KIVI ZA GAJENJE

nedelja, 21 oktobar 2012 07:55 | Napisao Administrator |

Mnogi od nas ele da se oprobaju u gajenju kivija.Kivi najbolje uspeva na

rastresitim, umereno vlanim zemljitima, bogatim humusom.Ne "voli"
teke,zbijena i vlana zemljita.Takoe ne prijaju mu suva i peskovita
zemljita.
Plodovi su vema bogati C vitaminom,Ovo juno voe jaa imunitet, regulie krvni
pritisak i probavu, poma e u leenju respiratornih
obolenja,glavobolje i stresa.Kivi je kiselkast plod, jajolikog
oblika,dlakave, sme e kore i zelenog mesa". Veoma je
ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naroito C, A, E, K i
B komple ksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i menerala kalijuma, kalcijuma, fosfo ra, magnezijuma, gvoa.
Sadnja kivija u toplijim regionima je u jesen,a hladnijim
severnim delovima preporuuje se u februaru i martu.Posle sadnje sadnice se prikrauju
na tri pupoljka.Kada lastari izbiju odabere se najjai za stablo dok se ostali uklone do
osnove. Pre sadnje poeljno je celu povrinu duboko preorati, po mogunosti do dubine
od 60 cm i izvriti ubrenje po preporuci, nakon to je obavljena hemijska analiza
tla.Najpovoljnija reakcija tla jest od pH 6 - 6,5. Kivi je osetljiv na vodu, koja se dugo
zadrava u tlu. Ako se ne moe izvriti duboko oranje, tada treba runo iskopati dovoljno
duboke i iroke jame za sadnju kivija.
Pre sadnje na dno jama se stavlja plodna rastresita zemlja s povrine (oranini sloj), zatim
5-6 kg nekog organskog ubriiva i po potrebi mineralno , 0,5 do 1 kg (N:P:K=7:14:21) te
se sve dobro izmea. Nakon toga obavlja se sadnja, vodei rauna da dubina sadnje bude
kao u kontejneru u kojem se sadnica nalazi, nikako dublje. Nakon sadnje treba redovito
zalivati sadnice, ali ne previe
Preporuka je da kivi gaji u niskom
pali ru-do 125 cm.Kruna se formira
odmah iznad korenovog vrata.Posle
berbe u jesen,letorasti se blago
poviju du redova palira i zagrnu
rastresitom
zemljom.Vano
je
zatititi kivi od mraza-obino se
prekriva folijom koja se skida ujutro
kada se temperatura povea.
Ukoliko se gaji u kontinentalnim
uslovi ma treba birati zaklonjena
mesta.Dok je biljka mlada treba je uvijati sa slamom, kukuruzovinom,a kada se razvije
tititi samo stablo.

Divlji kivi moe da izdri do -25 C,plemenite sorte su osetljivije i mogu na kratko
podneti do -15 C.Kritini period za razvoj je na poetku vegetacije, kada krenu sokovi.
SADNJA-Za uzgojni oblik kontrapalir rastojanje izmeu redova je 5 m,dok je izmeu
stabala 4 m.
-za uzgojni oblik pergola rastojanje izmeu redova je 5 m,dok je izmeu stabala 5m.
Stubovi treba da bude 2,8 metra (ukopava se 60-70 cm).ica se postavlja u tri reda na
60,120,180 cm visine.Debljina ice je 4-5 mm.
OPRAIVANJE-Posebna panja se mora obratititi rasporedu mukih i enskih
biljaka,jer je kivi dvodoma biljka.
Raspored enskih i mukih biljaka pri uzgoju u kontrapaliru bude 5:1 ili 6:1 dok je za
uzgojni oblik pergola 7:1.
enske sorte su Abbott, Allison, Hayward, Monty
Od mukih sorti najee se koriste Tomuri i Matua.
Pri rezidbi mora se primenjivati dua rezidba,da bi se ostvarila vea koliina polena.
Gajenje kivija
KIVI (Actinidia sp.) predstavlja vrstu voa koja se poslednjih godina uspeno gaji i na
naim prostorima. Svoju popularnost duguje dekorativnom izgledu same biljke i obilju
sonih plodova koji obiluju vitaminom C. Ova penjaica moe da poraste i do 8m. Gaji
se slino kao vinova loza, to znai da mora imati potporu (palir). Biljke se sade na
razmaku od 3 metra. Postoje muki i enski primerci kivija (dvodoma vrsta), tj. prvi slue
samo za opraivanje, dok su enski ti koji plodonose. Sade se zajedno, pri emu se treba
voditi time da je jedna muka sadnica dovoljna da oprai 2-5 enskih sadnica. Vei broj
enskih sadnica smanjuje kvalitet ploda.
SIBIRSKI KIVI (Actinidia arguta)- vrsta kivija, tj. aktinidije, koja izuzetno dobro
podnosi niske temperature, i do -30C. Plodovi kod ove sorte su sitniji, veliine ljive i
bez dlaka na pokoici, tako da se plod moe konzumirati ceo. Meso ploda je kao kod sorti
sa dlaicama. Visoko dekorativna vrsta kako zbog svojih cvetova, tako i zbog ovalnih,
sjajno- zelenih listova.

KIVI (Actinidia chinensis)- iroko rasprostranjena vrsta sa krupnim plodovima, preko

100gr, koji kasno sazrevaju i dobro se uvaju. Za razliku od prethodne vrste njeni plodovi
su prektriveni gustim, smeim maljama. Ova vrsta dobro podnosi temperature do -15C.

U nae krajeve kivi je stigao iz Kine i Novog Zelanda. Ovo voe nosi naziv biljka vene
mladosti i zdravlja, jer sadri mnogo vitamina i minerala. Smei okruglasti plodovi
pokriveni su sitnim dlaicama, a veliinu im odreuj .prvenstveno sorta, a zatim nain
gajenja i kvalitet stanita. Rodnost kivija traje 30 i vie godina, to zavisi od naina
gajenja i odravanja biljke. Gajamo ga najee za konzumiranje sveih plodova, zbog
njihove izuzetno bogate hranidbene i vitaminske vrednosti.

Zemljite

Kiviju najvie odgovara klima s toplim i vlanim letima, i zimama u kojima temperatura
ne pada ispod -10 stepeni. Takoe, zahteva lagano i hranjivo, bogato zemljite. Za kivi,
zemljite treba biti neutralne do slabo kisele reakcije.
Kivi ne sme da se sadi na mestima gde su esti jaki i suvi vetrovi, jer mu vetar lomi
grane, a i isuuje cvetove i listove. Leti mu je potrebno dosta vlage, pa moemo da ga
sadimo samo tamo gde moemo da osiguramo zalivanje, odnosno navodnjavanje.

Sadnja

Kivi se moe saditi u jesen i proljee. Pre sadnje poeljno je celu povrinu duboko
preorati, po mogunosti do dubine od 60 cm. Ako se ne moe izvriti duboko oranje, tada
treba runo iskopati dovoljno duboke i iroke jame za sadnju kivija. Pre sadnje na dno
jama se stavlja plodna rastresita zemlja s povrine (oranini sloj), zatim 5-6 kg nekog
organskog ubriva i po potrebi mineralno ubrivo, 0,5 do 1 kg (N:P:K=7:14:21).

Nakon toga obavlja se sadnja, vodei rauna da dubina sadnje bude kao u kontejneru u
kojem se sadnica nalazi, nikako dublje. Nakon sadnje treba redovito zalivati sadnice, ali
ne previe. Sadnice se prikrate na dva pupoljka.
Sadnice ove biljke najee se uzgajaju u plastenicima, pa se ne bi smele saditi prerano u
prolee, da ne bi razlika izmeu spoljanje temperature i temperature u kojoj su gajena
bila prevelika.
Kako je kivi biljka penjaica, potrebno je pre ili odmah nakon sadnje postaviti armaturu
od stubova i ice. Razmak sadnje treba da iznosi oko 6 metara , a izmeu svake biljke
postavlja se jedan stub od drva, betona ili metala na koje se privrste ice 3,5 mm.
Stubovi na kraju redova moraju biti jai i dobro usidreni da se armatura ne srui.
Kod sadnje treba voditi rauna o odnosu enskih i mukih sadnica. Povoljan odnos je est
enskih i jedna muka sadnica.

Rezidba

Viegodinji razvoj drveta kao to je kivi zahteva upotrebu razliitih naina orezivanja, i
to:
rezidba radi formiranja uzgojnog oblika koji primenjujemo nakon sadnje i s njim
nastavljamo do poetka rodnosti, ime oblikujemo stablo do eljenog uzgojnog oblika,

rezidba na zeleno primenjuje kada biljka bujno raste i raskono se iri na sve strane.
Njome se odstranjuju previe gusti i suvini izdanci ime se omoguava dobro
osvetljenje.

rezidba rodnosti - se sprovodi posle etvrte godine, pri emu se panja posveuje
uspostavljanju ravnotee rasta i rodnosti.

rezidba za oivljavanje ili podmlaivanje - primenjujemo u vreme slabljenja rasta i

rodnosti biljke.

Svake jeseni ili ponekad u prolee sadnici dodajemo humus ime je prihranjujemo
namenskim ubrivom za kivi.

Zatita od bolesti i tetoina

Iako je kivi dosta otporan ponekad ga napadaju neke bolesti i tetoine. Ako je posaen
na teim zemljitima, gde se zadrava voda, dolazi do truljenja korena, bakterijske trulei
cvetova itd. Najbolja zatita protiv tih bolesti je da se prilikom sadnje koristi zdravi
sertifikovani sadni materijal, sadnice treba saditi na laganom, dobro obraenom tlu,
prilikom obrade treba paziti da se ne oteuje koren i stablo kivija, da alat za rezidbu
bude dezinfikovan i da se rezidba obavlja po suvom vremenu.

Od tetoina kivi uglavnom napada dudova titasta va. Za zatitu se koriste mineralna
ulja.

Sneana akovi

Uzgoj kivija
Ponedjeljak, 07 Januar 2008 12:14
Savjeti strunjaka - Korisni savjeti

U nae krajeve kivi je stigao iz Kine i Novog Zelanda. Ovo voe nosi naziv
biljka vjene mladosti i zdravlja, jer sadri mnogo vitamina i minerala. Smei okruglasti
plodovi pokriveni su sitnim dlaicama, a veliinu im odreuje...
...prvenstveno sorta, a zatim nain uzgoja i kvalitet stanita. Rodnost kivija traje 30 i vie
godina, to ovisi o nainu uzgoja i odravanja biljke. Uzgajamo ga najee za
konzumiranje svjeih plodova, zbog njihove izuzetno bogate hranidbene i vitaminske
vrijednosti.

Zemljite
Kiviju najvie odgovara klima s toplim i vlanim ljetima, i zimama u kojima temperatura
ne pada ispod -10 stepeni C. Takoer, zahtijeva lagano i hranjivo, bogato zemljite. Za
kivi, zemljite treba biti neutralne do slabo kisele reakcije, a u sluaju kad je prekiselo
potrebno je dodati mu mljevenog vapnenca ili dolomita. Kivi, slino kao i neke podloge
vinove loze podnosi samo do 10 % aktivnog vapna u zemljitu. Zbog toga, najbolje je
dati zemljite na analizu i tako ustanoviti da li ono zadovoljava traene uslove ili ga
prethodno treba popraviti.
Kivi se ne smije saditi na mjestima gdje su esti jaki i suhi vjetrovi, jer mu vjetar lomi
grane, a i isuuje cvjetove i listove. Ljeti mu je potrebno dosta vlage, pa ga moemo
saditi samo tamo gdje mu moemo osigurati zalijevanje, odnosno navodnjavanje.

Sadnja
Kivi je najbolje saditi u jesen, mada se sadnja moe obaviti i u proljee. Sadnice ove
biljke najee se uzgajaju u plastenicima, pa se ne bi smjele saditi prerano u proljee, da
ne bi razlika izmeu vanjske temperature i temperature u kojoj su uzgajane bila prevelika.
Prije sadnje potrebno je na temelju analize zemljita provesti meliorativnu gnojidbu,

takoer najbolje je itavu povrinu prekopati do dubine od 40 cm.

Kako je kivi biljka penjaica, potrebno je prije ili odmah nakon sadnje postaviti
armaturu od stupova i ice. Ovu voku najee uzgajamo kao dvokraki kordonac na
dvije ice ili kao pergolu. Razmak sadnje pri tom treba iznositi oko 6 metara , a izmeu
svake biljke postavlja se jedan stup od drva, betona ili metala na koje se privrste
pocinane ice promjera 3,5 mm. Stubovi na kraju redova moraju biti jai i dobro
usidreni da se armatura ne srui.

Usmjeravanje rasta
Sadnice se obino ve prve godine nakon sadnje saviju i veu uz prvu icu. Tada, tokom
ljeta na savijenom mjestu potjeraju nove mladice od kojih se jedna vee na suprotnu
stranu od one savijene, druga se puta da slobodno raste do druge ice ili do krova
pergole na koji e se na isti nain formirati ponovo dva kraka. Biljka je vrlo lomljiva i
ve manji vjetar moe joj polomiti izbojke. Zbog toga je neophodno redovito vezivanje,
kako biljka raste. Kako kivi ima plitak korijen, ljetna obrada tla mora biti sasvim plitka, a
kad biljke dostignu tri godine starosti prostor izmeu redova moe se ostaviti zatravljen, a
travu kositi redovno i nastirati ispod stabala u redovima kako oko njih ne bi rasla trava.

Rezidba
Viegodinji razvoj drveta kao to je kivi zahtijeva upotrebu razliitih naina obrezivanja,
i to:
uzgojni rez koji primjenjujemo nakon sadnje i s njim nastavljamo do poetka rodnosti,
ime oblikujemo trs do eljenog uzgojnog oblika,
proljetni ili zeleni rez kada kivi bujno raste i raskono se iri na sve strane, obavljamo
rezidbu postupno i viekratno, na nain da reemo preguste suvine izdanke i time
omoguimo dobro osvjetljenje,
rez za rodnost - upotrebljavamo nakon etvrte godine, pri emu svu skrb posveujemo
uspostavljanju ravnotee rasta i rodnosti,
rez za oivljavanje ili podmlaivanje - primjenjujemo u vrijeme slabljenja rasta i
rodnosti biljke.

Svake jeseni ili ponekad u proljee sadnici dodajemo

humus, biogrenu i sl., te je prihranjujemo namjenskim gnojivom za kivi.
Muke i enske biljke
Kivi je dvodomna biljka, odnosno postoje enske biljke koje daju plod i muke koje ih
oprauju. Stoga na svakih 5-6 posaenih enskih biljki moramo posaditi jednu muku
biljku. Od enskih biljaka najee se sade sorte Hayward (vrlo krupnih plodova) i ranija,
rodnija ali neto sitnija sorta Abbot, dok se kao opraivai koriste sorte Matua i Tomura.

, 21.02.2013.

 ( .)
.
.
8. ,
(). 3 .
( ), . ,
. ,
2-5 .
.
( )- , . ,
, -30. ,
, .
.
, , .
( )-
, 100, .
, .
-15.

.

,
.


,
,

. 30 ,
. ,
.

,
-10 . , ,
. , .
,
, . ,
,

.
, 60 .
,
.
( ), 5-6
, 0,5 1 (=7:14:21).
,
, .
, . .
,
,
.
,


.
6 ,

,

3,5 .
.
.
.

, :
- -
,
,
-
.
.

- - ,
.
- -
.



.

. , ,
, .

, , ,
,
.
.
.

.
, , . ,
, .
, .
, .
. :
.
.
3 5
. .

.
, ,
.

 .

.

. .

.
.
.
(2 3).
. ,
.
1 5 .

.
.

.
.
. ,
.

.



.

(
), .

.

 5-8 .
1
.
.

.
.
.
,
.

, ,
.
1 , .
, .
.
.