SADRAJ

1.UVOD............................................................................
.................... 3
2. KARAKTERISTIKE
JAGODE................................................................ 4
2.1.
POREKLO..........................................................................
..... 4
2.2. AGROEKOLOKI USLOVI ZA RAZVOJ
JAGODE........................ 5
3. SORTE
JAGODE............................................................................
.....6
3.1. VRLO RANE
SORTE .................................................................6
3.2. RANE
SORTE ..........................................................................7
3.3. SREDNJE RANE
SORTE ...........................................................8

3.4. SREDNJE POZNE

SORTE .........................................................9
3.5. JAKO KASNE
SORTE ...............................................................9
4. NUTRITIVNA VREDNOST I LEKOVITA SVOJSTVA
JAGODE ..............10
4.1. NUTRITIVNA
VREDNOST .....................................................10
4.2. LEKOVITA
SVOJSTVA ...........................................................11
5. REZULTATI
INSTRAIVANJA ...........................................................12
6.
LITERATURA .....................................................................
.............13

1. UVOD
Jagoda (Fragaria) je rod biljaka iz porodice rua s desetak vrsta,
od koje su gotovo sve rasprostranjene u severnom umerenom
pojasu, a samo jedna u ileu. Donji listovi biljaka su sastavljeni
2

od 3 liske; od belih cvetova se razvija zbirni plod (jagoda) koji na

mesnatom cvetitu nosi brojne oraie. umska jagoda
(Fragaria vesca) rasprostranjena je u umerenoj Evropi i
umerenoj Aziji, a udomaila se i izvan tog podruja. Jagoda
spada meu najomiljenije sitno voe, a njeni plodovi dolaze
najranije u prolee. Moe se saditi i na najmanjoj povrini, jer
jagoda daje ne samo ukusan plod, nego zbog lepote cveta i
ploda daje ukras vrtu.

2. KARAKTERISTIKE JAGODE
2.1 Poreklo

Divlje jagode su prisutne na zemljinoj povrini veoma dugo, u

raznim oblastima sveta. Ljudi su poeli da ih odgajaju u svojim
batama pre poetka hrianstva, a na visokoj ceni bile su kod
starih Rimljana. Posle pada Rima, dugo nisu bile u prvom planu,
a ponovo su postale cenjene u srednjem veku, i to vie zbog
medicinskih svojstava nego kao dobra hrana. Tadanje jagode
nisu bile tako lepe i ukusne kao dananje vrste. Oblik slian
dananjem poele su da poprimaju u 18. veku. Tada je francuski
inenjer bio poslat u ile i Peru da nadgleda panske aktivnosti
u ovim zemljama. Otkrio je vrstu jagoda mnogo veu od
dotadanjih poznatih vrsta. Odneo je seme i uzorke u rodnu
Francusku i tada u Evropi poinje plansko uzgajanje ovog voa.
U 19. veku, kao i drugo voe koje nije dugotrajno i koje se lako
kvari, jagode su na trpezi imale samo bogate porodice. Sa
pronalaskom eleznice lake su prenoene u udaljene krajeve i
uskoro su postale svima dostupne.

2.2 Agroekoloki uslovi za razvoj jagode

Presudan uticaj na rastenje, razvie i plodonoenje jagode,
pored njenih naslednih osobina i primenjene agrotehnike, imaju
4

i klimatski uslovi.
Svetlost znaajno utie na razvoj bokora, prinos i kvalitet
plodova jagode.
S toga je potrebno gajiti je u podrujima sa velikim brojem
sunanih dana i prohladnih noi.
Poto je jagoda biljka niskog porasta kao takva je tokom
zimskog perioda zatiena snenim pokrivaem. U takvim
uslovima ona moe da podnese i do 35 C, dok u sluaju
golomrazice izmrzava na -20 C.
Pozni proleni mrazevi mogu otetiti cvetne pupoljke, otvorene
cvetove, zametnute plodove, pa ak i plodove u prvim fazama
razvitka. U sluaju ovih eventualnih mrazeva valja pripremiti
agril foliju i prekriti zasad dok traju mrazevi.
Visoke temperature e uticati na smanjenje vlage u zemljitu ali
i na smanjenje obima cvetanja tokom letnjih dana ali e sa
padom temperature intezivirati cvetanje a time i plodonoenje
sve do kasne jeseni.
Potreba jagode za velikom koliinom vode u toku vegetacije
uslovljena je relativno plitkim korenovim sistemom, velikom
lisnom masom (sa velikim brojem generacija listova) i nainom
gajenja.
Za uspenu i ekonominu proizvodnju jagode zemljite
predstavlja jedan od primarnih inilaca i zbog toga pravilnim
izboru zemljita treba posvetiti posebnu panju.

3. SORTE JAGODE
5

Svetska pomoloka nauka je dosad registrovala oko 20.000 sorti

jagode, razliitih privredno-biolokih osobina. Otuda je i
sortiment jagode u svetu, pa i kod nas, vrlo dinamian, tako da
se bre menja nego u drugih vonih vrsta. Ova brza promena
uglavnom dolazi zbog njenog kratkog veka i stalnog stvaranja
novih sorti, koje poseduju neku bolju osobinu.
U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti jagoda.
3.1 Vrlo rane sorte
Zenga prekosa(Senga Precosa)
Proizvedena je 1960. god. u Hamburgu (Nemaka),ukrtanjem
sorti 1265 x Regina. Predstavlja za sad najraniju jagodu u svetu,
koja poinje da zri u prvoj polovini maja (5-8. maj) i zrenje joj se
protee do poetka juna, na oko tri i po nedelje. Plod je
prosene mase 8 grama, oblika okruglasto-srcastog, a boje
vatrenocrvene. Meso ploda je poluvrsto, sono i vrlo fino,
slatkog ukusa i veoma aromatino. Bokor je srednje bujan i
prilino razgranat. Cveta rano i prilino je otporan prema mrazu.
Osrednje rodnosti. U drugoj godini daje prinose 9 000-10 000 kg
po hektaru.
aanska rana
Proizvedena je u Institutu za voarstvo u aku 1968. godine
ukrtanjem sorti Surprise des Halles x45/7.Selekcioneri su prof.
dr Arsen Stanevi i dr Petar Mii. Plod je krupan, prosene
mase 12,5 grama, iji je oblik konian, a boja vatrenocrvena i
veoma lepa. Meso je vrsto i bez upljine, boje crvene, ukusa
slatko-nakiselog i veoma aromatinog.

Slika 1: aanska rana

3.2 Rane sorte
aanska krupna
I ova sorta je stvorena u Institutu za voarstvo u aku iste
godine i od istih roditeljskih sorti kao i aanska rana.
Selekcionari su prof. dr Arsen Stani i dr Petar Mii. Sazreva 34 dana posle aanske rane. Plod je krupan (preko 15 grama)
uniformno zastupastog oblika i boje intenzivno crvene.
Pokaontas (Pocahontas)
Poreklom iz Amerike. Proizvedena 1955. god. Sazreva dan-dva
posle aanske krupne. Plod je srednje krupan, prosene mase
10gr, iji je oblik okruglasto-konian, a boje izrazito crvene.
Meso je prilino vrsto, sono i slatko-nakiselo, bez neke
naroite arome.

3.3 Srednje rane sorte

Zenga gigana(Senga Gigana)
Nemaka sorta proizvedena 1955. fodine u Hamburgu,odakle je
posle rairena u sve evropske zemlje. Poinje da zri dan-dva
posle pokaontasa i zrenje joj se protee do sredine juna.
Plod je krupan,prosene mase 25gr, oblika izduenokupastog, a
boje svetlocrvene i vrlo atraktivne. aini listii su vrlo veliki,
karakteristini za ovu sortu. Meso je vrsto,sono i fino, boje
crvenkaste.Dobro podnosi transport.
Gorela
Poreklom iz Holandije. Poinje da zri 2-3 dana posle zenge
gigane. Plod je krupan, mase prosene 14gr, iji je oblik
zatupastokonian, boje rubincrvene i podjednako obojen po
celoj povrini. Transport dobro podnosi, a takoe i duboko
zamezavanje.
Humi grande (Hummi Grande)
Poreklom iz Nemake, izuzetne krupnoe, po emu je i najbie
poznata. Plod je vrlo krupan, prosene mase 36gr, a pojedini
plodovi dostiu teinu i do 65gr. Oblika je torbastog, slino
plodu madam mutoa. Boje je sa sunane strane svetlocrvene,
dok je s donje strane ruiaste do bledocrvene, to joj delom
smanjuje privlanost. Plodovi joj prilino trule.
Belrubi(Belruby)
Ova amerika sorta se u poslednje vreme mnogo iri. Sazreva
skoro istovremenao sa humi grandeom. Plod je krupan do vrlo
krupan, mase prosene 15gr, oblika izdueno-kupastog, a boje
tamnocrvene. Semenke su ravne sa povrinom ploda. Bokor je
8

srednje bujan i dovoljno razgranat. Otporan je na suu. Raa

obilno,do 15 000kg po hektaru.

3.4 Srednje pozne sorte

Zenga tigajga
Novija sorta, nemakog porekla, ije se gajenje u poslednje
vreme naglo iri. Sazreva 2-3 dana posle gorele. Plod je krupan,
prosene mase 14gr, oblika koninog, a boje intenzivno crvene.
Meso je vrsto, sono i fino i prijatne arome. Bokor je srednje
bujan i razgranat. Prilino je otporan prema bolesti pegavosti
lia. Raa obilno,od 14.000 kg po hektaru.
Red gauntlet(Red Gauntlet)
Poreklom je iz Engleske, a proizvedena je 1946. god. odakle je
rairena u mnoge voarske zemlje. Sazreva skoro istovremeno
sa zengom tigajgom. Plod je srednje krupan do krupan,
prosene mase 13 gr, okruglasto-koninog oblika i boje izrazito
crvene. Bokor je srednje bujan, razgranat i prilino otporan na
mraz, suu i prema bolesti pegavosti lia. Vrlo je rodna jagoda.
Daje prinose od 15.000 kg po hektaru.
3.5 Jako kasne sorte
Vedensvil 8 (Wdenswill 8)
Poreklom je iz vajcarske.Poinje da zri 2-3 dana posle zenge
zengane. Plod je krupan do vrlo krupan, prosene mase 15 gr. i
boje jasnocrvene i ujednaene po celoj povrini. Odlina je
stona sorta jagode. Pogodna i za duboko zamrzavanje.
Vesper
9

Amerika sorta. Sazreva skoro istovremeno sa tardivom di

romanjom, ili dva-tri dana posle nje. Zbog tamne boje i ova
sorta se koristi kao bojadiser za druge sorte jagode.

4. NUTRITIVNA VREDNOST I LEKOVITA SVOJSTVA

JAGODE
4.1 Nutritivna vrednost
to se tie vode sadre oko 80% vode, pa je energetska
vrednost svega oko 25 kcal i potie prvenstveno od ugljenih
hidrata glukoze, saharoze i fruktoze. Lako su svarljive jer
celulozu nemaju. Najvie imaju vitamina C i neto vitamina B
grupe, kao i beta-karotina (provitamina vitamina A).
Jagoda (100g):

Kalorija

32 (134.4 kJ)

Ukupno
masti

0.3g

Zasiene
masti

0.1g

Holesterol

0mg

Natrijum

1mg

Ugljenihid
rati

7.7g

Dijetalna
vlakna

2g

eeri

4.7g

Proteini

0.7g
10

Kalcijum

16mg

Kalijum

153mg

4.2 Lekovita svojstva

Jagode su blagotvorne u prevenciji i leenju anemije, zbog svoje
obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. A beta-karotin je
moan antioksidans. Od minerala sadre najvie kalijuma, koji je
dobar za sniavanje krvnog pritiska, pa se preporuuje za
ouvanje srca i krvnih sudova.
Protiv gihta, bolesti bubrega, vitaminoze, hemoroida, rana,
arterioskleroze, konih oboljenja, ira na elucu, malaksalosti,
malokrvnosti, za smanjenje visokog krvnog pritiska, nervne
napetosti, protiv krvavljenja materice, za bolju probavu.
U umskim jagodama ima vie gvoa nego u domaim, pa se
posebno preporuuju malokrvnim osobama. Lie umske
jagode upotrebljava se kao sredstvo kod preteranog i cestog
izbacivanja tenih stolica (antidijarotik). Od lia jagoda se
prave ajevi izuzetne lekovitosti. Sve plod umske jagode s
mlekom, vinom ili limunovim sokom, pomae bubrenim
bolesnicima, lei od utice, jaa srce.

11

5. REZULTATI ISTRAIVANJA

TOP 10 ZEMALJA SA NAJVEOM PROIZVODNJOM JAGODA (t)

R.B.

ZEMLJA

SAD

2006

2007

2008

2009

2010

2011

1,090,436

1,109,215

1,148,350

1,270,640

1,294,180

1,312,960

TURSKA

211,127

250,316

261,078

291,996

299,940

302,416

PANIJA

330,485

269,139

281,240

266,772

275,355

262,730

EGIPAT

128,349

174,414

200,254

242,776

238,432

240,284

MEKSIKO

191,843

176,396

207,485

233,041

226,657

228,900

RUSIJA

227,000

230,400

180,000

185,000

165,000

184,000

12

TOP 10 ZEMALJA SA NAJVEOM PROIZVODNJOM JAGODA (t)

R.B.

ZEMLJA

2006

2007

2008

2009

2010

2011

JAPAN

190,700

191,400

190,700

184,700

177,500

177,300

J. KOREJA

205,307

203,227

192,296

203,772

231,803

171,519

POLJSKA

193,666

174,578

200,723

198,907

153,410

166,159

10

NEMAKA

173,230

158,658

150,854

158,563

156,911

154,418

*Zvanini podaci za Kinu ne postoje, mada se procenjuje da je

Kina 2012. imala proizvodnju od oko 2,100,000 tona.

13