KIVI Actinidia deliciosa

Zemljite

Kiviju najvie odgovara klima s toplim i vlanim letima, i zimama u kojima

temperatura ne pada ispod -10 C. Takoe, zahteva lagano i hranom bogato
zemljite. Za kivi, zemljite treba da je neutralne do slabo kisele reakcije,
najpovoljnija reakcija zemljita je od pH 6 6,5 a u sluaju kad je prekiselo
potrebno je dodati kre. Kivi, slino kao i neke podloge vinove loze podnosi samo do
10 % aktivnog krea u zemljitu. Zbog toga, najbolje je dati zemljite na analizu i
tako ustanoviti da li ono zadovoljava traene uslove ili ga prethodno treba popraviti.
Kivi se ne sme saditi na mestima gde su esti jaki i suvi vetrovi, jer mu vetar lomi
grane i isuuje cvetove i listove. Leti mu je potrebno dosta vlage, pa ga moemo
saditi samo tamo gde mu moemo osigurati zalivanje, odnosno navodnjavanje. Kivi
je osetljiv na vodu, koja se dugo zadrava u zemljitu. Takoe treba birati prostore
zatiene od vetra (najbolje da ima neki zid sa severne strane).

Sadnja

Kivi je najbolje saditi u jesen, mada se sadnja moe obaviti i u prolee. Sadnice ove
biljke najee se uzgajaju u plastenicima, pa se ne bi smele saditi prerano u
prolee, da ne bi razlika izmeu spoljne temperature i temperature u kojoj su gajane
bila prevelika. Pre sadnje potrebno je na osnovu analize zemljita uraditi
meliorativno ubrenje, takoe najbolje je itavu povrinu prekopati do dubine 40-60
cm. Ako se ne moe izvriti duboko oranje, tada treba runo iskopati dovoljno
duboke i iroke jame za sadnju kivija (50x50x50 cm). Pre sadnje na dno jame se
stavlja plodna rastresita zemlja s povrine (oranini sloj), zatim 5-6 kg nekog
organskog ubriva i po potrebi mineralno ubrivo, 0,5-1 kg (N:P:K=7:14:21) te se
sve dobro izmea. Nakon toga obavlja se sadnja, vodei rauna da dubina sadnje
bude kao u kontejneru u kojem se sadnica nalazi, nikako dublje. Nakon sadnje treba
redovno zalivati sadnice, ali ne previe. Sadnice se prekrate na dva okca.
Kako je kivi biljka penjaica, potrebno je pre ili odmah nakon sadnje postaviti
armaturu od stubova i ice. Ovu voku najee uzgajamo kao dvokraki kordonac na
dve ice ili kao pergolu. Razmak sadnje pri tom treba da je 2 do 6 metara, a izmeu
svake biljke postavlja se jedan stub od drva, betona ili metala na koje se privrste
pocinkovane ice promera 3,5 mm. Stubovi na kraju redova moraju biti jai i dobro
usidreni da se armatura ne srui.

Usmeravanje rasta

Sadnice se obino ve prve godine nakon sadnje saviju i veu uz prvu icu. Tada,
tokom leta na savijenom mestu poteraju nove izdanke od kojih se jedna vee na
suprotnu stranu od one savijene, druga se puta da slobodno raste do druge ice ili
do krova pergole na koji e se na isti nain formirati ponovo dva kraka. Biljka je vrlo
krta i ve manji vetar moe joj polomiti izdanke. Zbog toga je neophodno redovito
vezivanje, kako biljka raste. Kako kivi ima plitak koren, letnja obrada zemljita mora
biti sasvim plitka, a kad biljke dostignu tri godine starosti prostor izmeu redova
moe se ostaviti zatravljen, a travu kositi redovno i malirati ispod stabala u
redovima kako oko njih ne bi rasla trava.
Rezidba

Viegodinji razvoj drveta kao to je kivi zahteva upotrebu razliitih naina

orezivanja, i to:
uzgojno orezivanje koje primenjujemo nakon sadnje i s njim nastavljamo do
poetka rodnosti, ime oblikujemo stablo do eljenog uzgojnog oblika,
proleno ili zeleno orezivanje kada kivi bujno raste i raskono se iri na sve
strane, obavljamo rezidbu postupno i viekratno, na nain da reemo preguste
suvine izdanke i time omoguimo dobro osvetljenje,
orezivanje za rodnost upotrebljavamo nakon etvrte godine, pri emu svu brigu
posveujemo uspostavljanju ravnotee rasta i rodnosti,
orezivanje za oivljavanje ili podmlaivanje primenjujemo u vreme slabljenja
rasta i rodnosti biljke. Svake jeseni ili ponekad u prolee sadnici dodajemo humus,
biogrenu i sl., te je prihranjujemo namenskim ubrivom za kivi.

Muke i enske biljke

Kivi je dvodoma biljka, odnosno postoje enske biljke koje daju plod i muke koje ih
oprauju. Stoga na svakih 3-4 posaenih enskih biljaka moramo posaditi jednu
muku biljku. Od enskih biljaka najee se sade sorte Hayward (vrlo krupnih
plodova) i ranija, rodnija ali neto sitnija sorta Abbot, dok se kao opraivai koriste
sorte Matua i Tomura.

Zatita od bolesti i tetoina

Iako je kivi dosta otporan ponekad ga napadaju neke bolesti i tetoine. Ako je
posaen na teim zemljitima, gde se zadrava voda, dolazi do truljenja korenovog
vrata (Phytophtora spp.), suenja rozgve (Sclerotinia spp.), bakterijske trulei
cvetova (Psaudomonas viridiflava) itd. Najbolja zatita protiv tih bolesti je da se
prilikom sadnje koristi zdravi sertifikovani sadni materijal, zasadi se trebaju saditi na
laganom, dobro dreniranom zemljitu, prilikom obrade se treba paziti da se ne
oteuje koren i stablo kivija, da se alat za rezidbu obavezno dezinfikuje te da se
rezidba obavlja po suvom vremenu. Od tetoina kivi uglavnom napada dudova
titasta va (Pseudaulacaspis pentagona). Za zatitu se koriste mineralna ulja.

SIBIRSKI KIVI (Actinidia arguta)- vrsta kivija, tj. aktinidije, koja izuzetno dobro
podnosi niske temperature i do -30C. Plodovi kod ove sorte su sitniji, veliine ljive i
bez dlaka na pokoici, tako da se plod moe konzumirati ceo. Meso ploda je kao kod
sorti sa dlaicama. Visoko dekorativna vrsta kako zbog svojih cvetova, tako i zbog
ovalnih, sjajno zelenih listova.

DVOPOLNI KIVI Prilikom sadnje dvopolnog kivija nije potrebno saditi muku i
ensku biljku, dvopolni kivi je samooplodiva biljka. Izuzetno je rodan i dekorativan.
Plod je srednje krupnoe, veoma ukusan. Odravanje kao i ostale sorte kivija.
Pogodan je i za gajenje zajedno sa drugom sortom.