REALNI KAPITALIZAM I SUNOVRAT DRUTVA

Autor: Ivica Kosti Posle neto vie od 2 veka kapitalistike dominacije, oveanstvo se suoava sa nizom meusobno povezanih kriza koje ugroavaju samo postojanje nae vrste i nae planete. Treina stanovnika Zemlje nema adekvatnu ishranu, higijenu, zdravstvo i obrazovanje. Svet se suoava sa katastrofalnom energetskom krizom, postojei resursi su osiromaen, a novi bezbedni i odrivi, jo uvek nisu razvijeni. U isto vreme, sagorevanjem fosilnih goriva, zagreva se planeta sa potencijalno katastrofalnim klimatskim posledicama za sve nas. Ratovi nastavljaju da pustoe i masovno odnose ljudske ivote , a postojanje i razvoj novog oruja za masovno unitenje nosi nesagledive opasnosti i jo vee strahote koje dolaze. Ko je odgovoran za ovakvo stanje? Naravno, sistem koji je prethodna dva veka bio dominantan kapitalizam. Kapitalizam Termin kapitalizam je nastao od njegovih najranijih zagovornika, a ne od strane njegovih protivnika. On oznaava tip drutva u kome klasa ljudi koji poseduju industriju (sredstva za proizvodnju) i trgovinu u velikoj meri oblikuju ekonomska, socijalna, kulturna i politi ka deavanja. Ova kapitalistika klasa koristi svoju mo da izvue viak vrednosti od onih koji iznajmljuju svoj rad, naime, od radni ke klase. Kapitalisti, koji poseduju sredstva za proizvodnju (industrijska postrojenja i maine, zemljite, energiju i sirovine, itd), plaaju radnicima nadoknadu u zamenu za njihovu radnu snagu. Ali ljudska bi a su sposobna da proizvedu vie vrednosti kroz svoj rad od vrednosti nadnice koja im je potrebna da bi mogli da zadovolje osnovne ivotne potrebe. Ovaj "viak" vrednost prisvaja poslodavac kada se proizvodi tog rada prodaju kao roba po normalnim trinim cenama. Prisvajanje vika vrednosti je sutina kapitalisti ke eksploatacije i njegovog postojanja. Ekstremna eksploatacija robovskog rada u kolonijama krajem 18-og i poetkom 19-og veka, obezbedila je mnogo sirovina, super-profita i sveeg kapitala od vitalnog znaaja za industrijalizaciju i procvat veine zemalja Zapadne Evrope. Kako se kapitalizam razvijao, rastue tenje ka maksimiziranju profita dovele su do revolucije u industriji, trgovini, nauci, tehnologiji, kulturi, politici i drutvu u celini. U najrazvijenijim kapitalisti kim zemljama, nekoliko velikih kompanija, trustova i njihovih sindikata uspeli su da monopolizuje svaku glavnu granu privrede. Osnova ovog razvoja bilo je uee i enskog rada u kui kako bi se stvorio i odrao kapacitet radne snage koja treba da proizvede viak vrednosti. Ugnjetavanje ena u drutvu, kroz odranje ovakve njihove uloge, postalo je jo vanije kako za monopol kapitala tako i radnicima da se organizuju i bore za vee plate. Kroz spoj bankarskog i industrijskog kapitala formirao se finansijski kapital, banke i druge finansijske institucije poele su da dominiraju industrijom i trgovinom. Finansijski kapitalisti koriste kljune deonice, direktorske poloaje i kredite kako bi ostvarili tu kontrolu.

Imperijalizam Monopoli su bili primorani, kako bi sauvali i uveali svoj kapital, da investiraju i razvijaju poslove van granica svoje zemlje. Konkretno, oni su preuzeli kontrolu nad sirovinama i jeftinom radnom snagom, ime se unapred umanjuje imperijalistika konkurencija. Sve vie i vie ovakvih monopola, predstavljenih kao trans-nacionalne korporacije (TNK), lociraju neke od svojih aktivnosti u najmanje jednoj zemlji van svoje matine baze. Ovakvo proirivanje ekonomske moi u ve-osvojenim kolonijama i "polukolonijama" (nominalno nezavisnim, ali pod stranom ekonomskom dominacijom) su podravale dravne vlasti njihovih "matinih" drava. Tako je kapitalizam, krajem 19. veka, uao u "imperijalistiku" fazu Glavne karakteristike imperijalizma su dakle: "monopolizacija" (dominacija nad svakom granom nacionalne ekonomije od strane nekoliko gigantskih preduzea), meu-imperijalistiko rivalstvo (konkurencija) i kolonijalizam ili, u zemljama koje su dobile zvaninu politiku nezavisnost, neo-kolonijalna super eksploatacija. Sukob izmeu britanskih, nemaki, francuski, ruski i drugih imperijalista kulminirao je u krvoproliu Prvog svetskog rata (1914-1918). U carskoj Rusiji, korupcija i nesposobnost jedne veleposedniko-policijske drave su pomogle stvaranju saveznitva izmeu seljake borbe protiv veleposednika i radni ke borbe protiv kapitalizma. Od toga je i izrasla Oktobarska revolucija 1917godine, kroz koju su Boljevici i njihovi saveznici oduzeli politiku mo dravi i stvorili Sovjetski Savez.

U vodeim kapitalistikim zemljama, zahtev za "totalnim ratom" stimulisao je vane promene u proizvodnim snagama (postrojenja, maine, energija, rad, tehnologija, itd) i ekonomskim odnosima meu drutvenim klasama. Drava je preuzela kontrolu nad ratnom privredom, promovisala monopolizaciju i metode masovne proizvodnje koje su naglo podigle produktivnost rada. Rat je time ubrzao fuziju izmeu ekonomske moi monopola i politike moi drave (vlada i dravne slube, parlament, policija i obavetajne slube, oruane snage, sudovi i zatvorski sistem, lokalna samouprava, itd ). Rezultat je bio sistem poznat kao "dravno-monopolisti ki kapitalizam". Veliki biznis je poeo da igra znaajniju i direktniju ulogu u dravno-politikim poslovima, a drava da koristi svoju finansijsku, diplomatsku i vojnu mo da zatiti i promovie interese monopolista. Kapitalizam je ponovo stabilizovan sredinom 1920 godine. Kapitalistika drava mobilisana je u borbi protiv militantnih sindikata i pokuaja revolucije. Proizvodni kapaciteti su rasli bre od platene (kupovne) moi radnike klase. Ova kontradiktornost je postavila osnove za finansijski krah iz 1929 godine i Veliku depresiju ranih 30-ih. Velika dravna intervencija u privredi, ukljuujui i pripreme za rat, zapoela obnovu privrede i ublaavanje socijalnih uslova u Britaniji, SAD i drugde. U Nemakoj, vladajua klasa okree se faizmu (koji je sama stvorila), otvorenoj partijsko-teroristikoj diktaturi u slubi

monopola kapitala, kako bi podelila i unitila komunisti ki radniki pokret. To je delom i uinjeno u pripremama za novi imperijalistiki rat koji je trebalo da ponovo podeli svet, a u korist nemakog monopola kapitala. U poetku, nacistika Nemaka je bila u mogunosti da iskoristi anti-Sovjetsko raspoloenje vladajuih klasa drugih imperijalistikih zemalja i ojaa svoj ekonomski i vojni poloaj. U Britaniji, Francuskoj, paniji, SAD, Kini i drugde, komunisti su tokom 1930 vodili borbu za stvaranje ujedinjenog fronta radnike klase kao osnovu za iri narodni front protiv dolazeeg faizma. Sovjetska vlada, meunarodni komunistiki pokret i radnika klasa imali su mogunost da koriste podele unutar imperijalizma, uglavnom izmeu buroaske demokratije i faizma, i da spree ujedinjenje fronta glavnih imperijalistikih sila protiv Sovjetskog Saveza. To je omoguilo poraz faizma a rat pretvorilo u rat za osloboenje ljudi. Drugi svetski rat (1939-45) je takoe obeleio pojavu SAD kao vodee svetske imperijalistike sile, koja je ve tad uspostavila svoje kolonije i polu-kolonije u Aziji i Centralnoj i Junoj Americi. Druga faza imperijalizma Sposobnost proirenog socijalistikog bloka na istoku da obezbedi punu zaposlenost i osnovna socijalna prava svojih graana, ojaala je reenost ljudi u kapitalistikom svetu da ne dozvole povratak u predratne ekonomske uslove. Dravni monopol kapitala (Dravni kapitalizam) je bio primoran da uspostavi ili proiri povoljnosti i u obrazovnim sistemima. U Velikoj Britaniji, na primer, osnovne industrijske grane i uslune delatnosti bili su nacionalizovane u cilju obezbeivanja investicija, ekonomskog rasta i pune zaposlenosti. Dravni monopol je uspostavljen i u Zapadnoj Nemakoj, a bio je i kamen temeljac za bri razvoj Japana. Tako je imperijalizam u kasnim 40-im uao u svoju drugu fazu, koju karakterie nacionalna i meunarodna stabilizacija i rekonstrukcija kapitalizma. To je u velikoj meri postignuto primenom modela Dravnog kapitalizma koji e regulisati ekonomsku potranju, promovisati profitabilnost i koordinirati meunarodnu trgovinu i valutne odnose. Kapitalistike produktivne snage rasla su po stopi bez presedana u periodu od 1950 do 1960, uglavnom zbog naune i tehnoloke revolucije sa svojim irokim razmerama primene raunara i mikro-elektronske tehnologije. Nauka i obrazovanje, koji su trebali da podupiru ovu revoluciju, mogli su samo da se organizuju i finansiraju kroz znaajno uee drave. Trans-nacionalne korporacije postale su odluujui monopoli imperijalizma. U potrazi za maksimumom globalnog profita, njihove odluka koje sektore i trita treba proiri, ta ugovoriti, koji produktivne snage razvijati, ta je suvino, odreivale su sudbine ne samo radne snage, ve i itavih zajednica, regiona i naroda. Inter-imperijalistika rivalstvo je moderiralo, zajednikom cilju, voenje Hladnog rata protiv Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika, otuda osnivanje Severno-atlantskog pakta (NATO) 1949 godine, i ratova u Koreji i Vijetnamu. Veina kolonija dobila je najmanju formalno politiku nezavisnost tokom posleratnog perioda. Ali glavne imperijalistike sile zadrale su u velikoj meri ekonomsku kontrolu kroz rad svojih multinacionalnih kompanija i preko meunarodnih tela kao to su Meunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i preko Opteg sporazuma o carinama i trgovini. Gde god je to bilo mogue, instalirani su proimperijalistiki reimi u polu-kolonijama i bivim kolonijama irom sveta, a brutalna sila koriena da slomi progresivne, leviarske i anti-imperijalistike pokrete. Samo je SAD, od 1945 do danas, vodila preko 300 [1] osvajakih ratova. Neravnomeran ekonomski i politiki razvoj kapitalizma je pogoran na globalnoj skali imperijalistikim intervencijama i poslovanjem multi-nacionalnih kompanija. Dok je kapitalizam ubrzavao razvoj u novo industrijalizovanim zemljama Dalekog istoka, veliki deo Afrike i June Amerike je i dalje padao ili zaostajao u ekonomskom i drutvenom razvoju. Zapadni imperijalizam je nemilosrdno pljakao njihove prirodne resurse, eksploatisao njihov rad i gurao ih u duni ko ropstvo.

U vodeim kapitalistikim privredama, produeni period posleratne ekspanzije - omoguen dravnim intervencijama, nauno tehnolokom revolucijom i porastom produktivnosti - bio je zasnovan na strategiji klasne saradnje. Radnici su uivali u sigurnosti radnih mesta, socijalnim beneficijama, pravima zaposlenih i sve veem ivotnom standardu, a njihovi sindikalni i politiki predstavnici samo traili reforme unutar kapitalizma, ali ne da se on ospori i ukine. Ali cikli ne strukturne krize su ponovo sebe potvrdile sada jo izrazitije nego kasnih 60-ih. Godine 1973, meunarodna naftna kriza inicirala je jednu takvu cikli nu krizu i istovremeno najavila poetak prikupljanja potencijala za dananju ekoloku krizu. Finansijski kapital je bio suoen sa rastuim cenama, pritiskom radni ke klase da zadri ivotni standard, vojnim i politikim preokretima u Treem svetu (nedovoljno razvijene i zemlje u razvoju) i kontinuiranim politikim i tehnolokim izazovima iz socijalistikih zemalja. tavie, Meunarodni monetarni sistem se raspao 1970, jer su glavne imperijalistike sile traile konkurentsku prednost kroz devalvaciju valuta. pekulantstvo je dodatno doprinelo nestabilnosti. U ovim uslovima, ideolozi, ekonomisti i politiari "Nove desnice" stekli su dominantan poloaj u SAD i britanskih krugovima vladajue klase. Njihov cilj je bio da se obnovi i povea profitabilnost monopolskog kapitala kroz snaan napad na realne zarade, sindikate, javne i socijalne slube, progresivno oporezivanje, industrije u javnom vlasnitvu i komunalna preduzea, kao i protiv bankarske i finansijske regulative. Tako je imperijalizam, ranih 1980-ih, zapoeo prelazak u treu fazu svog razvoja - Neo-liberalizam. Kontra-revolucija i raspad socijalizma u istonoj Evropi i Sovjetskom Savezu, kasnih 1980-ih, otvorio je ogromne mogunosti monopolskom kapitalu da preuzme kontrolu nad resursima, saobraajnim putevima, komunalnim uslugama i tritima u bivih socijalistikih zemalja i zemalja treeg sveta. Rezultat je bio produenje i dalja svetska imperijalisti ka ofanziva za maksimiziranjem profita kroz takozvane privatizacije, deregulacije, pojaanu eksploataciju rada i slobodnog kretanja kapitala. Ova imperijalistika "globalizacija" je predstavljena njenim pristalicama i apologetama kao neizbean ekonomski proces. Meutim, od samog poetka taj je proces bio politiki voen od strane predstavnika drava monopolistikog kapitalizma. Nove i postojee meunarodne agencije i mehanizmi poput Svetske trgovinske organizacije[2], Opti sporazum o trgovini uslugama(GATS) [3], MMF-a i Svetske banke se koriste za sprovoenje neoliberalne politike. Evropska unija (EU) je odigrala vodeu ulogu u tom procesu, potvrujui svoj karakter kao unija kapitala, najmonijim drava monopolskog kapitalizama. Ona nastoji da prevazi e unutranje protivrenosti i transformie se u imperijalistike "Sjedinjenih Drava Evrope". Pobornici kapitalistike "globalizacija" nastoje da se suprotstave radnicima dve opcije: ili da pristanu na nie plate, intenzivniji i produen rad i stalnu nesigurnost zaposlenja, ali sa nadom da e moda zadrati svoja radna mesta, ili da se tome suprotstave, uz navodno strane li ne posledice, a i za posledice po nacionalnu ekonomiju. Trei Svet i bive socijalistike zemlje iji reimi mogu ometati imperijalistiku vlast se demonizuju kao "diktatorske ili nedemokratske, a esto i na osnovu rasistikih pretpostavki. One se optuuju da frustriraju "meunarodnu zajednicu" (to obino znai SAD i njene saveznice). Shodno tome, misije bombardovanja ili sveobuhvatnih vojnih invazija su pokrenute protiv Iraka, Libana, Somalije, Jugoslavije, Srbije, Libije, Sirije, a sigurno je da ovaj niz nee biti konaan. tavie, od septembra 2001 navodni teroristiki napadi na SAD su korieni kao snaan izgovor za pokretanje

izmiljene kampanje, "rat protiv terorizma". Amerike, britanski i NATO snage proiruju i produbljuju vojni, imperijalistiki, politiki i ekonomski uticaj irom regiona Bliskog istoka, od Severne Afrike do Pakistana, nametnuvi stravini dravni terorizam narodima Avganistana i Iraka. Najvee svetske rezerve nafte, zajedno sa vitalnim trasama snabdevanja, nalaze se u ovoj oblasti koja je strateki locirana izmeu Kine, Indije, Rusije i afrikog kontinenta. Nakon pada Sovjetskog Saveza i zavretka Hladnog rata , svet je danas jo udaljeniji od mira i blagostanja, imperijalistike sile predvoene SAD i Velikom Britanijom od tada se bave masovnom proizvodnjom naoruanja, kontinuiranim nizom vojnih intervencija (agresijama) i ekspanzijom NATO-a na istok prema granicama Rusije. Kina je skoro potpuno okruena imperijalistikim vojnim savezima i bazama, dok svojih nema ni na jednoj stranoj teritoriji. itava iskustvo i istorija kapitalizma pokazuje da je to sistem dubokih kriza i protivre nosti. Fundamentalna, nerazreiva kontradiktornost kapitalizma je ona izmeu proizvodnje, koja ima drutveni karakter, i raspodele rezultata rada, koja je zasnovana na privatnom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju. Privredne produktivne snage su organizovane zajedno u sloenom, inter-zavisnom sistemu na kojem se zasniva drutvo u celini. Ipak u kapitalizmu, ove snage su uglavnom u vlasnitvu ili pod kontrolom male grupe ljudi, glavnih akcionara, koji ih usmeravaju da slue usko li nim i klasnim interesima, a ne za potrebe drutva u celini. U svojim pokuajima da maksimiziraju trini udeo i profit, kapitalistiki poslodavci se bore da podignu produktivnost i smanje plate. Isti proces se deava i u javnom sektoru, a u cilju minimiziranja oporezivanja profita privatnog sektora i zarada. Primarna ekonomska osnova klasne borbe deava se: izmeu kapitalista i njihovih drava, koji nastoje da maksimiziraju profit sa jedne strane, i svetske radni ke klase koja tei da maksimizira plate i pobolja ivotni standard sa druge. Ipak, kupovna mo radnike klase bi trebala da se odri ili ak povea s obzirom da se sve proizvedene robe prodaju i ostvaruje profit. Meutim to postaje sve tee, iako se privredni rast pretvara u procvat, a kapitalisti se bore da jo vie proire prodaju, proizvodnju i profit. Poveanje plata bi olakalo situaciju, ali to jede profit i samo podstie kapitalistu da povea proizvodnju jo vie i vie, stvarajui tako velike zalihe roba. Ekspanzija privatnih kredita ili javnih rashoda mogu odravati potronju na odreeno vreme, ali i to mora jednom da se otplati. Dakle, maksimum je dostignut onog trenutka kada radni ka klasa vie ne moe sebi da priuti da kupi sve robe kapitalizma po cenama koje odravaju profitabilnost. Kapitalisti ka rast neminovno se zavrava u krizi "prekomerne proizvodnje". Roba se vie ne moe profitabilno prodavati i kompanije poinju da smanjuju proizvodnju i investicije, to e ponovo dovesti do usporavanja ili recesije. Radnici se otputaju, dodatno se smanjuje tranja u ekonomiji. Proizvodnja zapravo pada, ponekad u iznenadnom padu, i stagnira u depresiji. Drutvene produktivne snage su unitene, fabrike zatvorene, a oprema rashodovana i veliki broj radnika je primorani na nezaposlenost. U svetlu takvih kriza, trend je jaanje monopola, odnosno, kad jaa i vea preduzea preuzimaju slabija i tako poveavaju svoj udeo na tritu. Ovo postavlja osnova za ponovno zapoinjanje ciklusa. To ini na osnovu druge suprotnosti svojstvene kapitalizmu, izmeu potrebe za tehnolokim napretkom i izvora kapitalistikog profita. Kompanija uvode novu, moderniju i automatizovaniju (ali i skuplju) proizvodnju kako bi mogle da se takmie meusobno i zadre konkurentnost, tako da dosadanji izvor vika vrednosti u privredi kao celini (iva radna snaga) zauzima sve manji udeo u proizvodnom procesu. To smanjuje optu stopu profita. Da bi osujetili ovu tendenciju, kapitalizam je u stalnoj potrazi za jeftinijom radnom snagom i sirovinama, veim nivoom produktivnosti, novim profitabilnim aktivnostima i sveim tritima za svoje

proizvode. To ojaava najokrutnije tendencije velikih kapitalista da podredi najtlaenije slojeve drutva, ene, crne radnike i emigrantsku radnu snagu, koristei ih da potkopa ekonomske uslove radnika i njihovu sindikalnu snagu. Nerazdvojive protivrenosti kapitalizma su intenzivirane i proirene. Njihove posledice su postale jo ozbiljnije tokom imperijalistike ere. One zahvataju ne samo ekonomsku, ve i socijalnu, kulturnu i politiku sferu kapitalistikog drutva. Tokom veeg delu 20-og veka, komunisti su bili svesni poetka opte krize kapitalizma ". Njene glavne osobine su identifikovane kao: Fatalno zaotravanje protivrenosti kapitalizma (pre svega u odnosu na novu ulogu drave. Stagnacije i rastue nestabilnosti privrede i produbljivanja klasnih sukoba). Degeneracija kapitalistike politike, ideologije, morala i kulture svojom demagogijom, karijerizmom, korupcijom, egoizmom i otupelou. Kriza i uruavanje kolonijalnog imperijalisti kog sistema. Nastajanje snaga socijalizma, na elu sa Sovjetskim Savezom i meunarodnim komunistikim pokretom. Koncept "opte krize" prikazuje nesposobnost drave monopolisti kog kapitalizma da prevazi e krizu, da izdri socijalne izazove, odri eksploataciju u inostranstvu kroz neo-kolonijalizam, pokrene i odri naunotehnoloki razvoj i zadrati politiku, ideoloku i kulturnu dominaciju. Kontra-revolucija u Sovjetskom Savezu i istonoj Evropi privremeno je osnaila kapitalizam ideoloki, politiki i, u manjoj meri ekonomski, ipak, kriza je i dalje nastavljena. Na ekonomskom planu, na primer, nedavne regionalne i globalne krize poprimile su sutinski, pa ak i preteno, finansijski karakter. To zapravo odraava svu parazitsku prirodu monopolskog finansijskog kapitala. Liberalizacija finansijskih trita iz 1980. dovela je do ogromnog prosperiteta u trgovini. Razvoj globalnih dnevnih, finansija, valutnog i robnog trita omoguile su eksploziju spekulacije akcijama, deonicama, valutama, robom i finansijskim instrumentima svake vrste. Otri disbalansi, okovi i udari su, su od tad ubrzali estoke kriza, ne samo u finansijskom svetu, ve i u proizvodnji. Bankari, pekulanti i erupai firmi u Evropi uivaju povlaenu regulativu, atraktivne finansijske proizvode, povoljan poreski reim i lak pristup poreskim oazama, a pod zatitom matinih drava. U Britaniji i SAD, naduvane kapitalne vrednosti zasnovane na nesigurnim, lanim i bezvrednim papirima, vezanim za dug i rizik, eksplodirale su se krajem 2007. Privatni i javni dugovi koji su odravali ekonomsku tranju su presuili, odlaui na neko vreme otar i iznenadan, ciklini, pad realne proizvodnje. irom razvijenog kapitalistikog sveta, vlade i centralne banke su tada morale da spasavaju finansijske monopole i njihova trita, najveim finansijskim injekcijama u istoriji, koristei javni novac i javne institucije kako bi to postigle. Ipak, odmah nakon toga, te iste vlade i centralne banke nisu uspele da se mobiliu politiki i finansijski i da spasu javne usluge i drutveno korisne poslove, pa ak i da uvedu stroe nacionalne i meunarodne regulative finansijskog sistema. Umesto toga, masovna nezaposlenost se

2008 godine vratila na rekordni, posleratni, nivo iz ranih 80-ih. Oigledno je da glavne svetske kapitalisti ke sile nisu u stanju ili ne ele da kontroliu ogromne anarhistike, parazitske, anti-socijalne finansijske snage, pokrenute kapitalistikom globalizacijom. Od raspada posleratnog sistema meunarodnih propisa, svi pokuaji da se stvore nova finansijska i ekonomska reenja, nisu uspeli. Tako su nepremostive protivrenosti kapitalistike proizvodnje postale jo i dodatno oteane dubokim protivrenostima kapitalistike razmene na globalnom nivou. Zajedno, one predstavljaju stalnu strukturnu krizu i ekonomsku osnovu kapitalistikog drutva. Kombinovana ekonomsko-finansijska kriza koja je poela 2007, takoe je potvrdila tendenciju ka sinhronizaciji glavnih kapitalistikih ekonomija. Kapitalistika "globalizacija" je teret izlaska iz krize i privrednog rasta svalila na lea drugih.Kriza imperijalizma, zemlje Treeg sveta vue snano u propast, dok se pogodnosti oporavka i ekspanzije koriste iskljuivo od strane Trans-nacionalnih kompanija. Monopol kapitala koristi dravnu mo da nametne svoje interese i rivalskim kompanijama i narodima treeg sveta, kroz super-eksploataciju, trgovinsku nejednakost, rat i prinudne masovne migracije. Ova realnost pokazuje jo jednu temeljnu kontradiktornost unutar samog kapitalizma: s jedne strane neprestana tenja imperijalista za dominacijom u zemlji i inostranstvu i sa druge, tenja oveanstva za mirom, samoopredeljenjem i civilizovanim drutvom. Ova kontradiktornost je istaknuta injenicom da, dok je imperijalizam koristio krizu kao priliku za super-eksploataciju Treeg sveta, Kina je postala glavni pokreta svetske rasta, i to ne samo u zemljama u razvoju. Razlike u ekonomskom i drutvenom razvoju kako naroda tako i itavih regiona u svetu znaajno se poveala tokom poslednjih 20 godina. To je direktna posledica kapitalisti ko-ekonomske anarhije, odnosno odsustva efikasnog ekonomskog planiranja i saradnje izmeu pojedinanih preduzea ili kompanija, u kombinaciji sa nejednakom distribucijom monopola i dravnih vlasti izmeu imperijalistikih zemalja i ostatka sveta. Kapitalistika strukturna kriza je takoe proizvela strukturnu krizu na svetskom nivou Od sedam milijardi stanovnika Zemlje, vie od jedne milijarde je teko pothranjena ili gladna. Proizvodnja i distribucija hrane je u posedu trans-nacionalnih korporacija u cilju maksimiziranja profita za najunosnija trita, dok vlade zemalja treeg sveta, zarobljene u ogromne dugove, razvijaju profitabilnu umesto egzistencijalnu poljoprivredu, to ostavlja domau populaciju gladnom i siromanom. U meuvremenu, EU rutinski unitava brda hrane proizvedenih u subvencionisanoj poljoprivredi, a u cilju odranja cena i profita. Stotine miliona dece i odraslih nemaju pristup medicinskim slubama i osnovnoj zdravstvenoj zatiti. Priblino je isti broj nepismenih , veinom ena. Vie od jedne milijarde ljudi nema pristup istoj i zdravoj pijaoj vodi kao i ureenoj kanalizaciji, to svake godine prouzrokuje smrt vie miliona ljudi od raznih bolesti izazvanih nehigijenom. Voda i drugi energetski resursi koji mogu biti iskorieni za one sa najurgentnijim potrebama se umesto toga, preusmeravaju ili zanemaruju od strane kapitalistikih monopola koji i iz toga trae maksimalnu dobit. Jo je jedna dimenzija, opte krize kapitalizma, dola do izraaja u poslednjih nekoliko decenija, ona koji ugroava budunost i opstanak same ljudske rase. Kapitalisti ka pohlepa, sebina tenja da se maksimizira profit monopola, sada ugroavaju nae globalno okruenje i eko-sistem.

Dalji rast emisije tetnih gasova igra glavnu ulogu u globalnom zagrevanju Zemlje, topljenju polarnih ledenih kapa, podizanju nivoa mora, irenju pustinja, menjanju klimatskih obrazaca i destabilizaciji nekih od najugroenijih eko-sistema na naoj planeti. Ipak, veliki biznis i velike kapitalisti ke sile odbijaju da preduzmu drastine korake neophodne za suzbijanje emisije tetnih gasova zbog straha od redukcije monopolskih profita. Umesto toga, oni koriste sankcije, vojna intervencija i nametnute lokalne diktature kako bi dobili i odrali pristup nafti.[4] Iscrpljivanje ograni enih resursa, kao to su ugalj, nafta i prirodni gas, bez planskog razvoja obnovljivih alternativa, suoava oveanstvo sa perspektivom katastrofalne nestaice energije u vremenskom okviru od jedne ili dva generacije. Ipak, umesto da masovno investira u alternativne, bezbedne i obnovljive izvore energije i njihovu distribuciji, EU promovie emisiju ugljenika po trgovinskoj emi. To omoguuje industrijskim i finansijskim monopolima da kroz trgovini dozvolama za zagaenje ostvaruju dodatni profit, dok se prljave industrije izmetaju i prodaju zemljama u razvoju, koje su prinuene da ovakvu tehnologiju uvoze ne bi li ekonomski ojaale. Drutvena kriza kapitalizma pogaa zemlje na svim nivoima razvoja. Gotovo svuda, tokom poslednjih decenija, proirena je socijalna nejednakost. Otuenje ljudi iz njihove lokalne zajednice i drutva, zajedno sa porastom narkomanije, kriminala i asocijalnog ponaanja, naroito mladih, uskrauje dalje perspektive i mogunosti. U sferi politike, uticaj velikog biznisa, neguje goli karijerizam, licemerje i korupciju. Veliki broj ljudi u razvijenim kapitalistikim demokratijama", posebno meu radnikom klasom, sve vie se distancira od buroaskih politike. Ovo se ogleda u padu nivoa uea u politikim strankama, ukljuujui poveani skepticizam i odbojnost prema profesionalnim politiarima. Istovremeno, ljudi e se i dalje u velikom broju mobilisati oko vanih pitanja koja se odnose na lokalne probleme, nezaposlenost, ivotnu sredinu, mir i rasizam. Ideoloki, iako je poverenje ljudi irom sveta, posle pada Sovjetskog Saveza, u bilo koju odrivu alternativu kapitalizmu bilo uzdrmao, kritiki i antagonistiki pogledi na kapitalizam su i dalje iroko rasprostranjeni pa su se ak i poveali sa novonastalom ekonomskom krizom Oslobaajui umetniki i kulturni potencijal radnike klase, i kao proizvoaa i kao potroaa, stalno podriva kapitalistiku mo. Kapitalizam sve vie proizvodi "kulturu", kao to to ini i sa drugim robama, ili za prodaju i profit ili je uopte ne proizvodi, bez obzira na drutvene potrebe ili dobrobiti. "Popularna kultura" je time pretvorena u komercijalnu kulturu konzervativnih sila, koja promovie ideje sebinosti, pohlepe i individualizma. Malo je proizvoda kapitalistike, masovno proizvedene, kulture, koji odraavaju stvarno iskustvo, zajednitvo i kreativnost ivota radni ke klase, bilo u prolosti ili sadanjosti. Monopolsko kapitalistiko drutvo je drutvo u kome je sve dobilo svoju cena, dok su realne vrednosti, drutva kao celine, umanjene ili potpuno ukinute.

Nova tehnologija, kao to je internet, mogle bi biti intenzivno koritene od strane naprednog, klasno svesnog i revolucionarnog dela drutva u interesu osloboenja itavog oveanstva. Ali kapitalistiko vlasnitvo i dravna kontrola takoe nastoje da ga iskoriste za masovnu promociju trivijalizama i jeftine zabave, kao i za vojne i bezbednosne projekte koji ugroavaju itavo oveanstvo. Ekonomski, socijalno, politiki i kulturno, kapitalizam je odavno prestao da igra progresivnu ulogu u razvoju ljudskog drutva. Njemu ne nedostaje dinaminost u potrazi za maksimalnim dobitima, ali taj imperativ kapitalistikog razvoja preti svakom aspektu itavog oveanstva. Opta kriza kapitalizma je, pre svega, opta kriza drutva. ta je sledee? Istorijski gledano, bezizlazno stanje, teke i duboke krize kapitalizma uvek su reavane novim i globalnim ratovima, klizanjem u faizam odnosno nacizam ili radikalno kvalitetnim drutvenim i socijalnim promenama u strukturi sistema. Ostaje pitanje, ta je za oveanstvo bezbolnije i kao reenje, trajnije. ta zapravo donosi boljitak i opstanak civilizacije, a ta patnju i sumrak. Poslednje pitanje je pitanje na koje svako od nas mora sam sebi dati odgovor i odabrati konani put. ___________________________________
[1]

SAD / NATO intervencije, geo-strategija i ostali zlo ini :

http://flag.blackened.net/revolt/freeearth/war/chronology_meOCT01.html http://www.hartford-hwp.com/archives/45/046.html http://www.historyguy.com/War_list.html http://www.history.navy.mil/wars/foabroad.htm http://stratfor.com http://www.opensecrets.org http://www.stoessel.ch/hei/hpi/usa_1895_2000_summary.pdf http://globalism-news.com/conspiracy.html http://www.hartford-hwp.com/archives/28/039.html http://tfclub.tripod.com/list.html http://www.alternativeinsight.com/Foreign_Policy_Failures.html http://www.krysstal.com/democracy_whyusa.html http://pw1.netcom.com/~ncoic/cia_info.htm http://www.cia-on-campus.org
[2]

Svetska trgovinska organizacija je meunarodna multilateralna organizacija koja je smiljena s ciljem da nadgleda i liberalizuje meunarodnu trgovinu. Organizacija je nastala 1. januara 1995., i naslednik je Opteg sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se potpisan 1947
[3]

Opti sporazum o trgovini uslugama je usvojen 1994. godine. To je prvi me unarodni sporazum univerzalnog karaktera koji ima za predmet trgovinu uslugama.

[4]

http://www.kps.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=335:neoliberalizam-rat-kao-osnovno-sredstvoekonomskog-razvoja&catid=7:iz-naseg-ugla&Itemid=105