Ly

paradajz
Lycopersicum esculentum

Znaaj i rasprostranjenost: -Spada u jednu od najzastupljenijih Povrtarskih biljaka -Jedna od najprofitabilnijih povrtarskih Vrsta - U svetu se gaji na 2,5 mil ha, kod nas oko 20,000 ha

Hranljiva vrednost:

Paradajz ima malu energetsku vrednost Bogat je vitaminom C, karotinom Sadri i vitamine B, E i PP Sadri likopen, kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum i gvoe

Korienje:

Tomatina, tradicionalna paradajzbitka u panskom mestu Bunjolu

Kao lek, pomae varenju, kod reumatizma, sranih oboljenja, visokog krvnog pritiska, kao i kod oboljenja ui, itd

Uslovi uspevanja

Temperatura:

Minimalna za klijanje i nicanje: 10-13 C Optimalna 15-29 Izmrzava na -1 Usporava cvetanje ispod 13 C i iznad 35 C Optimalna temperatura zemljitaje 25 C

Svetlost:
Trai dosta svetlosti jaeg inteziteta: optimalna oko 35000 luksa minimalna je 5000-10000 luksa Najmanja duina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 9-10h, to je u naem klimatu to od kraja aprila do kraja septembra

Vlaga
Optimalna vlanost vazduha za rasipanje polena iz pranika je 60-70% 70-80% za prijem i klijanje polena na ig tuka potrebe paradajza za vodom variraju od 450-520 mm pri emu je prosena dnevna potronja 3,6 do 4,5 mm

Optimalna pH reakcija za uzgoj paradajza je 6,5- 7,5, mada se u literaturi srede iri dijapazon od 5,5-7,9 Ako je sadraj humusa ispod 2%, mora se uneti velika koliina organskih djubriva (stajnjak) u zemljite

Gajenje paradajza

Proizvodnja
Proizvodi se na otvorenom polju, kao i u raznim objektima zatienog prostora Moe biti rana, srednje rana i kasna proizvodnja iz rasada i direktnom setvom iz semena

Proizvodnja iz rasada
Ranu setvu obaviti u tople leje ili druge vrste zatienog prostora gde ima dopunskog zagrevanja Setva 8 g semena na m2 pri emu se obavlja pikiranje na razmak 1010 ili u odgovarajue kontejnere Obavlja se 1 marta Za srednje ranu proizvodnju setva se obavlja u polutople leje, plastenike ili staklenike 2,5-3 g semena po m2 Obavlja se od polovine marta pa ak i prvih dana aprila

Proizvodnja direktnom setvom

Optimalni rok setve je 10-20. april razmak izmeu biljaka je 7030 cm u dvoredim trakama je razmak izmeu traka 120 cm, redova u traci 50 cm i biljaka u redu 30 cm Setva na gredicama obavlja se u dva reda na razmak 30-40 cm i razmakom izmeu kuica u redu 27 cm sklop od 50.000-250.000 biljaka/ha

Obrada zemljita
Osnovna obrada Predsetvena priprema U toku vegetacije

Plodored
Dobri predusevi paradajzu su graak, pasulj, soja (pod uslovom da nisu tretirani herbicidom Pivot), strna ita, lukovi Loi predusevi su: krompir, paprika, plavi patdlidan, duvan, lucerka, krastavac Na istu povrinu dolazi tek posle tri do etiri godine paradajz je dobra predkultura za mrkvu, perun, patrnak, celer, crni i beli luk i pasulj

ubrenje paradajza
ubri se stajnjakom - za 1 ha potrebno 40 t zgorelog goveeg stajnjaka Mineralnim ubrivima - unosi se oko 140-160 kg N/ha, 180-220 kg P20 5 i 130-150 K20/ha

Kod obrauna koliine hraniva koja se unose u zemljite vano je napomenuti da paradajz iskoridava azot sa 60%, fosfor sa 15% kalijum sa 70%

iznosi sa povrine od 1 ha, 144 kg azota, 54 kg fosfora, 210 kg kalijuma 70-80 kg kalcijuma (Ca0), i 70 kg magnezijuma (Mg0)

Proizvodnja iz rasada
Kvalitetan rasad: visinu 25-30 cm, debljinu stabla u osnovi 8-10 mm, oko 8 stalnih listova, masa nadzemnih delova 6-8 g i sadraj suve materije 10-12% oko 2,5-3 g semena po m2 pri emu se ne vri pikiranje a setva se obavlja od polovine marta pa ak i prvih dana aprila za neto kasniju proizvodnju Uzgoj paradajza na otvorenom polju obavlja se po prestanku opasnosti od mraza, kraj aprila i prvih dana maja

KVALITET RASADA ZAVISI OD?

TEMPERATURE SVETLOSTI HRANLJIVOG SUPSTRATA KVALITETA SEMENA UBRIVA VODE PRECIZNOSTI SETVE

Proizvodnja rasada u lejama -kontejnerska -u saksijama i tresetnim kockama

 Visoke (indeterminantne) sorte i hibridikarakterie neogranien visoki rast stabla i bujno grananje. Plodovi iz ove proizvodnje namenjeni su sveoj potronji, odnosno zelenoj pijaci Poluvisoke (semideterminantne) sorte i hibridi - niski hibridi neto vee bujnosti Niske (determinantne) sorte i hibridi- visina biljaka je 65-85 cm, Karakteristika ove grupe sorata je brz porast, rano stasavanje i ujednaeno sazrevanje, to je posebno znaajno za primenu mehanizacije u berbi

Setva rasada
Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. 1 gram semena sadri 260 do 350 semenki Seme klijavost zadrava 4-6 godina Minimalna temperatura klijanja je 9 C Na optimalnoj temperaturi za klijanje od 25 C paradajz nie za 6-8 dana Setva u leju i kontejnere moe se obaviti runo ili mainski

Pikiranje

- Mera kojom se regulie i omogudava odgovarajudi vegetacioni prostor za normalan i nesmetan rast i razvoj biljaka - Faza razvijenih kotiledonih listida i zaetaka prvih pravih listova je period kada treba izvriti pikiranje rasada - Pikiranje se vri u leju, saksije ili kocke - Pre pikiranja rasad treba zaliti (posebno proizveden u leji), lagano vaditi iz supstrata sa dosta zemlje kako bi se korenov sistem to manje otetio - Pikiranje u leji se izvodi pod prst ili malom sadiljkom. Zemlja se malo sabije i zalije. - Posle pikiranja vlanost vazduha se povedava na 90%, a temperatura o vazduha se sputa na 16-18 C

Kaljenje rasada
Rasad se pre rasaivanja postepeno privikava na nove ivotne uslove pod kojima de nastaviti rast i razvide. Ova mera je posebno znaajna kod proizvodnje rasada za otvoreno polje ili u objektu bez grejanja. Kaljenje poinje 2 nedelje pred rasaivanje postepenim, pa zatim sve jaim provetravanjem i sniavanjem temperature supstrata i vazduha. Prihranjivanje kalijumovim ubrivima pojaade otpornost na nepovoljne uslove, posebno niske temperature. Dobro okaljen i odnegovan rasad presauje se na stalno mesto gde de se lako prilagoditi novonastalim ivotnim uslovima.

Nega rasada
Provetravanjem odravati temperaturu u optimalnim granicama Zalivanje vriti obilnije i ree, kako bi voda stigla do donjeg dela supstrata Ukoliko se leje u toku nodi pokrivaju asurama potrebno ih je neposredno pre izlaska sunca skinuti Prihranjivanje (proizvodnja u leji) se obavlja sa 10 litara vode/m leje u kojoj je rastvoreno 20-30 g NPK 15:15:15 ukoliko je rasad primetno slab i svetlozelen. Posle prihranjivanja leju dobro zaliti da se ne zadre ostaci ubriva na lidu. Prihranjivanje preko lista (folijarno) se moe obavljati tenim ubrivima na svakih 10-14 dana Gotovi supstrati pri kontejnerskoj i saksijskoj proizvodnji treba da sadre hraniva do kraja rasadniarskog perioda Zatitu od bolesti i tetoina vriti preventivno Pri proizvodnji u leji korovi se suzbijaju plevljenjem na stalno mesto gde de se lako prilagoditi novonastalim ivotnim uslovima

Kalemljenje
Kalemljenjem paradajza na posebno selekcionisane podloge dobija se: ! snaan korenov sistem, otporniji na bolesti i tetoine, ! laka proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, ! povedan prinos i ujednaen kvalitet plodova. Ovu skuplju proizvodnju opravdava kvalitet koji ima cenu.

Rasaivanje
Za rasaivanje paradajza temperatura zemljita o treba da bude 15-16 C Sadnju je najbolje obavljati po oblanom vremenu, u veernjim ili jutarnjim asovima - Zemljite za sadnju treba dobro pripremiti (1015 dana pre sadnje), da bi se zemlja do sadnje slegla Gustina sadnje moe biti manja ili veda, u zavisnosti od sorte/hibrida, sistema gajenja, plodnosti zemljita, ranostasnosti -Prilikom utvrivanja gustine, najbolje je potovati preporuke proizvoaa za tu sortu/hibrid. Kod nas se paradajz najede sadi na razmak 80 x 30-40 cm ili u dvostruke redove sa razmakom u leji 50-60x40-50cm i rastojanjem izmeu centra leja 150-200cm

 Za ranu prolednu i kasnu jesenju proizvodnju u plastenicima i staklenicima preporuuju se maksimalne gustine useva od 25000 biljaka/ha Prerastao rasad se sadi vertikalno uz dodatno polaganje u zemlju, neto iznad kotiledonih listova Rasad u saksijama i kontejnerima vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama i difi saksijama sadi se direktno. Tako se koren ne oteduje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja Za pravilnu sadnju treba obezbediti vrstu vezu korena i zemlje Zalivanje izvriti odmah nakon sadnje

Mal folije i folije za plastenike

Za plastenike objekte koristiti UV stabilizovane, nekapajude, antivirusne ili IR blocking folije Bele mal folije povedavaju koliinu difuzne svetlosti (dobre za zimsku proizvodnju), crvene folije utiu na ranostasnost, dok se ute koriste za proizvodnju na otvorenom polju (smanjuju tete od insekata)

Obrada zemljita u toku vegetacije

Posle kie ili navodnjavanja razbiti pokoricu okopavanjem ili kultivacijom (proizvodnja na otvorenom polju bez mal folije) Provetravanje u zatienom prostoru Osnovni nain odravanja optimalne temperature i vlanosti vaduha. Plastenici sa krovnim otvaranjem (minimum 20%) su mnogo bolje reenje u naim klimatskim uslovima od plastenika sa bonim otvaranjem

Prihranjivanje
Posle rasaivanja u periodu od 8 do10 dana treba koristiti formulacije N (azota), P (fosfora), K (kalijuma) u odnosu 1:2:1 (istaknut fosfor)
U periodu intenzivnog vegetativnog porasta do momenta cvetanja (3-4 nedelje) koristiti formulacije NPK u odnosu 1:1:1 Od zametanja do prve berbe (4-5 nedelja) odnos NPK hraniva treba da je 2:1:3, tj. forsira se kalijum Od prve do poslednje berbe odnos NPK je 2:1:4, gde je kalijum jo prisutniji

Navodnjavanje
Odreivanje zalivnih normi i intervala izmeu zalivanja je vrlo vaan momenat u proizvodnji. Izvodi se najede: ! vizuelnom metodom (nije pouzdana) ! sistemom dva i vie tenziometara (zadovoljavajuda metoda) ! elektrinim senzorima (najbolji, ali i najskuplji metod) Na nedostatak vlage u zemljitu paradajz je najosetljiviji u fazi: - posle rasaivanja - cvetanja i plodonoenja

 Postavljenje oslonca i vezivanje Formiranje uzgojnog oblika Oplodnja paradajza

Gljivine bolesti rasada (Pythium spp., Rhizoctonia solani, Phytophtora spp., ...)
Mere suzbijanja Sterilizacija supstrata za setvu i pikiranje Stvoriti optimalne uslove za biljku paradajza Tretirati fungicidima kao to su Previcur, Bakrocid, Blauvit, Dithane M-45, Cineb S65...

Plamenjaa (Phytophthora infestans)

Mere zatite Pored gajenja manje osetljivih sorti/hibrida paradajza, skoro redovno se moraju izvoditi i hemijske mere zatite.

Crna pegavost (Alternaria solani)

Mere zatite Upotreba zdravog semena paradajza ili rasada, zatim dezinfekcija zemljita u lejama, pravilan plodored,izbalansirano dubrenje, navodnjavanje i unitavanje zaraenih ostataka biljaka, predstavljaju osnovne preventivne mere zatite u suzbijanju ovog parazita. - Hemijske mere

Siva pegavost (Septoria lycopersici)

Ova bolest se teko suzbija hemijskim putem. Izbor otpornijih sorti predstavlja jedinu sigurnu meru zatite. Pored toga plodored i proizvodnja zadravog rasada su vane preventivne mere

Bakterioze
Efikasna hemijska zatita je ograniena kada su u pitanju bakterioze. Primena preparata na bazi bakra (Blauvit, Bakrocid), moe umanjiti brzinu irenja ove bolesti Crna pegavost lida i krastavost plodova paradajza (Pseudomonas syringae pv. tomato) Bakteriozna krastavost plodova paradajza (Xanthomonas campestris pv. vesicatoria) Bakteriozna uvelost i rak paradajza (Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis)

Viroze
Virus mozaika duvana na paradajzu (Tobacco mosaic virus) Virus mozaika krastavca na paradajzu (Cucumber mosaic virus) Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus) Gajiti otpornije sorte i hibride. Rasad paradajza i paprike proizvoditi u odvojenim lejama. Redovno suzbijati tripse insekticidima poevi rano s proleda. U usevima i njihovoj okolini unitavati ostale osetljive, posebno korovske biljke kao mogude nosioce zaraze. U koliko se u usevu pojave obolele biljke, treba ih poupati i spaliti. Za proizvodnju rasada koristiti seme od poznatog dobavljaa

Trule vrha ploda paradajza Na vrhu ploda razvija se smea ili crna pega. Osnovni uzrok predstavlja nedostatak kalcijuma u periodu intenzivnog razvoja ploda. Kolebanje vlanosti zemljita pri visokim temperaturama i prekomerna doza azota u toj fazi jo vie pospeuju pojavu ovog simptoma

Suneve oegotine Jako sunevo zraenje dovodi do stvaranja oegotina na plodovima koji su mu direktno izloeni. Izborom otpornijih (sa vie lisne mase) sorata i mreama za senenje mogu se izbedi vede tete

Deformacije plodova (maije lice) Vrh ploda je naboran i pun oiljaka. Ako se tri nedelje posle cvetanja jave visoke ili niske temperature (van optimuma) vedi procenat plodova imade ovaj simptom.

Pukotine ploda Javljaju se u periodu obilnih padavina (ili navodnjavanja) i visokih temperatura, najede na otvorenom polju, gde je teko kontrolisati vlanost zemljita

Naduvani (prazni) plodovi Niske ili visoke temperature, visoka relativna vlanost i prekomerne koliine azota onemogudavaju normalnu oplodnju to utie na pojavu ovakvih plodova.

Simptomi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata

Azot.Rastenje biljaka je smanjeno. Listovi su sitniji. Znaci nedostatka se prvo primeduju na starijim listovima, oni postaju svetlozeleni, kasnije svetlouti. Fosfor. Prvi vidljivi znak je usporen rast. U poetku stariji listovi imaju tamnozelenu boju, kasnije dobijaju crvenkastoljubiastu ili tamnopurpurnu boju. U kasnijim fazama mogu se pojaviti nekrotine pege, a listovi se sue i opadaju. Kalijum. Na obodu liski javlja se hloroza sa nekrotinim pegama

 Magnezijum- Prouzrokuje pojavu utice na starijem lidu pri emu je samo lisno tkivo du glavnih nerava zeleno Gvoe- Listovi postaju hlorotini, a nervatura lista ima braonkastu boju Bor- Manifestuju se pojavom utih pega na listovima ogranienih okolnim lisnim nervima. Ivice liske se uvijaju, a vrh nekrotira i propada Mangan- Izaziva hlorozu vrnog lida, zelena boja se zadrava samo oko najfinijih nerava. Obolele liske su istanjene.

tetoine paradajza
Bela leptirasta va (Trialeurodes vaporariorum) Crveni pauk (Tetranychus urticae) Korenova nematoda (Meloidogyne spp.) Kalifornijski trips ( Francliniella occidentalis), Biljne vai(Aphideae), Zemljine tetoine i dr. Mere zatite Gajenje otpornih hibrida, plodored, uklanjanje i spaljivanje ostataka napadnutih biljaka, koridenje lovnih traka i predatora su najbolje mere. Hemijska zatita dolazi kada prethodne mere ne daju rezultat.

Berba, uvanje i pakovanje

Za lokalno trite paradajz se bere u punoj biolokoj i fiziolokoj zrelosti, kada postigne karakteristinu, najede crvenu boju ploda Zreli plodovi se uvaju 3-4 nedelje na temperaturama 15-20 C, pri RVV oko 85% Za udaljena trita plodovi se beru znatno ranije, u vreme pojave ruiaste boje na vrhu ploda Postoje hibridi (long shelf life) koji nose genetsku predispoziciju za dugo uvanje i naknadno sazrevanje plodova. Ovi genotipovi imaju vrste plodove i pogodni su za transport na vede udaljenosti - Shelf life tipovi paradajza mogu se posle branja uvati nekoliko nedelja u odgovarajudim uslovima (temperatura 10 C i RVV 80%)

 Gajenje ovakvih hibrida posebno ima smisla ukoliko se paradajz gaji u kasnoj plastenikoj proizvodnji bez dopunskog zagrevanja, kada se plodovi moraju ubrati bez obzira to nisu fizioloki dostigli punu crvenu boju, ukoliko preti opasnost od izmrzavanja. Ukoliko hoemo da postignemo ujednaeno i bre sazrevanje plodova u skladite se unose zreli plodovi (emituju etilen) Na ovaj nain u mogunosti smo da iskoristimo usporeno (prolongirano) sazrevanje plodova i sveu robu due imamo u ponudi na tritu Prinosi se kreu od nekoliko kilograma do preko 50kg/m , to zavisi od naina gajenja, vremena i duine proizvodnje, hibrida

Trite i marketing
Cena paradajza je veoma promenljiva Vansezonska proizvodnja po pravilu donosi vedi profit Kvalitetni i dobro upakovani plodovi ostvaruju vedu cenu Udruite se sa drugim proizvoaima kako bi koliinom i kvalitetom bili konkurentni na tritu Proizvodite zdravstveno bezbednu hranu, jer samo takva moe idi u izvoz (EUROGAP, HACCP...) Gajite i druge, na tritu skuplje tipove paradajza za sveu potronju