Marela

Kraljevska marela

Sinonimi: Kraljevska slatka marela, Royal Duke.

Poreklo joj nije poznato. Po Kamenickom gajena je još od. pre 300 godina, tako da je
rasprostranjena u sam voćarskim zemljama. U SAD je ušla u sortiment vodećih sorata marela,
a takođe se mnogo gaji i u zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Kod nas je rasprostranjena
širom cele države, ali se ne gaji u velikoj meri, već tek po koje stablo. Najviše je ima u
Timočkoj Krajini i u okolini Kragujevca i Svetozareva

Sazreva između prve i druge nedelje trešanja, tj. krajem maja. Zbog toga se nikad ne ucrvlja,
jer sazri pre pojave trešnjeve mušice. Kao zrela na drvetu se drži vrlo dugo — po 10 dana, što
nije slučaj ni s jednom drugom sortom marela. I u skladištu se čuva često i po 5 do 6 dana.
Transport vrlo dobro podnosi.

Osobine stabla. — Stablo ove sorte je zdravo i srednje bujno. Dok je mlado, raste dosta
naglo, a docnije kad stupi u punu rodnost, u porastu popusti. Prema zemljištu nije veliki
probirač, ali ipak joj pogoduju umereno vlažna, plodna i rastresita zemljišta, koja sadrže
dovoljno kreča. Na suvim i peskovitim zemljištima, oskudnim u kreču, neuredno rađa i strada
od smolotočine. Ima dobar afinitet s divljom trešnjom (vrapčarom) i rašeljkom (magrivom), ali
okalemljena na rašeljki kraćeg je veka. Deblo joj je jako, pravo i glatko, otporno prema
mrazopucu, dok je kruna piramidalna i visoko naraste. Od marela jedino odža ima ispravnu
krunu, po čemu se razlikuje od drugih sorata. Obiluje cvetnim kiticama i jednogodišnjim
rodnim grančicama. Cveta istovremeno s lionskom i Kasinovom ranom trešnjom.
Samobesplodna je. Po Olav Einset-y (1932) samooplodna je za 3,45%. S ostalim sortama
marela se ne oprašuje. Međutim, s trešnjama i višnjama se dobro oprašuje. Naročito trešnje
Lambert i republikanska su vrlo dobri oprašivači ove sorte. Rađa odlično, svake godine U SAD
spada u red najrodnijih sorata.

Osobine ploda. — Plod je srednje krupan, prosečne težine 4 grama. Zapremina je 3,9 a
specifična težina 1133. Oblika je okruglastog i sa strane brazdice je nešto spljošten. I brazdica
i pupak su slabo izraženi.

Peteljka je debela, srednje dugačka i smeštena je u plitku okruglastu jamicu.

Pokožica je tanka, glatka i elastična, tako da se pri transportu plodovi ne gnječe. Boje je jasno
crvene, a kad sasvim sazri potamni. Plodovi nikad ne Sazrevaju istovremeno.
Meso ploda je žućkasto i prožeto svetlim žilicama. Sočno je, slatko nakiselog ukusa, s
prijatnim mirisom. Sok je skoro bezbojan.

Koštica je u odnosu na ceo plod srednje krupna i na nju otpada 8,6%. Čvrsto se drži za
peteljku.

Preimućstva i nedostaci. — Kraljevska marela je izvrsna stona i privredna sorta, a uz to i rano

sazreva, zbog čega je veoma omiljena. Vrlo je rodna i rano sazreva, tako da se nikad ne
ucrvlja.

Jedini joj je nedostatak u tome što svi plodovi ne sazrevaju istovremeno, te se berba mora
vršiti u dva, tri navrata.

Kraljevska marela kao vrlo rodna i fina stona sorta zaslužuje preporuku za gajenje u svim
trešnjarskim krajevima naše zemlje.

Osenčena marela

Sinonimi: Doppeltte Schatenamarelle.

Ova sorta je neizvesnog porekla, a naziv „osenčena“ nosi zato što dobro uspeva i u
zasenjenim mestima. Prilično je rasprostranjena, naročito u voćarskim zemljama Zapadne
Evrope.

Kod nas se gaji samo po voćnim rasadnicima i pri poljoprivrednim školama.

Sazreva u trećoj nedelji trešanja, tj. početkom juna. Zreli plodovi na drvetu čuvaju se do
nedelju dana, a u skladištu 3 do 4 dana. Transport dosta dobro izdrži, jer ima debelu i gipku
pokožicu.

Osobine stabla. — Stablo je srednje bujno i dobro uspeva na svakom zemljištu. U pogledu
položaja nije probirač. Dobro podnosi i osojna mesta. Cveta dosta kasno, te uvek izbegne
pozne slane. Da bi se dobro oprašila k time izvršilo zametanje plodova, treba je saditi u
zajednici s višnjama koje istovremeno e njom cvetaju. Rađa vrlo dobro i to svake godine,
samo ako se gaji u zajednici s višnjama ili poznim sortama trešanja. S marelama se ne
oprašuje.

Osobine ploda. — Plod je srednje krupan, prosečne težine 4,5 grama. Oblika je okruglastog i
sa strane brazdice je nešto spljošten (sl. 35). Plodovi se obično nalaze u kiticama po 3 do 4
zajedno, što je karakteristično za ovu sortu.

Peteljka je tanka, dugačka i smeštena je u usku, srednje duboku jamicu.

Pokožica je debela i elastična, boje svetlo-crvene, a kad potpuno sazri postane tamnocrvena.
Meso ploda je sočno, nakiselog ukusa, s prijatnim mirisom na višnju. Sok je ružičaste boje i
izvrstan je za spravljanje sirupa.

Koštica je srednje krupna i u potpunosti se odvaja od mesa. Na nju otpada 7,8°/o.

Preimućstva i nedostaci.— Osenčana marela ima takođe niz dobrih osobina ploda i drveta,
koje je čine izvrsnom. Plodovi su joj krupni, ujednačeni i vrlo ukusni i podjednako su podesni
kako za upotrebu u svežem stanju tako i za raznovrsnu preradu. Pa i stablo joj se prilagođava
na svakom zemljištu i položaju. Kasno cveta, te uvek izbegne pozne slane i rađa redovno i
obilno.

Od nedostatka jedno joj se može pripisati što joj svi plodovi ne sazrevaju istovremeno, isto
kao i kod kraljevske marele, te se berba mora vršiti u dva-tri navrata.

Zaslužuje preporuku za gajenje.

Kraljica Hortenzija

Sinonimi: Hortenzija, Lepa od Baveja, Ruanska trešnja, Ogromna od Žuanjska.

Kraljica Hortenzija je jedna od najlepših, najsočnijih i najkrupnijih marela, po čemu je i ime

dobila. Rasprostranjena je u svim voćarskim zemljama. U SAD i Francuskoj je uzeta u uži
sortiment višanja i marela. I kod nas je ima po celoj državi, ali samo ovde-onde. Najviše se gaji
pri poljoprivrednim ustanovama. Ona je rezultat ukrštanja trešnje s višnjom, a pretežno je
nasledila osobine višnje.

Sazreva u četvrtoj nedelji trešanja, tj. u drugoj polovini juna, ređe početkom jula. Zbog velike
sočnosti, kao zrela na stablu brzo propada, a i u skladištu ne može dugo da se čuva. Duži
transport ne podnosi.

Osobine stabla. — Stablo je srednje bujno, a na posnijim zemljištima čak je i slabe bujnosti.
Uspeva kako na zaklonjenim tako i na vetrovitim položajima. Ako je kalemljena na Sainte—
Lucie, onda joj treba dati dobru ekspoziciju. Može da se gaji u svim voćnim oblicima, pa čak i u
špalirima. Deblo je pravo i jako, a kruna uspravna, ali s povijenim granama kao žalosna vrba.
Grane su joj duge, srednje debljine i redovno viseće, boje pepeljastomrke. Rađa prilično
neuredno. U početku joj je rodnost slaba, a sa starošću se postepeno uvećava, ali ne dostiže
obilnu rodnost. Cveta pozno, skoro istovremeno s osenčenom marelom. Cvet joj je bele. boje
i vrlo mirišljav. Samobesplodna je te pri sađenju treba voditi računa o oprašivačima. S
marelama se uopšte ne oplođuje, već s trešnjama i višnjama. Pozno cvetajuće trešnje su
naročito dobri oprašivači za nju.
Osobina ploda. — Plod je vrlo krupan, prosečne težine 8 grama. Spada u red najkrupnijih i
najujednačenijih marela. Oblika je duguljasto-jajolikog i po površini oblog. I brazdica i pupak
su slabo izraženi (sl. 36).

Peteljka je dugačka i debela, boje mrkozelene i smeštena je u srednje plitku i okruglastu

jamicu.

Pokožica je tanka, glatka i sjajna, prilično elastična i boje je žućkastocrvenkaste, a sa sunčane

strane svetlocrvene, tako da je na oko vrlo privlačna.

Meso ploda je nežno, sočno i vrlo fino. Prozirno je, žućkaste boje. Obiluje osvežavajućim
sokom, koji je bezbojan. Ukusa je slatkokiselastog, s vrlo prijatnim mirisom.

Koštica je u odnosu na plod mala i jako pljosnata. Prosečne je težine 0,40 grama i na nju
otpada 5%,

Preimućstva i nedostaci. — Kraljica Hortenzija je marela izvrsnog kvaliteta, odlična za jelo u

svežem stanju i za fazno vrsnu preradu. Po ujednačenosti i krupnoći ploda, po lepoti i ukusu
nema takmaca.

Plodovi su joj vrlo nežni, te ne podnose skoro nikakav transport, zbog čega je ova sorta
isključena iz trgovačke grupe marela. U pogledu rodnosti je, kako kod nas tako i u SAD (po
Olav Einset-y), srednje rodna marela. Međutim ako se pri sađenju ne obezbede oprašivači,
slabo i neuredno rađa.

Zaslužuje preporuku za gajenje u svim trešnjarskim rejonima naše zemlje.

Slika 36 Kraljica Hortenzija

Izostavljeno iz prikaza

Lepa od Šatneja

Sinonimi: Schene von Chatnay, Belle de Sceaux.

I ova marela raširena u mnogim voćarskim zemljama, dok se kod nas vrlo malo gaji. Ima je po
koje stablo pri pojedinim poljoprivrednim ustanovama, ali se ne rasprostranjuje, zbog
osetljivosti ploda pri transportu. Francuskog je porekla, a odgajio je 1759 godine Šatnej u
Vitrnju i nazvao je po svom imenu Lepa od Šatneja.

Sazreva u četvrtoj nedelji trešanja, tj. krajem juna. Zreli plodovi se na drvetu kratko čuvaju, a
takođe i u skladištima, jer imaju tanku i osetljivu pokožicu.

Koštica je mala i lako se odvaja od mesa.

Preimućstva i nedostaci. — Ova sorta je vrlo rodna i uz to ima krupne i vrlo privlačne plodove,
radi čega je izvrsna sorta za ljubitelje, amatere voćare.

Za trgovinu ne dolazi u obzir, zbog osetljivosti pri transportu.

Pozna marela

Sanonimi: Spate Amorelle, Morela pozdni.

Ova sorta je odavno poznata, ali joj poreklo nije utvrđeno. Gaji se u svim voćarskim zemljama,
a ima je prilično i kod nas.

Sazreva u četvrtoj nedelji trešanja, tj. u drugoj polovini juna. Zreli plodovi kako na stablu tako i
u skladištu brzo trule, zbog čega je treba trošiti odmah po berbi. Pri transportu je srednje
osetljiva, ali ipak traži nežno pakovanje.

Osobine stabla. — Stablo raste bujno i dobro uspeva skoro na svakom zemljištu. Jedino na
vlažnim glinušama kržljavo raste i brzo se suši. Prema štetočinama i atmosferskim
nepogodama je prilično otporna, dok je prema bolestima osetljiva. Naročito mnogo pati od
sušenja cvetova i vrhova mladara, tj. od Monilia cinerea, te u zasenama i na vlažnim terenima
skoro nikad ne rađa. Inače na drugim zemljištima, pa čak i na podzolu, dobro uspeva i prilično
rađa, ma da i tu treba da se jedanput isprska u početku cvetanja i odmah po zametanju
plodova sa ½ % bordovskom čorbom. Deblo je vrlo jako i pravo. Kruna je u mladosti polu
uspravna, a kad stupi u punu rodnost grane se nešto saviju, te dobije loptast oblik. Naraste
prilično visoko. Boja debla i starijih grana je pepeljasto kestenjasta.

Osobine ploda. — Plod je srednje krupnoće, prosečne težine 5 grama. Oblika je okruglastog i
sa strane brazdice je nešto spljošten. Obično je širok 22 mm i visok 20 mm. I brazdica i pupak
su slabo izraženi.

Peteljka je tanka i dugačka obično 4 cm, obla je i boje je žućkasto zelene. Smeštena je u
srednje duboku i široku jamicu.

Pokožica je tanka, elastična i sjajna, boje tamnocrvene do mrko crne i na oko je vrlo lepa.

Meso ploda je polučvrsto, sočno i fino, boje crvenkaste. Ukusa je slatko nakiselog s veoma
prijatnim mirisom.

Koštica je u odnosu na plod srednje krupnoće, nepravilno okruglastog oblika i oko šavova je
prugasto izbrazdana. Od mesa se vrlo lako odvaja.

Preimućstva i nedostaci. — Plod pozne marele je izvrstan za jelo u svežem stanju, a takođe je
odličan i za spravljanje slatka, kompota, džema i likera. Jedini nedostatak ove sorte je u tome
što pati od Montlia cinerea (truležnice plodova i sušenje cvetova i vrhova mladara), zbog čega
je treba saditi na sunčanim i promajnim mestima i prskati je pred otvaranje pupoljaka i
odmah po zametanju plodova ½ % bordovskom čorbom. Inače zaslužuje preporuku za
gajenje u svim trešnjarskim rejonima naše zemlje.