PREPORUKA SADNJE

PAPRIKE ZA
INDUSTRISKU
PRERADU

Dipl. Ing.
Poljoprivrede
Goran Mitrovi
 Paprika spada u grupu najznaajnijih
povrtarskih kultura.
Biljka je sa dugom tradiciom gajenja,
ima visoku hranjivu i bioloku vrednost.
U cilju normalnog rasta i razvoja biljaka
tokom vegetacije, paprika zahteva
veliko angaovanje ljudskog rada i ima
visoke potrebe za merama nege koje se
moraju ispuniti da bi se ostvario visok
dohodak po jedinici povrine.
 * USLOVI USPEVANJA
Paprika je tipian predstavnik toploljubivih vrsta
biljaka. Za nicanje semena potrebna je temperatura
preko 15C. Najpovoljnija temperatura za rast je od 20
do 25C. Nedovoljna temperatura utie na opadanje
pupoljaka, cvetova i zametaka. Paprika je veoma
osetljiva na niske temperature, temperatura od 0C
prouzrokuje veoma velika oteenja, a temperature
ispod -3C dovodi do uginua biljke. Paprika je
heliofilna biljka tj. zahteva dosta svetlosti, poev od
nicanja pa sve do pune bioloke zrelosti plodova. Ali
tokom leta pri jakoj sunevoj insolaciji plodovi mogu
dobiti oegotine, to se spreava guom sadnjom
(samozasenjivanje).
*Zbog relativno slabo razvijenog korenovog sistema koji se
razvija preteno horizontalno u plitkom oraninom sloju
ovoj povrtavskoj kulturi mora se obezbediti dovoljna
koliina vode. Nedostatak vode u zemljitu prilikom
rasaivanja moe prouzrokovati lo prijem rasada ime se
ne postie planirani sklop, pa je nuno dodatno
podsaivanje to poskupljuje proizvodnju. Nedostatak
vode u prvom delu vegetacije moe produiti vegetaciju i
direktno uticati na smanjenje prinosa. Na nedostatak
vode u zemljitu paprika je najosetljivija u periodu
cvetanja i zametanja plodova. U tom periodu nedostatak
vode u zemljitu najee je praen i visokim
temperaturama vazduha, to utie na otpadanje cvetova i
tek formiranih plodova.
 IZBOR ZEMLJITA ZA
SADNJU
Adekvatan izbor parcele je od kljune vanosti
za gajenje paprike. U tu svrhu treba izabrati laka,
propusna i ocedna zemljita (na kojima se ne
zadrava voda) sa visokim sadrajem humusa oko
3% i sa blagim nagibom prema sunanoj strani.
Za pravilan razvoj i razvie paprike pogoduju
zemljita neutralne ili slabo alkalne reakcije (pH
6.5-7.5).
Izbegavati senovita mesta, uvale ili ona
zaklonjena umom. Nepogodne su rene doline u
kojima se due zadrava magla i jutarnja rosa.
 PLODORED
Papriku ne treba gajiti u monokulturi,kao ni posle
srodnih useva (paradajza, krompira, plavog patlidana).
Najbolji predusevi za papriku su graak, boranija,
pasulj, itarice, viegodinje leguminoze i trave.
Pre zasnivanja zasada paprike potrebno je
utvrditistanje zemljita utvrditi njegova bioloka,
fiziko-hemijska svojstva i preduzeti sve eventualne
mere za popravku navedenih svojstava. to znai uzeti
uzorak na dubini od 20-30cm i poslati u oblinju
poljoprivrednu stanicu ili neku drugu akreditovanu
instituciju za vrenje ispitivanja fiziko-hemijske analize
zemljita. Od ovih ustanova e se dobiti detaljna
preporuka o eventualnim merama za popravku
zemljinih osobina. U najznaajnije mere popravke
zemljinih osobina spada hulmifikacija, fertilizacija i
kalcifikacija.
 Humifikacija je poveanje koliine organskih
materija u zemljitu. Za normalan razvoj paprike i
postizanje visokih prinosa koliina humusa treba da
iznosi proseno oko 3% . Sadraj humusa u zemljitu
poveava se unoenjem organskih djubriva kao to
su zgoreli stajnjak, kompost, treset ili zaoravanjem
trava za zelenino djubrenje.
Fertilizacija je poveanje koliine mineralnih
materija u zemljitu. Potrebne koliine mineralnih
materija ustanovljavaju se na osnovu izvetaja
poljoprivrednih stanica koje su uradile analizu
hemijskih osobina zemljita. Za pravilan razvoj,
razvie i plodonoenje paprike potrebno je da
zemljite sadri dovoljne koliine prvenstveno fosfora
i kalijuma. Fosfor utie na razvie korenovog sistema
i formiranje generativnih organa a kalijum doprinosi
veoj otpornosti biljke prema temperaturnim
okovima i u kombinaciji sa fosforom doprinosi
brem rastu biljaka.
 Predsetveno djubrenje se izvodi
neposredno pred tanjiranje i usitnjavanje
zemljita. U ovu svrhu najbolje je upotrebiti
djubrivo NPK 8:16:24, eurofertil+37, NPK
16:16:16 ili NPK 15:15:15, potrebna koliina
se utvrdjuje u zavisnosti od izbora djubriva
i sadrine hranljivih materija u zemljitu.
Kalcifikacija zemljita se primenjuje na
zemljitu koje ima kiselu reakciju. Za
smanjivanje kiselosti teih tipova zemljita
koristi se peeni krenjak, a za kalcifikaciju
lakih tipova zemljita kalcijum-karbonat.
 PRIPREMA ZEMLJITA
Paprika je povrtarska kultura relativno
slabog razvijenog korenovog sistema pa ne
zahteva dublje oranje od 30-35cm.
U jesen dubokim oranjem na dubini od 30-
35cm, poinje priprema zemljita za sadnju
paprike. U prolee pred sadnju zemljite treba
to bolje usitniti i poravnati jer time
omoguujemo bolji razvoj korenovog sistema i
olakavamo sadnju.
PROIZVODNJA RASADA
Rasad se za proizvodnju paprike za industrisku preradu
seje od 25 marta do 5 aprila, rasaivanje od 25 maja do
10 juna a poetak berbe oekujemo od 15 jula. Za
proizvodnju na otvorenom polju koristi se upan rasad,,
(golih ila), najee nepikiran mada pikiran rasad daje
bolje rezultate i bolji je prijem pri sadnji. Rasad se moe
proizvoditi u razliitim vrstama zatienog prostora kao to
su tople leje, razne vrste plastenikih tunela, plastenici i
staklenici.Bez obzira na vrstu zatienog prostora rasad za
industrisku preradu paprike je mogue proizvesti bez
dopunskog zagrevanja. Za setvu rasada treba koristiti
zdravstveno ispravno, deklarisano i dobre energije
klijavosti semena. Pre setve seme se potopi u 2% rastvor
NaOH (kaustina soda) i dezinfikuje se u trajanju od 10 do
15 minuta . Posle toga se seme dobro ispere hladnom
vodom, malo prosui i seje. Od setve pa do pojave prvih
pravih listova zalivanje je ee (sa manje vode), a posle
tog perioda zalivanje se vri ree ali obilnije.
 Prihranjivanje se obavlja vodorastopivim ubrivima
sa to veim sadrajem fosfora i to u koncetraciji 20
do 30g na 10l vode. Prihranjivanje moemo obaviti
prskanjem zajedno sa sredstvima za zastitu bilja.
Mladi rasad moramo obavezno tretirati 2-3 puta
preparatom PREVIKUR, koji utie na spreavanje
bolesti poleganje rasada i spreava pojavu
plamenjae paprike. PREVIKUROM moemo tretirati
rasad na dva naina prskanjem lenim prskalicama i u
vidu polivanja rastvorom runim kantama. A kao
obavezna mera preporuuje se potapanje rasada u
rastvor PREVIKURA i vode. Posebno panju trebamo
obratiti na zatitu od glodara, koji rado jedu posejano
seme. Zatita se vri u vidu postavljenja mamaka. Pre
setve semena poeljno je tretiranje zemljita protiv
zemljinih insekata zemljinim inseticidima. U ovu
svrhu upotrebljavaju se insekticidi: FORCE, GALATION,
FOKSIM itd. Ova mera nam nije potrebna ukoliko
koristimo specijalne substrate za proizvodnju rasada.
 KALJENJE RASADA
Kaljenje je obavezna mera i izvodi se 7

dana pred rasaivanje. Tada se biljke
slabije navodnjavaju, a zatieni prostor
se intenzivnije provetrava po mogunosti
otkriva. Kvalitetan rasad u momentu
rasaivanja treba da ima sledee
karakteristike:elastino I zbijeno stablo
visine 16-20cm sa 6-10 dobro razvijenih
listova, dobro razvijeni korenov sistem
naroito bonim ilama.
Ne smemo zaboraviti da od kvaliteta
rasada u velikoj meri zavisi ukupna
produkcija biljke pa i sam prinos.
 RASAIVANJE

Nedelju dana pre sadnje obaviti pripremu zemljita i ukoliko je

potrebno tretiranje zemljita herbicidima. U ovu svrhu upotrebljavaju
se herbicidi TREFGAL uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5-8cm,
STOMP, ZANAT, AGROSTOMP itd.
 *RAZMAK SADNJE
* Postoje razliiti sistemi gajenja paprike za koji emo se sistem
odluiti najvie zavisi od sistema navodnjavanja i upotrebe mul folije.
Sistemi koji se koriste su :
* - sadnja u bankove,
* - sadnja u brazde,
* - sadnja u redove,
* - sadnja u redove sa navodnjavanjem kap po kap,
* - sistem gajenja na foliji uz navodnjavanje kap po kap, koji se i
najbolje pokazao.
* U zavisnosti od sistema gajenja zavisi i razmak pri sadnji.
*U koliko sadimo papriku bez mul-folije razmak u redovima bi trebao da
bude 30cm a izmeu redova 70cm. Pri sadnji na foliji sade se dva reda sa
jedne i druge strane folije na razmaku od 30cm struk od struka a razmak
izmeu folija obino iznosi 70cm.
 MULIRANJE ZEMLJITA
Osnovna prednost muliranja tj. zastiranja
zemljita folijom ogleda se u racionalnom
korienju vode, kontroli korova, smanjenim
tetama od bolesti, poveanju koliine CO2 i
boljem iskoriavanju svetlosti za zagrevanje
zemljita. Muliranje se u novije vreme izvodi
mainskim putem pomou posebnih maina za
postavljanje folije uz automatsko postavljanje
dva creva za navodnjavanje kap po kap.
 NAVODNJAVANJE

Najei naini navodnjavanja su: gravitaciono

navodnjavanje brazdama, vetakom kisom
(rasprskivaima) i navodnjavanje sistemom kap po kap.
Paprika je najosetljivija na nedostatak zemljine vlage
posle rasadjivanja i naroito u fazi cvetanja i razvoja
plodova. Ukoliko rasad pati zbog nedostatka vode
produie se vegetacija i redukovae se prinos useva. Na
lakim zemljitima paprika se navodnjava ee, veim
koliinama vode dok na teim ree, manjim koliinama
vode. Na lakem zemljitu jae je i ispiranje hraniva, pa i
ubrenje mora biti intezivnije. Prednost navodnjavanja
sistemom kap po kap je u lakem prihranjivanju biljaka i
manjem utroku vode po jedinici povrine.
 ZATITA O D BO LESTIITETO IN A

U osnovne mere zatite spadaju pravilan plodored tj.

izbor nezaraene i nezakorovljene parcele, izbor
otpornih sorti, proizvodnja zdravog rasada itd.
Sprovoenjem ovih mera svodi se na minimum potreba
tretiranja useva pesticidima. Najznaajnije bolesti koje
se javljaju na paprici su: plamenjaa, crna pegavost,
bakterioze, siva trule i pepelnica. Protiv plamenjae
preporuuje se upotreba sledeih fungicida: ANTRAKOL,
RIDOMIL GOLD, DITAN, kod jakih zaraza sistemini
fungicidi MIKAL FLESH, PROFILER itd. Kod crne pegavosti
najbolje se pokazao fungicid SKORE. Bakterioza se
uspeno lei fungicidima na bazi bakra. Sivu trule
efikasno moemo spreiti upotrebom fungicida PEHAR,
BRAVO, SUMILEX, TELDOR, SVITCH itd.
 U novije vreme na paprici se moe javiti i
pepelnica koju moemo efikasno spreiti
fungicidima KABRIO TOP, FALKON, MELODI,
RUBIGAN, TILT itd.
Od znaajnih insekata koji napadaju
Lisnepapriku su: lisne vai, trips, sovice,
vai efikasno
suzbijamo isekticidima
kukuruzni plamenac, grinje itd.
AKTARA, KONFIDOR,
KALIPSO, AFINEX, VOLEJ itd.
Protiv tripsa na paprici
najbolje se pokazao
insekticid LASER, VERTIMEK
i ZEON. Protiv sovica
efikasno se pokazao
insekticid CIPKORD,
DIMETOGAL, FOBOS,
TALSTAR itd. Protiv
kukurznog plemenca
upotrebljava se AVAUNT,
DELTAMETRIN, DECIS itd.
SORTE PAPRIKE ZA INDUSTRIJSKU
PRERADU
Kurtovska kapija

Slonovo uvo
Palanako udo

Ljubov dlan

Bela kurtovka

I ostale sorte sa debelim mesom.

HVALA NA
PANJI !!!