroniara. Moemo da pretpostavimo da e ona ili on pronai vezu izmeu njene istorije i
razvoja masovnih sportova, stoga to se ovaj posebni tip
pokrivala za glavu prvo pojavio kao deo sportske odee u
gornjim srednjim klasama. ta god bilo njegovo poreklo,
o no j e oigledno p ostalo karakteristika radnike klase, ne
samo zato to bi pripadnici drugih klasa, ili oni koji su
imali aspiracija prema takvom statusu, oklevali da budu
pomeani sa proleterima, nego i zato to manuelni radnici
nisu marili da izaberu (osim bez sumnje u vrlo formalnim
prilikama) da pokrivaju glave na bilo koji drugi od mnogih raspoloivih naina. Kejr Hardijev demonstrativni ulazak u parlament sa kaketom (1892. godine) pokazuje da
je u tome prepoznat elemenat klasnog potvrivanja Nije
nerazumno pretpostaviti da su mase toga bile svesne. U
okviru jednog nedovoljno poznatog naina odevanja, oni
su u poslednjim eeenijama XIX i prvoj deceniji XX veka
prilino brzo usvojili obiaj da nose kaket, kao deo karakteristinog obrasca "kulture radnike klase" koji se tada
48
uobliavao.
Ostaje da se napie odgovarajua istorija proleterskog

odevanja u drugim zemljama. Ovde moemo samo
da zabeleimo da su njene politike implikacije bile jasno
shvaene, ako ne pre 1914. godine, onda svakako izmeu
dva rata, kao to svedoi ovo seanje na prvu nacionalsocijalistiku (zvaninu) prvo majsku paradu u Berlinu 19 3 3. godine:
naina
llardijeva sopstvena kapa. slina lovakoj, predstavlja pre

lanu fazu ka mogue univerzalnom, "Endi kaketu".
48
Erik
420
Hobsbom
"Radnici. ... su nosili pohabanu, ali istu o deu i takve mornarske

kape kakve su tada bile opti spoljni znak raspoznavanja njihove
klase. Ove kape bile su ukraene neupadljivim kaiem najee
od crnog laka, ali esto zamenjenim konim kaiem sa kopama.
Socijaldemokrate i komunisti nosili su ovaj tip kaia na svojim
kapama, nacionalsocijalisti drugi tip, razdvojen u sredini. Ova
sitna razlika odjednom je zapadala za oko. Banalna injenica da
je vie radnika nego ikad nosilo na svojim kapama razdvojene
kaieve nosila je fatalnu poruku o izgubljenoj bici'"".
Politika veza radnika i kape u Francuskoj izmeu ratova takoe je ustanovljena (la salopette), ali njena is tori ja
pre 1914. godine tek eka da bude istraena.
Prihvatanje sportova, posebno fudbala, kao masovnog
proleterskog kulta, ostalo j e p odj edna ko n ep ozna to, ali se
bez sumnje odigralo podjednako brzo 50 Ovde je lake ustanoviti vremenski period. Izmeu sredine 1870-ih, najranije,
i sredine ili kasnih 1880-ih, fudbal je zadobio sve institucionalne i ritualne karakteristike koje su nam dan danas poznate: profesionalizam, Liga, kup, sa godinjim hodoaima
vernika koji demonstriraju proleterski trijumf u glavnom
gradu, redovna poseta subotnjem meu, "navijai" i njihova
kultura, ritualno rivalstvo, obino izmeu dve polovine industrijskih gradova ili velikih urbanih zona (Manester Siti i
Junajted, N o ts Kaunti i Forest, Live rp ul i Everton). tavie za
razliku od drugih sportova sa regionalnom ili lokalnom proleterskom bazom- kao to je ragbi unija u Junom Velsu'' -
49
Stephan Hermlin, Abendlicht (Leipzig, 1979), str. 92.

Tony Mason, Association Football and English Society,
1863-1915 (Brighton, 1980).
" Up. David B. Smith and Gareth W. Williams, Field ofPraise:
Officiai History of the Welsh Rugby Union, 1881-1981 (Cardiff,
1981).
50
421
fudbal je funkcionisao i na lokalnom i na nacionalnom nivou, tako da je tema dnevnog fudbalskog mea obezbedila zajedniku osnovu za razgovor izmeu praktino bilo
koja dva radnika mukog pola u Engleskoj ili kotskoj.
Priroda fudbalske kulture u ovom periodu - pre nego
io je ona duboko prodrla u urbane i industrijske kulture
drugih zemalja- jo uvek nije dobro shvaena". Njena soi'io-ekonomska struktura je poznatija. Originalno razvijan
od strane srednjih klasa u dravnim kolama kao amaterski sport koji izgrauje karakter, on je za kratko vreme
(tlo 18 8 5. godine) proletarizovan i prema tome profesionalizovan; simbolika prekretnica - koja je prepoznata
kao klasni sukob - bio je poraz Old Etonijansa od strane
liolton Olimpika u finalu kupa 1883. godine. Sa profesionalizacijom, veina filantropskih i moralizatorskih figura iz
nacionalne elite se povukla ostavivi rukovoenje klubova
u rukama lokalnih biznismena i drugih uglednih ljudi.
Oni su predstavljali udnu karikaturu klasnih odnosa industrijskog kapitalizma, poto su bili poslodavci preteno
proleterskoj radnoj snazi, koja je bila privuena u industriju viim nadnicama, mogunou da postanu sreni
dobitnici pre nego to se penzioniu (zahvaljujui dobrotvornim meevima), ali iznad svega mogunou da se
proslave. Struktura britanskog fudbalskog profesionalizma
bila je prilino razliita od profesionalizma u sportovima
u kojima su srednje klase i aristokrati ja uestvovale (kriket) ili su ih kontrolisale (trke) ili od onih gde je narodska
n
u drugim zemljama, pionire su predstavljali britanski iseljenici i timovi lokalnih fabrika kojima su upravljali Britanci, ali iako je
jasno da je fudbal do 1914. godine u nekim glavnim gradovima i
Industrijskim zonama evropskog kontinenta bio u jednoj meri
n.miralizovan, teko da je ve tada bio postao masovni sport.
422
Erik
Hobsbom
zabava postala biznis, to je bilo drugo sredstvo bekstva

od sudbine radnike klase; i ono je takoe predstavljalo
model za neke sportove siromanih (boks) 53
Po svoj prilici postojala je tendencija da se fudbaleri biraju od kvalifikovanih, pre nego od nekvalifikovanih radnika54, verovatno za razliku od boksa, sporta koji je regrutovao ljude iz okruenja u kojima je sposobnost da se vlada sobom bila ili korisna za preivljavanje, na primer u velikim gradskim slamovima, ili je bila deo muke kulture
povezane sa vrstom posla, na primer u rudnicima. Iako je
urbani i radniki karakter fudbalskih masa oevidan", njihov taan sastav prema godinama ili socijalnom poreklu
nije jasan; niti je jasan razvoj "navijake kulture" i njenih
obiaj a; niti mera u koj oj tipini fudbalski entuzijasta (za
razliku od tipinog navijaa na trkama) jeste ili je nekad
bio aktivan igra amater. S druge strane, jasno je da, dok
je za mnoge ljude ove vrste, kao to pokazuju apokrifne
poslednje rai borbenog radnikog aktiviste, vera u Isusa
Hrista, Kajra Hardija i Hadersfild Junajted ila zajedno, organizovani pokret pokazivao je kolektivni nedostatak entuzijazma za ove stvari, kao i za nekoliko drugih nepoliti
kih aspekata svesti radnike klase. Svakako, za razliku od
centralnoevropske socijaldemokratije, britanski radniki
pokret nije razvio svoje sopstvene sportske organizacije,
sa izuzetkom biciklistikih klubova u 1890-im godinama
53
W. F. Mandle, "The Professional Cricketer in England in

the Nineteenth Century", Labour History Oo urnal of the Australian Society for the Study of Labour History), xxiii (Nov. 1972),
str. 1-16; Wray Vamplew, The Turf A Social and Economie History ofHorse Racing (London, 1976).
54
Mason, op. ci!, str. 90-93.
55
Mason, op.cit, str. 153-156.
ije
su veze sa progresivnim
ene56.
nainom
423
miljenja bile zapa-
Koliko god malo znali o masovnom sportu u Britaniji,

jo manje znamo o onom na kontinentu. Reklo bi se da je
ovde sport koji je uvezen iz Britanije ostao zabran srednje
klase mnogo due nego u zemlji iz koje je potekao, ali da
su se inae obraanje fudbala radnikoj klasi, zamena amaterskog fudbala srednje klase plebejskim profesionalnim
fudbalom i sve vea masovna urbana identifikacija sa klubovima, razvijali na slian nain". N ajvei izuzetak, nevezan za
takmienja, blii ou biznisu nego aktivnostima na otvorenom prostoru, kao to je rvanje (sumnjiv nemakom gimnastikom pokretu,
ali sa irokom popularnom podrkom), bio je biciklizam. Na kontinentu je ovo verovatno
bio jedini moderan masovni sport - o emu svedoi konstrukcija velodroma u velikim gradovima - etiri samo u
% Na pamet padaju biciklistiki Klarion klubovi, ali i osnivanje Oadbi biciklistikog kluba, od strane radikalnog lokalnog lovokradice, radnikog aktiviste i optinskog savetnika. Priroda
ovog sporta - kojeg su u Britaniji tipino upranjavali mladi
amateri - bila je prilino razliita od masovnog proleterskog
spona. David Prynn, "The Clarion Clubs, Rambling and Holiday
Associations in Britain since the 1890s', Journal of Contemporary History, xi, br. 2 i 3 (July 1976), str. 65-77; anon., "The Clarion Fellowship", Marx Memorial Library Quarterly Bulletin,
!xxvii (Jan-Mar. 1976), str. 6-9; James Hawker, A Victorian Poacber, prir. G. Christian (London, 1961), str. 25-26.
57
U mrskom klubu Schalke 04, trideset pet od etrdeset eti
rilanakoji se mogu identiflkovati u periodu 1904-1913. godine,
bili su rudari, radnici ili zanatlije; takoe u periodu 1914-1924
sedamdeset tri od osamdeset osam, a u periodu 1924-1934, devedeset jedan od sto dvadeset dva. Siegfried Gehrmann, "Fusshall in einer Industrieregion", u: J. Reulecke i W. Weber (prir.),
l'amilie, Eabrik, Feierabend (Wupperlal, 1978), str. 377-398.
424
Erik
Hobsbom
Berlinu pre 1913

ustanovljavanje Tour de France-A
1903. godine. Pokazuje se da su u Neraakoj bar vodei
profesionalni biciklisti bili radnici 58 Profesionalni ampionati postojali su u Francuskoj od 1881. godine, u vajcarskoj i Italiji od 1892. godine, u Belgiji od 1894. godine.
Nema sumnje da su jak komercijalni interes za ovaj sport
od strane proizvoaa i drugi reklamni interesi ubrzali
njegovu popularnost".
III
Mnogo tee pitanje bilo je da se uspostavi klasno prisustvo elite nacionalne srednje klase, kao i uee ire srednje
klase, a to je postalo prilino hitno u vreme kada su zanimanja koja su pretendovala na status srednje klase, ili broj
onih koji su imali prema njemu aspiracije, rasli izvesnom
brzinom u industrijskim zemljama. Kriterijum za lanstvo
u ovakvim klasama nije nikako mogao biti tako jednostavan kao roenje, vlasnitvo nad zemljom, manuelni rad, ili
priznanica o zaradi, i, iako je drutveno priznat minimum
svojine i zarade bez sumnje bio neophodan uslov za to,
on nije bio dovoljan. tavie, po prirodi stvari takva klasa
je ukljuivala osobe (ili pre porodice) vrlo razliitih stupnjeva bogatstva i uticaja, a svaki sloj je nastojao da na podreene gleda s visine. Fluidnost granica inila je uspostavljanje jasnih kriterijuma o socijalnoj razliitosti neobino
tekim. Poto su srednje klase bile par excellance locus
socijalne mobilnosti i individualnog samorazvoja, pristup
58
Annemarie Lange, Da s Wilbelminische Berlin (E. Berlin,

1967), gl. 13, posebno str. 561-562.
59
Dino Spatazza Moncada, Starta del Ciclismo dai Primi
Passi ad Oggi (l'arma, bez datuma).
425
n njih bj se teko mogao zatvoriti. Problem je bio dvostruk.

Prvo, kako definisati i odvojiti istinsku nacionalnu elitu
g<>>inje srednje klase
{haute bourgeoisie,
Grossbilrgertum)
i >>uda kada su relativno vrsti kriterijumi kojima bi subjeklivna klasna pripadnost mogla biti definisana u stabilnim
lokalnim zajednicama, bili narueni, a poreklo, srodstvo,
meusobno venavanje,
lokalna mrea poslova, privatne
drutvene veze i politika nisu vie omoguavale pouzdanu
orijentaciju. Drugo, kako da se uspostavi identitet i nain
predstavljanja za relativno veliku masu onih koji niti su
pripadali ovoj eliti niti "masama"- ili ak onom oigledno
inferiornom redu sitne buroazije "niih srednjih klasa"
koje je bar jedan britanski komentator nepokolebljivo razvrstao sa manuelnim radnicima, poto pripadaju svetu
kola sa internatom'*'. Da li bi ona mogla biti definisana,
da li bi mogla da sebe definie drugaije nego kao da se "u
osnovi sastoji od porodica koje se socijalno uzdiu", kao
io je francuski posmatra britanske scene smatrao, ili kao
ono to je preostalo kada su mnogo oiglednije prepoznatljive mase i "gornjih deset" bile izuzete iz populacije, kako je jedan Englez uinio?
Dalje se pojavljivao problem
koji je dodatno zakomplikovao ovo pitanje: pojava da se
ena srednje klase sve vie emancipovala, i sama po sebi,
postajala akter na javnoj sceni. Dok je broj deaka u francuskim licejima izmeu 1897. i 1907. godine porastao sasvim skromno, broj devojica se poveao za 170%.
61
"" W. R. Lawson, John Buli and bis Schools: A Book for Parents, Ratepayers and Men of Business (Ldinhurgh and London,
, 1'18), str. 39.
Paul Descamps, L'Education dans les Ecoles Anglaises, Bib.
lelaScienceSociale(Paris,Jan. 1911), .str. 25; Lawson, op. ci!, str.
Erik
426
Hobsbom
Za viu srednju klasu ili "haute bouergeoisie" kriterijumi i institucije koji su prethodno sluili da bi se aristokratska vladajua klasa prikazala kao bolja, predstavljali su oi
gledan model samo ih je trebalo proiriti i prilagoditi. Fuzija dve klase u kojoj su nove komponente prestale da se
prepoznaju kao nove, bila je ideal, iako taj ideal verovatno
nije bilo mogue sasvim dostii, ak ni u Britaniji, gde je
bilo sasvim mogue za porodicu notingemskih bankara da
postigne da kroz nekoliko generacija sklapa brakove sa
kraljevskom porodicom. Ono to je omoguilo ovakvu asimilaciju (sve dok su one bile institucionalno dozvoljene),
bio je taj element stabilnosti koji je, kao to je francuski
posmatra primetio u Britaniji, uspostavio razliku izmeu
ve etabliranih i onih tek pristiglih generacija visoke buroazije koje su se u prvoj generaciji tek uspinjale na drutvenoj lestvici 62 Brzo sticanje zaista ogromnog bogatstva
takoe bi omoguavalo prvoj generaciji plutokrata da sebi
priute aristokratski milje, koji je u buroaskim zemljama
poivao ne samo na tituli i poreklu, nego i na dovoljnoj koliini novca da se odrava odgovarajui luksuzni ivotni
stil 63 U edvardovskoj Britaniji, plutokrati su rado prihvatali takve mogunosti Ipak, pojedinana asimilacija mogla
je da poslui samo izrazitoj manjini.
64
Osnovni aristokratski kriterijum porekla bi, meutim,

mogao da se prilagodi u cilju definisanja relativno velike
nove elite gornje srednje klase. Tako se razvila strast za
genealogijom u SAD u 1890-im godinama. Bilo je to prevashodno ensko interesovanje: "Keri amerike revoluci62
Descamps, op. cit, str. ll, 67.

Ibid, str. ll.
64
Jamie Camplin, The Rise ofthe Plutocrats: Wealth and Power in Edwardian England (London, 1978).
63
427
je" (1890) su ivele i razvijale se, dok su malo ranije "Sinovi amerike revolucije" izbledeli i izgubili se. Iako je prividni cilj bio da se belci i protestanti roeni u Americi razlikuju od mase novih imigranata, njihov stvarni cilj je bio
da se ustanovi ekskluzivni gornji sloj unutar bele srednje
klase. D.AR. nisu imale vie od 30 000 lanova 1900. godine, najvie u uporitima "starog" novca - Konektikatu,
Njujorku, Pensilvaniji - mada takoe i meu ikakim milionerima koji su bili u ekspanziji 65 Organizacije kao to su ove
razlikovale su se od mnogo restriktivnijih napora da se afarmi grupa porodica kao kvazi-aristokratska elita (ukljuiva
njem u Drutveni registar [Social Register], i slino), zahvaljujui tome to su obezbeivale povezanost irom nacije.
Moglo se oekivati da e manje ekskluzivni D.AR. pre da
pronae odgovarajue lanstvo i u takvim gradovima kao
Omaha, nego vrlo elitistiki Drutveni registar. Istorija
potrage srednje klase za genealogijom ostaje da se napie,
ali sistematska amerika koncentracija na ovo zanimanje
bila je verovatno, u ovom periodu, donekle izuzetna.
Mnogo znaajnije bilo je kolovanje, dopunjeno u izvesnom smislu amaterskim sportovima, koji su bili tesno povezani s njim u anglosaksonskim zemljama. Ovo zbog toga
to je kolovanje obezbedivalo ne samo pogodno sredstvo
socijalne kompatibilnosti izmeu pojedinaca ili porodica
kojima je nedostajao inicijalni lini odnos, a na nacionalnoj skali, sredstva uspostavljanja zajedikih obrazaca ponaanja i vrednosti, nego takoe i set meusobno povezanih mrea izmeu produkata uporedivih institucija i, indirektno, kroz institucionalizaciju "starih drugova", "alumnusa" ili "Alte Herren"- a, snanu mreu intergeneracijske
stabilnosti i kontinuiteta. Stavie, ono je donosilo, u graniDavies, Patriotism on Parade, str. 47, 77.
428
Erik
Hobsbom
cama, mogunost irenja elite gornje srednje klase, socijaIizovane u odreenom odgovarajue prihvatljivom maniru. Svakako, obrazovanje u XLX veku postalo je u najveoj
meri pogodan i univerzalan kriterijum za odreivanje socijalne stratifikacije, iako nije sasvim jasno kada je on to
inio. Osoba koja je imala samo osnovno obrazovanje neizbena je klasifikovana kao pripadnik niih redova. Minimalni kriterijum za prihvatanje statusa srednje klase bilo je
srednje obrazovanje izmeu, recimo, etrnaeste i esnaeste
godine. Vie obrazovanje, izuzev u sluaju nekih vrsta strogo usmerene profesionalne obuke, jasno je kvalifikovalo
osobu za gornju srednju klasu i druge elite. Uzgred, sledi
da je tradicionalna graansko-preduzetnika praksa slanja
sinova na posao u srednjim tinejderskim godinama, ili izbegavanja univerzitetskog obrazovanja, izgubila osnov. To
se svakako desilo u N e makoj, gde je 18 6 7. g odine trinaest od etrnaest industrijskih gradova Rajnlanda odbila da
da doprinos proslavi pedesete godinjice banskog univerziteta na temelju toga to ga nisu pohaali ni industrijalci
ni njihovi sinovi 66 Do 1890-ih godina procenat banskih
studenata iz porodica Besitzbiirgertum-a. porastao je od
23 do skoro 40, dok su oni iz tradicionalne profesionalne
buroazije (Bitdungsbiirgertum) pali sa 42 na 31 67 To je
verovatno bilo tako u Britaniji, iako su francuski posmatrai u
1890-im godinama jo uvek beleili sa iznenade-
66
Citirano u E. J. Hobsbawm, The Age of Capital (London, 1977),

str. 59; F. Z unke l, "Industriebitrgertum in Westdeutschland", in H.
U. Wehler (ed.), Moderne deutsche Soztalgeschichte (Cologne and
Berlin, 1966), str. 323.
" K. H. Jarausch, "The Social transformation of the University: The Case of Prussia 1865-1915", Journal of Social History,
xii, no. 4 (19 7 9), str. 6 2 5.
Masovna
proizvodnja
tradicija
429
njem da su Englezi retko naputali kolu posle 16 godine"'. Ovo svakako nije bio sluaj u gornjoj srednjoj klasi,
iako je malo sistematskih istraivanja uraeno na ovu temu.
kolovanje u srednjim kolama donela je opti kriterijum pripadanja srednjoj klasi, ali suvie opti da bi definisao
i selekcionisao elite koje su se brzo razvijale, pa ipak broja
no bile prilino male, i koje su, bilo da ih zovemo vladajua
klasa ili "establiment", zapravo vodile dravnu politiku. ak
i u Britaniji, gde nikakav sistem dravnog srednjeg obrazovanja nije postojao pre dvadesetog veka, posebna podvrsta
"javnih kola" morala je da se formira unutar srednjeg obrazovanja. One su prvi put zvanino definisane 1860-ih godina, i razvijale su se i kroz porast broja uenika devet kola
tada priznatih kao takvih, (od 2 741 deaka 1860. godine,
na 4 553 1906. godine); takoe kroz dalje dodavanje kola za koje se priznavale da pripadaju eliti. Pre 18 6 8. godine, najvie dva tuceta kola su imala ozbiljan zahtev za
ovakvim statusom, ali do 1902. godine prema Honejevim
kalkulacijama, one su se sastojale od minimalne "kratke lii e n od 64 kole i maksimalne "duge liste n od l o4 kole,
okvirno oko 60 ili neto vie neodreenih sluajeva". Univerziteti su se u ovom periodu razvijali u veoj meri tako
sto su poveavali prijem nego kroz nove fondacije, ali ovaj
rasi je bio dovoljno dramatian da izazove ozbiljnu brigu o
hiperprodukciji diplomaca, bar u N e makoj. Izmeu srem
Max Leclerc, L'Education des Classes Moyennes et Dirigeantes
m Angleterre (Paris, 1894), str. 133, 144; P. Bureau, "Mon Sejour
dans une Petite Ville d'Angleterre", La Science Sociale (su ivan t la
Methode deF. Le Play), 5'h yr, ix (1890), str. 70. up. takoe i Patrick
Joyce, Work, Society and Politics: The Culture of the Factory in
hiter Victorian England (Brighton. 1980), str. 29-34.
"" J. R. de S. Honey, Tom Braun s Universe: The Development ofthe Victorian Public School (London, 1977), str, 273-
430
Erik
Hobsbom
dine
18704h i 18804h godina, broj studenata se skoro

u Nemakoj, Austriji, Francuskoj i N o rv eko j,
a vie nego udvostruio u Belgiji i Danskoj 70 , Ekspanzija u
SAD bilaj e jo spektakularnija. Do 1913. godine, biloj e 38,6
studenata na 10 000 stanovnika u toj zemlji, u poredenju sa
uobiajenom kontinentalnom vrednou od 9-11,5 (i manje od osam u Britaniji i Italiji) 71 Problem defmisanja
efektivne elite unutar rastueg broja onih koji su posedovali ulaznicu u vidu traenog obrazovanja bio je stvaran.
udvostruio
U najirem smislu, reavanju tog problema se pristupilo kroz institucionalizaciju. Godinjak javnih kola (izlazio od 1889- godine) ustanovio je kole - lanice takozvane Hedmasters konferencije, kao prepoznatljivu nacionalnu, pa ak i internacionalnu zajednicu, ako ne jednakih,
ono bar uporedivih; i Birdovo Ameriko bratstvo koleda
(7 izdanja izmeu 1879. i 1914. godine) uinilo je isto;
lanstvo u njemu oznaavalo je elitu u masi amerikih univerzitetskih studenata. Ipak, tendencija nastojanja da se
oponaaju institucije pridolica, uinila je poeljnim da se
povue linija izmeu istinske "gornje srednje klase" ili elita, i onih jednakih koji su bili manje jednaki od ostalih".
70
J. Conrad, "Die Frequenzverhiiltnisse der Univesitaten der

hauptsachlichsten Kultur! and er auf dem Europaischen Kontinent",
Jahrbucherf. N. OK. u. Statislik, 3"'series, i (1891), str. 376-394.
" Joseph Ben-David, "Professions in the Class System of Present-Day Societies", Current Sociology, xii, no. 3 (1963-1964), str.
63-64.
" "Kao posledica opteg snobizma Engleza, iznad svega onih
Engleza koji su se uspinjali na drutvenoj lestvici, obrazovanje
srednje klase imalo je tendenciju da se formira po modelu vie
srednje klase, ali uz manji utroak vremena i novca", "Descamps,
L'Education dans les Ecoles Anglaises, str. 6 7. Fenomen daleko
od toga da je bio isto britanski.
431
Kazlog za ovo nije bio samo snobovski. Narastajua nacionalna elita takoe je zahtevala konstrukciju istinski efektivnih mrea interakcije.
Ovde, moe se pretpostaviti, lei znaaj institucije "starih
drugova", "alumni"-ja ili "Alte Herren", koji se sada razvio i
bez kojeg "mrea starih drugova" nije mogla da postoji kao
takva. U Britaniji "veere starih drugova" izgleda da su otpoele u 1870-im godinama, "drutva starih drugova" otprilike
u isto vreme- ona su se umnoila posebno u 1890-im godinama, praena, kratko zatim, izmiljanjem odgovarajue
"stare kolske veze" 73 Izgleda da praksa slanja sinova u oe
vu staru kolu svakako nije postala uobiajena pre kraja veka: samo 5% Arnokiovih uenika poslalo je svoje sinove u
Ragbi''. U SAD stvaranje "od se ka bivih studenata" takoe je
poelo u 1870-im godinama, formirajui krugove kultivisanih ljudi koji inae ne bi poznavali jedan drugog", i tako,
neto kasnije, konstruisali razraene bratstvenike kue u
koledima, finansirane od strane bivih uenika koji su tako
demonstrirali ne samo svoje bogatstvo i medugeneracijske
veze, nego takoe- kao i u sluaju slinog razvoja nemakih
studentskih udruenja 76 - svoj uticaj na mlau generaciju.
73
TbeBookofPublicSchool, OldBoys,
Univesity,
Navy,
Artny,
Air Force and Club Ties, uvod James Laver (London, 1968), str.
31; videti i Honey, op. cit.
71
Honey, op. cit, str. 153.
75
W. Raimond Baird, American College Fraternities: A Descriptive Analysis of the Society System ofteb Colleges of the US with
1890),
a DetailedAccount ofeach Fratemity, 4'" edn (New York,
str. 20-21.
" Bernard Oudin, Les Corporations Allemandes d'Etudiants
(Paris, 1962), str. 19; Detlef Grieswelle, "Die Soziologie der Koscner Korps 1870-1914": u Student und Hochschule im 19 ]arImndert; Studien undMatertalien (G6ttingen, l 9 7 5).
432
Erik
Hobsbom
Tako je BetaPi Gama imala 16 odeljenja bivih studenata u

1889. a 110 1913. godine; samo jednu bratstveniku kuu
18 8 9. (iako su neke ve bile izgraene) ali 4 7 1913. g odine.
Pi Delta Beta imala je prvo udruenje bivih studenata
1876, ali do 1913- godine broj je porastao skoro do jedne
stotine.
TABELA 2. Alumnt bratstvo Delta Kappa Epsilon
(Dortmund) 11
Civilna slubenici i pravnici

Medicinari
Svetenstvo
Profesori
Poslovni ljudi
N o vinari i intelektualci
Drugi
Ukupno
1850-tih
21
3
6
8
8
1890-tih
21
17
lO
12
27
lO
3
50
5
102
U SAD i Nemakoj uloga ovih intergeneracijskih mrea

je bila svesno umanjivana, mogue zato to je u obe zemlje njihova inicijalna uloga da obezbeuju ljude koji rade u javnim slubama bila vrlo jasna. "Alte Herren" koji su
bili aktivni u "K6sener Ko rp s", elitnim udruenjima ove vrste u 1870-im, ukljuivala su 18 ministara, 835 civilnih slubenika, 6 4 8 pravnih slubenika, 127 optinskih slubenika, 130 vojnika, 651 medicinara (od kojih 10% na rukovodeim poloajima), 435 srednjokolskih i univerzitetskih
profesora i 3 31 pravnika. To je uveliko nadmaivala broj
od 257 zemljoposednika, 241 bankara, upravnika kompa-
Delta Kappa
Epsilon
Catalog
( 19 l O) .
433
nija i trgovaca, 76 u tehnikim i 27 u naucmm profesijama

I 37 "umetnika i izdavaa" Ranija amerika bratstva koleda takoe su stavljala naglasak na bive studente (Beta
rinta Pi u 1889- godini ponosio se devetoricom senatora
("etrdesetoricom kongresmena, estoricom ambasadora i
15 guvernera), ali kao to Tabela 2 pokazuje, ekonomski i
politiki razvoj davao im je skromnije mesto, i u 1900-im
davali su sve vie znaaja svojim kapitalistima. Svakako telo kao Delta Kappa Epsilon, koje je 1913. godine ukljui
valo jednog Kabota Loda, i jednog Teodora Ruzvelta, kao
I osamnaest eminentnih njujorkih bankara meu kojima
1. P. Morgana i Vitnija, devet monih biznismena iz Bostona, trojicu stubova Standard Oil-a, pa ak i, u zabaenoj
Minesoti, jednog Dejmsa N. Hila i jednog Vejerhauzera,
mora da je predstavljalo groznu poslovnu mafiju. U Britaniji, moe se slobodno rei, neformalne mree, stvorene
o strane kole i koleda, osnaene porodinim kontinuitetom, poslovnim prijateljstvima i klubovima bile su delotvornije nego formalna udruenja. Koliko delotvornije,
moe da se prosudi na osnovu podataka takvih ustanova
k;io to su establiment u Bleliju koji se bavio deifrovanjem i S.O.E. u II svetskom ratu". Formalna udruenja,
sem ako namerno nisu svedena na elitu - kao nemaki
"Kosener Korps", koji je ukljuivao 8% nemakih studenata
tt 1887. godini, a 5% u 1914Mo- sluila su uglavnom, moe
se pretpostaviti, da obezbede opti kriterijum socijalne
"prepoznatljivosti". lanstvo u bilo kojem "bratstvu grkog
slova" - ak i onim profesionalnim, koja su se umnoila
78
Grieswelle, op. cit. str. 3 57.

R. Lewin, UltraGoes to War (London, 1980 izd.), str. 55-56.
Grieswelle, op. cit, str. 349-353-
434
Erik
Hobsbom
od kraja 1890-ih 81 i posedovanje bilo koje kravate sa dijagonalnim prugama u nekoj kombinaciji boja sluilo je svrsi.
Meutim, osnovno neformalno sredstvo za stratifikaciju teorijski otvorenih sistema koji su se irili, bila je samo
selekcija prihvatljivih socijalnih partnera i ovo je postizano iznad svega kroz staro aristokratska zanimanje za
sport, transformisan u sistem formalnih takmienja sa protivnicima selekcionisanim kao znaajnim na socijalnoj
osnovi. Znaajno je da je najbolji kriterijum koji je pronaen u "zajednici javne kole" bio saznavanje koje kole su
bile spremne da igraju utakmice jedne protiv drugih 82 , i
da su u SAD elitni univerziteti (Aivi liga) bili definisani,
bar na severoistoku, koji je u pogledu toga prednjaio,
putem selekcije koleda koji su izabrali da jedni s drugima igraju fudbal, koji je u toj zemlji bio u osnovi sport po
poreklu vezan za kolede. Niti je sluajnost da su se formalna sportska takmienja izmeu Oksforda i Kembrida
razvila uglavnom posle 1870., i posebno izmeu 1890. i
1914. godine (videti tabelu 3). U Nemakoj je ovaj drutveni kriterijum bio posebno priznat:
"Karakteristika koja izdvaja akademsku omladinu kao posebnu

socijalnu grupu (tand) od ostatka drutva, je koncept "Satisfaktionfahigkeit. n (prihvatljivost nekoga kao izazivaa na du elima),
to jest zahtev za specifinim, drutveno deflnisanim standardom
asti
(Standesehre)
ffl.
m
Berd nabraja etrdeset jedno bratstvo 1914. godine, koje
nije spomenuto 1890. Dvadeset osam njih formirano je posle
1900, deset pre 1890. godine, dvadesetosamnjih biloje ogranieno na advokate, doktore, ininjere, zubare i druge specijaliste.
82
Honey, op. cit., sr. 253 i dalje.
83
Giinter Botzert, Sozialer Wandel der studentiseben Korporationen (Munster, 1971), str. 123.
435
TABElA 3. Redovni susreti Oksforda i Kembrida

prema datumu kada su ustranovljeni 84
Godina
l'rc 1860-te
1860-ih
1870-ih
1880-ih
1890-ih
1900-1913
Broj
takmienja
Sport
Kriket veslanje reket pravi tenis
Atletika, streljatvo, bilijar, trka s
preprekama
Golf. fudbal. ragbi. polo
Kros-kantri, tenis
Boks, hokej, klizanje, plivanje,
vatemolo
Gimnastika, hokej na ledu, lakras, motociklizam, nadvlaenje
konopca, maevanje, auto-trke,
brdski motociklizam (neki od
ovih su kasnije naputeni)._ __
Drugde je segregacija koja je de facto postojala, bila

prikrivena u nominalno otvorenom sistemu.
Ovo nas vraa na jedan od najznaajnijih novih drutvenih obiaja ovog perioda: sport. Socijalna istorija sporta
gornje i srednje klase tek treba da se napie 8 ' , ali tri stvari
mogu da se napomenu. Prvo, poslednje dekade devetnaestog veka oznaavaju odluujuu transformaciju irenja starih, izmiljanja novih i institucionalizacije veine sportova
na nacionalnom, pa ak i internacionalnom nivou. Drugo,
ova institucionalizacija omoguila je i javno prikazivanje
sporta koje se moe, ne govorei suvie ozbiljno, uporediti
Podaci na osnovu Kraljevskog osiguravajueg drutva, Sportski rekordi, deveto izdanje ( 1914).
85
Za neke relevantne podatke, videti Cari Diem, Weltgeshichte
des Sports und der leibeserziehung (Stuttgart, i 9 6 O); Kl. C. Wildt,
I hiten zur Sportgeschichte.
Teil 2, Europa von 1750 bis 1894
(Se horndorfbei Stuttgart, 1972).
436
Erik
Hobsbom
sa modom javnih zgrada i spomenika u politici i mehanizmom za proirenje aktivnosti do tada ogranienih na aristokratiju i bogatu buroaziju, sposoban da unese njihove
ivotne stilove u sve ire slojeve "srednjih klasa". To, da je
on na kontinentu ostao sveden na donekle ogranienu elitu pre 1914. godine je drugo pitanje. Tree, onje omoguio mehanizam za povezivanje osoba jednakog socijalnog
statusa kojima su inae nedostajale organske socijalne ili
ekonomske veze, i moda iznad svega, za pojavu nove uloge
buroaskih ena.
Sport koji je postajao najkarakteristiniji za srednje klase moe da ilustruje sva tri elementa. Tenis je izmiljen u
Britaniji 1873- godine i tu je dobio svoj klasini nacionalni
turnir (Vimbldon) 1877. godine, etiri godine pre ameri
kog i etrnaest godina pre francuskog nacionalnog ampionata. Stekao je organizovanu internacionalnu dimenziju
(Dejvis kup) do 1900. godine. Kao golf, drugi sport koji je
trebalo da demonstrira neobinu privlanost za srednje
klase, on nije bio baziran na timskim naporima, i njegovi
klubovi - upravljajui ponekad prilino skupim nekretninama, koje su traile prilino skupo odravanje - nisu bili
povezani u "lige" i funkcionisali su kao potencijalni ili aktuelni socijalni centri: u sluaju golfa, u sutini za mukarce (eventualno uglavnom za biznismene) u sluaju tenisa,
za mlade pripadnike srednje klase oba pola. tavie, znaajno je da su takmienja za ene sledila brzo za formalnim ustanovljenjem takmienja za mukarce. enski singl
uao je na Vimbldon sedam godina posle mukog, ameri
ki i francuski nacionalni ampionati za ene est godina
posle njihovog ustanovljenja 86 Takorei prvi put sport je
86
Encyclopedia ofSports (S. Brunswick and New York, 1969,

izd.): Lawn Tennis.
437
iako snabdeo ene gornje i srednje klase, kao pojedinana

ljudska bia, priznatom javnom ulogom dostojnom potovanja, odvojeno od njihove uloge supruga, keri, majki ili
drugih dodataka mukarcu, izvan ili unutar porodice. Njegova uloga u analizi emancipacije ene zahteva mnogo vie panje nego to je do sada dobijala, kao i njegov odnos
prema putovanjima i godinjim odmorima srednje klase 87
Jedva da je potrebno dokumentovati injenicu da se
institucionalizacija sporta odigrala u poslenjirn decenijama veka. ak i u Britaniji, ona je jedva bila uspostavljena
pre 1870-ih godina -Asocijacija fudbalskog kupa datira se
unazad do 1871. godine, oblasni ampionat u kriketu do
1873. godine- a posle toga nekoliko novih sportovaje izmiljeno (tenis, badminton, hokej, vaterpolo, i tako dalje)
ili de facto podignuto na nacionalni nivo (golf) ili sistcmatizovano (boks). Drugde u Evropi sport u modernom vidu
predstavljao je svestan uvoz drutvenih vrednosti i ivotnih
stilova iz Britanije, veinom od strane onih koji su bili pod
tukajem obrazovnog sistema britanske vie klase, kao baron de Kuberten, potovalac dr Arnolda 88 Ono to je znaajno je brzina kojom su se ove razmene obavljale, iako je
za stvarnu institucionalizaciju trebalo neto vie vremena.
Sport srednje klase tako je kombinovao dva elementa
i/.miljanja tradicije: politiki i socijalni. S j edne strane on
je predstavljao svestan, iako obino nezvanian napor da
se stvori vladajua elita prema britanskom modelu, koja se
m Za rano priznavanje teniskog kluba kao "oblika revolta keri i

.sinova srednje klase", videti T. H. S. Escott, Social Transfonnationsofthe VictorianAge (London, 1897), str. 195-196,444. Videti i
li C. K. Ensor, England 1870-1914. (Oxford, 1936), str. 165-166.
m
Pierre de Coubertin, L 'Ecole en Angleterre (Paris, 18 8 8);
l )iem, op. cit, str. 1130 i dalje.
438
Hobsbom
Erik
pridodavala, takmiila sa ili zahtcvala da zameni starije aristokratsko-kontinentalne modele, i tako, zavisno od lokalne situacije, povezane sa konzervativnim ili liberalnim elementima u lokalnim gornjim i srednjim klasama 89 S druge
strane, on je predstavljao spontaniji napor da se ocrtaju
klasne linije nasuprot masama, uglavnom kroz sistematsko naglaavanje amaterizma, kao kriterijuma za sport
gornje i srednje klase (posebno u tenisu, i na Olimpijskim
igrama). Meutim, on je takoe predstavljao nap or da se
razvije kako specifian novi buroaski obrazac provoenja
slobodnog vremena i ivotnog stila- i suburbani i izvan urbani, podjednako podoban za oba pola 90 - tako i fleksibilan kriterijum grupnog lanstva koji se moe poveavati.
I masovni, i sportovi srednjih klasa kombinovali su izmiljanje politikih i socijalnih tradicija u jo jednom smislu: obezbeujui medijum za nacionalnu identifikaciju i
stvaranje zajednice. Ovo samo po sebi nije bilo nita novo,
j er su masovna fizika vebanja dugo ve bila povezivana
sa liberalno-nacionalnim pokretima (nemaki Turneri, e
ki Sokoli) ili sa nacionalnom identifikacijom (pucanje iz
puke u vajcarskoj). Svakako, otpor nemakog gimnasti
kog pokreta na nacionalistikim osnovama generalno i anti-hritanskim posebno, oigledno je usporio progres masovnog sporta u Nemakoj Uspon sporta doneo je nove
91
89
Marcel Spivak, "Le Developpement de !'Education Physique

et du Sport Frangais de 1852 a 1914", Revue d'Histoire Moderne
et Contemporaine, xxiv (1977), str. 28-48: D. Lejeune, "Histoire
Sociale et Alpinisme en France, XIX-XX s.", ibid, xxv (1978), str.
111-128.
,, Ovo se mora razlikovati od obrazaca sporta i dokolice na
istom vazduhu stare aristokratije i vojnika, iako su oni nekad
usvajali nove vrste sportova.
91
John, op. cit, str. 107 i dalje.
439
izraze nacionalizma kroz izbor ili izmiljanje osobenih nacionalnih sportova - velkog ragbija za razliku od engleskog fud bala (soccer) i galskog fud bala u Irskoj ( 18 8 4),
koji je osvojio istinski masovnu podrku nekih dvadeset
godina kasnije". Meutim, iako je specifino povezivanje
fizikih vebi sa nacionalizmom kao deo nacionalistikih
pokreta ostalo vano - kao u Bengalu'' - ono je do sada
svakako manje znaajno nego druga dva fenomena.
Prvi od njih je bio konkretna demonstracija veza koje
su spajale sve stanovnike nacionalne drave zajedno, nezavisno od lokalnih ili regionalnih razlika, kao u sve-engleskoj fudbalskoj kulturi, ili u doslovnij em smislu, u takvim
institucionalizovanim sportskim takmienjima kao biciklistiki Tour de France (1903) za kojim je sledio (Uro d1talia (1909). Ovi fenomeni bili su jo znaajniji jer su se razvili spontano ili kroz komercijalne mehanizme. Drugi se
sastojao od internacionalnih sportskih nadmetanja, koji
su vrlo brzo dopunili one nacionalne, i dostigli svoj tipi
ni izraz u ponovnom oivljavanju olimpijskih igara 1896.
godine. Dok smo danas potpuno svesni opsega posredne
nacionalne identifikacije koju su takva takmienja donosila, vano je setiti se da su pre 1914. godine one jedva bile
poele da dobijaju svoj moderni oblik. U poetku, "internacionalna" takmienja sluila su da podvuku jedinstvo
nacija ili carevina prilino na nain kako su to inila meuregionalna takmienja. Britanski internacionalni meevi
92
W. F. Mandle, "Sport as Politics. The Gaelic Athletic Association 1884-1916", in R. Cashman and M. McKernan (prit.), Sport
in History (Queensland U. P., St. Lucia, 1979).
93
J oh n Rosse lli, "The Self-Image of Effeteness: Physical Education and Nationalism in 19 1h Century Bengal2, Past and Present, 86 (1980), str. 121-148.
440
Erik
Hobsbom
- kao i obino pionirski - suprotstavili su nacije britanskih

ostrva jedne protiv drugih (u fudbalu: one britanske u
1870-im, ukljuujui Irsku u 1880-im godinama) ili razlii
te delove Britanskog carstva (test meevi su poeli 1877.
godine). Prvi internacionalni fudbalski me izvan britanskih
ostrva suoio je Austriju i Maarsku (1902). Internacionalnim sportom, sa nekoliko izuzetaka, i dalje je dominirao
amaterizam- to znai sport srednje klase- ak i u fudbalu,
gde je meunarodna asocijacija (FIFA) formirana od strane
zemalja koje su imale malo masovne podrke za igre 1904.
godine (Francuska, Belgija, Danska, Holandija, panija,
vedska, Svajcarska). Olimpijske igre ostale su glavna meunarodna arena ovog sporta. Do ovog stupnja nacionalna identifikacija kroz sport protiv stranaca u ovom periodu izgleda da je prvenstveno bila fenomen srednje klase.
Ovo moe biti znaajno kao takvo samo po sebi. Jer, kao
to smo videli, srednje klase su u najirem smislu smatrale
subjektivnu grupnu identifikaciju neobino tekom, stoga
to u sutini one nisu bile dovoljno malobrojna manjina
da ustanove vrstu virtuelnog lanstva u klubu irom nacije, kakav je ujedinjavao, na primer, najvei deo onih koji
su proli kroz Oksford i Kembrid, niti dovoljno ujedinjeni zajednikom sudbinom i potencijalnom solidarnou,
kao radnici 94 U negativnom smislu, srednja klasa je srna94
Bilo bi zanimljivo, u zemljama iji jezici dozvoljavaju da se napravi ova razlika, ispitati pro mene u uzajamnom obraanju upotrebom drugog lica jednine, simbolu bratstva isto kao i line intimnosti. Medu viim klasama, njegova upotreba izmeu kolega - studenata (i, kao kod francuskih politehniara, i izmeu bivih studenata), oficira istog puka i slino, je uobiajena. Radnici su imali obiaj
da ga koriste, ak i kad se meusobno ne poznaju. Leo Uhen, Gruppenbewusstsein
und
infonnelle
Gruppenbildung
bei deutscben
19 64),
Arbeitern im jahrhundert der Industrialisierung (Berlin,
441
(rala da je lako da se izdvoji od niih od sebe takvim sredstvima kao to je kruto insistiranje na amaterizmu u sportu, a takoe i ivotnim stilom i "respektabilnim" vrednostinia, da se ne pominje rezidencijalna segregacija. U pozitivnom smislu, moe da se pretpostavi, izgledalo im je lake
da ustanove oseanje zajednike pripadnosti kroz spoljne
simbole, meu kojima su moda najznaajniji bili oni koji
su se ticali nacionalizma (patriotizma, imperijalizma). Moe da se pretpostavi da je to kvintesencijalna patriotska
klasa u kojoj se nova srednja klasa, ili ona koja je elela da
to postane, najlake kolektivno prepoznavala.
Ovo j e spekulacija. Ovaj ode lj ak nam ne dozvoljava da j e
dalje iznosimo. Na ovom mestu mogue je jedino ukazati
da u krajnjoj liniji postoji izvesna primafacie evidencija u
prilog tome, koja se moe videti u privlanosti patriotizma
za sloj belih britanskih okovratnika u juno afrikom ratu", i
ulozi desniarskih masovnih organizacij a - koj e su se preteno sastojale od srednjih klasa, ali ne i od elita- u Nemakoj
ud 1880-ih nadalje, u privlanosti enererovog nacionalizma za studente na univerzitetu (nemakog govornog podruja) -to je inae bio sloj srednje klase duboko obeleen
nacionalizmom u vie evropskih zemalja". Nacionalizam
str, l 06-107. Radniki pokretje ustanovio takav nain obraanja za

svoje lanstvo ("Dragi gospodine i brate").
'" Richard Prie, An Imperial War and tbe British Workingi'.Iass:
Working-Class Attitudes and Reactions to the Boer War,
IH99-1902 (London, 1972), str. 72-73",, Treba zabeleiti da su u Nemakoj elitna studentska udruenja
ndolela principu antisemitizma za razliku od onih nee litnih, iako su
ili de facto primenjivala (Grieswelle, op. cit., str. 3 3 5). Slino, antisemitizam se javio u nemakom gimnastikom pokretu zbog pritiska
ijnutra, nasuprot izvesnom otporu od strane starog nacionalno-liberalnog, buroaskog vodstva pokreta. Oohn, op. cit, str. 65).
442
Erik
Hobsbom
koji je jaao bio je umnogome identifikovan sa politikom

desnicom. U 18 904m godinama, nemaki gimnastiari, koji su prethodno bili liberalni nacionalisti, naputali su en
masse stare nacionalne boje da bi usvojili novi crno-belocrveni barjak: 1898. godine samo 100 od 6501 Turnervereine jo uvek su zadrali staru crno-crveno-zlatnu".
Ono to je jasno je da je nacionalizam postao zamena
za socijalnu koheziju kroz nacionalnu crkvu, kraljevsku
porodicu ili druge kohezivne tradicije kao i kolektivne samoreprezentacije grupe, to je predstavljalo novu sekularnu religiju, kao i da je klasa koja je najvie traila takav oblik kohezije bila rastua nova srednja klasa, ili pre ona velika medumasa, kojoj su toliko upadljivo nedostajali drugi
oblici kohezije. U ovoj taki jo jednom, izmiljanje politikih tradicija koincidira sa izmiljanjem onih drutvenih.
IV
Relativno je lako ustanoviti bujanje "izmiljenih tradicija" u zapadnim zemljama izmeu 1870. i 1914. godine. Dovoljno primera takvih inovacija dato je u ovom poglavlju, od'
starih kolskih veza i kraljevskih jubileja, Dana Bastilje i Ke
ri amerike revolucije, Prvog maja, Internacionale i Olimpijskih igara, do Finala kupa i Tour de France-a kao popularnih
obreda, kao i ustanovljavanja oboavanja zastave u SAD. Politika dostignua i drutvene transformacije koje su mogle
da doprinesu ovakvom bujanju takoe su bile razmatrane,
iako druge mnogo krae i spekulativnije nego prve. To zbog
toga to je na alost lake dokumentovati motiv i namere
onih koji su u poziciji da formalno ustanove ovakve inovacije, i ak njihove posledice, nego nove prakse koje spontano
John, op.cit, str. 37.
443
izrastaju meu obinim ljudima. Budui britanski istoriari,

nestrpljivi da sprovedu slina istraivanja za kasni XX vek,
imae daleko manje tekoa sa analizom, recimo, ceremonijalnih posledica ubistva Erla Mauntbatena, nego sa takvim
novim praksama kao to je kupovina (esto po visokoj ceni) unikatnih registarskih tablica za motorna vozila. U svakom sluaju cilj ove knjige je da ohrabri prouavanje relativno novog predmeta, i svaki pokuaj da se ona tretira
drugaije osim kao nedovrena, ne bi bio primeren.
Ostaju, meutim, tri aspekta "izmiljanja tradicije" u
ovom periodu koja u zakljuku trae jedan kratak komentar.
Prvi je razlika izmeu onih novih praksi ovog perioda koje su se potvrdile kao trajne, i onih koje to nisu. U retrospektivi, izgledalo bi da period pre i posle I svetskog rata obeleava p odelu izmeu jezika simbolikog diskursa. Kao u sluaju uniformi, ono to bi se moglo nazvati operativni nain,
tistupilo je mesto prozainom nainu. Uniforme izmiljene
za meuratne masovne pokrete, koje teko da bi mogle da
zahtevaju da budu osloboene operacionalne kamuflae,
izbegavale su svede boje, dajui prednost tamnijim nijansama, kao to su crna i smea faista i nacionalsocijalista 98 Nema sumnje da je lepa odea za mukarce za ritualne prilike
jo uvek izmiljana u periodu 1870-1914. godine, iako nam
primeri jedva padaju na pamet- osim moda putem irenja
starijih stilova na institucije istog tipa i, ako sam u pravu,
istog statusa, na primer, ogrta i kapuljaa za nove kolede i
akademske titule. Stari kostimi bili su svakako j o uvek odr-
98
Najsvetlije takve uniforme izgleda da su bile plave koulje i

crvene kravate socijalistikog omladinskog pokreta. Ne znam ni
za jedan sluaj crvene, narandaste ili ute koulje, niti ikakvu
zaista arenu ceremonijalnu odeu.
444
Erik
Hobsbom
avani. Meutim, ima se poseban utisak daje u tom pogledu

ovaj period iveo na akumuliranom kapitalu. U drugom
smislu, meutim, on je jasno razvijao stari idiom sa posebnim entuzijazmom. Pomama za vajarskim delima i na alegorijski nain dekorisanim graevinama ili javnim zgradama od simbolikog znaaja ve je bila pominjana nesumnjivo da j e dostigla svoj vrhunac izmeu 18 7 O. i 1914. godine, Ipak, ovaj idiom simbolikog diskursa bio je predodreen da propadne na dramatino iznenadan nain izmeu dva rata. Ova neobina moda potvrdila se kao skoro
isto tako kratkotrajna kao i druga vrsta simbolizma, "art
nouveau", koja je istovremeno buknula. I adaptacija tradicionalne alegorije i simbolizma za javne ciljeve, koja je poprimila velike razrnere, i improvizacija novog i nepreciznog jezika biljnog ili enskog, ali u svakom sluaju krivolinijskog, simbolizma, uglavnom za privatne ili poluprivatne ciljeve, izgleda da su bile prilagoene samo privremeno bilo kom socijalnom sredstvu koje im je omoguilo
rast. Moemo samo da nagaamo o razlozima za to, a ovo
nije mesto da to radimo.
S druge strane, moe da se pretpostavi da se drugi idiom
javnog simbolikog diskursa, onaj teatarski, pokazao kao
trajniji. Javne ceremonije, parade i ritualizovana masovna
okupljanja daleko od toga da su bila nova. Ipak, njihovo
irenje kojim su obuhvaeni i zvanini i nezvanini sekularni ciljevi (demonstracije, fudbalski meevi i slino) u
ovom periodu je prilino upadljivo. Neki primeri su bili
prethodno pomenuti. tavie, konstrukcija formalnih ritualnih prostora, koju je nemaki nacionalizam ve svesno
uzeo u razmatranje, izgleda da je bila sistematski preduzimana ak i u zemljama koje su do sada na to obraale malo panje - setimo se Londona u vreme Edvarda. Ne bi
trebalo da previdimo ni izmiljanje u ovom periodu sub-
445
stancijalno novih konstrukcija za spektakl i de facto masovni ritual kao to su sportski stadioni, otvoreni i zatvoreni'*'. Prisustvo kralja na finalu Vembli kupa (od 1914.
godine) i upotreba ovakvih graevina kao Sportspalast u
Berlinu, ili Velodrome d'Hiver u Parizu od strane meu
ratrtih masovnih pokreta odgovarajuih zemalja, anticipirali su razvoj formalnih prostora za javne masovne rituale
(Crveni trg od 1918. godine) koj e su faistiki reimi sistematski usvajali. Moemo usput da pomenemo, u skladu sa
iscrpljivanjem starog jezika javnog simbolizma, da su nov(i
postavke za ovakav javni ritual bile da se naglasi jednostavnost i monumentalnost pre nego alegorijska dekoracija XIX-vekovnog Ringstrasse u Beu ili spomenika Vitoriu
Hmanuelu u Rimu 100 ; ta tendencija ve je anticipirana u
periodu koji posmatramo" 11
Na pozornici javnog ivota, naglasak je stoga preusmercn od osmiljavanja razraenih i razliitih scenskih prizora koji su mogli da se "itaju" na nain stripa ili tkanja zidne tapiserije, na kretanje samih glumaca - bilo da, kao u
vojnim ili kraljevskim paradama, manjina odigrava ritual ta
korist publike koja posmatra u masi, ili se, kao to su anticipirani masovni politiki pokreti tog perioda (kao to su
prvomajske demonstracije) ili veliki i masovni sportski dogaaji, izvoai i publika stapaju. Ovo su bile tendencije
koje su bile predodreene da se posle 1914. godine dalje
99
Up.. Wasmuth's Lexikon der Bankunst (Berlin, 1932), iv
"Stadthalle"; W.Scharau-Wils, Gebaude und Gelandefur Gymnastik,Spiel und Sport (Berlin, 1925); D.R. Knight, The Exhibitions;
1978).
GreatWhiteCity, Sbepherds Bush (London,
10
Cari Schorske, Fin de Siecle Vienna: Politics and Culture
(NewYork, 1980), gl. 2.
'" Up. Alastair Service, Edwardian Architecture: A Handbook to Building Design in Britain 1890-1914 (London, 1977).
446
Erik
Hobsbom
razvijaju. Bez daljih pretpostavki o ovoj formi javne ritualizacije ne izgleda nerazumno povezati to sa propadanjem
starih tradicija i demokratizacijom politike.
Drugi aspekt izmiljene tradicije u ovom periodu tie
se praksi poistoveenih sa specifinim drutvenim klasama ili slojevima, kao razliitim od lanova irih meukla
snih kolektiviteta koji prevazilaze odreene klase, kao to
su drave ili "nacije", lako su neke takve prakse bile uobliavane u formi bedeva kojima se izraavala klasna svest prakse proslave Prvog maja medu radnicima, oivljavanje
"tradicionalnog" seljakog kostima meu (defacto bogatijim) seljacima- vei broj nije kao takav prepozna van u teoriji, a mnogi su svakako predstavljali adaptacije, specijalizacije ili osvajanja praksi originalno iniciranih od strane viih socijalnih slojeva. Sport je oigledan primer. Odozgo,
klasna linija je ovde povuena na tri naina: odravanjem
aristokratske ili srednjoklasne kontrole nad vladajuim institucijama, socijalnom ekskluzivnou, odnosno, mnogo
uobiajenije, veom cenom ili retkou neophodne glavne
opreme (na primer, pravih teniskih terena), ali iznad svega rigidnom podelom izmeu amaterizma, kao kriterijuma za bavljenje sportom u gornjim slojevima i profesionalizma, njegovog loginog korelata meu niim urbanim i
102
radnikim klasama
Klasno specifini sportovi meu

plebejcima retko su svesno razvijani kao takvi. Tamo gde
Profesionalizam uvodi odreeni stepen specijalizacije zanimanja, i "trita", jedva, ako uopte, dostupnog seljacima. Profesionalni sportisti su ili op sluivali ili snabde vali vie klase ( dokeji, alpinistiki vodii) ili su bili samo privezak na amaterskim
takmie njima gornjih klasa (profesionalci u kriketu). Kazlika izmeu ubijanja divljai gornje i donje klase nije bila ekonomska,
mada su neke lovokradice ivele od toga, nego pravna. To je izraeno u Zakonu o lovu.
102
447
jesu, to je obino bilo putem preuzimanja naina vebanja

gornjih klasa, istiskivanja onih koji su ih prethodno prakticirali, a onda razvijanja specifinog zbira praksi na novoj
drutvenoj osnovi (fudbalska kultura).
Prakse koje su se tako filtrirale niz drutvenu lestvicu od aristokratije do buroazije od buroazije do radnike klase- bile su verovatno u ovom periodu preovlaujue, ne samo u sportu, nego u nainu odevanja i materijalnoj kulturi uopte, ako se uzme u obzir snaga snobizma meu
srednjim klasama i vrednosti buroaskog samopoboljavanja i dostignua koje su prihvatile elite radnike klase 103
Oni su bili transformisani, ali su njihovi istorijski koreni
ostali vidljivi. Nije nedostajao pokret u suprotnom pravcu,
ali je u ovom periodu bio manje vidljiv. Manjine (aristokrate, intelektualci, oni koji su odstupali od normi) su
mogle da se dive odreenim urbanim plebejskim sub-kuliurama i aktivnostima - kao to je umetnost mjuzik-holova, ali najvea asimilacija kulturnih praksi koja se razvila
meu niim klasama ili za masovnu publiku morala je doi kasnije. Neki znaci toga bili su vidljivi pre 1914. godine,
uglavnom posredovani kroz zabavu i moda iznad svega
kroz ples kao drutveni obiaj to moe da se povee sa
rastuom emancipacijom ene: moda regtajma ili tanga.
Meutim, svako ispitivanje kulturnih izuma u ovom periodu ne moe a da ne zabelei razvoj autohtonih podkultura i praksi niih klasa koj e nisu dugovale nita mo delima
iz viih drutvenih klasa - skoro izvesno kao nusprodukt
urbanizacije ili masovne migracije. Tango kultura u Bue-
io3 veberovsku korelaciju sporta i protestantizma posmatrao

je, za sluaj Nemake do 1960-ih godina, G. Luschen, "The Interdependance of Sport and Culture", u M. I lan (prir.), Sport in
the Sociocultural Process (Dubuque,
1976).
448
Erik
Hobsbom
nos Airesu je jedan primer 104 Koliko takvi primeri zaista

spadaju u diskusiju o izmiljenim tradicijama, mora ostati
stvar za diskusiju.
Krajnji aspekt je odnos izmeu "izmiljanja" i "spontanog stvaranja", planiranja i rasta. Ovo je neto to stalno
zbunjuje posmatrae u modernim masovnim drutvima.
"Izmiljene tradicije" imaju znaajne socijalne i politike
funkcije i ne bi nastale niti bile ustanovljene ako ne bi mogle
da te funkcije steknu. Ipak, koliko daleko se moe ii u manipulaciji njima? Namera da se koriste, esto svakako da se
izmisle za manipulaciju, je evidentna; oba se pojavljuju u
politici, prvi uglavnom (u kapitalistikim drutvima) u biznisu. Do ovog stupnja, teorije zavere nisu samo verovatne
nego na svojoj strani imaju i injenice. Ipak, takoe izgleda
jasno da su najuspeniji primeri manipulacije oni koji eksploatisu upravo one prakse koje jasno izlaze u susret potrebama- ne obavezno jasno shvaenim- u odreenim krugovima ljudi. Politika nemakog nacionalizma u Drugom carstvu ne moe da se razume iskljuivo odozgo. Iznesena je
pretpostavka da je u izvesnoj meri nacionalizam izmakao
kontroli onih koji su smatrali da je unosno da njime manipuliu tokom dogaaja ovog perioda 105 Ukusi i mode, posebno u popularnoj zabavi, mogu da budu "stvoreni" jedino
u vrlo uskim granicama; oni moraju da budu otkriveni pre
nego to se iskoriste i uoblie. Posao istoriaraje da ih otkriva retrospektivno- ali takoe i da pokua da razume zato u
okvirima drutva koje se menja u promenljivim istorijskim
situacijama, takve potrebe poinju da se oseaju.
104
Up. Blas Matamoro, La Ciudad del Tango (Tango HistoricoySociedad) (Buenos Aires, 1969A"A%.
105
Geoffroy Eley, Re-sbapingAoe GePriAi Right (Yale U. P.,
London and New Haven, 1980) foJkQg oi

1036 - Hobsbawm, Eric - Masovna Proizvodnja Tradicija - Evropa 1870-1914.

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1036 - Hobsbawm, Eric - Masovna Proizvodnja Tradicija - Evropa 1870-1914.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Erik Hobsbom

MASOVNA PROIZVODNJA TRADICIJA:

u XIX veku, koje obe reflektuju duboke i brze drutvene

We Nationalisation of the Masses; Political Symholism and Mas s

Svakako, politika u novom, devctnaestovekovnom smislu,

Ovo je definitivno demonstrirano 1914. godine, od strane

Masovna proizvodnja tradicija

u pozadinu. Do 1914. godine, neka forma ekstenzivnog,

politike tekoe. Ve od 1870-ih godina naovamo,

Moe se pretpostaviti da je to bilo zbog toga to su iz svog

Masovna proizvodnja tradicija

J e an Touchard, La Gauche en France depuis 1900 (Paris,

voj sekularnog ekvivalenta crkve - osnovno obrazovanje,

Masovna proizvodnja tradicija

je ambicioznije graanstvo moglo da okrui njene noge 19

Agulhon, "Esquisse po ur une Archeologie".

Republike i slobode same, koji izgleda da je bio uoblien

Whitney Smith, Flags through the Ages (New York, 1975),

Masovna proizvodnja tradicija

Njegov recept za politiku stabilnost bio je jednostavniji: da

Otpor Vajmarskoj republici sveo je nacionalnu zastavu na partijski

tenji nemakog naroda; i da naglase specifina istorijska

Masovna proizvodnja tradicija

menik Arminu Keruzijancu u Teutoburkoj umi (veim

nagomilavanje zidarskih i vajarskih spomenika

John, op. cit., Nipperdey, "Nationalidee", str. 577 i dalje.

Masovna proizvodnja tradicija

naestovekovnoj Britaniji 24 Poenta u vezi "N e mc a Mihe la" je

Detaljni opis jedne ovakve ceremonije moe da rasvetli

Masovna proizvodnja tradicija

pravu komemoraciju Sedanovog dana, dva dana kasnije, i

Stallmann, op. cit, str. 16-19.

Masovna proizyodnja tradicija

nije bilo potpuno neoekivano"; tavie s obzirom daje po

Masovna proizvodnja tradicija _ _ _ _ _ _ _ _ _4 O9

godina 32 , bio u veoj meri reakcija stanovnitva roenog u

Zahvalan sam profesoru Herbertu Gutmanu za ovaj uvid.

pokazuje tabela l. Potanske marke su, pored novca, bile

Skoro sigurno, jubilej kraljice Viktorije iz 1887. godine,

Stamps oftbe World

1972: A Stanley Gibbons Cata-

Masovna proizyodnja tradicija

ska slavlja u ovoj zemlji, a i drugde. ak i najtradicionalisti

Slava i veliina, bogatstvo i mo, mogu simboliki da se

J. E. C. Bodley, The Coronation o/Edvard VIL A Chapter of

Masovna proizvodnja tradicija

katolicizam i razliiti oblici nacionalizma bili su bolno svesni

Najvaniji meunarodni ritual takvih pokreta, l. maj

Histoire du Premier Mai

borbeni revolucionari aktivno odbacivali na ideolokim

Masovna proizvodnja tradicija

' Maxime Le roy, La Coutume Ouvriere (Paris,

tinskim zemljama, zajednikom seanju na "ikake mue

Masovna proizyodnja tradicija

snovnije utvrivanje njene moi: uzdravanje od rada. Jer,

Carl Schorske, German Social Democracy, 1905-1917: Tbe

kroz povezanost sa masovnim organizacijama i partijama

"L' ouvrier mem e ne porte pas i ci la casquette et la bl o use",

Masovna proizvodnja tradicija_ _ _ _ _ _ _ _ 4 l 9

kraja edvardovskog doba - kao to potvruju fotografije

Ostaje da se napie odgovarajua istorija proleterskog

llardijeva sopstvena kapa. slina lovakoj, predstavlja pre

"Radnici. ... su nosili pohabanu, ali istu o deu i takve mornarske