Sorte trešanja

sorta sadnica podloga sadnica vreme zrenja sadnica

Lionska rana Magriva, Divlja Trešnja Polovinom maja

Stela Magriva, Divlja Trešnja Sredinom juna

Lambert Magriva, Divlja Trešnja Krajem juna

Germedovska (Erc) Magriva, Divlja Trešnja Krajem juna

Hedelfingerova (doktorka) Magriva, Divlja Trešnja Krajem juna

Draganova žuta Magriva, Divlja Trešnja Početkom jula

Burlatova rana Magriva Krajem maja

Van Magriva Sredina juna

Crni Dzin Magriva Sredina juna

Kordia magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt Polovina juna

Regina magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt Sredina juna

Samberst magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt Prva polovina juna

Vega magriva i divlja trešnja Početak juna

Nju-Star magriva i divlja trešnja Prva polovina juna

Peni magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt Sredina juna

Benton magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt Kraj maja

Bing magriva, divlja trešnja Sredina maja

Krajem maja i početkom

Karmen magriva, divlja trešnja
juna meseca

Lapins magriva,divlja trešnja Druga polovina juna

Sumit magriva, divlja trešnja i kolt Početak juna

Sadnice trešnje
Trešnja (ranije črešnja od lat. cerasia) listopadna je drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se
istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka oko 20 m. U Evropi se sve ređe
može naći u prirodi pa je ova vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima veliki značaj u
voćarskoj proizvodnji. Trešnja je široko rasprostranjena u srednjem i zapadnom dijelu Evrope, na Balkanu,
Apeninskom i sjevernom dijelu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se ređe sreće. Trešnja
ima veliki značaj kao poljoprivredna biljka, jer je pripitomljena i jedna je od najzastupljenijih biljaka u
voćarstvu, zbog svojih ukusnih plodova, koji se koriste u svežem i prerađenom stanju. Danas je veštačkom
selekcijom i oplemenjivanjem stvoren veliki broj sorti trešanja koji su vrlo česte voćarske kulture u celom
svetu. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja
ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 C.
Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno prolećnih
mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad
bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivna gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i
plodna zemljišta. Gajenje trešnje na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta
ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže
vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli. Iako postoji nekoliko samooplodnih
sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi unakrsno oprašivanje bilo
uspešno potrebna su 2 do 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa istim vremenom cvetanja ili čije se
vreme cvetanja preklapa. Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje.
Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja
polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do
oplodnje i daljeg razvoja ploda. Pojavom novostvorenih kržljavih podloga, kao što su Gisela 5 ili 6, Edabriz,
Weiroot 158 i drugih klonskih podloga to se naročito potvrđuje. Stabla kalemljena na ovim podlogama su
nižeg rasta i lakše se održavaju, daju plodove ranijeg vremena sazrevanja, čime se značajno skraćuje
vreme do prve komercijalne berbe i imaju veću produktivnost. Na pomenutim podlogama trešnje radjaju
već u drugu godinu nakon sadnje. Maksimalna je iskoristivost i puni rod je od pete do šeste godine pa
nadalje. Plodovi se beru praktično sa zemlje, pa se uloženo brže i vrati. Kod ovih podloga lakše je
navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidba. Vocne sadnice trešnje se sade na udaljenosti jedna od
druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru. Najpoznatije štetocine su: trešnjina
muva, višnjin surlaš, gubar, žilogriz, dudovac, mrazovac, lisne vaši, potkornjaci itd. Najpoznatije bolesti
trešnje su: resetavost ili rupičavost lišca, monilija-palež cvetova i grančica, pegavost lišca, trulež plodova,
antraknoza,itd.

Trešnja Burlatova rana

Voćne sadnice trešnje, sorte ”Burlat” poreklom je iz
Francuske. Plodovi su krupni,okruglasto srcastog
oblika, čvrsti, sočni, slatkonakiseli i naizgled jako
privlačni. U poslednje vreme se dosta sadi na našem
podneblju jer je po krupnoći, kvalitetu ploda i visokoj
rodnosti jedna od najboljih ranih sorti trešnje.
Odlična je stona sorta i pogodna je za preradu.
Vreme zrenja je druga polovina maja. Težina ploda je
od 6-8 grama i bordo-crvene je boje. Stablo je
srednje bujnosti otporno na mraz, sušu a ranim
zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi i radja
redovno i obilno, cenjena zbog atraktivnih plodova
koji se lako unovčavaju. Kao kod većine trešanja
trebaju joj oprašivaci i to: Lionska rana i Van. Podloga na kojoj se kalemi trešnja Burlatova rana su:
magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt.

Trešnja Regina
Vocne sadnice trešnje, sorte ”Regina” je poreklom iz
Nemacke. Regina je novija sorta koja je tržišno sve
zastupljenija među komercijalnim sortama tamno-
crvene trešnje.R egina dobro podnosi zimske
mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim
uslovima sa većom količinom padavina. Plod je
krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa i otporan je na
pucanje. Sorta je kasnog vremena cvetanja i
sazrevanja. Samobesplodna je. Podloga na kojoj se
kalemi trešnja Regina su: magriva, divlja trešnja,
gizela 6 i kolt.

Trešnja Kordia
Vocne sadnice trešnje, sorte ”Kordia” je poreklom iz
Česke. Plod je krupan sa veoma dugačkom peteljkom,
tamno-crvene boje pokožice i sa mesom iste boje.
Odličnog je ukusa i arome. Veoma dobro podnosi
niske temperature. Kordia je sorta srednjeg do
kasnog vremena cvetanja, sa cvetovima blago
osetljivim na prolećne mrazeve u odnosu na druge
sorte istog vremena cvetanja. Samobesplodna je
sorta i zahteva oprašivače. Vreme zrenja Kordie je
polovina juna meseca Podloga na kojoj se kalemi
trešnja Kordia su: magriva, divlja trešnja, gizela 6 i
kolt.

Trešnja Samberst
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Sanberst” su poreklom
iz Kanade. U narodu je poznata i kao sorta Sunburst.
Plodovi su izrazito krupni (12-13g), loptasti, sjajni,
intenzivno crvene do tamno-crvene boje u punoj
zrelosti. Meso je svetlo-crvene boje, čvrsto, slatko,
hrskavo i kvalitetno. Samooplodna je i vrlo rodna
sorta i zahteva redovno orezivanje. Vreme zrenja
Sambersta je prvom polovinom juna meseca.
Samberst je dobijen ukrštanjem sorti trešanja Stela i
Van. Stablo je slabo do srednje bujno, široke
piramidalne krune. Rano prorodi i odlično radja svake godine. Podloga na kojoj se kalemi trešnja Samberst
su: magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt

Trešnja Germedovska
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Germedovska” je
poreklom iz Nemacke. Plodovi su vrlo krupni (oko
10g), okruglasto-srcastog oblika, tamno-crvene do
crne boje u punoj zrelosti. Meso je crveno, čvrsto,
sočno, hrskavo, vrlo prijatnog ukusa i arome. Stablo
je veoma bujno. Cveta obilno ali kasno. Stablo je vrlo
bujno, uspravnih grana piramidalne krune. List je
osetljiv na rupičavost, cvet na mraz i vetar, plodovi
pucaju u zrenju i crvljaju. Vreme sazrevanja
Germedovske trešnje je polovina juna meseca.
Osetljiva je na tople vetrove u cvetanju. Ima veoma
kvalitetne plodove i dobru rodnost. Samobesplodna
je sorta a najbolje je oprašuje Lambert. Podloga na
kojoj se kalemi trešnja Germedovska su: magriva,
divlja trešnja, gizela 6 i kolt.

Trešnja Hedelfingerova
(doktorka)
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Hedelfingerova” su
poreklom iz Nemacke. Plod je krupan, čvrst, crvene
boje i veoma prijatnog ukusa. Težina ploda je oko 7,5
grama. Kasnog je vremena cvetanja. Dobro podnosi
hladnoću, daje veoma obilan rod i tolerantna je
prema pucanju plodova. Hedelfingerova je otporna
na mraz i susu. Napada je trešnjina muva zbog čega
crvlja. Kod nas se sve više gaji zbog rodnosti, kvaliteta
plodova i otpornosti. Samobesplodna je a dobri
oprašivači za Hedelfingerovu su: Van, Kordia, Bing,
Germedovska, Burlat C1, Stella, Burlat i Sumit.
Podloga na kojoj se kalemi trešnja Hedelfingerova su:
magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt.

Trešnja Bing
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Bing” su poreklom iz
SAD. Sorta Bing je jedna od najstarijih sorti koje se još
uvek gaje. Plodovi sorte su krupni. Meso je čvrsto i
hrskavo, slatko i sočno, veoma lepe arome. Iako ima
veoma kvalitetan plod ova sorta takođe ima slabosti
u pogledu gajenja. Niske zimske temperature mogu
predstavljati problem, kao i osetljivost cvetnih
pupoljaka na prolećne mrazeve zbog ranog vremena
cvetanja ove sorte. Plodovi lako pucaju usled kiše i
ovu sortu treba gajiti u područjima u kojima nema kiše 2 – 3 nedelje pred berbu. Sorta ranog vremena
zrenja sa vremenskim rasponom od 60 – 75 dana između perioda punog cvetanja i berbe. Samobesplodna
sorta. Dobri oprašivači su sorte Van i Rainier. Podloga na kojoj se kalemi trešnja Bing su: magriva, divlja
trešnja.

Trešnja Karmen
Plod je vrlo krupan, okruglasto-spljoštenog oblika,
intenzivno crvene do tamno-crvene boje. Meso je
čvrsto i dobrog kvaliteta. Interesantna je zbog
vremena zrenja i velike krupnoće ploda. Karmen je
dobre rodnosti. Vreme zrenja je krajem maja i
početkom juna meseca (10 dana posle Burlata).
Dobre je rodnosti. Podloga na kojoj se kalemi trešnja
Karmen su: magriva, divlja trešnja.

Trešnja Lapins
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Lapins” su poreklom iz
Kanade. Trešnja Lapins je jedna je od najlepših sorti
trešnje tamno crvene boje. Sorta ranog vremena
cvetanja. Samooplodna je. Plod je krupan, tamne
crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog
ukusa, odličnog kvaliteta,ukusa i arome.Tolerantna je
prema pucanju plodova.Stablo dobro podnosi zimske
mrazeve. Rano prorodi i obilno rađa. Plodovi
sazrevaju oko dve nedelje posle sorte Bing. Ima 17-
19% šećera. Podloga na kojoj se kalemi trešnja Lapins
su: magriva, divlja trešnja.

Trešnja Droganova žuta

Voćne sadnice trešnje, sorte ”Droganova žuta”
poreklom je iz Nemačke. Vreme zrenja je krajem juna
meseca. Plod je srednje krupan, okruglasto srcastog
oblika, ćilibarno žute boje. Meso je svetlo žute boje,
čvrsto, hrskavo, sočno, slatko-nakiselo, sa malo
gorčine u ukusu, kvalitetno. Sok je bezbojan. Koristi
se za preradu (kompoti,slatko). Slabije je
transportabilnosti, plodovi su osetljivi na pritiske.
Osetljiva je prema pucanju pokožice pri kišovitom
vremenu. Samobesplodna je a oprasuju je: Lambert,
Hedelfingerova i Germedovska. Podloga na kojoj se kalemi trešnja Draganova žuta su: magriva, divlja
trešnja.

Trešnja Lionska rana

Voćne sadnice trešnje, sorte ”Lionska rana”poreklom
je iz Francuske. Veoma je stara sorta. Plod je krupan
tezine oko 5g. Zatupasto-srcast, pokožica tanka
sjajna, tamno-crvena. Meso je čvrsto, sočno, tamno-
crveno, slatko nakiselo, ukusno i aromaticno. Lionska
rana sazreva u trećoj polovini maja meseca. Stablo je
srednje bujno do bujno. Delimično je osetljiva na
gljivična oboljenja, ne crvlja, plodovi redje pucaju
izuzev u kišnim godinama. Veoma raširena u
Podunavlju. Rano prorodi, redovno i obilno radja.
Lionska rana je samobesplodna sorta a, oprašuju je
Van i Kasinova rana. Podloga na kojoj se kalemi
trešnja Lionska rana su: magriva, divlja trešnja.

Trešnja Stela
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Stela”poreklom je iz
Kanade. Stela je bujna sorta, veoma dobre plodnosti.
Samooplodna je. Plod je vrlo krupan, srcastog oblika.
Pokožica je tanka, sjajna, zagasito karmin boje. Meso
je srednje čvrsto, umereno rskavo, sočno, prijatnog
ukusa. Kao sorta trešnje Stela spade u odlične
oprašivace. Veliki je broj sorti koje Stela odlično
oprašuje pa je zato dosta tražena sorta trešnje. Stela
sazreva polovinom juna meseca.Stela je odlična stona
sorta koja rano prorodi i redovno i obilno rađa.
Podloga na kojoj se kalemi Stela su: magriva i divlja
trešnja.

Trešnja Lambert
Kod sorte trešnje Lambert plod je vrlo krupan mase
preko 8g. Srcastog je oblika, pokožica je tamno
crvene boje. Meso je čvrsto, sočno, slatko nakiselo,
rskavičasto i aromatično. Sok je obojen. Lambert je
dobar za jelo. Sazreva krajem juna meseca. Stablo je
srednje bujno do bujno. Stablo je otporno na mraz,
sušu, malo je osetljivo na resetavost lišća a plodovi
se crvljaju. Odlična je za razlicite vidove industrijske
prerade. Ima dobru rodnost, samobesplodna je.
Dobro je oprašuju: Van, Sju, Hedelfingerova i Germedovska. Podloga na kojoj se kalemi Lambert su:
magriva i divlja trešnja.

Trešnja Van
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Van” poreklom je iz
Kanade. Stablo je bujno,veoma rodno i dobro podnosi
hladnoću. Plod je srednje krupan i podseća na sortu
Bing. Odličan je oprašivač za mnoge sorte, ali sorta
Van zahteva unakrsno oprašivanje. Van je sorta sa
srednjim vremenom cvetanja i sazrevanja. Cvetanje
počinje oko 10. aprila. Plod je krupan, srcastog oblika,
čvrst. Pokožica je zagasito crvene boje, sjajna. Meso
je čvrsto, hrskavo, dobre arome i veoma dobrog
ukusa. Osetljivija je na pucanje plodova praćeno
truljenjem (Monilinia sp.). Rano prorodi i odlično
radja svake godine. Samobesplodna je sorta a dobro
je oprašuju: Lambert, Sju, Bing. Podloga na kojoj se
kalemi Van su: magriva i divlja trešnja.

Trešnja Sumit
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Sumit” je sorta sa
veoma privlačnim plodovima. Plodovi su veoma
krupni, srcastog oblika, čvrsti, hrskavi, sa sjajno
crvenom bojom pokožice. Odličan odnos šećera i
kiselina čini plodove ove sorte veoma ukusnim.
Relativno dobro podnosi niske temperature što znači
da tokom izvesnih godina može doći do problema u
pogledu ove osobine koji dovode do pojačane pojave
bakterijskog sušenja prouzrokovanog Pseudomonas
siringae. Umereno je osetljiva na pucanje plodova.
Samobesplodna je sorta, srednjeg do kasnog
vremena cvetanja i srednje do kasnog vremena
sazrevanja. Podloga na kojoj se kalemi Sumit su:
magriva, divlja trešnja i kolt.

Trešnja Vega
Po izgledu i kvalitetu plodova veoma podseća na
sortu Rainier.Problem kod ove sorte je to što je jedna
od najosetljivijih sorti u pogledu pucanja plodova.
Drugi njen nedostatak je nizak rodni potencijal.Ovo je
samobesplodna sorta i zahteva oprašivače. Podloga
na kojoj se kalemi Vega su: magriva i divlja trešnja.
Trešnja Nju star
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Nju Star”je poreklom iz
Kanade. Nju Star je izrazito samooplodna sorta,
krupnog ploda koja u novije vreme privlači značajnu
pažnju. New Star je sorta srednje ranog i obilnog
cvetanja koje započinje u proseku dva dana pre sorte
Stela. Odličan je oprašivač za druge sorte istog
vremena cvetanja. Krupnih je plodova,prosečne mase
oko 9g. Atraktivne purpurno crvene boje i srcastog
oblika. Plodovi sazrevaju u prvoj polovini juna
nekoliko dana pre sorte Stela. U našim uslovima
pokazala se izuzetno dobro i rodnom. Značajna je i za
dalji oplemenjivački rad na trešnji jer se koristi kao
roditelj u stvaranju samooplodnih sorti novije
generacije. Podloga na kojoj se kalemi Nju Star su:
magriva i divlja trešnja.

Trešnja Benton
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Benton”je novija sorta
koja je nastala u Samerelendu, Britanskoj Kolumbiji.
Benton je samooplodna sorta i relativno je tolerantna
prema prolećnim mrazevima zbog srednjeg do
kasnog vremena cvetanja. Plodovi su krupni i slični
sorti Bing, odličnog ukusa i kvaliteta. Ankete u Evropi
i SAD su pokazale da je Benton traženija sorta od
sorte Bing. Ohrabrujuće je to što Benton pokazuje
odličnu otpornost na kišne dane tj. plodovi mu jako
teško pucaju. Podloga na kojoj se kalemi Benton su:
magriva, divlja trešnja, gizela 6 i kolt.

Trešnja Peni
Voćne sadnice trešnje, sorte ”Penny”je novija sorta
za kojom je u poslednje vreme velika potražnja.
Spada u kasne sorte izuzetno krupnog ploda koji je
odličnog ukusa. Proučavane su pomološke osobine
11 novijih sorti trešnje. Istraživanja su obuhvatala
fenološke osobine (vreme cvetanja i zrenja),
elemente rodnosti (broj cvetova u cvasti, zametanje
plodova i prinos), najvažnije osobine ploda (fizičke,
hemijske i organoleptičke), kao i indeks pucanja
ploda. Prosečno vreme cvetanja ispitivanih sorti je
bilo u toku prve i druge polovine aprila, dok je vreme
zrenja bilo u periodu od 15 maja (Early Lory) do 20. juna (Penny). Najveći prinos ostvarile su sorte Giorgia,
Sunburst i Cristalina. Po velikoj krupnoći ploda ističu se sorte: Penny, Santina, Sunburst, Olympus i Kordia,
dok se najmanjom osetljivošću na pucanje ploda odlikuju sorte Early Lory i Giorgia. Najviše senzoričke
ocene su dobile sorte Kordia i Cristalina. Ukupno posmatrano, najbolje osobine pokazala je srednje rana
sorta Santina, koja se može preporučiti za komercijalno gajenje. Pored nje, za gajenje se takođe mogu
preporučiti i rana sorta Early Lory, kao i pozna sorta Kordia. Podloga na kojoj se kalemi Peni su: magriva,
divlja trešnja, gizela 6 i kolt.

Trešnja Crni džin

Voćne sadnice trešnje, sorte ”Crni Dzin”je novija
sorta čije je vreme sazrevanja sredinom juna meseca.
Plodovi su krupni, okruglastog oblika, tamno-crvene
pa do crne boje. Zbog izraženog crnog ploda kada
sazri je i dobila ime Crni Džin. Džin u nazivu sorte je
zbog krupnog ploda koje je prelepog ukusa. Podloga
na kojoj se kalemi Crni Džin su: magriva i divlja
trešnja.