Jesenja setva i sadnja belog i crnog luka

2020-10-26 11:47:13 0 komentara Autor: Agroinfo.rs

Beli luk
Beli luk dolazi na drugo mesto u plodoredu, na istu parcelu se vraća posle 3-4 godine i najbolje uspeva
posle krompira, kupusnjača, šargarepe, peršuna, krastavaca, salate i tikvica.

Najbolja zemljišta za gajenje belog luka su sunčana, plodna, srednje teška i srednje laka sa neutralnom
pH reakcijom, zatim zemljišta koja dobro drže vlagu i koja su bogata hranljivim materijma zbog izraženih
potreba ovog useva. Beli luk ima visoke zahteve prema kompostu (3-5 kg/m3) jer sa 10 kg lukovica usvaja
50-80g azota, 20g fosfora i 40-80g kalijuma.

Čenovi belog luka sade se u jesen, u oktobru mesecu i koriste se dobri, zdravi i krupni čenovi jer daju
veću lukovicu sa krupnijim i kvalitetnijim čenovima. Dubina sadnje je 4cm, a čenovi se sade vrhom na
gore, jer u suprotnom čenovi teže ili nikako ne niču. Razmak između biljaka je 5-10cm i 20-30cm
između redova prilikom setve u redove ili razmak između biljaka 10 cm i između redova 15-20 cm
ukoliko se beli luk gaji na gredicama. Za mladi luk čenove je potrebno posaditi u septembru mesecu, a
potrošnja je u novembru.

Crni luk
Za gajenje crnog luka najbolja su laka do srednje teška zemljišta dobre strukture i plodnosti, čija je
reakcija slabo kisela ili neutralna.

Obrada zemljišta pre jesenje sadnje obuhvata predsetvenu pripremu kako bi zemljište bilo mrvičasto, što
omogućava ujednačenost i brzinu nicanja, a obavlja se odmah nakon skidanja prethodnog useva. Ukoliko
je zemljište suvo, preporučuje se prethodno navodnjavanje.

Luk ne podnosi monokulturu i na isto mesto se vraća posle 3-4 godine, što je preventiva protiv širenja
plamenjače, nematoda i najznačajnije štetočine luka – lukove muve. Treba ga saditi na parcelama gde su
prethodno gajeni krastavci, kupus, paprika, paradajz ili strna žita, dok kao predkulture nisu preporučljivi
grašak i ostalo lukovičasto povrća, kao i lukovičasto cveće. Jesenja proizvodnja obavlja se na dva načina,
iz rasada i sadnjom arpadžika.

Setva za proizvodnju rasada obavlja se u avgustu mesecu a rasađivanje krajem septembra i početkom
oktobra kada rasad ima 3-4 lista, dok se sadnja arpadžika za mladi luk obavlja u septembru i oktobru
mesecu. Sadnja na otvorenim parcelama najčešće se obavlja u trake s pet redova, sa razmakom
između redova 25cm a između traka 40-50cm. Razmak u redu treba da bude 10cm a dubina sadnje je
2-3cm. U zaštićenom prostoru crni luk se seje u redove sa međurednim razmakom 8-10cm i razmakom
u redu 4-5cm. Gaji se kao čist usev ali i kao međukultura između zelene salate, jer su ove dve biljke
izuzetno dobri susedi. Preporučuje se sukcesivna setva u razmacima 15-20 dana čime se osigurava
kontinuitet u dospevanju.

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Luk
Sinonim: - | Engleski naziv: Onion | Latinski naziv: Allium cepa L.

Luk

Luk pripada porodici lukova (Alliaceae) i biljka je s dvogodišnjim razvojem. Ima razgranat korenov sistem
s vrlo malo korenovih dlačica, pa je moć usisavanja vrlo slaba. Lukovica se sastoji od pravog stabla, suvih
ovojnih ljuski, sočnih mesnatih listova i od jednog do više pupoljaka. List se sastoji od asimilacijskog
zelenog dela (peraje) i neasimilacijskog dela (lisnog rukavca). Pera su šuplja, na vrhu konusna sa
voštanom prevlakom ili bez nje. Cvetonosno stablo se razvija u drugoj godini života. Cvet je loptasta i
sadrži do 1000 cvetova. Luk je biljka dugog dana i ne podnosi zasenjavanje.

Poreklom je s područja srednje Azije, ima visoku hranjivu vrednost, visok sadržaj eteričnih ulja, izraženo
fitocidno delovanje kojim se reguliše bakterijski rad creva, pospešuje varenje, a svojim antiseptičkim
delovanjem pomaže radu organa za disanje pri prehladi. Lukovica sadrži 7-21 % suve materije, 6-10 %
šećera, 120-170 mg C-vitamina, 1,6-5,9 % belančevina, zatim ulja, B-vitamina i minerala kalcijuma (Ca),
fosfora (P) i gvožđa (Fe).

Agroekološki uslovi
Temperatura

Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama, seme niče već na 3-5 °C, ali mu je optimalna
temperatura za klijanje 15 °C. Ta se temperatura postiže pomoću stajnjaka koji prilikom svoje razgradnje
oslobađa toplotu.

Voda

Luk sporo niče, potrebno ga je često zalivati.

Zemljište

Zemljište treba biti rastresito, humusno i provetreno, ako je peskovito potrebno je intenzivno
navodnjavanje, pH 6-7, ne podnosi kisela zemljišta i ima velike zahteve prema osvetljenju.

Agrotehničke mere
Plodored

Luk kao i ostale kulture iz porodice Alliaceae ne smeju se uzgajati na istoj površini do 5 godina zbog
brojnih zajedničkih bolesti i štetočina. Dobre predkulture luku su: pšenica, ječam, uljana repica i deteline
za letnju setvu ili jesenju sadnju ili pak krompir i pasulj za prolećnu sadnju. Kao predkulturu treba
izbegavati zob i raž jer ih napada ista štetočina. Udaljenost druge parcele luka treba biti njamanje 300 m.

Obrada zemljišta

Osnovnu obradu zemljišta za jesenju sadnju luka potrebno je obaviti odmah nakon skidanja pretkultura.
Na većim površinama zemljište se ore do dubine od 30-35 cm, pođubri i pripremi kao za sadnju
tanjiranjem ili setvospremačom. Na manjim površinama i u vrtu obrada i priprema zemljišta obavlja se
ručno.

Đubrenje

Kako je setva u rano proleće, obrada zemljišta počinje u jesen. U osnovnom đubrenju koristi se 600-800
kg NPK u korist azota i kalijuma, a 0,5 vrednost fosfora (sve zavisi od analize zemljišta). Potrebno je
tanjiranje (zatvaranje brazde). Pre setve uneti još 300-400 kg NPK 7:14:21. Obrada zemljišta
setvospremačom mora biti vrlo kvalitetna, bez mikrodepresija. Prihranjivanje se vrši i do dva puta i to u
fazi 3 lista do 100 kg/ha KAN-a u fazi stvaranja glavica. Trebalo bi biti na oprezu s azotom jer isti
produžava vegetaciju i utiče na kvalitet lukovice.

Setva i sadnja

Proizvodnja luka može biti iz semena i iz lukovice. Proizvodnja je rentabilnija iz semena jer je prinos viši, a
proces proizvodnje u celosti je mehanizovan. Potrebna količina semena je 6-7 kg/ha ili 1 688 000
semena/ha, a količina semena zavisi od razmaka redova i razmaka u redu. Za proizvodnju krupnog luka
potrebno je 27-30 biljaka u dužnom metru, a za sitnije glavice 30-35 biljaka. Razmak gredice od gredice
je 50 cm (seje se najčešće u 5 redova razmaka 25 cm), a dubina setve je 1,5-2 cm. Proizvodnja luka iz
lukovice traži visok nivo agrotehničkih mera, mogućnost zalivanja, a priprema zemljišta i đubrenje ista je
kao i kod proizvodnje luka iz semena. Sadnja je nešto ranije, čim to omoguće spoljni vremenski uslovi, i
obavlja se mehanizovano - sadilicom. Lukovice ne smeju da proklijaju, dubina sadnje 2 cm, a količina
lukovica po ha 600-800 kg (u zavisnosti od krupnoće).

Nega zasada

Navodnjavanje luka moguće je sistemom kišenja (koje se naročito primenjuje nakon setve luka kako bi se
sprečilo stvaranje pokorice), sistemon „kap po kap“ kao i navodnjavanjem u brzade. Zaliva se intezivnije
tokom suvog vremena i redovno plevi, pogotovo dok se oblikuju biljke. Okopavati ga treba plitko, pazeći
da se ne ošteti relativno plitko korenje, a obično su dostatna 2-3 kultiviranja. Prvi se put kultivira nakon
nicanja, a zatim 2-3 nedelje kasnije, s tim da se pritom i prihranjuje s 1-1,5 kg KAN-a na 100 m².
Navodnjavanje je poželjno u početnim fazama rasta, kada luk razvija novo lišće i dok lukovica raste (ako je
suvo proleće).

Vađenje luka

Luk se vadi kada lišće omekša i počne se sušiti, a oko 70 % stabljika polegne. Vadi se, u zavisnosti od
sorte, od početka do kraja avgusta, ali bolje je do 15.08. jer, što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj
se kvalitet i teže se čuva. Vađenje se planira kada je vreme suvo, vadi se vadilicama, luk ostaje u u
trakama. Luk se sprema u skladišta, ljušte se suvišne ovojne ljuske, kalibrira i pakuje u pletene
polietilenske vreće. Skladišti se na temperaturi 0-2 ºC i RV (relativna vlažnost vazduha) 70-75 %, tako se
može čuvati celu godinu. Iz semena direktnom setvom prinos može biti 40-50 t/ha, a iz lukovice 20-25
t/ha.

prof.dr.sc. N. Parađiković i suradnici; Osnove proizvodnje povrća; Koprivnica, 2011.

Beli luk
Sinonim: - | Engleski naziv: Garlic | Latinski naziv: Allium sativum L. ssp. vulgare Kuzn.

Gajenje belog luka

Setva
Sadi se u jesen ili rano proleće. Pre sadnje čenovi se odvajaju od glavice, a oni krupniji koriste za sadnju.
Mali se čen okrene korenom nadole, malo nagazi u zemlju i nagrne se ceo jarčić. Sadnja se može obavljati
mehanizovano sadilicama. Na ravnom zemljištu sadi se u redove razmaka 30 cm, a u redu razmak
češnjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm. Vadi se kada lišće
požuti i stabljika polegne. Za beli luk iz jesenje sadnje to je krajem juna, a za onaj iz prolećne sadnje
krajem avgusta. Posle vađenja se odvozi na provetreno mesto zaštićeno od sunca gde se čuva na
temperaturi od 1-2 ºC uz relativnu vlagu vazduha od 70-75 % i uz provetravanje. Prinosi belog luka
proizvedenog prolećnom sadnjom su 5-8 t/ha, a onoga iz jesenje, 10-12 t/ha.

Neposredno pre sadnje za reprodukciju se biraju zdrave i neoštećene krupnije lukovice pravilnih oblika.
Ako je to moguće najbolje je upotrebiti spoljne čenove. Sve do sadnje lukovice se čuvaju u provetrenom
skladištu na temperaturi potrebnoj za sadnju. Za jesenju sadnju preporučuje se čuvanje na temperaturi
15 – 16 °C što uslovljava jaku dormantnost (sposobnost semena kontinentalnih biljaka da odloži klijanje
dok se ne steknu povoljni uslovi za to), a pred samu sadnju na 5 – 6 °C, čime se dormantnost prekida.
Niske temperature pre sadnje pospešuju razvoj listova i produžuju vegetaciju što povećava lukovicu.
Čenovi se odvajaju neposredno pred sadnju, klasiraju prema veličini i tretiraju odgovarajućim
fungicidom. Iako i čenovi od oko 1grama težine mogu dati biljku, bolje je saditi krupnije čenove od 4-6
grama, jer se od krupnijih čenova dobiju veće glavice. Sadnja se obavlja ručno, mehanizovano, sadilicama
na ravno zemljište ili na prethodno pripremljene gredice. Sadi se u redove razmaka 20 – 30 cm, a razmak
biljaka u redu zavisi od krupnoće čenova za sadnju. Pri ručnoj sadnji čenovi se sade uspravno tako da
začetak stabljike dođe na dubinu 4-5 cm, a u hladnijim područjima pri jesenjoj sadnji i nešto dublje. Za
površinu od 1 ha proizvodnje zasnovane u jesen potrebno je osigurati oko 1.000 kg, a za prolećnu
proizvodnju 700 - 800 kg sadnog materijala.

U kontinentalnim područjima u jesen se sadi sredinom oktobra. Ako se sadi u proleće najpovoljnija je
rana sadnja, čim to vremenski uslovi dozvole. Postoje preporuke ranije jesenje sadnje, sredinom
septembra, da se tokom vegetacije razvije više listova, a lukovica razvije sredinom leta.
Đubrenje i plodosmena

Srednje plodna zemljišta pođubre se s oko 1000 kg NPK 7:14:21. U proleće u fazi 3 lista vrši se prihrana sa
100-150 kg KAN-a. Beli luk se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj površini proizvodnja se može ponoviti
svakih četiri do pet godina i to je najsigurnija i ekološki najprihvatljivija mera zaštite od lukove nematode,
koja može učiniti velike štete u zasadu. Ne podnosi sam sebe niti bilo koji drugi luk kao predkulturu. Iz
istog razloga preporučuje se primeniti organsku đubrenje za predkulturu. Obično se gaji iza kultura koje
su đubrene stajskim đubrivom i ostavljaju rastresito i nezakorovljeno zemljište. Od povrća to su najčešće
paradajz, paprika, krastavci i krompir. Do početka glavičenja, biljka iskoristi trećinu potrebnih hraniva. U
vreme početka glavičenja, prihrana azotnim đubrivom je odlučujuća za prinos. Prevelika količina azota
može pospešiti sekundarno grananje i proizvodnju nestandardnih lukovica.

Temperatura

Beli luk je otporniji od luka na zimu i mraz, jer ima čvršće ovojne ljuske. Optimalna temperatura za
gajenje je 18-22 °C, a u periodu dozrevanja mora biti malo viša (oko 26 °C). Tokom dozrevanja bilo bi
dobro da je vlažnost vazduha 60-65 %. Gajenje u plodoredu svake 3-4 godine, a najpogodnije pretkulture
su: kupus, paradajz i paprika, jer ostavljaju rastresito i nezakorovljeno zemljište. Vrlo je zahtevan prema
hranivima.

Nega useva

Tokom vegetacije nega se useva sastoji od borbe protiv korova, navodnjavanja, prihrane i zaštite od
biljnih bolesti i štetočina. Primena herbicida veliko je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke
mere teško sprovedive i zahtevaju mnogo rada. Prolećna prihrana uz međurednu obradu posle nicanja
omogućiće bolji vodno-vazdušni režim i nadoknaditi isprani azot tokom zime. U slučaju dužeg sušnog
perioda navodnjavanje belog luka može osigurati nesmetani rast, ali 3 nedelje pre planirane berbe
navodnjavanje treba prestati.

Izbor kultivara i ekoloških tipova

Jesenji - (ozimi), sade se u jesen, prezimljuju i u sledećoj godini odmah na proleće počinju razvijati
vegetativnu masu i lukovicu, sazrevaju početkom leta. Imaju kraće razdoblje mirovanja kao i se kao takvi
u ambijentalnim uslovima njihov repromaterijal ne može čuvati do proleća. Listovi i lažna stabljika su im
većinom širi i krupniji, i sama glavica je krupnija, s manjim brojem krupnijih čenova. Prolećni - sade se u
proleće, a sazrevaju sredinom leta. U uslovima ambijenta se mogu dobro očuvati do proleća, jer imaju
duže razdoblje mirovanja. Ovi ekotipovi su osetljiviji na niske temperature i ih iz tog razloga ih sadimo u
proleće. Listovi i lažna stabljika su im tanji i uži, a glavice sitnije s većim brojem sinijih čenova.
Alternativni - po svojstvima su bliži proletnjim ekotipovima, ali se mogu saditi u jesen jer su otporniji na
niske temperature od prolećnih. Sadnjom u jesen im se produžuje vegetacija, što prouzrokuje nešto
krupniju glavicu i samim time veći prinos u odnosu na prolećnu sadnju.

Berba i prinosi

Beli luk je zreo za vađenje kad lažna stabljika omekša i nadzemni deo počne polegati. U to je vreme u
rezervnom tkivu lukova najviše šećera, što se može kontrolisati refraktometrom. Preporučuje se vađenje
belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje
sadnje to je najčešće krajem jula, a kod prolećne sadnje tokom avgusta. Vađenje se obavlja po suvom i
lepom vremenu, kad je zemljište umereno prosušeno, s pomoću posebnih vadilica. Nakon vađenja beli
luk je potrebno s polja dopremiti u prostor zaštićen od sunca i u tankom sloju prosušiti. Zatim se očisti od
lišća i ostatka korena kao i kalibrira prema standardima. Pri tim operacijama treba izbegavati udarce. Pri
mehaniziranom vađenju prvo se pokosi lišće, a nakon toga vadi prilagođenim vadilicama. Taj se način
koristi prvenstveno za vađenje belog luka za preradu. Beli luk se može čuvati tokom cele godine u
skladištima s kontrolisanim uslovima, na temperaturi 1 – 2 °C, pri relativnoj vlazi vazduha 70 – 75 %, uz
stalno provetravanje. Prinos belog luka zavisi od ekotipa, roka sadnje, sadnog materijala i načinu sadnje.

Budući da za sadnju belog luka u sledećoj godini proizvođač mora ostaviti do 1 t/ha, to se smanjuje deo
koji se može ponuditi tržištu za oko 20 %. Prema normama kvaliteta evropskog tržišta beli luk “ekstra
klase” mora biti karakteristične boje za tip, cele glavice, pravilnog oblika, dobro očišćen, koren mora biti
precizno odrezan, a čenovi moraju biti čvrsto vezani u glavici. Najmanji prodnos glavice mora biti 45 mm,
a razlika između najveće i najmanje glavice u jedinici pakovanja najviše 20 mm. Beli luk “prve klase” mora
biti ceo pretežno pravilnog oblika, čenova čvrsto priljubljenih i boje normalne za tip. Dozvoljen je
nepravilni oblik zbog nenormalnog vegetativnog rasta i manje pucanje ovojnih ljuski, najmanji prečnik
lukovice 30 mm, a razlika između najveće i najmanje lukovice 15 mm. Za “drugu klasu” dozvoljeno je
pucanje spoljnih ljuski, nepravilan oblik lukovice, lagani natisak ako ne utiče na održivost a u glavici sme
nedostajati najviše 3 čena. Krupnoća mora biti kao kod “prve klase”.

Skladištenje belog luka

Očišćeni i sortirani beli luk skladišti se u mrežastim vrećama, boks paletama ili rinfuzi. U skladištu je
najvažnije održavati reltivnu vlagu vazduha manju od 70 % da se izbrgne nicanje korenčića i pojave
površinske plesni. Najbolja održivost u skladištu je pri temperaturi od 1 - 2 °C. Slična je održivost na 20 -
30 °C, ali se pri tim temperaturama izgubi mnogo vlage pa se malo smežura. Prelazak korenčića i klice u
skladištu najbrži je pri temperaturama od 5 - 10 °C.

Lekovitost belog luka

Jedinstveni sastav belog luka, koji sadrži ceo niz sumpornih jedinjenja, štiti nas od oksidativnog stresa i
upala. Beli luk takođe utiče na nivo triglicerida i uopšte, holesterola u krvi. Beli luk sprečava stvaranje
krvnih ugrušaka, zahvaljujući jednom posebnom sastojku, koji se zove ajoen. Vrlo impresivna je
sposobnost belog luka ka smanjenju krvnog pritiska. Istraživanja belog luka potvrđuju da ova biljka
značajna antikancerogena svojstva. Pokazalo se, da redovno konzumiranje većih količina belog luka
značajno smanjuje rizik od pojave mnogih vrsta raka. Radi efikasne prevencije raka je potrebno
konzumirati veće količine ove namirnice, u čemu mogu pomoći kapsule ili tablete belog luka. Beli luk i
njegovi sastojci su podvrgnuti brojnim istraživanjima da bi se dokazalo njihovo delovanje na infekcije
uzrokovane bakterijama i virusima. Njegovo antimikrobno delovanje takođe uključuje gljivice i parazite.
Jedan od sastojaka belog luka, ajoen, pokazao se posebno efekasnim u liječenju gljivice Candida albicans,
Pseudomonas aeruginosa, kao i na mnoge druge bakterije.
Istoriske zanimljivosti

O lekovitim svojstvima belog luka jako su dobro znali drevni Grci i Rimljani, čiji su sportisti jeli beli luk pre
sportskih takmičenja. Pre nego što su krenuli u rat, grčki i rimski vojnici su konzumirali beli luk. Kasnije,
beli luk se proširio i u druga područja svijeta. U 6. veku, beli luk se počeo uzgajati u Kini i Indiji, gde je
poznat po svojim terapeutskim svojstvima. Starorimski pisac Plinije opisao je beli luk kao lek za 61
zdravstvenu tegobu. Beli luk možemo naći i kao sastojak u nizu recepata Apicijevog kuvara (najstariji
kuvar sačuvan u celosti). Hipokrat (otac medicine) preporučivao ga je u ishrani. Prvi zapisani štrajk u
istoriji, koji se zbio u drevnom Egiptu, uzrokovan je upravo izbacivanjem belog luka iz svakodnevne
ishrane robova. Kroz istoriju se koristio i kao lek za astmu, ubod škorpiona, a tokom Srednjeg veka
verovalo se da je lek za kugu.

Luk šalot

Sinonim: - | Engleski naziv: Shallot | Latinski naziv: Allium ascalonicum L.

Luk šalot se najviše gaji u kućnim vrtovima i nema većeg značaja za tržište. Upotrebljava se i kao mladi
luk. Lukovice se koriste tokom jeseni i zime, a sitnije se lukovice mariniraju. Razlikuje se od luka po
manjim lukovicama koje rastu u grupi po 3 – 20 na istoj stabljici.

Razmnožava se vegetativno sitnijim lukovicama, koje brzo nakon sadnje diferenciraju bočne pupoljke.
Svaki od njih stvara svoju 'lažnu stabljiku' i listove, koji su nešto manji od luka, ali inače imaju iste
karakteristike. U toj se fazi koristi kao mladi luk. U povoljnim uslovima za 60 – 75 dana formiraju se
lukovice.

Sadi se obično na gredice po 4 do 5 redova, s međurednim razmakom od 30 cm i razmakom u redu od 15

– 20 cm, u zavisnosti od bujnosti ekotipa. Luk šalot može podneti temperature do -8 °C, pa se može saditi
u jesen u oktobru ili novembru ili u proleće čim to vremenske prilike dopuste, na 4 – 5 cm dubine.
Lukovice namenjene za sadnju u proleće čuvaju se na 8 – 12 °C. Luk šalot sazreva sredinom leta u julu ili
početkom avgusta. Prinosi lukovica mogu biti 20 – 30 t/ha.

Luk vlasac

Engleski naziv: Chives | Latinski naziv: Allium schoenoprasum L.

Luk vlasac

Luk vlasac ima listove koji su cevasti, šuplji, dugi 20 - 25 cm koji formiraju više ili manje kompaktni busen
na zajedničkom rizomu, koji može imati do 80 izdanaka. U prvoj godini takva biljka ne cveta, a u drugoj
godini nakon mirovanja i jarovizacije (poticajno delovanje hladnoće na stvaranje cvetova) iz svih starijih
izdanaka izbije cvetna biljka visoka oko 30 cm, koja na vrhu nosi cvet (s ružičastim ili ljubičastim
cvetovima). Seme brzo gubi klijavost, pa se koristi samo jednogodišnje seme.

Vrlo je otporan na niske temperature i može podneti u zemljištu i vrlo oštre kontinentalne zime. Kada se
dužina dana smanji ispod 14 sati, a temperatura padne ispod 16 °C, asimilati iz lišća premeštaju se u
lukovice, a lišće žuti i odumire što je znak prelaska u mirovanje.

Budući da se kod vlasca troši lišće, preporučuje se 180 - 200 azota kg/ha (u 3 - 4 prihrane), 55 kg fosfora,
200 - 220 kg kalijuma, 70 kg CaO (kalcijum oksida) kao i 24 kg/ha MgO (magnezijum oksida).

Vlasac za tržište može se uzgajati:

Za potrošnju svežih listova - Direktna setva na otvorenom u proleće krajem marta ili početkom aprila ili u
drugoj polovini septembra. Prikladniji je gajenje iz rasada proizvedenih u kontejnerima. Za jesenju sadnju
sredinom oktobra koriste se oko 60 dana stari rasad proizveden na otvorenom na isti način. Kada listovi
narastu 15 do 20 cm, režu se malo iznad nivoa zemljišta i slažu u vezice po 20 g. U prvoj godini bere se 2 -
3 puta, u zavisnosti od vremena setve ili sadnje. U drugoj i trećoj godini bere se 3 - 4 puta, a može se
postiči prinos do 30 t/ha. Posle svake berbe prihranjuje se azotom uz navodnjavanje i međurednu
obradu.

Proizvodnja za preradu - Obično se bere kombajnom za spanać. Za tu proizvodnju prednost imaju

kultivari bujnijeg i većeg lišća.

Priprema vlasca za presađivanje - počinje setvom u proleće ili krajem leta direktnom setvom na
otvorenom ili proizvodnjom rasada. Tokom leta i jeseni taj se vlasac ne bere. U jesen lišće požuti i
odumre, a buseni se po suvom vremenu izvade, očiste od suvog lišća i uskladište u podrumu. Pre
presađivanja busenju se mora prekinuti mirovanje uranjanjem u vodu temperature 40 - 42 °C uz
postepeno hlađenje 12 - 16 sati. Za kasnije presađivanje uranjaju se u vodu od 18 °C kroz najmanje 16
sati, a mogu se i izlagati toplom vazduhu od 30 - 33 °C kroz 2 - 5 dana.

Zimski luk

Sinonim: - | Engleski naziv: Chive | Latinski naziv: Allium fistulosum L.

Zimski luk

Zimski luk potiče iz zapadne Kine i Japana gde ima više tipova i brojnih kultivara. Gaji se pretežito u
kućnim vrtovima i koristi se lažna stabljika i zeleno lišće kao mladi luk. Višegodišnja je biljka (gaji se kao
trogodišnja i četverogodišnja kultura) i razmnožava se vegetativno i generativno.

Nakon nicanja na stabljici započinje grananje i formiranje više lažnih stabljika s cevastim lišćem sličnim
luku, ali se ne stvaraju lukovice. U povoljnim uslovima lišće stalno raste i obnavlja se, a starije odumire i
tako nastane busen prečnika 15 – 30 cm. U drugoj i sledećim godinama pojavljuju se cvetne stabljike,
visine 40 – 70 cm, s jednostavnom cvasti i svetlozelenim cvetovima jednake građe kao i kod luka. Seme je
crno i smežurano, nešto sitnije od luka (300 do 500 semena u gramu). Otporan je na niske temperature.

Seje se u avgustu ili rano u proleće, krajem februara ili u martu, na 2 – 3 cm dubine uz međuredni razmak
od 25 – 40 cm i razmak u redu od 10 – 30 cm. Pri letnjoj setvi bolji je gajenje iz rasada golog korena ili iz
kontejnera, uz presađivanje sredinom oktobra. Takav se usev može pobrati već u prvoj polovini aprila.
Nakon svake berbe usev se prihrani sa po 50 kg/ha azota.
Dvogodišnji i trogodišnji zasad može dati prinos 30 – 50 t/ha, a jednogodišnji 20 – 25 t/ha. U pripremi za
prodaju luk se očisti od starog lišća, gornje se lišće prekrati i slaže u vezice koje se obično pakuju u
kartonske kutije obložene PE folijom i tako su spremne za tržište.

Sinonim: - | Engleski naziv: Leek | Latinski naziv: Allium porrum L.

Praziluk

Praziluk ima stablo koje nastaje od izraslih lisnih rukavaca koji su sedeći uvučeni jedan u drugi, dužina mu
je od 20-80 cm, a debljina od 5-7 cm.

Seme praziluka polagano niče, po pravilu je potrebno 2-3 nedelje. Za gajenje kvalitetnog rasada potrebno
je oko 6-8 nedelja. Za jesenju i zimsku proizvodnju rasad se gaji na otvorenom, a setvu je moguće obaviti
sejalicama. Pri takvoj setvi seje se oko 750 semena po m2. Praziluk se presađuje u redove razmaka 30 cm
na razmak 10-20 cm u redu, u zavisnosti od vremena gajenja. Za letnju proizvodnju seje se na manji
razmak, a za jesenju na veći. Pre presađivanja rasadu se skrati koren i vrhovi listova. Na težim zemljištima
za sadnju se koriste sadilice koje rasad sade na dubinu 10-12 cm kao i se kasnije nagrće zemlja.

Direktna setva moguća je samo na izuzetno kvalitetnom i dobro pripremljenom zemljištu za kasnu
jesenju berbu. Seje se pilirano seme pneumatskim sejalicama na razmak redova 40-60 cm i oko 2,5 cm u
redu. Proizvodnja direktnom setvom je jeftinija, ali nikad ne daje tako kvalitetan prinos, a i sama
proizvodnja traje duže. U zavisnosti od sezone, setva počinje tokom marta, najkasnije do početka aprila.
Najčešće se proizvodi iz rasada, no moguće je gajenje u plasteničkoj proizvodnji tokom cele godine ili kao
hidro kultura (proizvodnja praziluka u hranjivom rastvoru - hidroponu). Praziluk se može sejati u hladna
klijališta. Za 1 m2 bit će potrebno 8-10 g semena. Posejana se površina pokrije fino usitnjenom zemljom.
To može biti kompost ili mešavina zemlje i zrelog stajskog đubriva. Za gajenje praziluka na većoj površini,
na primer na 1 ha, za setvu treba pripremiti 300-400 m2 fino usitnjenih i pripremljenih gredica, za koje
treba osigurati 2,5-3 kg semena.

Tokom rasta zemlju je potrebno nekoliko puta nagrnuti oko biljke, da bi se dobio što duži beli deo biljke.
Bolje zadebljanje donjeg belog dela postiže se prekraćivanjem zelenih listova.

Vadi se čupanjem ili mehanizovano i to krajem oktobra i početkom novembra. Biljke se čiste od zemlje,
suvog i polomljenog lišća. Koren se skraćuje za 3-4 cm, a lišće na 20-25 cm.

Praziluk se veže u snopiće po 20-30 komada kao i se tako iznosi na tržište. Može se skladištiti pri
temperaturi od 0-1 °C i pri relativnoj vlazi vazduha 90-95 % do tri meseca. Prinos praziluka se kreće oko
30 t/ha, a zavisi o sorti i vremenu gajenja.

Rokambol, stogodišnji luk

Engleski naziv: Tree onion | Latinski naziv: Allium cepa L. var. viviparum Proch.

Rokambol, stogodišnji luk

Rokambol, stogodišnji luk gaji se u kućnim vrtovima i nema veće privredne vrednosti. Morfološki je
identičan s lukom, ali iste godine daje cvetnu stabljiku. Razmnožava se vegetativno. Koristi se lukovica.

===========================================================================

SPECIJALNO ORGANSKO POVRTARSTVO

Proizvodnja crnog luka

Plodored

Luk ne podnosi uzgoj u monokulturi, zbog mogućnosti širenja oboljenja i štetočina. Za to ne treba da se
uzgaja na istom mestu 3-4 godine, što je preventiva protiv širenja plamenjače, nematoda i lukove muve.
U plodoredu dolazi na drugo mesto posle kultura obilno đubrenih stajnjakom, kao što su paradajz,
paprika, kupus, krastavac. Dobra je pretkultura za drugo povrće. Mladi luk se može proizvesti kao
naknadna, prethodna ili međukultura u intenzivnom povrtarskom plodoredu.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od prethodnog useva i cilja proizvodnje, uz poštovanje principa organske
proizvodnje. Krajnji cilj svih mera obrade jeste stvaranje rastresitog sloja rizosfere (do 40 cm), radi
akumulacije zimskih padavina, odnosno čuvanja vlage tokom vegetacije. Stoga je poželjno jesenje
podrivanje na 34-40 cm i grubo formiranje leja (ako je setva na gredice) odnosno za setvu na ravnim
površinama tanjiranje na 12-15 cm. Fina predsetvena priprema obavlja se veoma rano u proleće. Važno
je da se stvori mrvičasta struktura u setvenom sloju što je bitno za ujednačenost i brzinu nicanja. Za setvu
zimskih lukova obrada se obavlja odmah nakon skidanja prethodnog useva, a ukoliko je zemljište suvo
poželjno je obaviti prethodno navodnjavanje.

Đubrenje crnog luka u organskoj proizvodnji uslovljeno je planiranim prinososm, ciljem i plodnošću
zemljišta. Sa 10 t prinosa crni luk iznosi oko 25 kg azota, 9 kg fosfora i 35 kg kalijuma i 1,5 kg
magnezijuma, i na bazi toga po principima organske proizvodnje (datim u opštem delu) izračunava se
količina i vrsta organskog đubriva i prirodnog mineralnog. Putem organskih đubriva treba uneti 120 kg N,
oko 90 kg P2O5 i do 140 kg/ha K2O. Osim toga u organskom proizvodnji crnog luka moguća je pojava
fizioloških poremećaja, pri čemu jedan od uzoraka može biti nedostatak nekog mikroelementa, što se
rešava primenom sertifikovanih đubriva sa datim mikroelementom.

Proizvodnja crnog luka direktnom setvom je najekonomičnija samo u uslovima navodnjavanja.

Pri ovom načinu proizvodnje ostvaruju se veći prinosi u zavisnosti od sorte, skraćuje se vreme
proizvodnje što ovu proizvodnju čini ekonomičnijom. Tržišni kvalitet lukovice iz direktne setve je bolji,
lukovice su uniformnije, a sorte/hibridi se bolje čuvaju, manje su podložni kvarenju i prorastanju. U
jednogodišnjoj proizvodnji crnog luka prinos i kvalitet lukovice uslovljen je pravovremenom setvom (što
ranijom setvom), kako bi biljke u fazi formiranja lukovice ušle sa što većim brojem i većom masom listova.
Optimalni agrotehnički rok je 1-15. mart. Neodgovarajuće vreme setve i velika gustina sklopa dovode do
obrazovanja sitnih lukovica, manje tržišne vrednosti, a i prinos je mali. Potrebna količina semena je 3,4-
5,0 kg/ha. Kvalitetna setva podrazumeva stvaranje optimalnog vegetacionog prostora, odnosno, sklop od
80-100 biljaka/m2, bez pregusto raspoređenih biljaka i ujednačenu dubinu setve od 1,5-3,0 cm.

Osim redovne prolećne setve u organskoj proizvodnji moguća je i setva tzv. zimskih lukova u periodu 25.
avgust – 5. septembar. Pri tome se primenjuju isti biotehnološki postupci, kao i kod prolećne setve.
Značaj ove proizvodnje ogleda se u mnogo ranijem prisprevanju (maj-jun), upravo u vreme kada više
nema luka iz prošlogodišnje prolećne setve.

Proizvodnja crnog luka iz arpadžika kod nas, ali i u jugositočnoj Evropi, je još uvek prisutna. Osnovu ove
proizvodnje čini sadni materijal – arpadžik.

Arpadžik se proizvodi iz kvalitetnog semena setvom u rano proleće, do kraja marta. Kasna aprilska setva
smanjuje prinos i povećava udeo sitnog arpadžika (ispod prve klase).

U baštenskoj proizvodnji setva se obavlja omaške u leje, širine 1 m, pri čemu se nakon setve seme
prekrije slojem zemlje od oko 1-1,5 cm, ili se motikom otvaraju plitke brazdice u koje se seje, s tim da se
otvaranjem svake naredne brazdice pokriva seme u prethodnoj.

U njivskoj proizvodnji setva se obavlja mašinski u trake ili na gredice, uz što ravnomerniji raspored
semena. Koriste se različite sejalice, i žitne, ali se najbolji rezultati postižu preciznim sejalicama sa kojima
je moguća setva i različiti broj traka na samoj gredici. Setva može biti na 4-10 redne trake sa razmakom
traka do 70 cm, a redova 10-15 cm ili setva u široke redove sa gustim sklopom. Najčešće se ostvaruje
sklop od 1.100-1.500 biljaka/m2. Pri mašinskoj setvi potrebno je 80-100 kg/ha, a pri ručnoj 10-12 g/ m2
semena, odnosno treba obezbediti sklop od prosečno 2.500 biljaka/ m2. Kod suviše guste setve formira
se veliki broj sitnog arpadžika, a pri ređoj setvi veliko je učešće krupnog arpadžika prečnika iznad 2 cm.

Nega useva sastoji se u uništavanju korova, zaštiti od bolesti i štetočina, i navodnjavanja, što je identično
sa proizvodnjoj luka iz direktne setve. Navodnjavanje je poželjno jer predstavlja sigurnost u ostvarivanju
visokih prinosa i posebno je značajno kod kasnijih rokova setve, kada suša nepovoljno utiče na
ujednačenost nicanja i intenzitet rasta. Navodnjavati (20-30 mm) treba samo do faze početka formiranja
lukovice, jer kasnije negativno utiče na biološku vrednost arpadžika. U našim proizvodnim područjima
navodnjavanje se prekida krajem juna ili početkom jula, u zavisnosti od vremena setve.

Ubiranje arpadžika treba obaviti na početku tehnološke zrelosti, kada nadzemna masa počne masovno
da poleže. Najčešće je to polovinom jula. Ne trea vaditi arpadžik posle potpunog sušenja nadzemnog
dela, jer to stvara mogućnost za retrovegetaciju što znači slabiji kvalitet arpadžika, lošije čuvanje, brže
prorastanje i kvarenje tokom perioda skladištenja. Vađenje arpadžika može da se obavi ručno i mašinski.
Pri ručnom vađenju, izvađene biljke se slažu u jedan sloj, s tim da u svakom sledećem redu listovi pokriju
lukovice iz prethodnog reda. Time se sprečava nepovoljan uticaj direktnog sunčevog zračenja koje
doprinosi pojavi zelene boje (hlorofila) na sočnim listovima lukovice. Kod mašinskog vađenja biljke se
ostavljaju u trakama do potpunog sušenja zelenih delova (isto kao i kod ručnog), za šta je potrebno oko
8-10 dana. Prinosi se kreću u širokim granicama od 8-18, a najčešće od 11-13 t/ha

Proizvodnja iz arpadžika

Proizvodnja iz arpadžika zavisi od njegovog kvaliteta. Kada arpadžik nije klasiran pre čuvanja, potrebno je
to učiniti pred sadnju. Klasiranje omogućuje bržu i ujednačeniju sadnju i daje mogućnost da se podešava
vegetacioni prostor prema krupnoći arpadžika. To je posebno značajno jer se arpadžik najčešće nalazi u
prodaji u širokim granicama veličine (prečnika9. Najbolje je klasirati arpadžik u tri grupe: prečnik od 0,6-
1,0; od 1-1,5 i 1,5-2,2 cm. Najsitniji arpadžik treba saditi na rastojanje u redu od 3-5 cm, a najkrupniji od
8-10 cm. Pre sadnje obavlja se dezinfekcija sadnog materijala i to suvim ili vlažnim postupkom. Najčešća
sredstva za ovu namenu su na bazi bakra. Suvi postupak podrazumeva zaprašivanje bakarnim
preparatima. Vlažni postupak se sastoji u potapanju 0,2% rastvora bakarhlorida u trjanju 15-20 minuta.
Nakon ovog tretmana ako je reč o mašinskoj sadnji potrebno je arpadžik prosušiti, pa tek onda saditi.

Dobre rezlutate daje i podgrevanje arpadžika 24 časa pre sadnje na 25 0C (tako se smanjuje i neželjeno
cvetanje), zatim potapanje u fermentisani ekstrakt koprive ili oparak kamilice ili dezinfekcija kalijum-
hipermanganom. Radi sprečavanja razvoja nematode luka uz leju luka treba posejati neven ili kadificu.
Obavezno koristiti zelenišno đubrivo (jesenja setva) bele slačice, kao biofumiganta.

Uobičajeno vreme, u kontinentalnim delovima zemlje, je prolećna sadnja u martu, aprilu, izuzetno u
maju, ali se tada obrazuju sitne lukovice, a prinos je mali. Optimalni agrotehnički rok je prva polovina
marta (1-10), a tolerantni rok do kraja marta. Aprilska sadnja u našim uslovima, pre svega, zbog
eventualnog nedostatka vlage u tom periodu, je uvek rizična, ali uz navodnjavanje i do 15. aprila daje
zadovoljavajući prinos.

U proizvodnji lukovica moguća je jesenja sadnja. Ako se koristi sitniji arpadžik, sadnja daje veoma dobar
prinos i krupne lukovice, ali se javlja određen procenat biljaka sa cvetnim stablom (zavisi od sorte).
Cvetanje je intenzivno ako se sadi krupniji arpadžik (oko 2 cm). Proizvedene lukovice iz jesenje sadnje
imaju veoma kratak period mirovanja, pa relativno brzo posle vađenja dolazi do prorastanja zelenih
listova. Ovakve lukovice nisu podesne za duže čuvanje. Zbog toga jesenju sadnju treba koristiti za
proizvodnju mladog luka i konzumnih lukovica za brzu potrošnju (1-3 meseca).

Sadnja arpadžika se obavlja ručno ili mašinski. Ručna sadnja je u redove na razmak 30-40 x 8-10 cm ili u
dvo, tro ili četvororedne pantljike sa razmakom od 50 cm, između redova 20 cm i u redu oko 10 cm. Tako
se ostvaruje 236.000-330.000 biljaka/ha. Mašinska sadnja se obavlja specijalnim sadilicama u petoredne
trake među kojima je razmak 50-70 cm, a redova od 20-30 cm. Ustaljena je sadnja sa vegetacionim
prostorom 200-320 cm2, pri čemu se posadi 312.000-500.000 biljaka. Prinos zavisi od pravilnog položaja
arpadžika pri sadnji. Pri ručnoj sadnji taj položaj je pravilniji, a može uz to da se koristi i prorasli arpadžik.
Ako je arpadžik prorastao, bez obzira na to da li je list vidljiv ili ne, težište se pomera od “danca” ka vratu
arpadžika, pa dolazi do obrtanja arpadžika i sadnje u ležećem ili obrnutom položaju, što utiče na dužinu
prorastanja (nicanja) i oblik lukovice i na prinos.

Biološki i ekonomski, najbolje je koristiti arpadžik prečnika 10-15 mm. Potrebna količina arpadžika kreće
se od 350-1.375 kg/ha, a najčešće je to oko 500-700 kg arpadžika po hektaru.

Proizvodnja lukovica iz rasada

Iz rasada se najčešće proizvodi luk srebrnjak i lukovi iz grupe tzv. slatkih, aršlama ili kaba lukova. Za ove
lukove setva se obavlja u zaštićenom prostoru u martu, a sadnja je pri starosti rasada od 50 do 60 dana.
Setva sa 6 do 10 g/m2 semena je u redove, a tokom proizvodnje obezbeđuje se temperatura od 15 do
180 C i vlažnost zemljišta od 75 do 80% PVK.

Uz redovno provetravanje i jedno folijarno prihranjivanje u fazi tri lista rasad se sadi na dubinu u kojoj je
rastao u leji i to u redove na rastojanje 20 do 40 x 10 do 15 cm. Sadnja može biti i u trake sa rastojanjem
traka od 60 do 70 cm, između redova 20 cm i u redu 10 cm. Kod izrazito izduženog rasada skraćuju se
pred sadnju listovi za jednu trećinu. Nega useva je ista kod svih načina proizvodnje. Pri tome je
navodnjavanje obavezna mera nege. Lukovice sazrevaju krajem avgusta i prvih dana septembra, a
ostvaruje se prinos od 40 do 50 t/ha.

Iz rasada se proizvodi i luk srebrenjak (ređe iz arpadžika). Setva se obavlja na otvorenoj leji tokom
avgusta sa prekrivanjem semena kvalitetnim kompostom u sloju od 1-2 cm. Do nicanja se održava
umerena vlažnost, a posle nicanja toplih sunčanih dana biljke moraju da se senče. Uz redovne mere nege
rasad se sadi u fazi tri do četiri lista u toku oktobra meseca. To je i vreme sadnje arpadžika luka
srebrnjaka. Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne trake. Razmak redova je od 20 do 25 cm i u redu
od 5 do 10 cm. Biljke se do zime dobro ukorene i razviju, tako da uspešno izdrže niske temperature. U
proleće, čim se može ući u polje, obavlja se prihranjivanje tečnim organskim đubrivom bogatim azotom,
uz jedno do dva kultiviranja. Mladi luk se veoma dobro razvija uz zalivanje, a ubire se već u fazi četiri do
pet listova kao mladi luk ili u fazi obrazovane srebrnaste bele lukovice. Prinos zavisi od vremena ubiranja i
kreće se od 10 do 25 t/ha.

Proizvodnja mladog luka

Proizvodnja mladog luka obavlja se iz sitnih lukovica ili krupnog arpadžika (2-3 cm) svih sorti sa
intenzivnim porastom na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru. U njivskoj proizvodnji sadnja se
obavlja od septembra (za jesenju potrošnju) do polovine novembra (za prolećno korišćenje) i to u redove
a najčešće u četvororedne pantljike, leje, sa razmakom redova oko 20 cm, u redu 10-15 cm (zavisno od
krupnoće arpadžika) i razmakom pantljika od 50 cm. Što je arpadžik krupniji mlada biljka se brže razvija i
može da se koristi i u jesen ali će veliki procenat biljaka u proleće cvetati (pojava bikova), što smanjuje
prinos. Prinos se kreće od 10 do 15 t/ha.

===========================================================================

Setva i sadnja jesenjih povrtarskih kultura

Agrotehničke mere koje je potrebno sprovoditi su pre svega mere zaštite povrća od prouzrokovača
bolesti, štetočina i korova, zatim pravovremeno đubrenje uz poštovanje preporučenih doza i zaštita od
jakih vetrova, što se postiže izborom odgovarajućeg terena. Treba imati u vidu da mlade biljke lakše
prezime nepovoljne uslove od starijih, te zbog toga treba voditi računa o rokovima setve i sadnje u leje
kao i na stalno mesto.

Jesenja setva/sadnja lukovičastog povrća

Beli luk
Beli luk dolazi na drugo mesto u plodoredu, na istu parcelu se vraća posle 3-4 godine i najbolje uspeva
posle krompira, kupusnjača, šargarepe, peršuna, krastavaca, salate i tikvica.

Najbolja zemljišta za gajenje belog luka su sunčana, plodna, srednje teška i srednje laka sa neutralnom
pH reakcijom, zatim zemljišta koja dobro drže vlagu i koja su bogata hranljivim materijma zbog izraženih
potreba ovog useva. Beli luk ima visoke zahteve prema kompostu (3-5 kg/m3) jer sa 10 kg lukovica usvaja
50-80g azota, 20g fosfora i 40-80g kalijuma.

Čenovi belog luka sade se u jesen, u oktobru mesecu i koriste se dobri, zdravi i krupni čenovi jer daju
veću lukovicu sa krupnijim i kvalitetnijim čenovima. Dubina sadnje je 4cm, a čenovi se sade vrhom na
gore, jer u suprotnom čenovi teže ili nikako ne niču. Razmak između biljaka je 5-10cm i 20-30cm između
redova prilikom setve u redove ili razmak između biljaka 10 cm i između redova 15-20 cm ukoliko se
beli luk gaji na gredicama.

Za mladi luk čenove je potrebno posaditi u septembru mesecu, a potrošnja je u novembru.

Crni luk

Za gajenje crnog luka najbolja su laka do srednje teška zemljišta dobre strukture i plodnosti, čija je
reakcija slabo kisela ili neutralna.

Obrada zemljišta pre jesenje sadnje obuhvata predsetvenu pripremu kako bi zemljište bilo mrvičasto, što
omogućava ujednačenost i brzinu nicanja, a obavlja se odmah nakon skidanja prethodnog useva. Ukoliko
je zemljište suvo, preporučuje se prethodno navodnjavanje.

Luk ne podnosi monokulturu i na isto mesto se vraća posle 3-4 godine, što je preventiva protiv širenja
plamenjače, nematoda i najznačajnije štetočine luka – lukove muve. Treba ga saditi na parcelama gde su
prethodno gajeni krastavci, kupus, paprika, paradajz ili strna žita, dok kao predkulture nisu preporučljivi
grašak i ostalo lukovičasto povrća, kao i lukovičasto cveće.

Jesenja proizvodnja obavlja se na dva načina, iz rasada i sadnjom arpadžika.

Setva za proizvodnju rasada obavlja se u avgustu mesecu a rasađivanje krajem septembra i početkom
oktobra kada rasad ima 3-4 lista, dok se sadnja arpadžika za mladi luk obavlja u septembru i oktobru
mesecu.

Sadnja na otvorenim parcelama najčešće se obavlja u trake s pet redova, sa razmakom između redova
25cm a između traka 40-50cm. Razmak u redu treba da bude 10cm a dubina sadnje je 2-3cm. U
zaštićenom prostoru crni luk se seje u redove sa međurednim razmakom 8-10cm i razmakom u redu 4-
5cm. Gaji se kao čist usev ali i kao međukultura između zelene salate, jer su ove dve biljke izuzetno
dobri susedi. Preporučuje se sukcesivna setva u razmacima 15-20 dana čime se osigurava kontinuitet u
dospevanju.

Jesenja setva/sadnja lisnatog povrća

Zelena salata

S obzirom da je salata skromnih zahteva prema uslovima uspevanja, biljka kratke vegetacije (35-90 dana)
i visoke biološke nutritivne vrednosti, vrlo često je upravo ona odabir organskih proizvođača za gajenje u
jesenjem i zimskom periodu na otvorenim parcelama a još više u zaštićenom prostoru, gde je vodeća
povrtarska kultura.

U plodoredu dolazi na drugo mesto i najbolje uspeva posle kultura obilno đubrenih stajnjakom kao što su
paradajz, paprika i kupusnjače. Odgovaraju joj srednje teška do teška zemljišta, plodna, pH reakcije 5,8.

Na otvorenom polju setva salate za jesenju proizvodnju rasada obavlja se u julu i avgustu mesecu,
rasađivanje u septembru a za berbu pristiže u novembru. U zaštićenom prostoru setva i sadnja salate
obavlja se sukcesivno, sa razmacima 10-20 dana što zavisi pre svega od zahteva, potražnje na tržištu i
želje potrošača.

Sukcesivna setva/sadnja omogućava kontinuitet u isporuci koji je propraćen svežinom i kvalitetom

glavica, što osigurava dobre finansijske rezultate.

Ukoliko se proizvodi u tunelima i plastenicima bez grejanja, setva semena obavlja se 20.08. , 30.08. i
10.09. , sadnja rasada 15.09. , 25.09. i 5.10 a berba je 20.10., 10.11. i 25.12.

U tunelima i plastenicima sa dodatnim zagrevanjem setva se obavlja 5-10.09. i 10-25.10. , rasađivanje 5-

10.10. i 25.11. – 25.12. , dok za berbu pristiže 25.11. – 24.12. i 15.01. – 15.02. Tipična ozima sorta zelene
salate je Nansen, i ona se preporučuje za jesenju i zimsku proizvodnju na otvorenom polju i u zaštićenom
prostoru.

Podnosi temperature do -13°C, te se zbog toga može gajiti sa ili bez pokrivanja agrotekstilom. Vrlo često
se gaji u združenoj setvi, a najbolje ide uz praziluk, luk, kelerabu i radič. Razmak sadnje je 10-20cm
između biljaka i 20-40cm između redova, dok se u plasteničkoj proizvodnji koriste specijalne folije sa
razmakom 30x30cm koje se postavljaju na razmak jedna od druge dovoljno za nesmetano obavljanje
poslova i prolazak radnika.

Spanać

Za uspešno gajenje spanaća najbolja su laka do srednje teška, plodna i propustljiva za vodu zemljišta čija
je pH reakcija 6,5-7.

Ne đubri se direktno stajnjakom i dolazi na drugo mesto u plodoredu posle kultura đubrenih ovim
organskim đubrivom. S obzirom da ima kratku vegetaciju, ne bi dobro iskoristio hranljive materije iz
stajnjaka a obilna azotna ishrana dovodi do nakupljanja štetnih materija – nitrata i nitrita.

Spanać treba gajiti u jesenjem periodu pre svega zbog njegovih malih zahteva za toplotom i zbog toga što
je spanać biljka kratkog dana, jer u suprotnom, pri visokim temperaturama i dugim danima, spanać brzo
formira cvetno stablo i sazreva, što se, takođe, dešava i zbog nedovoljnih količina vode. Spanać izdrži
mraz od -6 do -8°C a dobro ukorenjene biljke podnose temperature i do -20°C.
Proizvodi se isključivo direktnom setvom semena u više navrata (sukcesivna setva), a rok setve za jesenju
proizvodnju je avgust – septembar. Seje se sa rastojanjem između redova od 20-25cm ili u trake od pet
redova sa razmakom između traka 40-50cm i međurednim razmakom 15-20cm.

Rastojanje između biljaka u redu treba da iznosi 10-15cm. Neposredno nakon setve obavezna mera nege
je zalivanje, a ovu meru je neophodno često praktikovati i u toku vegetacije, jer zbog slabo razvijenog
korenovog sistema koji se najviše rasprostire u površinskom sloju, spanać zahteva puno vode. U uslovima
nedovoljne vazdušne i zemljišne suše, biljke se sporo razvijaju, brzo stare i nakon formiranja 3-4 lista pri
višim temperaturama obrazuju generativne organe.

Blitva

Blitva se najčešće gaji u uslovima zaštićenog prostora ali i na otvorenim poljima. Laka je za gajenje, nema
velike proizvodne zahteve i kratke je vegetacija – od sejanja do berbe potrebno je 8-12 nedelja. U
pogledu zemljišta najviše joj odgovaraju srednje teška, plodna zemljišta, pH reakcije 6,5-8.

Gaji se na drugom mestu u plodoredu, ređe iz rasada, najčešće direktnom setvom semena i to u
septembru mesecu za ranu prolećnu potrošnju. Razmak između biljaka je 15-20cm i između redova 25-
30cm. Seje se sukcesivno, odnosno u određenim vremenskim razmacima.

Jesenja setva/sadnja kupusnjača

Karfiol

Setva za proizvodnju rasada obavlja se krajem juna, rasad koji pristiže za mesec dana rasađuje se krajem
jula na otvorenim parcelama a formiranje glave počinje krajem septembra. Kada glave dostignu prečnik
3-5cm, vade se cele biljke i unose u kanale dubine 20-30cm, nakon čega je potrebno dobro ih zaliti.

Biljke u ovim kanalima ostaju 30-45 dana, koliko traje period dozrevanja, tokom kojeg hraniva iz listova
prelaze u glavu i karfiol dospeva u oktobru, novembru i decembru (sukcesivna setva, sadnja, dozrevanja i
pristizanje). Pored kanala, karfiol se može uneti i u objekte zaštićenog prostora sa grejanjem, što
omogućava dobijanje glave tokom zime, ali su prinosi manji.

Razmak setve i sadnje identičan je kao kod proizvodnje kupusa.

Kupus

Proizvodnja kupusa za jesenju i zimsku potrošnju obavlja se posle graška, ranog krompira, luka, ječma,
pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do jula meseca.

Najbolji predusev za kasni kupus su mahunarke jer ostavljaju zemljiše obogaćeno azotom. Proizvodnja ne
sme da se obavlja na mestima gde su prethodno bile gajene kupusnjače, jer kupus je usev koji ne
podnosi monokulturu i u plodoredu dolazi na prvo mesto.

Setva se obavlja u maju i junu mesecu u hladnim lejama na osunčanom, lakom, humusom bogatom i
nezakorovljenom zemljištu. Rok setve za proizvodnju rasada treba ispoštovati, jer se u suprotnom
produžava vegetacija, odnosno svaki dan setve posle 10.06. produžava vegetaciju za nedelju dana.

Kupus se seje na razmak 25-30cm između redova i 1,5-2cm u redu. Ukoliko je setva gušća, veći je i sklop
biljaka usled čega dolazi do zasenjivanja i izduživanja rasada. Neophodna mera u proizvodnji rasada
kupusa za jesenju potrošnju je zalivanje.

Rasađivanje su vrši tokom druge polovine jula a za berbu pristiže krajem oktobra, početkom novembra.
Biljke se rasađuju kada imaju 5-6 dobro razvijenih listova a rasađuju se samo zdrave, dobro razvijene i
neoštećene biljke, dok se slabe i bolesne odbacuju. Međuredni razmak izbosi 60-70cm a razmak u redu
50-60cm. Kao i kod proizvodnje rasada, nakon rasađivanja je, takođe, obavezno izvršiti navodnjavanje a
nakon 10-15 dana od datuma sadnje potrebno je popuniti prazna mesta gde se biljke nisu primile.

Proizvodnja ranog kupusa iz jesenje sadnje – Prednost jesenje sadnje ogleda se u tome što se rasad
proizvodi u hladnim lejama na otvorenom polju, krajem avgusta i tokom celog meseca septembra a
rasađivanje se vrši u oktobru. Takođe, benefit ovakvog načina proizvodnje je i rok berbe, jer kupus
pristiže za berbu 20-25 dana ranije od najranijih sorti sađenih tokom meseca aprila.

Proizvodnja ranog kupusa iz jesenje sadnje može se uspešno obavljati ukoliko se primene određene
agrotehničke mere koje su vezane za sadnju. Naime, sadnju treba obavljati na terenima zaklonjenim od
jakih vetrova i u specijalne kanale dubine oko 20cm, kako bi bankovi sa strane umanjili uticaj hladnoće.

Rasađivati treba samo jak rasad, kako bi se biljke pre zimskog hladnog perioda dobro ukorenile i ojačale.
Pored navedenog, preporučuje se i pojačano đubrenje stajskim đubrivom koje u procesu razlaganja
zagreva zemljište.

Kelj

Po svojim biološkim osobinama, a samim tim i po uslovima proizvodnje kelj je sličan ostalim
kupusnjačama i zbog relativno dobre otpornosti na visoke i niske temperature može se proizvoditi tokom
cele godine.

Gaji se na isti način kao i kupus, sa međurednim razmakom 60-70cm i razmakom u redu 40-60cm. Setva
se obavlja u junu u otvorene leje, sadnja tokom jula a berba počinje u oktobru.

Kelj pupčar

Kelj pupčar je odličan izbor za jesenju i zimsku proizvodnju i potrošnju jer dobro podnosi mrazeve do -
10°C i kratkotrajne mrazeve od -15 do -20°C bez većih oštećenja koje bi smanjile kvantitet i kvalitet
proizvoda.

Gaji se iz rasada ali se može uspešno proizvesti i direktnom setvom semena. U klimatskim uslovima kakvi
vladaju na našem području setva za zimsku proizvodnju obavlja se krajem maja u nađubrenoj leji koja se
pokriva kompostom u sloju debljine 1-1,5cm a rasađivanje krajem juna i početkom jula. Zbog njegove
duge vegetacije (period između rasađivanja i berbe traje četiri meseca) sadnja ne sme da kasni, jer u
suprotnom plodovi odnosno glavičice ostaju sitne, nedovoljno formirane i slabijeg kvaliteta. Razmak
sadnje između redova treba da iznosi 70-100 m a u redu 50cm

Kao što je već navedeno, kelj pupčar je veoma otporan na niske temperature, te se zbog toga
preporučuje primena sukcesivne setve, rasađivanja i berbe, koja može da počne u oktobru a traje sve do
januara – februara.

Brokola

Brokola daje najbolje rezultate na plodnim zemljištima sa visokim sadržajem organske materije koja se po
strukturi svrstavaju u srednje teška. U plodoredu dolazi na prvo mesto, a za proizvodnju jesenje brokole
najbolji predusev su strna žita.

Od ostalih kupusnjača razlikuje se po tome što zahteva niže temperature, ali je istovremeno osetljiva na
niske temperature i jak mraz.

Njenu proizvodnju je najbolje organizovati u rano prolećnom, jesenjem i zimskom periodu, jer najbolje
uspeva na temperaturama između 15 i 18°C a optimalna temperatura je 13°C. Da bi brokola formirala
deo koji se koristi u ishrani – ružu, mora proći period izloženosti niskim temperaturama nižim od 10°C.
Međutim, usled dugotrajnog (20 i više dana) uticaja niskih temperatura dolazi do fiziološkog poremećaja
– pupoljčenja, odnosno manje cvetne ruže se formiraju prerano a dolazi i do formiranja bočnih izanaka.
Do ove pojave dolazi i ukoliko su nerazvijene biljke izložene vodenom stresu nakon rasađivanja. Sa druge
strane, izloženost visokim temperaturama dovodi do formiranja sitnih, rastresitih cvasti koje se brzo
otvaraju.

Još jedan fiziološki poremećaj koji se javlja kod brokole manifestuje se kroz šupljikavost stabla i rezultat je
nedostatka mikroelementa bora, te je zbog navedenog, pre proizvodnje na određenoj parceli poželjno
uraditi hemijsku analizu zemljišta, i u skladu sa rezultatima izvršiti odgovarajući tretman đubrenja.

Razmak prilikom sadnje treba da je 60-80cm između redova i 40-60cm u redu. Nedelju dana posle
rasađivanja potrebno je popuniti prazna mesta.

Keleraba

Keleraba se kao jesenja kultura gaji zbog kratke vegetacije (4 -100 dana) i dobre otpornosti na niske
temperature. Gaji se na otvorenom polju ali češće u zaštićenom prostoru. Na istu parcelu vraća se posle
tri godine a najbolje uspeva na zemljištima gde su prethodno gajene kulture koje se oblino đubre
stajnjakom.

Najviše joj odgovaraju srednje teška zemljišta, pH reakcije 6-7,5. Može se gajti i kao međukultura u
usevima salate i spanaća.

Proizvodnja se odvija najčešće preko rasada, ali se može proizvoditi i direktnom setvom semena. Setva se
obavlja krajem avgusta a ubiranje krajem septembra, ili za kasnu jesenju proizvodnju keleraba se seje
početkom novembra a berba je u decembru mesecu. Rokovi sadnje isti su kao kod proizvodnje kupusa.

Proizvodnja rasada obavlja se na tri načina: u otvorenim lejama za jesenju proizvodnju, u toplim
objektima kontejnerski rasad za zimsko – prolećnu proizvodnju i saksijski rasad koji daje najbolje
proizvodne rezultate.

Za jesenju proizvodnju razmak biljaka treba da je 40 x 30cm ili 30 x 20-30cm ukoliko se kelaraba proizvodi
iz rasada i 20-30cm x 10cm prilikom direkne setve semena. Navedeni razmaci treba da se poštuju, jer
ukoliko je sadnju gušća dolazi do zasenjivanja, izduživanja listova i promena na stablu biljke.

Nakon setve/sadnje, biljke je potrebno zaliti, a zatim se zalivaju na svakih nedelju dana sve do faze
obrazovanja zadebljalog stabla. Nakon ove faze, zalivanje treba da bude kontrolisano i ne obilno, jer
dolazi do pucanja zadebljalog stabla i keleraba nije za upotrebu. U uslovima nedostatka vode i pri višim
temperaturama od optimalnih (dnevna 12-15°C, noćna 8-10°C), sprovodni sudovi odrvenjavaju i ovakvi
plodovi, takođe, nisu za upotrebu.

Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva krajem novembra, početkom decembra

Jesenja setva/sadnja plodovitog povrća

Grašak

Jesenja setva graška obavlja se od sredine do kraja oktobra, kako bi seme moglo da isklija, biljka da se
razvije, naraste 5 do 7cm i formira nekoliko listova, te u ovoj fazi razvića bila pripremljena da opstane i
podnese zimske vremenske uslove proizvodnje bez oštećenja.

Za jesenju setvu graška, koja daje veće prinose i bolji kvalitet, treba birati sorte kasnijeg vegatacionog
perioda, a za setvu se koristi nešto veća količina semena za razliku od prolećne setve, jer dolazi do
propadanja u toku zime zbog hladnoće. Dubina setve je 2-3cm nakon čega sledi obavezno valjanje
zemljišta, a u slučaju nedovoljnih padavina i zemljišne vlage, potrebno je zalivanje. Najbolja zemljišta su
ocedna, srednje laka do srednje teška, neutralne pH reakcije.

Najbolji način setve koji se preporučuje je setva u dvorede leje, odnosno sa razmakom od 30-35cm
između redova, nakon čega je najbolje napraviti razmak od pola metra. Ovakav način setve preporučuje
se iz razloga što se biljke naslanjaju jedna na drugu i ne padaju na zemlju, te nema potrebe za
postavljanjem špalira što predstavlja dodatna finansijska ulaganja i potrebu angažovanja radnika.

Ukoliko se odlučite za jesenju setvu graška, obratite pažnju na đubrenje zemljišta. Naime, grašak je biljka
koja ne podnosi preterano hranljivih materija u zemljištu, jer se može desiti da biljka formira veliku
vegetativnu masu, dok će kvalitet i kvantitet mahuna biti smanjen u velikoj meri.

Jesenja setva/sadnje korenasto/krtolastog povrća

Mrkva

Proizvodi se kao druga kultura u plodoredu a na isto mesto dolazi posle 3-4 godine. Dobra je predkultura,
te nakon nje na parceli gde je gajena možemo saditi većinu drugog povrća. Za nju su dobre predkulture
biljke obilno đubrene stajnjakom (grašak, paprika, krompir, paradajz, kupus). Mrkvu treba gajiti na
humusnim i rastresitim zemljištima jer ovakva zemljišta omogućavaju pravilan razvoj korena i ne dolazi
do pojave deformiteta – račvanja, savijanja i pucanja.

Direktna setva semena za kasnu proizvodnju vrši se u maju-junu a predzimska krajem oktobra, početkom
novembra. Pre sejanja može se obaviti naklijavanje semena jer se na taj način skraćuje nicanje. Setva se
obavlja na ravnoj površini ili na gredicama koje su bolji izbor jer uzdignuti bankovi pružaju dobru
provetrenost i odvod viška vode.

Obavezna mera nege pri ovakvom načinu proizvodnje je zagrtanje, jer ukoliko je koren van zemlje javlja
se “zelena glava” koja smanjuje tržišnu vrednost. Razmak između biljaka treba da je 3-10cm, što zavisi od
sorte a međuredni razmak 25-50cm za setvu u redove na ravnoj površini. Gredice mogu biti široke
(100cm) ili uske (75cm). Na široke se seje pet redova a na uske dva reda mrkve sa razmakom između
biljaka 20 – 30-35cm a u redu 2-3cm.

Mrkva se, takođe, može gajiti i u zaštićenom prostoru u niskim i poluniskim tunelima. Ovakav način
proizvodnje primenjuje se kada želimo da dobijemo mladu mrkvu pre proleća. Niski tuneli su najbolji
izbor jer je u takvim tunelima temperatura viša u odnosu na poluniske i mrkva brže napreduje.

U niskim tunelima je i bolje čuvanje vlage, što je naročito značajno u periodu nicanja, formiranja rozete i
u fazi kada počinje širenje korena. Ukoliko se proizvođač ipak odluči za poluniske tunele, biljke je poželjno
pokriti agrotekstilom. Razmak setve je 5-8 x 20cm ili u pantljike sa razmakom između pantljika 50-60cm.

Rotkvica

Rotkvica se odlično uklapa kao pretkultura i kao naknadni usev zbog kratke vegetacije koja traje svega 40-
60 dana. Najbolje uspeva na lakim, baštenskim zemljištima, pH reakcije 5,2-6,7. U plodoredu dolazi na
drugo mesto i na istu površinu se seje nakon tri godine.

Za jesenju proizvodnju seje se u avgustu i septembru mesecu sukcesivno na svakih 7-10 dana. Razmak
setve je 5-10cm u redu i 20-50cm zmeđu redova. Kao i rotkva, i rotkvica se može sejati omaške ali radi
dobijanja plodova boljeg kvaliteta, neophodno je proređivanje.

Rotkva

U našim uslovima rotkva se najčšće proizvodi tokom jesenjeg perioda jer u uslovima povišenih
temperatura koji vladaju tokom leta i nedovoljne količine vode, u unutrašnjosti hipokotila razvija se
sundjerasto tkivo. Najbolje uspeva na plodnim, sednje teškim zemljištima, pH reakcije 5,5-6,7. U
plodoredu zauzima drugo mesto.

Setva se obavlja u julu i avgustu mesecu, a za berbu dospeva nakon 80-100 dana, koliko traje dužina
vegetacije. Jesenja setva obavlja se na razmak redova 20-50cm sa razmakom u redu 5-10cm. Na manjim
površinama može se sejati i omaške ali je nakon nicanje potrebno proređivanje.

Peršun

Na otvorenom polju peršun se gaji zbog zadebljalog korena a u zaštićenom prostoru zbog listova.
Tehnologija gajenja na otvorenom polju ista je kao proizvodnja mrkve.

U plastenicima se gaji bez grejanja ali se mora pokriti agrotekstilom. Proizvodi se direktnom setvom
semena i iz rasada, a najbolje rezultate daje ukoliko se proizvodi kontejnerski rasad ili rasad u saksijama.
Setva se obavlja u avgustu i septembru, rasađivanje u oktobru i novembru a ubira se u toku zimskog
perioda. Razmak je isti kao kod mrkve.

Lišće je moguće dobiti i iz izvađenog korena peršuna i to na sledeći način: peršun se sa otvorene njive
vadi krajem avgusta i sadi u tunele ili leje gde ubrzo počinju da rastu mladi listovi. U tunelu/leji potrebno
je održavati temperature 10-15°C, umereno zalivati i često provetravati jer, u suprotnom, dolazi do
truljenja.

===========================================================================

Agroklub

Pre jesenje sadnje dezinfikujte luk slanim rastvorom

Pre sadnje arpadžik crvenog luka, kao i čenove belog i razne druge lukovice možemo
dezinfikovati. Na taj način će se zaštiti sadni materijal i mlade biljke od štetočina, posebno od
nematoda, lukove muve i prouzrokovača bolesti. Za dezinfekciju sadnog materijala možemo
koristiti plavi kamen, so ili pepeo.

Plavi kamen i pepeo od drveta za dezinfekciju

Upotreba plavog kamena ili bakarnog sulfata za dezinfekciju je efikasna mera protiv gljivičnih
oboljenja koja mogu dovesti do propadanja mladih biljaka useva. Za razliku od soli i pepela,
primena plavog kamena zahteva da budete zaštićeni jer se radi o hemijskoj materiji. Takođe,
postojaće i problem odlaganja iskorišćenog rastvora.

U deset litara vode doda se 30 grama plavog kamena i dobro izmeša dok se ne dobije rastvor
u koji se mlade glavice luka potapaju na dva sata. Posle vađenja one se moraju osušiti i tek
tada su spremne za sadnju.

Oktobar je idealan za sadnju belog luka

Za dezinfekciju pepelom potrebno je odabrati isključivo onaj od drveta. Koristi se 250 grama
pepela koji se rastvori u pet litara vode. Potapanje glavica luka traje veoma kratko, samo
deset minuta. Posle ovog procesa, prosuše se na osunčanom mestu. Kada su tretirane na ovaj
način biće dezinfikovane, pepeo će delovati kao stimulans rasta tako da će biti obogaćene i
mineralima iz pepela.
Kuhinjska so protiv lukove muve i tripsa
Za dezinfekciju može poslužiti i morska ili kuhinjska so. Rastvor soli može pomoći u zaštiti
sadnog materijala od štetočina, posebno efikasan pokazao se u slučaju lukove muve, lukovog
tripsa, grinja i nematoda.

Kako bi poboljšali delovanje rastvora soli, sadni materijal je dobro dva sata potopiti u vodu pre
potapanja u slanu tečnost. Tokom skladištenja i sušenja potrebno ih je kratko nakvasiti kako bi
bolje upile so. Posle dva sata natapanja u običnoj vodi, ide njihovo potapanje u slani rastvor koji
se priprema tako što u pet litara tople vode dodamo tri kašike soli. U smesi soli male glavice
ostaju najviše do četiri sata. Nakon toga trebalo bi ih tri do četiri puta isprati u čistoj vodi.

Na šta obratiti pažnju prilikom jesenje sadnje crnog luka?

So se teško ispira iz zemljišta i dugo negativno deluje na njegov kvalitet. Najgora varijanta
upotrebe je posipanje gredice na kojoj se gaji luk. Bolja opcija je da se koristi slani rastvor i to
samo jednom u toku vegetacije. Posle primene navedenog rastvora, biljke luka i zemlju treba
zaliti vodom kako bi se so saprala sa biljaka.

Da bi sebi olakšali postupak dezinfekcije, glavice luka je potrebno staviti u mrežaste vrećice.

===

Jesenja sadnja ozimog belog luka- Agroklub

Jesen je vreme sadnje ozimog belog luka. Za uspeh sadnje potrebno je odabrati pravu sortu,
dobro pripremiti zemljište, dezinfikovati čenove rastvorom pepela u vodi.

Odabrati ozimu sortu belog luka

Kod belog luka imamo dva varijeteta, ozimi i jari beli luk, koja se prepoznaju po karakteristikama
glavica. Ozimi beli luk se lako prepoznaje po tome što ima manje čenova u glavici, ali su oni
krupniji, raspoređeni kružno oko stabljike.

Glavica ozimog luka se prepoznaje po čvrstoj stabljici u središtu glavice oko koje su raspoređeni
čenovi belog luka. Obično ih ima od pet do deset komada. Listovi su širi nego listovi prolećnog
belog luka.

Ove sorte se sade u jesen, prezimljuju, rano u proleće kreću sa vegetacijom i formiranjem
glavice. Za njih je karakteristično da mogu da podnesu niske zimske temperature.

Za ove sorte je karakteristično da se mogu čuvati kraći vremenski period, tek nekoliko meseci.
Glavice ne mogu prezimiti i ukoliko ovaj luk ne posadimo tokom jeseni glavice se sasuše.
Priprema zemlje

Jesenja sadnja omogućava pojedinačnim čenovima da tokom jeseni i ranog proleća razviju jak
korenov sistem. Tokom zime kad se zemlja smrzne, beli luk prestaje da raste i biljke miruju. Čim
se u proleće zemljište zagreje beli luk nastavlja da raste.

Za sadnju belog luka odabrati gredice na osunčanom mestu. Za dobar razvoj useva potrebno je
da je gredica izložena delovanju sunca najmanje šest sati. Odgovara mu rastresito i rahlo
zemljište, dobrih vodno - vazdušnih osobina. Najbolje je beli luk saditi na gredicama gde
najmanje dve godine nije uzgajano povrće iz porodice lukova. To znači da na istu gredicu može
doći tek treće ili četvrte godine.

Belom luku ne odgovara kiselo zemljište jer takvo zemljište usporava razvoj useva.

Sa gredice ukloniti ostatke prethodnog useva i korov, zemlju pripremiti. Kako bi se gredica dobro
pođubrila dodati sloj komposta debeo pet centimetara i izmešati sa zemljom na gredici.

Kod odabira mesta za sadnju izbegavati zabarene gredice jer višak vode u zemljištu izaziva
propadanje biljaka. Takođe, kod pripreme zemljišta izbegavati đubrenje stajnjakom jer stajnjak
umanjuje kvalitet glavica i dovodi do produžetka vegetacije.

Sadnja belog luka

Idealno vrijeme sadnje belog luka je kraj septembra i početak oktobra, ali to zavisi od
vremenskih prilika tokom jeseni. Za setvu birati krupnije čenove jer će dati krupnije glavice

Sadnja može da se obavlja u prethodno iskopane jarke ili utiskivanjem čenova. Obratiti pažnu da
donji deo čena, gde je bio vezan za stablo, okrenemo na dole. U slučaju da pogrešno okrenemo
čen on će potrošiti energiju nicanja da se okrene u zemlji u pravilan položaj. Može se desiti da
tokom tog okretanja propadne. Ukoliko biljka nikne glavice će biti manje.

Pre sadnje možemo uraditi dezinfekciju odabranih čenova. Za dezinfekciju pripremiti rastvor
pepela i vode u odnosu 1:5. U ovom rastvoru čenovi se drže dva sata.

Dubina sadnje je od četiri do sedam centimetara. Sadnja ne treba biti plitka da se vide
posađeni čenovi jer zbog kiše može doći do "izvirivanja" čenova iz zemlje što dovodi do njihovog
isušivanja ili izmrzavanja.

Razmak u redu je oko deset centimetara, a međuredni razmak se kreće od 15 do 20

centimetara. Ovaj razmak će obezbediti dovoljno prostora za razvoj glavica i plevljenje korova.

==========
 Šta uzgajati pored belog i crvenog luka? Agroklub&Ranka
Beli i crveni luk štite povrće i voće koje uzgajamo. Svojim mirisom odbijaju mnogobrojne
štetočine, poboljšavaju imunitet gajenih biljaka, smanjuju pojavu bolesti i povećavaju rodnost.

Zima je period planiranja setve za narednu godinu. Sadnjom određenih vrsta na istoj gredici
možemo da poboljšamo imunitet posađenih biljaka, smanjimo pojavu biljnih bolesti, pojavu
štetočina i da obezbedimo bolje snabdevanje hranivima iz zemljišta. Posebno je beli luk odličan
sused drugim biljnim vrstama.

Obe vrste luka, crveni i beli, najčešće su vrste povrća koje uzgajamo u baštama, a mogu mnogo
da učine u zaštiti ostalog povrća koje uzgajamo. Lukovi ne zauzimaju mnogo prostora, a mogu da
se gaje i u delimičnoj senci. Treba znati da beli luk ima izraženije delovanje u odnosu na crveni.

Najbolje biljke susedi za lukove su brojne vrste iz grupe kupusnjača: kupus, brokoli, kelj. Svojm
mirisom lukovi teraju brojne štetočine koje napadaju kupus.

Pored kupusnjača dobri susedi su jagoda, zelena salata, paradajz, paprika, spanać.

Lukovi i jagode su izuzetno dobri susedi. Idealno bi bilo da pored svakog živića jagode posadimo
beli luk. Svojim mirisom luk će da otera brojne štetočine jagoda. U istraživanjima je utvrđeno da
je u združenom usevu jagode i belog luka za 44 do 65% manje paučinara. Godinama uzgajam na
istoj gredici jagode i beli luk i samo mogu da pohvalim delovanje belog luka kada su jagode u
pitanju. U godinama kada jagode masovno stradaju od Botritisa, u našem jagodnjaku pojavi se
tek po neki propali plod.

Veoma često na istoj gredici uzgajaju se spanać i beli luk. Ove dve povrtne vrste idealni su
susedi. Spanać svojim listovima prekriva zemlju i sprečava rast korova koji bi smetao belom luku,
a beli luk štiti spanać od napada štetočina, posebno insekata. Naši stari uzgajali su na istoj
gredici lukove i zelenu salatu zbog istog razloga.

Beli luk je odličan predusev, ali i združeni usev sa paprikom ili patlidžanom. Razlog tome je što
beli luk podstiče razvoj korisnih zemljišnih mikroorganizama koji se razvijaju u zoni njegovog
korena. Zbog te osobine paprika ili patlidžan uzgajani u združenom usevu sa njim manje
napadaju bolesti, štetočine, bolje koriste hraniva i daju veće prinose.

U voćnjaku, posebno mladom, preporučuje se uzgajanje belog luka. Svojim mirisom lukovi teraju
brojne štetočine.

Biljke loši susedi crvenom i belom luku

I pored toga što su crveni i beli luk dobri susedi većini biljnih vrsta, blizina nekih biljaka ima
negativan uticaj na same lukove. Takav slučaj je sa mahunarkama i žalfijom.

Takođe, loš sused bilo kog luka je druga vrsta iz porodice lukova. Bolesti i štetočine veoma brzo
se šire od jedne do druge biljke. Zbog toga je lukove najbolje uzgajati u združenom usevu ili
manjim gredicama koje su prostorno odvojene.

=======================================

Ozimi beli luk: Do kada i kako ga saditi - koja su pravila uzgoja?

AGROKLUB
Jesenji beli luk sadi se sve do sredine novembra. Na šta obratiti pažnju tokom uzgoja i kako
poboljšati prinose saznali smo od profesorke Nade Parađiković

Blagotvorna svojstva belog luka su svima dobro poznata, a skladno povećanoj konzumaciji
porastao je i globalni trend. Kako se klimatske prilike menjaju tako se i zakonitosti sadnje trebaju
prilagoditi temperaturama zemljišta i vazduha.

Vreme je važan deo u ovoj proizvodnji jer utiče na prinos, a kod jesenje treba se obaviti od
početka do kraja oktobra pa sve do sredine novembra.

Jesenji ili ozimi se sadi u jesen, prezimljuje i tek u sledećoj godini razvija vegetativnu masu i
lukovicu.

"Oni imaju kraće razdoblje mirovanja pa se u ambijentalnim uslovima repromaterijal ne može

čuvati do proleća. Većina ovih ekotipova imaju šire listove, krupniju lukovicu sa manjim brojem
krupnih čenova“, napominje profesorka Nada Parađiković.

Nasuprot tome, prolećni kultivari i ekotipovi sade se u proleće. Imaju duže razdoblje mirovanja i
mogu se dobro čuvati u uslovima ambijenta do proleća. Pored toga, ovaj stručnjak dodaje da su
oni osetljiviji na niske temperature, a glavice su mu sitnije sa većim brojem čenova.

Veličina čenova zavisiće od spoljnih temperatura

Treba napomenuti da postoje i alternativni kultivari koji su po svojstvima bliži prolećnim

ekotipovima, a otporniji su na niske temperature pa se mogu saditi i u jesen.

"Tada imaju dužu vegetaciju, daju nešto krupniju lukovicu i veći prinos nego pri prolećnoj.“

Zbog visokih temperatura stvaraju se sitnije glavice

Ova biljna kultura vrlo dobro podnosi hladnoću. Niče na 3°C, a razvijena biljka je otporna na
niske temperature, čak i do -30ºC.
"Kada se zakasni sa sadnjom u proleće, dolazi do produženja vegetacije i stvaranja sitnih glavica.
Zbog toga čenovi moraju biti izloženi niskim temperaturama tokom različitih vremenskih
razdoblja da bi formirali lukovicu", napominje ovaj stručnjak.

On traži drenirana zemjišta, uzgoj u plodoredu svake tri do četiri godine, dok su mu dobre
pretkulture kupus, paradajz i paprika.

Pravilan uzgoj belog luka na otvorenom

"Vrlo je zahtevan prema hranivima pa se osim dodavanja stajskog đubriva srednje plodna tla
đubre sa još oko 600 - 800 kg/ha NPK 7:14:21. U proleće u fazi tri lista obavlja se prihrana sa
100 - 150 kg/ha KAN-a, a ako je proleće suvo mora se višekratno navodnjavati“, tvrdi
Parađiković i napominje da je najbolje obaviti đubrenje na osnovu prethodno izvršene hemijske
analize zemljišta. Upozorava i da prihrana NPK formulacijom 15:15:15 na kiselim i slabo kiselim
zemljištima nije najbolji izbor.

Kako i zašto koristiti biostimulatore?

Biostimulatori su kompleksni preparati s različitim fiziološki aktivnim materijama u svom

sastavu, koje podstiču rast i razvoj biljaka ili im pomažu u odbrani od stresa usled nepovoljnih
spoljnih uticaja. Međutim, naša sagovornica napominje da oni nisu zamena za đubrivo.

Mogu se primenjivati zalivanjem zemljišta ili folijarno.

"Oni koji sadrže huminske kiseline, aminokiseline, proteine, peptide, polisaharide i vitaminski
kompleks, aktivno pomažu kod razvoja korena presadnice i povećavaju otpornost korena pri
uzgoju u zaslanjenom zemljištu ili onom tretiranom sa pesticidima te tokom sušnog perioda“,
tvrdi.

Beli luk je vrlo zahtevan prema hranivima

Dalje govori da folijarni biostimulatori na bazi aminokiselina (prolin i triptofan) pomažu u brzom
prevladavanju usporenog rasta mlade biljke ili presadnice koji je uzrokovan nepovoljnim
uslovima okoline. Dodaje da se pregledom dostupnih rezultata istraživanja može se reći da je
ova grupa preparata novost u savremenom uzgoju belog luka i presadnica povrća.

"Kako je opasnost od propadanja biljke najveća kod pojave prvih pet listova kod ove kulture, ovi
preparati stimulišu stvaranje novih izdanaka korena i korenovih dlačica i time pomažu bržem
oporavku biljaka od stresa", napomenula je.

"Isto tako, ove grupe biostimulatora imaju takozvano produženo delovanje pa utiču na
ranozrelost i povećan prinos biljke, obezbeđujući proizvođaču konkurentnost i mogućnost
pravovremenog izlaska na tržište, pogotovo u skromnijim uslovima kao što je proizvodnja na
otvorenom i negrejani plastenici“, zaključuje.

Ručnom se postiže pravilno polaganje u zemljište što će olakšati brže i pravilno nicanje biljaka.

Važna je klasifikacija

Ustaljeno je mišljenje da samo periferni daju najkrupnije lukovice, a odnosi se na njihov

raspored na stabljici. Pri složenom grananju onu su spiralno raspoređeni te su unutrašnji
najsitniji.

“Kod sorata gde je njihov kružni raspored, svi su oni približno iste krupnoće i imaju istu vrednost
kao sadni materijal. Nakon raščešnjavanja najsitniji se odbacuju”, objašnjava Parađikovićeva.

Razmak sadnje kod čenova uslovljen je sortom, krupnoćom i načinom. Njime je potrebno
obezbediti optimalan vegetacijski prostor za razvoj biljke i sa stajališta semenarske proizvodnje
potrebno je proizvesti lukovice krupnoće karakteristične za sortu.

Proizvođači prave grešku kada ga ne sade prema klasifikaciji belog luka.

"Uzima se sve od reda, veliki, pa mali, pa veliki. To treba izbeći jer tokom rasta, biljka od biljke će
se jako razlikovati što će uticati na konačni prinos i kvalitet“, upozorava.

"Kod jesenje sadnje krupnijih čenova, međuredni razmak je 40 - 50 cm, a razmak u redu šest do
10 cm", pojašnjava i dodaje da je dubina četiri do pet centimetara, a u hladnijim područjima i do
šest, što naravno zavisi od tipa tla i krupnoće.