1.0.

Uvod

Lubenica (Citrullus vulgaris),poreklom iz Afrike, a preneta je u 10. veku

u Kinu, gde je danas i najveća proizvodnja, a Mavari su je u 13. veku preneli u
Evropu. Danas uspeva širom sveta, u svim toplijim oblastima. Lubenica se gaji
zbog zrelih, slatkih, ukusnih plodova, prijatne arome i osvežavajućeg ukusa.
Najviše se koristi u svežem stanju u fiziološkoj zrelosti. Od nje se mogu
spravljati sokovi i sirupi, od kore veoma kvalitetno i ukusno slatko, a iz semena
se može ekstrahovati ulje veoma bogato vitaminom D. Po ukusu i hranljivoj
vrednosti lubenice su ravne najboljim vrstama voća. Bogata je vodom, 85-93%,
a 7-15 % sadrži suve materije i to su uglavnom šećeri od 6 - 14 %. Lubenica
spada u izvanrednu dijetetsku i lekovitu namirnicu.
O poreklu dinje mišljenja su podeljena, pa se smatra da neke vrste potiču iz
Indije i Irana, a neke iz Afrike. Dinja se upotrebljava u ishrani u gotovo svim
zemljama sveta. Dinja se na našoj trpezi najčešće nalazi u periodu jun-avgust, ali
je zavaljujući staklenicima i plastenicima dostupna od proleća do kasne
jeseni.Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je
pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, . Kao
lekoviti deo, za ishranu se koristi plodPored ploda i soka, u ishrani se koriste i
semenke dinje. U mnogim zemljama dinja se koristi za spravljanje slanih,
slatkih jela i salata, dok je kod nas dinja poznata uglavnom kao poslastica i
desert. Dinja je veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek i antioksidans (za
prevenciju i lečenje mnogih bolesti), pa je preporučujemo u ishrani.

3
 2.0. Lubenica
Citrullus vulgaris

Lubenica pripada familiji Cucurbitaceae, rodu Citrulus koja obuhvata

sledeće vrste:
1. Citrullus vulgaris-obična jednogodišnja kulturna lubenica
2. Citrullus colocynthus-višegodišnjavrsta,rasprostranjena
u polupustinjskim reonima u Africi.Karakteriše se sa
sitnim sivo zelenim maljavim listovima .Plodovi su
sitni,jako gorki i sa otrovnim mesom.Teško se ukršta sa
običnom lubenicom.
3. Citrullus ecirhosus-lubenica bez vitica,višegodišnja
divlja vrsta sa jako razvijenim drvenastim korenom,sa sl.1. Citrullus colocynthus-
sitnim plodovima,sa belom površinom,sa gorkim divlja forma lubenice
mesom.Teško se ukršta sa običnom lubenicom.
4. Citrullus naudinianus-Hodenova lubenica,višegodišnja divlja vrsta koja
se sreće u pustinjama jugozapadne Afrike.Ova lubenica je sa dvodomim
biljkama.Plodovi su srednje krupni prekriveni oštrim bradavicama.Kora
tanka,mesnati deo mek,sočan,kiselo-slatkog ukusa.Ova lubenica je jestiva.Teško
se ukršta sa običnom lubenicom.

2.1. Uslovi uspevanja

Lubenica je biljka sa izuzetnim zahtevima prema uslovima sredine.Ona je

izrazito termofilna biljka.Seme lubenice počinje da klija na temperaturi od 14°-
16°C.Optimalna temperatura za ovu kulturu je oko 25°C,odnosno u granicama
od 22° do 30°C. Lubenica je veoma heliofitna biljka i jako nepovoljno reaguje
na zasenjivanje,pa je zbog toga nikada ne treba gajiti sa nekom visokorastućom
kulturom.U odnosu na svetlosne uslove ,kao i prema temperaturi,biljke su
najosetljivije u fazi formiranja i sazrevanja plodova.U fotoperiodskom pogledu
lubenica je biljka kratkog dan i najbolje se razvija u uslovima 12-časovnog ili
nešto dužeg dana.Spada među biljke koje dosta dobro podnose
4
sušu,zahvaljujući snažno razvijenom korenovom sistemu. Otpornost lubenice
prema suši povećava se i nagomilavanjem velikih količina vode u
plodovima,koju biljka može u nuždi da iskoristi i da ne uvene.Lubenica kao
i ostale kulture iz porodice tikava,najbolje uspeva na plodnom i strukturnom
zemljištu.Najbolji predusevi su višegodišnje leguminoze (lucerka,detelina
itd.).Dobri predusevi sui jednogodišnje leguminoze,strna žita,kukuruz,krompir,
kupus i dr.

2.2.Morfološke karakteristike lubenice

Lubenica je zeljasta jednogodišnja biljka sa

povijušavom, razgranatom stabljikom koju
nazivamo vreža. Stablo je šupljo, člankovito, cik -
cak izgleda, obraslo sitnim bodljama ili maljama.
Na kolencima raste list, vitica, grana, ženski ili
muški cvet, a ponekad i adventivni koren. Prvih
desetak kolenaca je sterilno, a onda se javljaju
cvetovi, obično najpre muški. Odnos muških i sl.2. Muški i ženski cvet lubenice
ženskih cvetova najcešće je 4-5:1, u korist
muških, ali, sa skraćenjem dužine dana, u jesen, ovaj odnos se menja i može da
bude čak i 1:1. Cvetovi, po svojoj građi, mogu da budu muški, ženski i
hermafroditni, tj. da sadrže i tučak i prašnike. Ovo je sortna karakteristika.

2.3. Sorte lubenice

Poslednjih godina naš domaći sortiment lubenica skoro potpuno je

potisnut sortama američkog porekla kao i hibridima i sortama iz Mađarske. Od
domaćih sorti najpoznatije su:
1. Vukovarka.Odlikuje se krupnim i ovalnim plodovima,tamnozelenkaste
boje.Meso ploda crveno i zrakaste strukture.Prosečna masa ploda je 6-8kg.

5
 2. Somborka.Formira tamnozelene plodove sa slabo izraženim
prugama.Kora je tanka,meso ružičasto i crveno,seme krupno rno ili crvenkasto.
3. Mramorka.Formira loptaste plodove,prosečne mase 4-6kg sa
karakterističnim šarama.
4. Rosa F-1selekcija Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci.Prva
domaća hibridna lubenica.Plodovi su ovalnog oblika,tamnozeleni sa jedva
vidljivim šarama po dužini.Prosečna masa ploda je 4-5kg.Po vreži rodi 3-4
ploda.
Od američkih sorti kod nas je najpoznatija sorta:
1. Krimson swit (Crimsom sweet).Vrlo otporna sorta na bolesti i vrlo rodna
sorta.Ima ovalno okrugle plodove sa tamno-zelenim prugasti šarama.Meso je
tamnocrveno,nežne zrnaste strukture i veoma slatko.Seme joj je mrko.Spada
među kasnije sorte.
2. Šuger bebi (Sugar baby).Sorta američkog porekla.Plodovi okruglasti,sitni
do srednje krupni,tamnozeleneboje,tankekore i sa vrlo slatkim
mesom,tamnocrvene boje. Seme sitno i tamno mrke boje.
3. Čarlston grej (Charlston Gray)američka sorta raširena u mnogim zemljama
sveta.Ima veoma krupne plodove,cilindrično izdužene,sa debelom i čvstom
korom,sivo-zelene boje.Meso izuzetnog kvaliteta,nežno crveno i veoma
slatko.Otporna je na antraknozu i fuzariozno uvenuće,a dobro podnosi i
transport.
Od mađarskih sorti kod nas su dosta poznate sorte:Herviši futi,Siger Čepi i
Korai-kinč.

6
 3.0. Dinja
Cucumis melo

Dinja je veoma stara kultura koja vodi poreklo iz Srednje Azije ,a u Evropu
su je preneli stari Grci i Rimljani.
Dinja (Cucumis melo)po Naudinu ima deset varijeteta i to:
1. var.cantalupensis-kantalup dinja
2. var.reticulatus-mrežaste dinje
3. var.sacharinus-slatka dinja
4. var.inodorus-nearomatične dinje
5. var.flexuosus-zmijolike dinje
6. var.chito-limunaste dinje
7. var.dudaim-aromatične dinje
8. var.erithaerus-aromatične dinje
9. var.acidulus-dinje sa kiselim mesom
10.var.agrestis-korovske dinje

U klasifikaciji po A.I.Filovu(1959)učestvuje jedna vrsta dinja Cucumis

melo,koja se deli na šest podvrsta i to:
1. Cucumis melo ssp.rigidus-srednjeazijske dinje
2. Cucumis melo ssp.europacus-evropske dinje
3. Cucumis melo ssp.orientale(Sageret)-kasne nearomatične dinje
4. Cucumis melo ssp.flexuosus (L)Grebeus-zimske dinje,čiji se plodovi
konzumiraju nedozreli kao kod krastavca
5. Cucumis melo chinensis-kineske dinje
6. Cucumis melo spontaneum-nekulturne dinje

3.1. Uslovi uspevanja

Dinja je kultura toplog i sunčanog podneblja.Snižene temperature i

nepovoljni svetlosni uslovi osetno smanjuju prinos i pogoršavaju kvalitet
plodova.Seme klija na temperaturi od 15°C.Optimalna temperatura za porast i
razviće biljaka je između 25° i 35°C.Može da podnese znatno više temperature
od lubenice.Traži vlažno zemljište,naročito u periodu cvetanja,kada biljke imaju
7
i najintenzivniji vegetativni porast.Veoma dobro podnosi letnje vazdušne
suše.Dinja najbolje uspeva na lakim,toplim,ocednim,peskovito-glinenim
zemljištima,neutralne ili slabo kisele reakcije.Rečni aluvijumi su takođe odlično
zemljište za ovu kulturu.Na ovako odabranim zemljištima postižu se visoki i
kvalitetni prinosi a plodovi ranije sazrevaju.Teška,hladna,nestrukturna zemljišta
su nepogodna za gajenje dinje.Kod nas se dinja gaji kao i lubenica u okviru
ratarskih i povrtarskih kultura,gde obično dolazi posle jednogodišnjih i
višegodišnjih leguminoza i trava ili posle strnih žita.Najbolje uspeva na
novorazoranim ledinama i krčevinama.

3.2.Morfološke karakteristike dinje

Dinja je jednogodišnja zeljasta biljaka iz porodice tikava,sa povijušavim

stablom koje nazivamo vreža. Koren je dobro razvijen i razgranat, a glavni
koren dostiže dubinu i preko jednog metra. Najveća masa korenovog sistema
nalazi se na dubini od oko 25 - 30 cm, na 4,5 - 6 m površine. Stablo je šuplje,
petougaonog do cilindričnog preseka, maljavo, dužine 2 - 3 m, sa mnoštvom
bočnih grana. One se javljaju dvadesetak dana po nicanju, i razvrstavaju se na
grane I i II stepena. Postoje i žbunaste sorte sa vrežom dužine 0,4 - 0,5m. List
dinje je prost, mnogo manje urezan nego kod lubenice, sličan listu krastavca, ali
sa zaobljenijim vrhovima. Sačinjen je od tri ili pet režnjeva, s obe strane
obrastao maljama. Na stablu se razvija list, na svakom kolencu, sa naizmeničnim
rasporedom. Cvet može biti muški, ženski i hermafroditni. Muški cvetovi se
javljaju u grozdovima, a ne pojedinačni, kao kod lubenice. Plod dinje je bobica
ili lažna jagoda i može biti teška od 0,5 - 10 kg(sl.3). Po obliku dinje mogu biti
vrlo različite, duguljaste, loptaste, spljoštene, glatke, mrežaste, krastave, ili
režnjevite, jednobojne ili prošarane, belog, žutog ili narandžastog mesa,
mirišljave ili ne, suve ili vodene, letnje ili zmske itd. Seme je duguljasto -
eliptično, slično semenu krastavca, ali nešto krupnije, jedrije, zaobljenijeg vrha i
ivica, žuće boje. Klijavost traje od 5 godina. U povoljnim uslovima niče za 5 - 8
dana. U jednom plodu dinje formira se 400 - 600 semenki.

sl.3. Plod dinje sl.4. Cvet dinje

8
 3.3.Sorte dinje

Cerovača je karakteristična po ispucaloj kori koja podseća na cerovu koru

po čemu je i dobila ime.Plodovi su krupni ili srednje krupni sa izraženim
rešnjevima.Plodovi su žuti,narandžasti ili zelenkasti i često pucaju.Meso je
brašnavo,specifičnog mirisa i ukusa.

Ananas –plod je okrugao,sitan do srednje krupan 1-2kg.Površina ploda je

bez režnjeva.Meso je bledo zeleno,sočno i mirišljavo.Dosta rano sazreva.

Kantalup . Sorte ovog tipa su sa dosta krupnim plodovima prosečne mase 4-

5kg.Kora naborana sa izraženim režnjevima.Boja mesa je narandžasto-
crvena.Ukus mesa je veoma aromatičan i prijatan.To je srednje kasna do kasna
sorta po prispevanju.

Medna rosa-biljka snažnog rasta.Plod je loptast do izdužen,narandžaste boje

i mase 2-3kg.Kora glatka do slabo mrežasta.Ovo je kasna sorta (105-110 dana).

9
 4.0.Štetočine dinje i lubenice

Biljke familije Cucurbitaceae nemaju specifične štetočine,već njihovu

proizvodnju ugrožavaju polifagne štetočine.Insekti oštećuju biljke,hraneći se
njihovim delovima ili stvarajući povrede koje predstavljaju ulazna vrata za
pruzrokovače bolesti.Najznačajnije štetočine koje se javljaju u usevima lubenice
i dinje spadaju:
- skočibube (Elateridae)
- biljne vaši (Aphididae)
- bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum Westw.)
- grinje (Acarina)
Pored navedenih čtetočina u usevima lubenice i dinje se mogu javiti druge
štetočine kao što su:
- rovac (Grylotalpa grylotalpa L.)
- gundelji (Scaraebeidae)
- podgrizajuće sovice (Noctuidae)
- tripsi (Thysanoptera)
- lisni mineri (Liriomyza spp. Phytomyza spp.)
- puževi (Gastropoda)

4.1. Skočibube
( Elateridae)

Odrasli insekti su krupni.Telo im je izduženo

spljoštenog oblika tamne boje sa svetlijim
pokriocima.Dugi su 10-15mm,i imaju malu
glavu.Pipci su testerasti ili češljasti sa 11-12
članaka.Pokrioca su najčešće uzdužno istačkana.
Razvoj jedne generacije traje 5 godina,ali se svake
godine pojavljuju u većem ili manjem
intenzitetu.Odrasli insekti se pojavljuju u aprilu
mesecu do kraja maja zavisno od
temperature.Posle izlaska na površinu,uglavnom sl.5. Elateridae - larve
su aktivni noću,pare se i ženke polažu jaja u
rastresit površinski sloj zemljišta. Odrasli insekti ne pričinjavaju štete na
povrtarskim usevima.

10
 Larve skočibuba se nazivaju žičnjaci,zbog izgleda tela,koje je žućkaste
boje,pa podsećaju na komad bakarne žice.Telo je izduženog,valjkastog oblika sa
malom pljosnatom glavom,a zadnji segment joj se kupasto završava i na njemu
se nalazi jedan trnast izraštaj i dve jamice. Po trnastom izraštaju se vrši
determinacija vrsta. Glavne štetočine su larve(sl.5),koje se hrane organskom
materijom u zemljištu izgrizajući prizemni deo stabla.
Plodored i suzbijanje korova su obavezne mere u cilju sprečavanja pojave ili
smanjenja brojnosti ove štetočine.Prognoziranje se vrši ispitivanjem
zemljišta.Na zemljištu se vrši iskopavanje rupa (50x50x50cm).Zemljište se
pregleda,insekti se odvajaju po vrstama,stavljaju u posebne flašice a kasnije se
vrši njihova analiza.Broj proba zavisi od veličine parcele,i ide 1proba po
hektaru.Ako se na parceli prilikom proprema zemljišta utvrdi najmanje 1 larva
po m² obavezna je primena zemljišnih insekticida (GALITION G5)
a.m.fenitrotion i malation ,pre sadnje u količini od 20-25kg /ha u redove sa
sadnjom ili u količini od 40kg/ha tretiranjem sele površine zemljišta.Zona
redova se može prskati i insekticidom na bazi hlorpirifosa (PYRINEX 48 EC).

4.2. Biljne vaši

Aphididae

Ovo su sitni insekti različitih

boja,nežnog tela.Javljaju se na skoro svim
biljnim vrstama i uglavnom na mladim biljkama
tj.biljnom tkivu obrazujući kolonije na
napadnutim biljkama.Usled sisanja biljnih
sokova ,dolazi do kovrdžanja ,tako da napadnuti
delovi ili cele biljke propadaju.Nalaze se na
nališju lista i u početku ih je teško uočiti.Pored
direktnog štetnog delovanja ovi insekti su i
prenosioci mnogih virusa,a prilikom sisanja sl.6. Aphididae sa prirodnim
biljnih sokova luče “mednu rosu”koja je dobra neprijateljem(bubamarom)
podloga za razvoj gljiva čađavica.U povoljnim
uslovima ima 15-16generacija godišnje. Za suzbijanje se uglavnom koriste
hemijske mere suzbijanja,primenom sistemičnih insekticida a dobri rezultati se
postižu i primenom bioloških mera,korišćenjem prirodnih neprijatelja(sl.6)
(bubamara).Od insekticida se mogu koristiti:ACTELIC 50 (a.m. pirimifos-
metil),TALSTAR(a.m.bifentrin),FASTAC10 EC (a.m. alfacipermetrin),DECIS
(a.m.deltametrin)
11
 4.3.Bela leptirasta vaš
Trialeurodes vaporariorum

Bela leptirasta vaš je jedna od najštetnijih vrsta insekata.Na otvorenom

polju je prisutna preko cele godine.Nanosi direktne i indirektne štete.Primarne
štete nastaju sisanjem biljnih sokova,što ima za posledicu slabljenje vitalnosti
biljaka,sitnije plodove i niži prinos.Sekundarne štete nastaju kasnije,kada se na
mednoj rosi,lepljivoj tečnosti koju ovi insekti luče,razvijaju gljive čađavice
koje smanjuju asimilacionu površinu lista.Bela
leptirasta vaš se od proleća do jeseni održava na
niz gajenih i korovskih biljaka na otvorenom
polju.Reprodukcija bele vaši ,u poviljnim
klimatskim uslovima,odvija se tokom cele
godine,tako da se obrazuje i do 11 generacija
koje se međusobno preklapaju.Prisustvo bele
leptiraste vaši se otkriva jednostavnim
protresanjem biljaka.Uznemireni leptirići brzo
izleću. Treba nastojati da se štetočina uništi u sl.7.Trialeurodes vaporariorum
samom poćetku pojave jer je kasnije suzbijanje
otežano,zato što im se generacije poklapaju.Od hemijskih preparata se koriste
oni koji deluju na sve razvojne stadijume i treba češće menjati preparate zbog
rezistentnosti. koriste se:FASTAC,TALSTAR,DECIS,CIPKORD.

4.4.Grinje
Acarina

Lubenica je posebno osetljiva na

grinje.Simptomi napada grinja su vrlo
karakteristični i lako se uočavaju.Sisajući sokove
oštećuju biljke,što se manifestuje pojavom belih
tačkica(sl.8).Pri većem broju uboda list izgleda kao
mramoran.Pri još jačem napadu tačkice se
spajaju,pa ceo list žuti i suši se.Na naličju
napadnutog lista grinje ispredaju paučinu. sl.8. oštećenja na listu
od običnog
Suzbijanje ove štetočine obavlja se u okviru mera paučinara
suzbijanja drugih
štetočina(bela leptirasta vaš,biljne vaši,mineri).

12
 5.0. Bolesti lubenice i dinje

Bostan (dinja i lubenica)gaji se kod nas bez navodnjavanja,u smeni sa

žitaricama,krmnim i industrijskim biljem.U ovim uslovima paraziti korena
,prizemnog dela stabla sudovnog tkiva nisu nanosili veće štete,ali su paraziti
nadzemnih organa biljke cesto ozbiljno ugrožavali ovu proizvodnju.Razvoj
ovih parazita i njihovo širenje zavise ,pre svega od spoljašnjih činilaca.Na
korenu i prizemnom delu stabla lubenice i dinje razvijaju se polifagni paraziti
čiji su domaćini biljke iz familije Cucurbitaceae. Najznačajniji polifagni parazit
je:
- Pythium debarianum (Poleganje rasada –topljenje)
Lubenica i dinja su veoma osetljive prema traheomikozama,bolestima
sudovnih tkiva,a to su:
- Fusarium oxysporum f.sp.niveum (Fuzariozno uvenuće lubenice)
- Fusarium oxysporum f.sp.melonis (Fuzariozno uvenuće dinje)
Lokalne nekroze na nadzemnim delovima bostana imaju veliki značaj u
proizvodnji.Na ovom povrću zabeleženi su skoro svi tipovi oboljenja iz ove
grupe,a to su:
- Colletotrichum lagenarium (antraknoza lubenice i dinje)
- Erysiphe cichoracearum (pepelnica)
- Pseudoperonospora cubensis (plamenjača krastavca)

5.1.Poleganje rasada-topljenje
Pythium debarianum

Pythium debarianum je najčešći

prouzrokovač propadanja biljaka tokom
klijanja i nicanja.Javlja se ako posle sadnje
nastupi hladan kišni period,što je kod nas
česta pojava.Na temperaturi od 15°C
prestaje rast i razviće dinje i lubenice ,a
nasuprot tome P.debarianum se na ovoj
temperaturi ,u vlažnoj sredini,vrlo dobro
razvija.Zaraženo seme ne klija,truli i raspada sl.9.P.debarianum

13
se.Promene na klijancima su u vidu krupnih nekrotičnih pega i dolazi do
propadanja klijanaca.Na rasadu na izniklim biljkama,bolest se manifestuje na
korenu i prizemnom delu stabla. Na prizemnom delu stabla se javlja krupna
vodenasta eliptična nekrotična pega,koja se brzo širi i prstenasto zahvata
stablo,usled čega dolazi do poleganja.Bolest se uvek javlja u koncentričnim
krugovima na parceli .Najefikasnije su preventivne mere borbe :dezinfekcija
zemljišta,dezinfekcija semena,izbor zemljišta.Najefikasnije je počupati sve
zaražene biljke i one pored jer su i one zaražene,a ta mesta natopiti rastvorom
fungicida i ceo rastvor istretirati fungicidom.

5.2.Fuzariozno uvenuće lubenice

Fusarium oxysporum f.sp.niveum

U uslovima poviljnim za razvoj patogena štete mogu biti velike ,jer

dolazi do masovnog uvenuća biljaka. Karakterističan simptom oboljenja je
uvenuće biljaka ili pojedinačnih njihovih
delova,koje se najpre ispoljava gubljenjem
turgora lišća (sl.10).U prvim fazama razvoja
bolesti,biljke povrate svežinu tokom noći ili
posle navodnjavanja,ali parazit se razvija i
zaposeda sudovno tkivo biljke ometajući
njegovu funkciju,što dovodi do potpunog
uvenuća nekoliko dana kasnije.Ovo
fuzariozno uvenuće se javlja u svim fazama
razvoja.Tipčan simptom ove bolesti se javlja
na poprečnom, preseku prizemnog dela
stabla,gde se primećuje prsten žuto-mrke sl.10. simptomi fuzarioznog uvenuća
boje. Gljiva se održava u biljnim ostacima lubenice
u vidu micelije ili u svim oblicima spora.
Posle izumiranja vreža,na površini vreža se
javlja bela prevlaka koja predstavlja miceliju parazita.
Što se tiče suzbijanja,ne postoje efikasne mere suzbijanja.Najefikasnija mera
zaštite je korišćenje otpornih i tolerantnih sorti,plodored,izbegavati zabarene
parcele za proizvodnju vrežastog povrća.Ako se radi u zatvorenom prostoru
redovno vršiti hemijsku i termičku dezinfekciju supstrata.Na otvorenom polju
biljke čupati i spaljivati a mesta dezinfikovati nekim fungicidom.

14
 5.3. Fuzariozno uvenuće dinje
Fusarium oxysporum f.sp.melonis

Nalazi se u oblastima intenzivne proizvodnje dinje.Pri povoljnim

uslovima za razvoj patogena nastaju veoma velike štete usled masovnog
uvenuća biljaka.Razlikuju se dva simptom uvenuća dinja.U prvom slučaju
dolazi do žutila nerava na jednoj strani lista,zatim po celom listu koji na kraju
postaje nekrotičan.Na njemu potom dolazi do sporulacije parazita.Na stablu
nastaju uzdužne nekrotične pege,a na uzdužnom preseku se uočava nekroza
sprovodnog tkiva. Drugi tip simptoma se odlikuje iznenadnim uvenućem
biljaka,bez predhodnog žutila.Gljiva se održava u biljnim ostacima u vidu
micelije ili u svim oblicima spora.Ovoj gljivi pogoduje hladnije zemljište,pa se
pojavljuje na početku vegetacije.
Mere zaštite:primeniti plodored,iako nema veći značaj zbog dužine
održavanja vitalnosti gljive.Potrebno je ukloniti biljne ostatke i izvršiti
dezinfekciju zemljišta,bar onog za proizvodnju rasada.Uništavati zaražene
biljke.Osnovna mera je gajenje otpornih sorti .

sl.11. simptomi Fusarium oxysporum f.sp.meloni

15
 5.4.Antraknoza lubenice i dinje
Colletotrichum lagenarium

Colletotrichum lagenarium je jedna od najštetnijih patogena biljaka iz

familije Cucurbitaceae,posebno dinje i lubenice.
U uslovima povoljnim za razvoj patogena,u
godinama sa dosta padavina ,štete mogu biti
velike (70-80%).Pored lubenice i dinje,bolest
se javlja i na krastavcima,tikvama i na nekim
korovskim biljkama.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na svim
nadzemnim delovima biljaka:lišću,stablu
(vreži) i plodovima.Prvi simptomi se
ispoljavaju na kotiledonima,gde se javljaju sl.12. Colletotrichum lagenarium-na
okruglaste do uglaste pege,tamnije boje i plodu lubenice
malo ugnute.Zaraženi ktiledoni opadaju i
dolazi do sušenja biljaka.
Na listu se simptomi javljaju prvo na
najstarijem lišću i lišću u osnovama vreža.Na
listu se javljaju pege prečnika 0,5-5cm,
okruglastog oblika, tamnije boje.Na licu lista
u okviru pega uočava se eskudat gde se
nalaze konidije gljive.Pega kasnije dobija
tamnu boju sa svetlijim oreolom.Na stablu
sl.13. Colletotrichum lagenarium-na
(vrežama) se javljaju nešto krupnije eliptične listu i plodu dinje
pege,ugnute u biljno tkivo sa pojavom
eskudata.Broj pega na stablu može biti veći i
one se spajaju i često dolazi do sušenja vreže iznad zaraženog mesta.
Najtipičniji simptomi se javljaju na plodovima,a mogu biti zaraženi samo
zreli plodovi,na kojima se javlja veći broj nekrotičnih pega.Pege su
izdužene,eliptičnog oblika i ugnute.U početku su svetloružičaste boje sa
pojavom eskudata,a kasnije pege dobijaju tamnu boju.Pege na plodovima se
formiraju samo na kori,i tu se zadržavaju ne prodirući dublje do mesa
ploda.Gljiva prezimljava u zaraženim biljnim ostacima,a zadržava se duže
vreme zbog toga što može da se održava i kao saprofit.Tokom vegetacije gljiva
ima veći broj generacija.

16
Mere zaštite:preventivne mere zaštite mogu biti gajenje otpornih
sorti,trogodišnji plodored,uništavanje obolelih biljnih osatataka,vađenje semena
isključivi iz zdravih plodova i trmička i hemijska dezinfekcija plodova.Tokom
vegetacije koristiti fungicide na bazi bakar-hidroksida ( Funguran,Blauvit),na
bazi mankozeba (Mankogal 80.Dithane M45), hlorotalonila (Bravo 720
SC),azoksiskrobina (Quardis).

5.5.Pepelnica
Erysiphe cichoracearum

U okviru familije Cucurbitaceae

pepelnica pričinjava najveće štete krastavcu.Na
dinji se pepelnica takođe razvija, dok je na
lubenici njena pojava retka.Prvi simptomi se
javljaju na donjem lišću i to uglavnom na licu
lista.Na licu lista se javljaju sitne pepeljaste
hrpice koje se kasnije spajaju i formiraju se
jastučići od kolonija gljive.Ispod ovih kolonija
na listu se formira zeleno-žuta pega veće ili
manje površine.Ako je vreme sušno sa manje
padavina simptomi bolesti su više skoncetrisani
oko nerava.Kao posledica ranih infekcija biljke sl.14.Simptomi pepelnice dinje.
zaostaju u porastu,dolazi do sušenja lista i
propadanja celih biljaka.Plodovi ostaju pošteđeni i ne bivaju napadnuti od
parazita.
Mere zaštite:Treba preduzeti agrotehničke merekoje dovode do nepovoljih
uslova za razvoj parazita. Prskanje biljaka fungicidima predstavlja jedino
efikasnu meru borbe.Prskanje treba početi čim se pojave prve bele,praškaste
pege na listu.Postupak ponavljati svakih 7-10 dana .Preporučuju se sredstva na
bazi fenarimola (RUBIGAN 0,02 - 0,03%), na bazi triforina (SAPROL
0,125%)

17
 5.6.Plamenjača
Pseudoperonospora cubensis

Plamenjača koju izaziva gljivica

Pseudoperonospora cubensis, skoro svake
godine pravi štete na biljkama
lubenice.Podjednako je opasna za biljke u
polju i u zatvorenom prostoru.Do umanjenja
prinosa dolazi usled delimičnog ili potpunog
uništenja lisne mase. Lišće se suši i otpada.
Prinosi su veoma niski i lošeg
kvaliteta.Simptomi oboljenja se ispoljavaju sl.15. Simptomi plamenjače na lišću
najčešće na lišću starom 5-15 dana.Početni lubenice.
znaci bolesti se uočavaju u vidu šarenila
lišća.Nešto kasnije dolazi do razvoja karakterističnih simptoma tipa
krupnih,uglastih pega,olvičenih lisnom nervaturom,žute boje.Pri povišenoj
vlažnosti,sa donje strane lista u okviru pega,nastaje prevlaka koja predstavlja
reproduktivne organe gljive.Ceo list postaje krt i lomljiv,brzo se suši i
izumire.Lisna masa izgleda kao vatrom spaljena.Simptomi se najpre uočavaju u
središnom delu odžaka,odakle se bolest brzo širi na mlado lišće koje se
suši.Otpornih sorti nema, pa je zaštita hemijskim sredstvima neophodna.

Najefikasniji preparati u borbi protiv plamenjače su sistemični fungicidi,

mada se čestim prskanjima (na svakih 5- 7 dana) bolest može da se speči. Cilj je
da se obezbedi stalno prisustvo fungicida na biljci dok postoji opasnost od
infekcije.

Koriste se preparati na bazi azoksiskrobina (Quardis),hlorotalonila(Bravo720

SC),propineba (Antracol WP 70),propamokarb-hidrohlorida (Previcur 607
SL),bakar-hidroksida (Blauvit,Funguran)

18
 6.0. Insekticidi

Insekticidi su sredstva za suzbijanje štetnih insekata u svim njihovim

razvojnim fazama.Njihovo delovanje može biti kontaktno ili sistemično.U
prvom slučaju deluju neposredno dodirom,dok je u drugom potrebno da se
insekticid unese u organizam insekta,i to putem hrane ili putem disanja.Prednost
sistemičnih insekticida je u delovanju na skrivene insekte,kao što su biljne
vaši,jer na njih ne deluju insekticidi kontaktnog delovanja.Osim toga,oni ne
mogu biti isprani kišom,pa imaju duže dejstvo.Obično imaju uski spektar
delovanja,pa ne uništavaju korisne insekte (bubamare).Manji broj insekticida
ima tzv.dubinsko delovanje,kada se usvoji određena količina preparata,ali se ona
zadržava u plitkom sloju tkiva,od nekoliko milimetara,odnosno ne dospeva u
biljne sokove.
Osim po načinu delovanja,insekticidi se mogu podeliti i po brzini delovanja
na: insekticide brzog početnog delovanja (inicijalni) i na insekticide sporijeg
početnog,ali dužeg naknadnog delovanja(rezidualni).Ako se napad insekata
dešava u kratkom roku,ili je kasno primećen,pa je potrebno brzo i efikasno
delovati,koriste se insekticidi brzog početnog delovanja.Ako se štetočina javlja
u dužem periodu,da bi se smanjio broj tretiranja biljaka,koriste se insekticidi
dužeg delovanja.
Prema spektru delovanja insekticidi mogu biti:selektivni i neselektivni.Nema
insekticida koji deluje samo na jednu štetnu vrstu,ali postoje oni koji suzbijaju
određene grupe štetočina.Takvi su aficidi koji suzbijaju biljne vaši.Sa druge
strane,neki insekticidi univerzalno deluju na veliki broj štetnih insekata,ali i na
mnoge korisne insekte.
Insekticidi se u povrtarstvu najčešće koriste primenjuju folijarno,prskanjem
ali i unošenjem granula u zemljište ili zalivanjem biljaka.Insekticidi koji se
koriste u usevu povrća prema hemijskoj strukturi mogu se podeliti na:
- organofosforne insekticide
- piretroide
- karbamate
- neonikotinoid

19
 6.1. Organofosforni insekticidi

Organofosforni insekticidi poseduju visoka inicijalna insekticidna i

akaricidna svojastva,različit stepen perzistentnosti,brz metabolizam i smanjenu
mogućnost nagomilavanja u organizmu,sistemično delovanje čitavog niza
jedinjenja,mala potrošnja po jedinici površine,brzo se razgrađuje u zemljištu.Po
mehanizmu delovanja inhibiraju enzim acetil-holin esteraze.Najznačajniji i
najčešće se upotrebljavaju.

6.1.1. Pirimifos-metil

To je insekticid i akaricid širokog spektra delovanja,sa kontaktnim i

respiratornim delovanjem.Koristi se za suzbijanje velikog broja insekata i
grinja.Meša se sa insekticidima i fungicidima.Ima visoku inicijalnu
toksičnost.Ne preporučuje se njegovo mešanje sa preparatima jako alkalne ili
kisele reakcije.Spada u grupu slabo toksičnih insekticida.
Preparat: ACTELIC 50, u zaštićenom prostoru (staklenici, plastenici), za
suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum), u konc. 0,05-0,1%
ili u kol. 0,5-1 I/ha (5-10 ml 100 m²), tretiranjem kada se primeti prisustvo.
Proizvođač:Syngenta

6.1.2.Hlorpirifos

Ne sistemični insekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem.Deluje

parama. Uspešno suzbija insekte iz reda Coleoptera, Lepidoptera,
Homoptera. Otrovan je za pčele.
Preparat: PYRINEX 48 EC-koristi se pre rasađivanja,kao zemljišni insekticid
za suzbijanje larvi žičnjaka,rovaca,grčica,podgrizajućih sovica uz obaveznu
inkorporaciju u količini od 6-8 l/ha.Prizvođač:Makhteshim Chemical

20
 6.1.3. Fenitrotion

Fenitretion deluje na insekte kontaktno i digestivno sa brzim početnim i

dugim rezidualnim delovanjem . Meša se sa Malationom koji je kontaktni
digestivni insekticid i ima delimično fumigantno delovanje.
Preparat:GALITIONG5-nesistemični kontaktni insekticid sa
kontaktnim.digestivnim i rspiratornim delovanjem.Koristi se za suzbijanje
zemljišnih štetočina: žičnjaka,podgrizajućih sovica,rovaca. Primena se vrši pre
sadnje u količini od 20-25 kg/ha u redove ili 40/45 kg/ha po celoj
površini.Proizvođač:Galenika

6.2.Piretroidi

Piretroidi su estri hrizantemske kiseline i njihovih derivata.Ima jače

delovanje od prirodnih prirodnih i duže se vremenski razlažu pod uticajem
sunca.Imaju dugo rezidualno delovanje.Imaju kontaktno i digestivno
delovanje.Deluju na centralni nervni sistem i nakon nekoliko minuta insekat
ugine.

6.2.1. Alfa-cipermetrin

To je nesistemični isekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem.Ima

dugo rezidualno delovanje.Suzbija Lepidoptere,Coleoptere.Koristi se i u
komunalnoj higijeni.
Preparat: FASTAK 10 EC,FASTAC 10 SC-ima izraženo dejstvo na odrasle
insekte i larve ali poseduje i značajno delovanje na jaja sa tankom opnom.U
višim koncentracijama deluje repelentno (odbijajuće)na štetočine,a u manjim
količinama izaziva ,,anti-feeding”efekat,odnosno insekti smanjuju
ishranu.Primenjuje se u količini od 100g/l. Proizvožač: BASF
21
 6.2.2. Bifentrin

Insekticid i akaricid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem.Suzbija veliki

broj insekata iz reda:Coleoptera,Diptera,Homoptera,Lepidoptera kao i neke
vrste Acarina.
Preparat: TALSTAR 10-EC, FOBOS- EC, FUTOCID-EC koristi se za
suzbijanje bele leptiraste vasi u koncentraciji 0,02-0,05% kada se primete
prve larve.Koristi se za folijarnu primenu i primenu preko zemljišta.Proizvođači
su: FMC,Galenika, CNCCJC

6.2.3.Deltametrin

Nesistemični insekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem.Ima visoku

inicijalnu toksičnost i dobro rezidualno delovanje.Suzbija insekte iz
reda:Coleoptera,Lepidoptera,Homoptera i dr.
Preparat:DECIS 25-EC koji se korist za suzbijanje bele leptiraste vaši u
koncentraciji 0,05% pri pojavi prvih imaga.Proizvođač:Bayer

6.2.4. Cipermetrin

Cipermetrin je nesistemični insekticid sa kontaktnim i digestivnim

delovanjem.Ispoljava dobru rezidualnu aktivnost.Njime se suzbija veliki broj
vrsta insekata,a posebno Lepidopteri,Coleopteri,Dipteri.Uveden je u primenu
1975.god.
Preparat:CIPCORD 20-EC koji se koristi u količini od 200g/l za suzbijanje
bele leptiraste vaši,biljnih vaši. Proizvođač :Galenika

22
 7.0. Fungicidi

Fungicidi su hemijske materije koje negativno deluju na

gljive,prouzrokovače bolesti biljaka.Ovo delovanje može biti u smislu
zaustavljanja razvoja gljive,i tada je to fungistatično delovanje ili u potpunosti
ubija gljivu,i tada je to fungicidno delovanje.Većina fungicida se odlikuje
fungicidnim dejstvom.Pored negativnog delovanja na gljive,fungicidi u datoj
koncentraciji ne smeju oštećivati gajenu biljku.Koncentracija koja
,,ubija”gljivu,ne sme biti fitotoksična za gajenu biljku.Fungicide kao i druga
sredstva za zaštitu bilja treba primenjivati samo u koncentracijama ili dozama
koje su preporučene od strane proizvođača.
Fungicidi se prema mestu delovanja dele na:
- kontaktne fungicide
- sistemične fungicide
Kontaktni fungicidi se nakon primene zadržavaju na biljnim delovima,duže
ili kraće vreme zavisno od osobina preparata i spoljašnjih uslova i deluju na
spore gljiva prilikom klijanja.Oni se moraju primenjivati preventivno pre
ostvarene infekcije.Tanak sloj fungicida mora biti na biljkama pre uslova za
infekciju.
Sistemični fungicidi nakon primene bivaju usvijeni od strane biljke u njenu
unutrašnjost.U tkivu biljke se šire,dospevaju do hifa gljive i uništavaju ih.Oni
zaustavljaju dalji tok zaraze,pa se kaže da imaju kurativno ili terapeutsko
delovanje.Većina sistemičnih fungicida se kombinuje sa kontaktnim,pa se tako
dve aktivne materije,kontaktna i sistemična nalaze u jednom preparatu.Tako je
omogućena i preventivna i kurativna zaštita. Fungicide prema poreklu delimo
na: neorganske i organske.
Najvažnije grupe fungicida su:
- elementarni sumpor
- organska jedinjenja žive
- jedinjenja bakra
- ditiokarbamati
- aromatični ugljovodonici
- dikarboksimidi
- karboksim i oksikarboksim
- morfolini
- derivati imidazola,triazola,piridina,pirimidina i piperazina

23
 - benzimidazoli
- fenilamidi i drugi Oomicetes fungicidi
- organofosforni fungicidi
- antibiotici

7.1.Fenarimol (pirimidini)

Sistemični fungicid sa protektivnim,kurativnim i eradikativnim

delovanjem.Inhibira biosintezu ergosterola.Transportuje se akropetalno po
biljci.Nije fitotoksičan kod direktne primene.Kompatibilan je sa drugim
pesticidima.Nije toksičan za pčele.U aerobnim zemljištima poluvreme
razlaganja je oko 365 dana.
Preparat:RUBIGAN-koristi se u usevu lubenice i dinje za suzbijanje
pepelnice (Erysiphae cichoracearum i E.polygoni).Koristi se i u polju i u
zatvorenom prostoru u količini 0,2-0,3L/ha.Proizvođač:Gowan

7.2.Triforin (piperazini)

Sistemični fungicid sa kurativnim i protektivnim delovanjem.Posle primrne

se brzo prenosi u sve delove biljke.Inhibira sintezu ergosterola.
Preparat: SAPROL-koristi se za suzbijanje pepelnice (Erysiphae
cichoracearum i E.polygoni)i koristi se u ko ncentraciji 0,125%.
Proizvođač:Basf

7.3. Mankozeb(ditiokarbamati)

Mankozeb je jedan od najboljih fungicida iz grupe ditiokarbamata.To je

preventivni folijarni fungicid,koji se primanjuje folijarno.Smatra se da je
osnovni mehanizam delovanja inhibicija procesa ćelijskog disanja.Fitopatogene
gljive ne mogu da razviju na njega rezistentne sojeve.Deluje na veliki broj

24
gljiva,prouzrokovača biljnih bolesti i često se kombinuje sa sistemičnim
fungicidima,čime se dobija efikasna zaštita. Dobro se meša i sa insekticidima.
Spada u slabo toksične fungicide.
Preparat: Mankogal 80,Dithane M45 –koriste se ya suzbijanje antraknoze
lubenice i dinje (Colletotrichum lagenarium), gumozne lamenjače stabla
lubenice i dinje (Didymella bryoniae).Proizvođači:Galenika,Dow

7.4.Azoksistribin (strobilurini)

Aktivna materija azoksistrobin je prva aktivna materija iz potpuno nove

grupe fungicida - strobilurina. Ovo je prvi molekul koji podjednako dobro
suzbija predstavnike dve potpuno različite grupe fitopatogenih gljiva:
plamenjače i pepelnice. Pored ovih, azoksistrobin deluje i na veliki broj drugih
gljiva iz različitih grupa i familija.Mehanizam delovanja je takođe potpuno nov:
inhibicija ćelijskog disanja putem inhibicije transfera elektrona sa citohroma b
na citohrom c1 u mitohondrijama ćelija gljiva.Azoksistrobin nije klasični
sistemični fungicid. Oko 30% preparata se usvaja od strane biljke u periodu od 7
dana od tretiranja, ali je usvojena količina u potpunosti dovoljna da zaustavi već
otpočelu zarazu zbog izrazite osetljivosti štetnih gljiva na prisustvo i najmanje
koncentracije preparata u biljnom tkivu.
Preparat:Quadris se primenjuje kao fungicid sa preventivnim i
kurativnim delovanjem u cilju suzbijanja prouzrokovača oboljenja u cilju
suzbijanja prouzrokovača plamenjače (Pseudoperonospora cubensis),
preventivnim tretiranjem pre pojave prvih simptoma, u količini 0,75 l/ha, uz
utrošak vode od 500 l/ha Quadris se primenjuje u razmacima 10-12 dana između
tretiranja, u zavisnosti od vremenskih uslova i jačine pojave oboljenja. Radi
izbegavanja potencijalne pojave rezistentnosti fitopatogenihgljiva, preparat treba
primenjivati u blokovima od po dva tretiranja između kojih se može koristiti
prema potrebi neki preventivni ili sistemični fungicid koji ima drugačiji
mehanizam delovanja na gljive.Quadris se može mešati sa drugim fungicidima i
sa insekticidima.Proizvožač: Syngenta

25
 7.5. Propamokarb

To je sistemični fungicid sa protektivnim delovanjem.Apsorbuje se

korenom i listovima i transportuje akropetalno.Koristisezasuzbijanje
Phytium,Phytophthora,Pseudoperonospora spp. u povrću.Primenjuje se
tretiranjem zemljišta ili tretiranjem semana. U zemljičtu se mikrobiološki
degradita a,poluvreme razlaganja je 3-4 nedelje.Relativno je nepokretan u
zemljištu.
Preparat: Previcur® Energy - Previcur Energy je sistemični fungicid namenjen
za suzbijanje prouzrokovača poleganja rasada i plamenjače. Zahvaljujući
unikatnoj ko-formulaciji dve aktivne materije fungicid Previcur Energy deluje
na više mesta (multi site) u ciklusu razvoja gljiva, u vidu inhibicije metabolizma
prouzrokovača poleganja rasada i plamenjače. Zbog specifičnog načina
delovanja propamokarb-fosetilata otpornost (rezistencija) parazitskih gljiva na
Previcur Energy nije moguća. Propamokarb ometa formiranje ćelijskih
membrana, ometa rast micelije, kao i produkciju i klijanje spora. Fosetil se
odlikuje dvostrukim efektom:
- Direktan-prilikom preventivne primene sprečava infekciju biljaka
inhibirajući klijanje spora i sprečavajući prodiranje patogena unutar biljke.
U slučaju kurativnih tretmana postoji mogućnost zaustavljanja razvića
micelije i sporulacije
- Indirektan-podstiče prirodni odbrambeni mehanizam biljaka, povećava
imunitet i čini biljku otpornijom na napade drugih bolesti.
Koristi se za suzbijanje prouzrokovača poleganja rasada i plamenjače u usevima:
- lubenica: za suzbijanje prouzrokovača poleganja rasada u količini primene
3-6 ml preparata u 2 litre vode na m2 zalivanjem neposredno nakon setve i
3-6 ml preparata u 2 litre vode na m2 neposredno pre rasađivanja-
pikiranja.
Preparat se može primeniti tri puta na istoj površini. Utrošak vode pri folijarnom
tretiranju: 600 litara vode po hektaru (6 l/100m2)
- Previcur Energy primenjivati pre svega preventivno, pre ostvarivanja
infekcije. U slučaju kurativnih tretmana neophodno je uraditi minimum
dva do tri vezana tretmana (zalivanjem)
- Previcur Energy ne koristiti na suvom, već zemljištu normalne vlažnosti u
cilju boljeg usvajanja od strane korenovog sistema.

Proizvođač: Bayer

26
 8.0. Završno razmatranje

Lubenica (Citrullus vulgaris),poreklom iz Afrike, a preneta je u 10. veku

u Kinu, gde je danas i najveća proizvodnja, a Mavari su je u 13. veku preneli u
Evropu. Danas uspeva širom sveta, u svim toplijim oblastima. Lubenica se gaji
zbog zrelih, slatkih, ukusnih plodova, prijatne arome i osvežavajućeg ukusa.
Najviše se koristi u svežem stanju u fiziološkoj zrelosti. Po ukusu i hranljivoj
vrednosti lubenice su ravne najboljim vrstama voća.
Dinja se upotrebljava u ishrani u gotovo svim zemljama sveta. Dinja se na
našoj trpezi najčešće nalazi u periodu jun-avgust, ali je zavaljujući staklenicima i
plastenicima dostupna od proleća do kasne jeseni. Kao lekoviti deo, za ishranu
se koristi plod.Pored ploda i soka, u ishrani se koriste i semenke dinje.
Biljke familije Cucurbitaceae nemaju specifične štetočine,već njihovu
proizvodnju ugrožavaju polifagne štetočine:skočibube (Elateridae), rovac
(Grylotalpa grylotalpa,), gundelji (Scaraebeidae) ,podgrizajuće sovice
(Noctuidae), biljne vaši (Aphididae),bela leptirasta vaš (Trialeurodes
vaporariorum),tripsi (Thysanoptera),lisni mineri (Liriomyza spp. Phytomyza
spp.),grinje (Acarina),puževi (Gastropoda). Bostan (dinja i lubenica)gaji se
kod nas bez navodnjavanja,u smeni sa žitaricama,krmnim i industrijskim biljem.
Na korenu i prizemnom delu stabla lubenice i dinje razvijaju se polifagni
paraziti čiji su domaćini biljke iz familije Cucurbitaceae,Polifagni paraziti
su:Pythium debarianum (Poleganje rasada –topljenje),Rhizoctonia solani
(Trulež biljaka ili ,,bela noga”),Sclerotinia sclerotiorum (Bela trulež).
Lubenica i dinja su veoma osetljive prema traheomikozama,bolestima sudovnih
tkiva,a to su:Fusarium oxysporum f.sp.niveum (Fuzariozno uvenuće
lubenice),Fusarium oxysporum f.sp.melonis (Fuzariozno uvenuće dinje).
Lokalne nekroze na nadzemnim delovima bostana imaju veliki značaj u
proizvodnji.Na ovom povrću zabeleženi su skoro svi tipovi oboljenja iz ove
grupe,a to su:Colletotrichum lagenarium(antraknoza lubenice i dinje),Erysiphe
cichoracearum(pepelnica),Didymella bryoniae (gumozna plamenjača
stabla),Pseudoperonospora cubensis (plamenjača krastavca).Velike štete
lubenici i dinji vanose i viroze a to su: Virus mozaika lubenice(Watermelo
mosaic virus), Virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus).

27
 9.0. Zaključak

Lubenica je biljka sa izuzetnim zahtevima prema uslovima sredine. U

fotoperiodskom pogledu lubenica je biljka kratkog dan i najbolje se razvija u
uslovima 12-časovnog ili nešto dužeg dana. Dinja je kultura toplog i sunčanog
podneblja. Može da podnese znatno više temperature od lubenice. Kod nas se
dinja gaji kao i lubenica u okviru ratarskih i povrtarskih kultura,gde obično
dolazi posle jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza i trava ili posle strnih
žita.Biljke familije Cucurbitaceae nemaju specifične štetočine,već njihovu
proizvodnju ugrožavaju polifagne štetočine.Insekti oštećuju biljke,hraneći se
njihovim delovima ili stvarajući povrede koje predstavljaju ulazna vrata za
pruzrokovače bolesti.
Insekticidi se u povrtarstvu najčešće koriste primenjuju folijarno,prskanjem
ali i unošenjem granula u zemljište ili zalivanjem biljaka. Insekticidi koji se
koriste u usevu povrća prema hemijskoj strukturi mogu se podeliti
na:organofosforne insekticide,piretroide,karbamate,neonikotinoid.
Fungicidi su hemijske materije koje negativno deluju na
gljive,prouzrokovače bolesti biljaka.Ovo delovanje može biti u smislu
zaustavljanja razvoja gljive ili u potpunosti ubija gljivu,i tada je to fungicidno
delovanje. Fungicidi u datoj koncentraciji ne smeju oštećivati gajenu biljku.
Fungicide kao i druga sredstva za zaštitu bilja treba primenjivati samo u
koncentracijama ili dozama koje su preporučene od strane proizvođača.

28
 10.0. Literatura

Janjić,V.(2005.):Fitofarmacija
Društvo za zaštitu Srbije.Beograd

Mijatović,M.,Obradović,A.,Ivanović,M.(2007.):Zaštita povrća.
,,Fleš”.Zemun

Tanasijević,M.,Ilic,B.(1969.):Posebna entomologija.
Građevinska knjiga.Beograd

29