„Пријепољска гимназија“

Пријепоље

Империјализам и колонијализам

Датум: 10.10.2021. год. Професор: Томашевић Младен

Предмет: Основи геополитике Ученик: Дерикоњић Филип

1
Садржај

КОЛОНИЈАЛИЗАМ.........................................................................................................................3

ПОЈАМ................................................................................................................................................3
ПОДЕЛА КОЛОНИЈАЛИЗМА...................................................................................................................4
КОЛОНИЈАЛИЗАМ КРОЗ ИСТОРИЈУ.........................................................................................................5
КОЛОНИЈАЛНЕ СИЛЕ............................................................................................................................6

ИМПЕРИЈАЛИЗАМ.......................................................................................................................10

ПОЈАМ............................................................................................................................................10
ДОБА ИМПЕРИЈАЛИЗМА.....................................................................................................................10
ИМПЕРИЈАЛИЗАМ ВЕЛИКИХ СИЛА........................................................................................................11

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................................14

2
 Колонијализам
Појам
Под колонијализмом се подразумева однос између две или више
заједница које имају једну заједничку владајућу силу – државу која
може бити територијално веома удаљена, али која има потпуну власт
над својим колонијалним поседом. На овај начин, у систему
колонијалне доминације, колонијалне територије потпуно зависе од
метрополе у политичким, економским и војним стварима и не уживају
слободу или право на самоопредељење. У ствари, њено локално
становништво уопште нема иста права као колонизатор.
Колонијализам је такође, и назив за идеологију којом се оправдавају
такви поступци, најчешће кроз разне верске и расне доктрине о
супериорности одређене вере, расе или културе над верама, расама и
културама народа и подручја над којима се врши политика
колонијализма. Раздобље колонијализма у ужем смислу речи
завршава у деценијама након Другог светског рата, кад готово све
некадашње колоније добијају независност. У Африци и на Блиском
истоку је након тога често долазило до ратова, јер су колонијалне силе
границе између својих поседа повлачиле „за столом, на цртаћим
даскама“, најчешће занемарујући при томе културне везе и
међузависности појединих подручја. Многе државе трећег света
налазиле су се и након стицања самосталности у привредно зависном
положају у односу на своје раније колонизаторе.

Колонијална карта света са краја 1945. године.

3
 Подела колонијализма

У историји су познате три врсте колонијализма:

 Класичан колонијализам - води потпуном (политичком и

економском) потчињавању народа и држава. Да би се овај циљ
постигао, често је примењивана и оружана сила. Након што
слободне земље постају колоније других земаља, постају и
бесплатан извор сировина и јефтине радне снаге, а метропола
добија ново тржиште за извоз робе и капитала. У последње
време, класичан колонијализам се распада. Процес
деколонизације се није развијао једнако брзо у свим деловима
света. Северна и Јужна Америка ослобођене су још у 18. и 19.
веку, а Африка и Азија тек у 20. веку.
 Неоколонијализам - представља новији облик колонијализма.
Настаје и развија се у 20. веку. Његови главни носиоци су
високоразвијене земље. Суштина неоколонијализма је у томе
што се земљама, у мањој или већој мери, признаје политичка
независност, али се у економском смислу оне доводе у зависан
положај. Метропола улаже капитал у онај сегмент производње за
који мисли да ће најбрже донети профит. Оваква врста
колонијализма се најчешће јавља између бивших колонија и
метрополе. Појавом неоколонијализма, наставља се
експлоатација природних богатстава сиромашних земаља света.
 Технолошки колонијализам - настаје као вид зависности једне
државе од друге, без обзира на њену моћ или војну снагу. Наука
постаје основни носилац технолошког напретка, па стога све
земље теже ка што већем технолошком напретку, како би могле
своје производе да продају на већем тржишту. Пратећа појава
технолошког колонијализма је куповање (врбовање)
висококвалификованих стручњака. На овај начин, фаворизује се
мали број држава које су водеће у некој области научног или
технолошког развоја.

4
 Колонијализам кроз историју

Колонијализам се јавио још у античко доба када су Грци и Римљани

стварали своје колоније у суседним државама. Прави смисао ова рач
добија тек након великих географских открића. У Европи Средоземље
постепено губи на значају и жариште трговине, развоја и културе
премешта се на запад. Највише су се почели развијати делови Европе
који су излазили на Атлански океан. Европљани су стигавши у
новооткривене територије почели градити градове који су по много
чему личили на Европске. Предност на почетку колонијалних освајања
имале су државе Пиринејског полуострва – Португалија и Шпанија.
Португалија је примат имала у почетку географских открића, али га је
убрзо изгубила и њен супарник
Шпанија преузела је превласт.
Шпанија је почетком 16. века била
једна од водећих европских сила. У 17.
веку Шпанија постепено губи примат
у Европи, а Француска се намеће као
једна од водећих сила у
континенталном делу Европе.
Холандија такође постаје значајна
поморска сила. Холандија је била
веома ограничена недостатком
ресурса па је због тога морала да се оријентише на прекоморска
освајања. Већ у XВИИ веку она је имала основане трговачке компаније
са прекоморским поседима – Источноиндијска и Западноиндијска
компанија. У 18. веку утицај Холандије био је највећи на Далеком
истоку. Холандска Источноиндијска компанија тамо је утемељила
трговачке пунктове и пунктове са којих су црпљена природна
богатства. Тежиште Холандских интереса била је Индонезија, одакле
су ширили утицаје према Кини и Индији. Португалци су своје колоније
имали на простору Југоисточне Азије и на Малајском полуострву,
Индији и Кини. Шпанци су своје утицаје ширили преко Филипина.
Постепено на сцену ступа и Британија која убрзо преузима водећу
улогу у колонијалној експанзији. Британија преузима примат над
Индијом као и над Далеким истоком.

5
 Колонијалне силе

Током историје многе државе су имале колоније али само неке од њих
су оставиле значајан траг како у позитивном тако и у негативном
смислу, а то су: Велика Британија, Француска, Шпанија и Португалија.

Шпанија и Португалија:

Шпанска освајања латиноамеричког простора почела су на

средњоамеричким острвима, а омогућио их је напредак у пловидби и
бродоградњи. Поморска путовања и колонијална освајања подстицала
је тежња за упознавањем нових крајева, за трговином и занатством.
Дошавши на америчко тло Шпанци су подизали утврђења, насеља и
градове. Колоније подигнуте на Антилима, на обали Јужне Америке и у
Панами служиле су за размену робе с домороцима, за истраживања и
даља освајања. Шпанци су дошавши на обале Латинске Америке
затекли Индијанце који нису имали претерано организована насеља
нити државе, тако да је Шпанцима било лако да оснују своје колоније у
приобаљу, али у унутрашњости континента наишли су на доста
развијене цивилизације и цивилизацијске тековине. Европске силе
Шпанија и Португалија колони зовале су читаву Латинску Америку
која је убрзо била подељена на области шпанске и португалске
контроле. Шпанији су припале све области на западу, а Португалији
сва подручја на истоку. Касније је и Бразил припао Португалији.
Колонијални град Гранада у Никарагви, једно је од најпосећенијих
места у Централној Америци. Европска култура, обичаји и влада су
уведени, а Римокатоличка црква постаје главна економска и
политичка моћ која уништава традиционалне режиме у региону.
Касније католичанство постаје једина званична религија у Јужној
Америци. Епидемије болести које су донели Европљани, збрисале су
велики део домаћег становништва. Историчари не могу одредити број
домородаца који је преминуо од епидемије. Због недостатка писаних
извора, бројеве преминулих тешко је одредити. Многи преживели
доморици су били приморани да раде на поседима Европљана и у
рудницима. Преплитања између домородачких народа и европских
колониста је била су веома честа, а до краја колонијалног периода број
местика драстично се повећао. Прве колоније на простору

6
Англоамерике настају у време када Шпанци продиру са југа, односно
са простора данашњег Мексика, у потрази за племенитим металима и
због мисионарства. Шпанци су прво продрли на Флориду одакле су
кренуле бројне експедиције према унутрашњости. Продирањем у
унутрашњост сукобљавали су се са Индијанцима. Шпанци су неретко
формирали колоније у виду војних постава са којих су контролисали
одређене пунктове. Утицај Шпанаца био је присутан и у Калифорнији
где су формирана и прва шпанска насеља Сан Диего и Сан Франциско.
Шпанци су дали огроман допринос развоју југозападних делова
данашњег САД и оставили видљиве трагове не само у називима
насеља, већ и у култури.

Шпанске(доле) и португалске(горе) колоније на врхунцу успеха

7
Француска:

Велики допринос у процесу колонизације Северне Америке имала је и

Француска, чији је утицај у првој фази европског продора био велик.
Французи првобитно продиру у делове Северне Америке који излазе
на Атлантик, на реку Св. Лоренц и на Велика језера. Французи су у
долини Мисисипија и Мисурија основали градове као што су Њу
Орлеанс и Сент Луис. Французи су убрзо продрли и у делове данашње
Канаде, где је најјачи утицај био у Квебеку. Француско колонијално
ширење није било ограничено само на Нови свет. Колоније у Сенегалу
у западној Африци настале су 1624. године. Такође, Француска је
имала колоније и у Азији, поготово Индији. Колоније су исто тако
осниване у Индијском океану. Стварање друге француске колонијалне
империје почело је 1830. године, француском инвазијом на Алжир,
који је у следећих 17 година освојен. За време Наполеона ИИИ
покушано је увођење протектората у Мексику, али су Французи након
Америчког грађанског рата били присиљени да напусте то подручје.
Тек након Француско-пруског рата Француска је стекла већину својих
нових колонија. Француска је 1849. створила колонију у Шангају која
је трајала све до 1946. Французи су такође ширили свој утицај и у
северној Африци. Тако су 1881. успоставили протекторат над Тунисом.
Поступно је француска контрола успостављена у већини земаља
северне, западне и средишње Африке. Мароко је потпао под
француски протекторат 1911.Французи су своја последња колонијална
освајања имали након првог светског рата, када су освојили
територије бившег Турског царства (данашња Сирија и Либан) као и
бивше немачке колоније Того и Камерун.

8
Велика Британија:

Посебан значај у колонијалном освајању и насељавању Англоамерике

имају Британци који су своја освајања у почетку усмерили на Атлански
океан, а јача досељавања уследила су у XВИИ веку. Права британска
експанзија на америчко тло почиње 1620. године. Тада су основани
градови Бостон и Плимут. Ово је подстакло јаче досељавање
Британаца, међу којима су се истицали пуританци. Нове колоније
основане су на простору Нове Енглеске. Холандске трговачке
компаније су, такође, виделе простор Англоамерике као погодан за
насељавање, али нису га ни близу добро населили као Британци.
Холанђани су населили градско језгро данашњег Њујорка и назвали га
Њу Амстердам. Британци су постепено потискивали своје конкуренте
у Северној Америци и држали су примат у Атланској регији, где су
успоставили свој језик, културу и религију. Британски краљ постављао
је гувернере који су управљали колонијама. Колоније у Северној
Америци Британци су третирали као богате изворе сировина и ново
тржиште. Британија је колонизирала Индију од 1858. до 1947., а
колонија је била позната као британски Рај. Царство се састојало од
данашње Индије, Бангладеша, Шри Ланке и Пакистана. Еаст Индиа
Цомпанy је успоставила британска насеља у Азији, твртка је касније
распуштена, а британска влада преузела је изравну владавину Индије
1858. године. Индија је била најврједнија британска колонија, а
колонијална владавина трајала је до 1947. када је колонија трајала до
1947. године. постала неовисна и подијељена на данашњу Индију и
Пакистан. Индија је данас једна од регионалних сила југоисточне
Азије; земља је федерална република с другом највећом војском на
свијету и шестом највећом економијом.

9
 Империјализам
Појам
Тежња за стварањем империје назива се империјализам. Државе и
територије под влашћу империје називане су колоније. Најжешће
борбе за колонијалне поседе вођене су на азијском и афричком
континенту, у другој половини 19. века. Велике европске силе желеле
су да под својом контролом имају што већи број терторија како би
дошле до нових извора сировине, јефтине радне снаге и тржишта.
Када би одлучиле да покоре неку територију оне би најпре народ који
живи на тој територији прогласиле незрелим за самосталан културни
живот, прогласивши га често као опасност за светски мир. Затим би се
истицала дужност Европљана да помогну „некултурнима“ у достизању
европске културе и цивилзације. Први услов за то било је
успостављање пуне европске превласти. Оваква политика великих
сила назавана је „цивилизаторска мисија“.

Доба империјализма
Период од 1878. (од Берлинског конгреса) до 1914. (почетка Првог
светског рата) назива се периодом империјалистичког капитализма,
тј. Периодом империјализма. Назван је тако јер су велике силе
настојале да прошире своје колонијалне поседе и створе империје.
Циљ је био да се обезбеде нови извори јефтиних сировина и јефтине
радне снаге, као и нова тржишта. Паралелно са овима процесом, наука
и техника су брзо напредовале. Велики проналасци у науци и техници
и њихова примена у индустрији допринела је огомним увећањем
производње и веће зараде. Да би се то и одржало било је потребно
стићи до нових колонија. Да би се то остварило, велике силе водиле су
трку у наоружању, јер се одмах видело да се до нових колонија и
очувања старих може доћи само ратом. Све велике силе настојале су да
дођу до колонија, а нарочито Немачка, Италија и Аустроугарска..
Немачка и Италија, јер су постојале тек од 70 – тих година 19. Века, а
Аустроугарска, јер није имала колонија.

10
Империјализам великих сила

11
Велика Британија:

Велика Британија била је највећа колонијална сила. У овом периоду

Британијом влада најпре краљица Викторија до 1903., а потом њен син
Едвард VII. До средине 19. Века Британија је освојила скоро целу
Индију, већи део Малајског полуострва, Хонгконг, Нови Зеланд,
Аустралију и Јужну Африку. До краја 19. Века освојени су Белуџистан,
Бурма и већи део Полинезије. 1882. године Британија је освојила
Египат и Судан, па је преко Суецког канала одржавала везе са Индијом.
Своја освајања Енглеска је постигла захваљујући снажној флоти, која је
била без премца у свету. Њена моћ заснивала се на снажној
индустрији.

Француска:

После пораза од Пруске и губитка Алзаса и Лорена, две индустријски

најразвијеније области, као и плаћања огромне ратне одштете
Немачкој, француски привредни развој био је успорен. Ипак
Француска је до почетка Првог светског рата била велика колонијална
сила, одмах иза Британије. Она је имала колоније у Алжиру, Тунису,
мароку, Екваторијалној Африци, на Мадагаскару, Вијетнаму, Лаосу,
Кампучији, Гијани, мањим острвима у Индијском и Тихом океану.
Захваљујући ефикасној државној управи и политичкој стабилности
француске републике, Француска је успела да одржи статус велике
силе и да идаље буде један од најважнијих фактора у међународним
односима.

Италија:

Развој капиталистичких односа у Италији текао је веома споро, јер је

Италија наследила дубоке трагове феудалних односа и привредно и
културно по развијености различите области. До краја 19. Века
Италија је ипак успела да освоји Сомалију и Еритреју, али сви
покушаји освајања Етиопије завршени су неуспешно. Уочи избијања
Првог светског рата Италија је успелоа да ратом против Турске освоји
Триполис и Киренаику и да од тих области оснује колонију Либију.
Истовремено успела је да овлада и неким острвима у Егејском мору,
укључујући и Родос.

12
Немачка:

Немци су били најактивнији у вођењу империјалистичке политике, јер

је индустријски развој у Немачкој крајем 19. века био највећи, јер су у
њој највише примењивани проналасци у науци и техници. Немачка је
брзо сустигла Велику Британију и САД по индустријском развоју, али
није имала колоније, тј. Изворе сировина, радне снаге и тржишта.
Главна личност Немачке био је до 1892. Канцелар Ото фон Бизмарк. Он
је био творац моћне војске, али је у спољној политици био приличноно
неактиван. Тек његовим повлачењем из полтике Немачка започиње
активну спољну политку. Она осваја данашњу Намибију, Того,
Камерун, област између језера Тангањика и Занзибара, на Далеком
истоку осваја северни део Нове Гвинеје и суседни архипелаг
(бизмарков архипелаг), купује од Шпаније Маршалска, Каролинска и
Марјанска острва. Ипак све су то биле другоразредне колоније у
односу на колоније Британије и Француске и зато се Немачка
ужурбано припремала за рат.

САД:

После завршетка грађанског рата, САД су брзо напредовале у

индустријском погледу, тако да су до 20. Века постале индустријски
најразвијенија држава на свету. Империјалистичка политика САД била
је усмерена ка Мексичком заливу, Карипском мору, према Тихом
океану и Кини. САД су довршоле копање Панамског канала, издвојиле
су панаму из Колумбије и са њом склопиле уговор о контроли канала.
Ипак САД се нису пуно мешале у европска збивања.

Русија:

Русија се тек 1862. Ослободила феудалних односа, али то ни изблиза

није донело очекиване резултате. Највећи део Руса живео је веома
тешко радећи на својим имањима. Осим тога, Русија као огромна
држава није била довољно и добро повезана пругама и путевима, што
је такође отежавало равој привреде. Русија је ипак успела да доврши
освајање средње Азије. Руска експанзија била је усмерена на Далеки
исток због чега ће доћо до Сукоба са Јапаном 1904. Године. У том

13
сукобу показале су све слабости Руског царства и Русија је доживела
тежак пораз. Јапан је добио луку Порт Артур и Јужни Сахалин.

Литература

http://www.dgt.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2020/02/Istorijska-geografija-Vezbe-6.pdf

https://www.dw.com/sr/francuski-kolonijalizam-i-dalje-prisutan-u-africi/a-54429880

https://sr.encyclopedia-titanica.com/significado-de-colonialismo

https://www.slideshare.net/dusanjerkovic/kolonijalizam

https://sr.encyclopedia-titanica.com/significado-de-neocolonialismo

https://ucionicaistorije.wordpress.com/2013/01/07/%D0%B8%D0%BC%D0%BF
%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC/

http://istorijskikabinet.in.rs/index.php/novi-vek/svet-i-evropa-u-novom-veku/79-doba-imperija-
1878-1914

http://novakovdusan.blog.rs/blog/novakovdusan/gradivo-osmog-razreda/2013/11/20/epoha-
imperijalizma-tekst

https://sr.wikipedia.org/wiki/Колонијализам

https://sr.wikipedia.org/wiki/Империјализам

14