Uzgoj Organskog Kupusa

"Postoje Bezbroj sorti"

Uzgoj zavisi od sorte do sorte ali pomenuu neke sorte koje kod nas uspevaju uspeno. Dve najbolje
sorte koje su mi donele prinos su Futoki i Srpski melez (postoje razne sorte srpskog meleza).

Futoki Kupus moe se poeti sa sejanjem u usitnjenu i naubrenu zemlju na otvorenom krajem
Marta, Aprila ili Maja, iznikle biljke mogu se pikirati (raupati, presaditi na drugo mesto, prorediti).
Gotov prinos stie Junu, Julu, Avgustu i Septembaru, zavisi kad je posejan.

Srpski Melez, poinje sa sejanjem sredinom Juna na otvorenom zemljitu, iznikle biljke se presauju
negde u Julu, a prinos dolazi u Oktobru i Novembru, korisi se za jesenju proizvodnju.

"ta treba Raditi sa kupusom bez glavice? "

"Glavicu kupusa ine skup listova koji se savijaju na unutar i obrazuju jedan veliki pupoljak. Ako
glavice kupusa nisu formirane kao to trebaju da budu formirane, dobijaju roze boju, venu ili ih je
napala neka bolest. Najbolje ih uklonite, a na njihovo mesto zasadite drugu sadnicu kupusa. "

Sadnja semena Kupusa

Seme je slino kao i za listinu i druge biljke koje pripadaju porodici kupusa ("Brassicae"). Seme se sadi
u plitka korita u rasadniku ili na otvoreno zavisi koja sorta je u pitanju, i presauje se tek kad iznikle
biljke dobiju jak i zdrav koren. Pre rasaivanja kupusa, pre ubacivanja u zemlju, treba napraviti
meavinu: Peska, ubreta, Zemlje i Vode (smea ivota). Pre nego to ubacimo sadnicu u zemlju
prosuimo malo koren i umoimo u napravljenu meavinu i zasaditi ga u zemlju.
Kupus je biljka koja oboava zalivanje, jednom reiju voli vodu i vlanost. Ali isto tako i veoma ali ne
preterano Hranljivo zemljite, zemljite u ovom sluaju treba da bude bogato Kalcijumom a to
postiete suvim ljuskama od kokoijeg jaja, ili dodavanja male koliine krea (zagaenog) pre na
sedam dana saenja na parcelu kojoj se planira.

Nega:

Za vreme presaivanja sadnice kupusa najbolje je u obraenu zemlju probuiti malu rupu u koju ete
ubaciti smeu od vode, ubriva, peska i zemlje i zasaditi sadnicu Kupusa. Kupus moa da oboli od
raznih bolesti, tako kada vidite da boje listova sadnice menjaju boju u modru (tamno roze) boju tu
sadnicu najbolje je zameniti sa novom zdravom sadnicom.

Prinos - Plod:

Od kupusa se koristi dobro formirana glavica za ishranu. Dvostruki prinos kupusa, nakon Branja
kupusa. Odsecite ravno noem izmeu glavice i korena, i napravite krst preko korena i dobiete jo
jednu glavicu malo kasnije, ali to vai samo za neke sorte.

- See more at: http://organska-hrana.blogspot.com/2012/05/uzgoj-

kupusa.html#sthash.Nd7fxlJz.dpuf

http://www.agroklub.com/sortna-lista/povrce/kupus-142/

Kupus je dvogodinja zeljasta biljka iz porodice (Brassicaceae) koja razvija veliki pup nastao
savijanjem lia. Prve godine stvara vegetativne organe, a druge cvjetno stablo i sjeme. Korijenov
sistem se sastoji od nekoliko debljih ila iz kojih izbija skup bonih ila. Pojedine ile prodiru u tlo i do
1 m. Nadzemni dio, tj. glavica ovisi o sorti i teini i moe biti od 30-50 cm.

Upotrebljava se u svjeem, kuhanom ili konzerviranom stanju naroito tijekom zime. Kupus je u RH
po povrinama meu prvim mjestima s oko 10 000 ha, ali sa slabim prinosom od oko 16 t/ha. U
kontinentalnom dijelu uzgaja se za jesensku berbu i preradu, a u primorskom djelu se uzgaja u
proljee.

Sadri u prosjeku 6-10 % suhe tvari, 4-1 % ugljikohidrata, 1-2 % bjelanevina te 3-50 mg C vitamina,
po emu ima iznimnu vanost u ishrani tijekom zimskih mjeseci. Prve godine stvara vegetativne
organe, a druge cvjetno stablo i sjeme.

Agroekoloki uvjeti

Vezani lanci - Kupus

Fitoremedijacija: Bilje spaava ovjeanstvo!

Varadinski kupus - najpoznatiji hrvatski kultivar povra

Kupusna bijela muica sve ei tetnik u zatienim prostorima

Temperatura
Kupus je kultura koja najbolje uspijeva u prohladnom i vlanom podneblju. Optimalna temperatura za
rast je 15-18 C i na tada sjeme klije i nie za 3-4 dana. Visoke temperature, iznad 25 C djeluju tetno
na rast i razvoj glavice. U fazi rozete izdri temperaturu od 3 do 5 C, a neke sorte i do 8 C. Starije
biljke bolje podnose niske temperature, bez tetnih posljedica mogu izdrati do 12 C, pa i nie
temperature.

Prema svjetlosti ima umjerene zahtjeve, ali ne podnosi jako zasjenjivanje, naroito u fazi presaivanja
te savijanja i porasta glavice. S obzirom na klimatske uvjete, kod nas se kupus obavezno navodnjava.

Voda

Navodnjavanje nasada je obavezno i pri tome treba odravati umjerenu ali dovoljnu vlanost tla. U
suvie vlanim uvjetima nasad se izduuje, pa se loe prima prilikom rasaivanja, dok u suhim
uvjetima zaostaje u porastu. Zaljevanjem se prvo vlai gornji oranini sloj od 10-15 cm s 2-3 l/m2, a s
kasnije 4-6 l/m2. U vrijeme ukorjenjivanja zalijevanje izostaje da bi biljke razvile snaniji korijenov
sistem. Potrebe nasada za vodom su razliite i variraju u rasponu od 80-160 mm u zavisnosti od
uvijeta proizvodnje. U skladu s tim varira i broj zalijevanja i norma navodnjavanja.

Navodnjavanje sadnog matrijala vri se u natkrivenim ili toplim rasadnicima. Ovim navodnjavanjem
treba dodavati manje koliine vode kako bi se sprijeio bujni rast i bolesti te odrala potrebna toplina
u rasadniku. Najee se primjenjuje runo navodnjavanje. Poslije rasaivanja kupus zahtijeva 380-
500 mm vode u ovisnosti od klimatskih uvjeta.

Kod ranih sorti turnusi su 8-15 dana, kasnije sorte imaju krae turnuse u poetku 5-9 dana, pa se
produuje na 8-15 dana. Nia vlanost usporava formiranje glavica koje ostaju sitne i meke. Ako
zemljite presui te se potom naglo potopi, dolazi do pucanja glavica koje su tada loije kvalitete i
gube trinu vrijednost.

Tlo

Najbolje uspijeva na dubokim, plodnim i strukturnim tlima slabo kisele do neutralne reakcije (pH 5,5-
6,5). Za ranu proizvodnju najvie odgovaraju laka, topla, pjeskovita tla, a za kasnu tea i plodnija tla
koja bolje dre vlagu. Na jako vlanim tlima kupus slabo uspijeva jer se uslijed slabe aeracije
(prozranosti) tla rast jako usporava, a glavice se ne oblikuju. Na kiselim i tekim tlima moe se
uzgajati samo uz obilno dodavanje stajskog gnoja.

Agrotehnike mjere

Plodored

Kupus treba obavezno uzgajati u plodoredu jer dosta propada od bolesti i tetoina. Na istu povrinu
trebao bi doi tek poslije 3 godine. Dobri predusjevi za kupus su cikla, celer, krastavac, mahuna,
salata, pastrnjak, lucerna, rajica, krumpir, graak, jeam, penica i dr., a kupus je odlian predusjev
za veinu povrarskih kultura jer ostavlja zemljite nezakorovljeno i rahlo.

Obrada tla

Osnovna obrada tla vri se obavezno u jesen na dubinu 25-30 cm. Poorano zemljite se ostavlja
prezimiti u otvorenim brazdama. Priprema tla za rasaivanje ranog kupusa poinje odmah u proljee
i sastoji se od kultivacije, drljanja i valjanja. Valjanje tla je obavezna mjera jer kupus ne podnosi
rastresito tlo. Za kasni kupus koji dolazi kao postrni usjev, zemljite se ore i odmah priprema poslije
skidanja prethodnog usjeva.

Gnojidba

Prije odreivanja gnojidbe potrebno je znati stanje hraniva u tlu i pH tla. Kupus iznosi iz tla velike
koliine hranjivih tvari i odlikuje se naroito velikim zahtjevima prema duiku i kaliju. Unoenje duika
jako poveava prinos, ali je pri tom vrlo znaajan meusobni odnos N:P:K. Ako se preobilno gnoji
duikom glavica ostaje rastresita, meka i uplja te je trina vrijednost takvih glavica mala. S
poveanjem koliine kalijskih gnojiva poveava se vrstoa glavice, a nedovoljna koliina kalija u
odnosu na duik izaziva neugodan miris kod kuhanja takvog kupusa.

U jesen pri osnovnoj obradi tla preporuuje se aplikacija NPK gnojiva u formulaciji 10:20:30 ili
0:20:30, u koliini od 300-400 kg/ha. U proljee, prilikom pripreme tla pred sadnju, moe se dati 300-
400 kg/ha NPK 15:15:15. Prvo prihranjivanje izvodi se odmah nakon sadnje, odnosno nakon prijama
biljaka, duinim gnojivima (KAN 27 %), u koliini od 150-300 kg/ha, a korisno je prije zamotavanja
glavica izvriti i druga prihranjivanja kompleksnim gnojivima 10:20:30 u koliini od 200 kg/ha. Ukoliko
se koristi stajski gnoj, navedene koliine mineralnih gnojiva mogu se smanjiti.

Sjetva i sadnja

Sjetva kupusa mora biti briljivo obavljena kako bi se dobio jednolini sklop biljaka. Stoga je najbolje
sijati u redove, s razmakom izmeu redova 8-12 cm, a izmeu biljaka u redu oko 3 cm. Ovisno o
vlanosti i kakvoi tla, dubina sjetve je 1-2 cm. Utroak sjemena je 500 sjemenki/m2 (250 biljica na
m2). Kod rane proizvodnje presadnica u negrijanom prostoru treba obratiti pozornost na
temperature jarovizacije (0-10C). Starije presadnice bre prolaze kroz stadij jarovizacije od mlaih.

Gustoa rasaivanja ovisi od sorte, plodnosti i vlanosti tla. Razmak biljke od biljke u redu moe biti
od 30-80 cm, a ovisi od krupnoi sorte. Pri meurednoj obradi traktorskim kultivatorom razmak treba
biti od 80-100 cm izmeu redova. Kada se kupus sadi runo, rasad se sadi do prvog lista (vrni pup
mora ostati izvan zemlje) i odmah se mora zalijevati ili se sadi strojno, te se istovremeno i zalijeva.

Njega nasada

Kod njege rasaenog kupusa obavezna su 2-3 okopavanja jer pri tome biljke se malo nagrnu zemljom
to dovodi do boljeg stvaranja adventivnih ilica. Kupus se obavezno mora navodnjavati 6-10 puta
tijekom vegetacije, a naroito u vrijeme zavijanja glavice. Prihranjuje se 2-3 puta.

Berba i prinos

Kupus se bere tako da se glavice sijeku iznad prve etae donjeg lia. Rani kupus se bere u 2-3
navrata, a kasni kupus se mora brati obavezno prije jakih mrazeva i temperature od -5 C. Ako za
vrijeme berbe nastanu niske temperature tada se berba prekida i eka se povoljniji trenutak. Berba je
runa, a na veim gospodarstvima posebnim transporterima olakava se pakovanje. Prinos ranih
sorata odnosno hibrida je od 30-40 t/ha, srednje ranih oko 60 t/ha, a kasnih vie od 80 t/ha.
http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG024_4.htm&autor=7

GAJENJE KUPUSA

Kupus spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi u Sredozemlju

Grci i Rimljani. Po povrinama koje zauzima u naoj zemlji, kupusnom povru
pripada jedno od privih mesta. Preko 90% povrina zauzima kupus glaviar. Gaji se
svuda - u ravnicama, renim dolinama, brdsko-planinskom podruju a najvie u
okolini velikih gradova. Moe da uspeva i na veim nadmorskim visinama, sve do
2000 metara.

Kupusnjae (B. Olerasae) potiu iz oblasti Mediterana od divljeg kupusa Brassica

silvestris. Divlji kupus ne stvara glavicu slian je ratanu ili stonom kupusu.

Kako se gaji?

Zavisno od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U uslovima hladne,
kontinentalne klime kupus je osnovni ili jedini usev. U uslovima umereno
kontinentalne klime kupus je najee postrni usev posle graka, ranog krompira,
luka, jema, penice i drugih useva koji oslobaaju njivu do jula meseca. Ovo se
odnosi na proizvodnju kupusa za jesenju i zimsku potronju.

Meutim, veoma je rasprostranjena rana proizvodnja kupusa - dolini Neretve,

Makedoniji, onda u ravnicama Pomoravlju, Vojvodini, naravno uz male
vremenske razlike zbog klimatskih specifinosti.

Rana proizvodnja kupusa

U Srbiji, u ravniarskim predelima, setva za proizvodnju rasada ranog kupusa

poinje od polovine pa do kraja februara (u toplim lejama), rasadivanje se obavlja
poetkom aprila, a berba, zavisno od sorte i spoljnih uslova, od juna do jula. Na
polju ili plasteniku.
Kupus podnosi neto nie temperature, pa za podizanje toplih leja treba tanji sloj
stajnjaka nego za paradajz i papriku, 20-30 cm, te se takve leje nazivaju polu tople.
Ipak, one treba da odravaju temperaturu od oko 16 0 C. Rasad kupusa se ne pikira,
te seme treba posejati u redove od oko 7-10 x 2 cm. Za jedan hektar kupusa treba
oko 500 gr semena. U jednomm gramu ima 300-350 semenki. Za metar kvadratni
leje treba 2 2.5 grama semena. Seme, u odreenim uslovima, zadrava klijavost 5
7 godina.

Kupus brzo nice i raste . Rasaduje se kad biljcice dobiju 5-6 listova. Po metru
kvadratnom leje moe se odgajiti do 500 biljcica, tako da za hektar treba oko 80 m
leja.

LAKA ZEMLJITA POGODUJU RANIM SORTAMA, DOK TEA,

ZBIJENIJA, KOJA DUE DRE VLAGU, ODGOVARAJU KASNIM
SORTAMA KUPUSA. SLABO KISELA ZEMLJITA, pH 5,5-6,5, NAJBOLJA
SU ZA VEINU SORATA I HIBRIDA KUPUSA.

IMA SKROMNE TEMPERATURNE ZAHTEVE, PODNOSI KRATKOTRAJNE

MRAZEVE I DO -10 0 C (SORTNA KARAKTERISTIKA), RANE SORTE SU
NETO OSETLJIVIJE I IZMRZAVAJU NA OKO -3 0 C, SEME KLIJA NA 4 0
C, TEMPERATURE IZNAD 25 0 C NEGATIVNO UTIU NA RAST I
RAZVIE.

Rasaivanje

Rasaivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlanom

zemljitu. Poto se gaji na manjim parcelama, obino se rasauje runo. Rani kupus
ima manju lisnu rozetu i sadi se na rastojanju 50 x 50, 60 x 40 ili 60 x 50 cm,
zavisno od sorte, plodnosti zemljita i navodnjavanja, tako da se po hektaru odgaji
od 30 do 40 hiljada biljaka.

Po upanju, rasad se probira. Odbacuju se biljke sa oteenom temenim pupoljkom

(bokvicom), slabe, bolesne, oteene. Odabranim biljkama se skrauje lie za
jednu treinu. Sadi se dublje nego to je biljka bila u leji, sve do kotiledona. Zemlja
oko ila treba dobro da se podbije sadiljkom, kako bi ile bile u dodiru za zemljom.

Odmah po rasaivanju kupus treba zaliti. Ovo vai za sve biljke koje se rasauju.

Zato rani kupus cveta pre donoenja glavica?

Kupus je faktultativno dvogodinja biljka. Ako u vreme mlade biljke nastupe

povoljni temperaturni uslovi za jarovizaciju, ona moe da se obavi, bez ozbira to
biljka jo nije formirala glavicu, i da procveta.

Jarovizacija kupusa se odvija na temperaturama ispod 5 stepeni Celzijusovih, za

period od 30 60 dana, zavisno od sorte. Znai, ako je rasad star 30-40 dana, i ako
je u leji bilo takvih uslova (temperatura niih od 5 stepeni), i ako je na polju, u
aprilu, bude dovoljno hladnih dana, jarovizacija se esto obavi, pa se deava da i 50
posto biljka procveta. Ovo je naroito karakteristino za srednje rane i kasne sorte,
ako se gaje kao rani usev, a i za rane, ako su prolea hladna. Kupus dran na
temperaturama iznad 16 stepeni nee procvetati ni posle dve godine.

Agrotehnika ranog kupusa

Kupus je biljka koje najbolje uspeva na plodnim, vlanim zemljitima. Ima plitak
razgranat korenov sistem, te trai strukturno zemljite i stalno prisustvo vlage u
povrinskom sloju. Troi velike koliine azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata,
te ga treba dobro ubriti.

U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru. U
prolee startno, parcelu treba naubriti mineralnim NPK ubrivima, u takvom
odnosu da bude uneto oko 100 150 kg istog azota, 80 120 kg fosfora 50 100
kg kalijuma po hektaru.

Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u irinu. Bez obilnih

navodnjavanja i prihranjivanja nema dobrog prinosa. Za nagomilavanje 1kg suve
materije kupus troi oko 600 litara vode ili 8200 m/ha za sezonu.

Pre rasaivanja moe se upotrebiti herbicid treflan (2 1it. po hektaru). Isti herbicid
se moe koristiti i za suzbijanje korova u lejama gde e se proizvoditi rasad kupusa
(pre setve). Ovo vai za sve kupusnjae.

Rane sorte

Za ranu proizvodnju kupusa neophodno je nabaviti seme ranih sorti. Seje se

rasauje i bere u vie rokova, tako da se berba protee tokom itavog leta. Sve rane
sorte imaju jako izraen centralni nerv i grubu strukturu, ali su slatke i ukusne.
Berba se mora obavljati redovno, im glavice ovrsnu, jer u protivnom pucaju i
gube kvalitet.

PROIZVODNJA KUPUSA IZ RASADA

Topla leja
Za ranu proizvodnju Setva se obavlja sredinom februara, Koliina semena je 3-
5g/m leje, Na 1m leje moe se odgajiti oko 500 biljaka, Za zagrevanje leje koristi
se najee stajnjak.
Hladna leja
Za jesenju i zimsku potronju Setva se obavlja u maju i junu mesecu, Formiraju se
leje irine 120 cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljitu na
kom ranije nisu gajene kupusnjae, Potrebno je 3-5g semena/m2, 8-10g/m22
(pikiran rasad)
Slika: Hladna leja.

Slika: Omake posejano seme kupusa.

KAKO SE VRI SETVA?

Omake uz dodatak peska, prekrupe ili cineba (bolje rasporeivanje semena),

Runo u redove 6-7x2cm (markeri),
Runom sejalicom u redove,
Mainski u kontejnere (rana proizvodnja).

Slika: Koristiti markere (ablone) radi boljeg rasporeda semena.

NEGA RASADA
Provetravanje tople leje,
Zalivanje (10-15 l vode/m22 leje),
Prihranjivanje (npr. 15g KAN-a/5l vode/m22 leje)
Prvo prihranjivanje se izvodi kada biljke dobiju prvi stalni list,
Drugo prihranjivanje, 10-15 dana nakon prvog,
Zatita od bolesti i tetoina,
Suzbijanje korova.

POSTUPCI I MERE PRED RASAIVANJE

Dan pre rasaivanja rasad kupusa treba dobro zaliti. Ukoliko je rasad prerastao i
ako se sadnja obavlja po toplom vremenu, poeljno bi bilo odrezati deo lisne mase
kako bi smanjili isparavanje vode preko lista i tako poboljali primanje biljaka.

Slika: Rasaivanje kupusa.

KVALITETAN RASAD

Rasad prispeva za rasaivanje 30-45 dana posle nicanja, Biljke treba da su vrste,
zdrave, sa najmanje etiri normalno razvijena lista i dobro razvijenim korenovim
sistemom.

Slika: Planiranje proizvodnje kupusa.

Slika: Biljka kupusa sedam dana posle sadnje.

Proizvodnja kasnog kupusa

Smatra se da se na ovaj nain proizvodi oko 90% ukupne proizvodnje kupusa.

Zavisno od klime negde je to osnovni, a uglavnom postrni usev. U uslovima
hladne klime planinskim podrujima, setva semena se obavlja u hladnim lejama
tokom maja, a rasauje se u junu.
Najvei deo proizvodnje odvija se ipak u ravnicama i renim dolinama u okolini
gradova.
Setva se obavlja sredinom juna a rasaivanje kao postrni usev, najee posle
ranog povra i itarica.
Najbolji predusevi za kasni kupus su mahunarke (graak), jer ostavljaju zemljite
obogaeno azotom, a potom itarice.

Proizvodnja rasada

Rasad kasnog kupusa se proizvodi u hladnim lejama. One se podiu na osunanom,

plodnom, nezakorovljenom msetu na kome dugo godina nije gajen kupus. Ovo je
vano zbog toga to je takvo zemljite ''zdravo'' , nezaraeno mikroorganizmima i
tetoinama koje parazitiraju kupus.
Najvea opasnost rasadu kupusa preti od plamenjae koju naziva gljivica
Peronospora brassicae.
Isto tako pravu napast u proizvodnji rasada kupusa tokom leta predstavljaju buvai
(Phullottreta sp) koji mogu masovno da napadnu lie i naprave pusto.
Zbog toga je neophodno obavljati redovna tretiranja rasada kupusa sredstvima
protiv plamenjae i buva, meati fungicide kao to su antirakol i slini sa
fosfamidom npr. i tako obavljati kompleksnu zatitu.
Sa tretiranjem treba poeti preventivno - pre nego to se bolest i tetoine jave,
kako bi se zaustavili u prvom napadu.
Plemenjaa se obino javlja s donje strane lia, te se preporuuje prskanje nalija.
Kao kod luka, i ovde sredstvima treba dodati sandovit ili koji drugi preparat, da bi
se rastvor ili suspenzija bolje lepili za list kupusa koji je usled votane prevlake
teko pokvasiti. Sve ostalo je isto kao i kod rasada ranog kupusa (starost, kvalitet,
rasadivanje itd ).
Nega kasnog kupusa

Kasni kupus se rasauje tokom jula kada su temperature veoma visoke, te je

neophodno zemljite dobro natopiti vodom ili saditi posle obilne kie.
Poto se radi o rasaivanju relativno krupnih biljaka, povrinski sloj mora da bude
tako usitnjen kao za setvu semena, a esto je to veoma teko ili nemogue postii.
U narodu postoji verovanje:"to krupnije grudve pri rasaivanju, to krupnije glavice
pri berbi".

Meutim, to zavisi od drugih uslova sorte, kvaliteta rasada, plodnosti zemljita,

toplote i osvetljenja, navodnjavanja.
U naim uslovima neophodno je navodnjavanje.
Ono treba da se obavlja tako da kupus uvek ima na raspolaganju dovoljne kolie se
veoma niski, nekavalitetni prinosi.
Zbog estih navodnjavanja dolazi i do ispiranja azota iz povrinskog u dublje
slojeve, pa je, s obzirom na plitki korenov sistem kupusa, neophodno obaviti i
jedno do dva prihranjivanja azotnim mineranlim ubrivima, sa 200 kg/ha KAN a
ili 100 kg ureje.

Isto tako, usled estih navodnjavanja i visokih letnjih temperatura, javlja se i

pokorica pa se i okopavanje namee kao neophodna mera. Redosled radova izgleda
ovako: prihranjivanje, navodnjavanje i okopavanje.
Pored ovih, esto je neophodno primeniti i mere zatite kupusa od tetoina
kupusara, lisnih vai i bolesti plamenjae, pepelnice, alternarie i slinih. Pogreno
je verovanje da kupus ''zavija'' glavicu i da se ne sme prskati, jer e se preparati
zaviti i nai unutra.
Glavica raste iznutra. Spoljni listovi ostaju uvek spoljni. Ona je u stvari veliki
pupoljak. U pazuhu listova, spoljnih i onih koji ine glavicu, nalaze se sitni
pupoljci iz kojih u drugoj godini ivota ili posle jarovizacije, rastu bone grane sa
cvetovima.

Slika: Orjentacione koliine mineralnih ubriva za odgovarajuci prinos [kg/ha].

Zatita kupusa od kupusara vri se im se pojavi let leptira po kupusitu. U te svrhe
koristi se opet neki od insekticida koji je naao iroku primenu u povrtarstvu protiv
svih tetoina koje grizu lie.
Istovremeno, ako se pojavi bolest na liu, obavlja se zatita i protiv njih,
sredstvima na bazi bakra i cinka, i, ako je u pitanju pepelnica, na bazi sumpora.

Moe li se kupus gajiti direktnom setvom, bez rasaivanja?

Moe, ali u odreenim uslovima. Ogledi su pokazali da takva setva treba da se

obavi u vremenu od 10 20 juna, kako bi kupus uspeo da do jeseni odraste i
donese dobre glavice. U ravniarskim i toplim rejonima, ovaj usev moe da bude
postrni. Odmah po skidanju preduseva treba videti stanje zemljita i pristupiti
ubrenju i pripremi za setvu. Ako je zemljite strukturno, peskovito i vlano, i ako
se moe usitniti tanjiranjem, onda oranje nije potrebno, ali se izvode dva unakrsna
tanjiranja tekim tanjiraama. Zemljite za direktnu setvu kupusa treba da bude
ravno i dobro usitnjeno kako bi se setva kvalitetno obavila.

Ako je zemljite suvo i zbijeno, neophodno je navodnjavanje i oranje na 20-25 cm

dubine, a onda usitnjavanje i priprema za setvu.
Takoe, sa pripremom treba uneti i herbicid treflan, kako bi se sprecila pojava
korova, i neki od insekticida koji bi unitavao tetne insekte, prvenstveno buvae,
jer su oni najvei neprijatelj mladim biljkama kupusa.
Samu setvu treba obaviti u redove sa rastojanjem od 75 80 cm uz utroak 1.2 (na
lakim) ili 1.6 kg semena (na teim zemljitime). Za te svrhe treba nabaviti
specijalnu sejalicu za sitno seme koja se regulie, ako je pneumatska, prema
tablicama za normu setve i elementima u aparatima. Prenik otvora u diskovima
treba da bude 1.2 mm, a broj otvora 16. Dubina setve se regulie hidraulikom (oko
2cm)
Odmah posle setve treba obaviti navodnjavanje. I posle nicanja navodnjavanje
treba da bude podeeno tako da zemljite bude uvek optimalno vlano (70-80%
maksimalnog vodnog kapaciteta), kako bi se koren dobro razvijao i hranio biljku.
Navodnjavanje treba obavljati posle podne, sa 150 200 m po ha. Nega mladih
biljica se sastoji jo i od zatite od bolesti i tetoina (kao i rasada u leji i
rasadivanog kupusa), ali i eeg okopavanja ili kultiviranja i prihranjivanja. Kada
biljke malo ojaaju, dobiju nekoliko listova, treba obaviti runo proreivanje,
motikom. Na svakih 50-60 cm ostavlja se po jedna dobra biljka i malo zagrne.
U vreme masovnog porasta lisne mase vlanost zemljita treba odravati na 85-
90% od maksimalnog vodnog kapaciteta, a u vreme intenzivnog formiranja glavica
na 80%.
Ogledi u Bugarskoj, su pokazali da ovakav kupus stie jednovremeno za berbu u
drugoj dekadi oktobra, mesec dana ranije od useva gajenih iz rasada.

Slika: Navodnjavanje sistemom kap po kap.

Prinosi su takoe znaajno vei. Usev iz rasada sejanog 10. juna i rasaenog u julu,
doneo je prinos od 55.153 kg glavica po kehtaru, dok je usev iz direktne setve od
10. juna uz utroak 1.2kg semena, dao 71.769 kg po hektaru, oto je za 30% vie.
Isto tako, utroak ljudskog rada se smanjuje za 35-40% to je veoma znaajno u eri
nestaice jeftine radne snage.
S obzirom na sline klimatske i zemljine uslove, i u naoj zemlji bi direktna setva
kupusa pokazala sline rezultate. Zanimljivo je da su ogledi pokazali da direktna
setva kupusa daje iste prinose kao i iz rasada, ak ako se obavi neto kasnije, npr.
1.jula, ali oni neto opadaju, ako se seje od 10-20. jula, kada se kupus rasauje. No,
to opadanje prinosa ne premauje vie od 10% .

Najvanije bolesti i tetoine kupusa

U poslednje vreme kod nas je prisutna veoam opasna bolest kila kupusa i drugih
kupusnjaa . Izaziva je gljivica Plasmodiophora brassicae. Na korenu napadnutih
biljaka javljaju se guke i izrasline koje su pune tkiva. Slinu pojavu izazivaju i
larve kupusnog rilaa, s tim to se u takvim izraslinama nalaze larve duge oko 3
mm. Kila kupusa se javlja na svim biljkama iz roda Brassica. Obolele biljke
poinju da venu, kasnije lie pouti, a glavice ili nema ili je sitna. Bolest se
spreava gajenjem rasada i rasaenih biljaka na novom zemljitu.

Plamenjau izaziva gljivica Peronospora parasitica. Od nje najee oboljeva rasad.

Stoga je preventivno prskanje rasada ridomilom ili slinim fungicidima neophodna
mera borbe protiv ove bolesti.

Slika: Kila kupusa - Plasmodiophora brassicae

Slika: Plamenjaa kupusa - Peronospora parasitica.

Slika: Fuzarioza kupsa - Fusarium oxysporum.

Slika: Trule prizemnog dela kupusa.

Slika: Bakteriozna pale - Xanthomonas campestris.

Slika: Siptomi prouzrokovani gljivom Phoma lingam.

Uvenue kupusa obino izaziva gljivica Fusarium oxysporum pri toplom i vlanom
vremenu. Postoje podaci o tome da je naa sorta futoki otporna na ovu bolest. Sivu
plesan ili trule glavica izaziva gljivica Botrysis cinerea. Crnu trule ili bakterioznu
trule glavica izazivaju bakterije Xanthomonas campestris i Pseudomonas
macculicolum.

Sivu trule izaziva gljivica Phoma lingam. Suzbija se preventivnim merama

dezinfekcijom semena i plodoredom. Unutranju nekrozu lia mogu da izazovu
virusi, kao npr. virus mozaika duvana.

Slika a i b: Simptomi viroza kupusa.

Slika: Kupusna sovica gusenica - Mamestra brassicae.

Slika: Kupusna sovica lutka i leptir - Mamestra brassicae.

Slika: Kupusna sovica - oteenja na kupusu.

Slike a i b: Vai na kupusu - Brevicoryne brassicae.

Slika: Kupusni buvai - Phzllotreta spp.

Od tetoina rasaenog kupusa je kupusna sovica (Mamestra brassicae) ije se

gusenice ubuuju u glavice gde se hrane i prljaju svojim izmetom itavu glavicu.
Poinju da se hrane na naliju lista, kada ih treba suzbiti insekticidima, kao i lisne
vai Brevicoryne brassicae L. Poznate kao kupusne vai, pa onda kupusni buvai
(Phzllotreta spp.)(crni), Phzllotreta. atra crni sa metalno zelenim sjajem,
Phzllotreta undulata crni za uzdunim utim prugama. Opasna tetoina
rasaenog kupusa je kupusna sovica (Mamestra brassicae) ije se gusenice ubuuju
u glavice gde se hrane i prljaju svojim izmetom itavu glavicu.

Poinju da se hrane na naliju lista, kada ih treba suzbiti insekticidima, kao i lisne
vai, buvae i druge. Hrane se nou i imaju zelenu boju. Imaju 2-3 generacije
godinje. Odrastao insekt je noni leptir.
Larve crne baride (Baris laticollis March) napadaju koren kupusa. Suzbijaju se
preventivnim merama, namakanjem rasada u rastvor insekticida.
Kupusni rila (Centrorrynchus pleurostigma Marsh) izaziva guke na korenu sline
kili, dok stablov kupusni rila obino napada rasad. tetu nanose larve koje se u
narodu nazivaju ''crvi''.
Posebno su znaajne tetoine kupusa gusenice velikog (Pieris brassicae L.)
kupusara, leptira skoro bele boje koji se ''motaju'' po kupusitu tokom vegetacione
sezone. Gusenice ovih leptira brste list, a suzbijaju se preparatima na bazi piretroida
koji su efikasni u suzbijanju svih insekata. tete na kupusu i drugim kupusnjaama
mogu da naprave i gusenice kupusnog moljca (Plutella maculipenis Curt ) koje
grizu lie sa nalija i ubuuju se u glavice.

Slika a i b: Kupusni moljac - Plutella maculipennis.

Kupusne stenice (crvena Euridema ventrale Kol. I plavozelena E. Oleracea L. ),

siu sokove sa lia u svim fazama rasta kupusa. tete nanose larve i odrasli insekti.
Suzbijaju se viekratnim prskanjem insekticidima.

Slika a i b: Kupusna muva - Phorbia brassicae

Najvanija tetoina kupusa je kupusna muva (Phorbia brassicae). Napada i druge
kulture iz porodice kupusnjaa (kelj, katfiol, kelerabu, rotkvu, ren, rotkvicu.).
tete ine belkaste larve bez nogu, veliine 10 mm. U rasadu larve se hrane
koreniima izniklih biljica a kod starijih biljaka ubuuju se u vrat korena, gde
bue hodnike prekidajui provodne snopove za kretanje asimilata. Kupusna muva
ima 3-4 generacije godinje pa napada sve sezonske kultivare kupusa.
Muva odlae jaja prve generacije u april, druge generacije u jun, a tree generacije
u avgusta. U rasadu se nakon napada vide oteenja, a na zaraenim biljkama u fazi
rozete potamni vrat korena i otpone da trune. Takva biljka ima list plavoljubiaste
boje i zostaje u rastu. Napad na razvijene biljke uzrokuje malu i rastresitu glavicu a
izostaje tehnoloko dozrevanje kupusa.

SUZBIJANJE:

Sprovodi se pre presaivanja u polje ili stalno mesto ako se rasad proizvodi u
kontejnerima uz klasine supstrate. Pre presaivanja u polje potrebno je u zemljite
uneti preparat na bazi chlorpyrifosa u koliini 60-70 kg/ha (irinom) ili u trake 30
kg/ha.
Ako nismo proveli ovu meru potrebno je kupus nakon presaivanja zalivati
insekticidom Nurel-D (chlorpyriphos+cypermetrin) u koncentraciji 0,15% i to oko
50 mililitara po biljci.
Nurel-D (chlorpyriphos+cypermetrin) ima prednost u odnosu na druge insekticide
zato to ima dve aktivne komponente; piretroid-cipermetrin koji deluje trenutno i
OP komponentu-hlorpirifos koja deluje produeno (daje dugotrajnu preventivnu
zatitu). Od stalih preparata koristiti Basudin 40 WP, Rogor 40 Talstar 10 EC ili
Fastac EC. Plodored je takoe vana mera u predostronosti napada kupusne muve.

Slika: Sovica gama - leptir.

Takoe i druge lisne sovice su opasne tetoine kupusnjaa. Odlau jaja na lie. Iz
jaja izlaze gusenice koje napadaju lie i prouzrokuju znaajne tete. Tipini
simptomi su okrugla ubuenja sa tragovima izmeta na listu. Postoji vie vrsta
sovica od kojih je moda najopasnija sovica gama (Autographa gamma) koja
ubuuje u oblikovane glavice kupusa ili kelja ili cvati karfiola. Sovica game ima 3-
4 generacije godinje a gusenica ima 3 para prsnih i 3 para trbunih nogu pa se
hodajui savijaju. Zelene su boje a telo im je sueno prema glavi. Kada se ubui u
glavicu tada vie nema insekticida kojim je moemo suzbiti a takva glavica ne
moe na trite jer trune i propada. Sovice treba suzbijati im se uoi 1 gusenica na
dvje biljke (u proseku) a sovicu game obvezno pre ubuivanja u glavicu. Od
insekticida preporuuju se oni koji se se ve dokazali u praksi: Nurel-D
(chlorpyriphos+cypermetrin) u koncentraciji 0,15 % (15 ml u 10 lit vode) kao i
drugi insekticidi.

Slika: Sovica gama - gusenica.

Slika: Program zastite kupusa.

Proizvodnja ranog kupusa iz jesenje sadnje

Za ovakav nain proizvodnje treba nabaviti seme sorti koje imaju dug period
jarovizacije i veliku otpornost prema hladnoi. U toplim krajevima nae zemlje
mogue je na ovaj nain proizvoditi kupus sa dosta uspeha.
U kontinentalnim delovima ova proizvodnja nije preporuljiva. Moe se obavljati,
ali samo na manjim povrinama, uz odreene agrotehnike mere.
Jesenja sadnja kupusa ima prednosti u tome to se rasad proizvodi u hladnim
lejama na otvorenom polju, krajem avgusta i tokom septembra, a rasaivanje
obavlja u oktobru.
Na taj nain otpadaju trokovi proizvodnje rasada ranog kupusa u toplim lejama u
februaru. S druge strane , kupus iz jesenje sadnje stie za berbu 20-25 dana ranije
od najranijih sorti saenih u aprilu.

Da bise spreilo izmrzavanje treba poizvesti jak rasad, rasaditi ga poetkom

oktobra, da bi se biljke do nastupanja otre zime dobro ukorenile i ojaale. Sadnju
obavljati na manjim parcelama zaklonjenim od jakih vetrova, u kanale dubine 15-
20 cm, tako da bankovi sa strane, oko biljaka, budu u visini mladog kupusa, kako bi
se na taj nain donekle umanjio uticaj hladnoe. Pored ovoga , boljem
prezimljavanju moe da doprinese i pojaano ubrenje stajnjakom, jer on pri
razlaganju zagreva zemljite. Kod sorti pinastog kupusa dovoljno je obezbediti
rastojanje biljaka od 40 x 40 cm, jer one imaju manju lisnu rozetu i zahvataju
manje prostora, tako da se mogu saditi duplo gue od kasnih glaviarskih sorti.

Hranljiva vrednost i lekovitost

Kupus je od davnina bio jedna od osnovnih namirnica u ishrani ljudi. Kasnije, sa

otkriem Amerike, pridruili su mu se krompir i pasulj.
Kao i veina drugih vrsta povra, ima malu kalorinu , energetsku vrednost (24-28
kalorija na sto grama). Meutim, sadri dosta vitamina i minerala.
Sto grama sveeg kupusa ima 70-100 mg vitamina C, tako da dvesta grama takvog
kupusa podmiruje dnevne potreba oveka u tom vitaminu. Drugih vitamina ima
manje : A( 600IJ), B1 (0.09 mg), B2 (0.15 mg), PP (0.30 mg) onda B6, B12, P, K i
novi, prvi put naden kod kupusa, vitamin JU (U). Ovaj vitamin sprecava pojavu
ira na elucu. Naziva se brasicin.
to se tie minerala, u kupusu ima dosta kalijuma (294 mg), fosfora (67 mg),
kalcijuma (65 mg), gvoa (2.05) magnezijuma (12mg), joda (0.0022 mg), bakra
(0.13 mg), i, to je veoma vano, sumpora 90 mg na sto grama.
Kupus sadri oko 90% vode. Pored minerala i vitamina, u ostatku ima dosta ecera
i drugih ugljenih hidrata (4.2%), belanevina (1.3%), malo masti (0.16%) i
eterinih ulja.
Belanevine kupusa su lako svarljive i veoma kvalitetne. Bogate su esencijalnim
amino kiselinama kao to su arginin, histidin, metionin, triptofan, lizin itd. Proteini
kupusa imaju veliku hranljivu vrednost slinu onim a iz namirnica ivotinjskog
porekla mesa, mleka, jaja, ribe. Ugljeni hidrati kupusa su veoma pristupacna
hrana. Sacinjavaju ih niz ecera, skrob, pentozani, celuloza, hemiceluloza, pektini.
Otuda kupus igra veliku ulogu i ishrani jer stvara osecaj sitosti i pomae varenju.

BERBA KUPUSA

Rane sorte se beru u nekoliko navrata, a srednje rane i kasne najee jednom ili
dva puta, Ne treba brati vlane glavice, jer se tada lake kvare. Berba se vri runo,
jaim noevima. Po odsecanju glavice se iste od spoljnih listova i pakuju u
ambalau u kojoj e se prodavati ili skladititi.
Korienjem traktorskih platformi runa berba se olakava. Kupus je tehnoloki
zreo kada glavica dostigne odredenu krupnou i vrstinu. Tehnoloka zrelost krace
traje leti, nego u jesen.

UVANJE

Fermentisan (ukiseljen)
Skladiten u kontrolisanim uslovima. Kasne sorte kupusa se u hladnjaama na
temperaturi od 0-0,5 o C mogu uvati i do 6 meseci, srednje rane 3, a rane sorte 1
mesec. Relativna vlanost vazduha ne sme prei 90% uz stalnu cirkulaciju vazduha.
Za vreme uvanja kupus gubi na teini od 8 do 26,5%. Zdrave, prilikom berbe,
manipulacije i transporta ne oteene glavice kupusa ce se lake i due uvati.

Slika: Berba kupusa.

Lipotrofni faktori kupusa metionin, holin i betain pomau rad jetre izvlaei iz je
masti, pomaui ujedno njihovoj razgradnji i korienju. Pojaava luenje unih
sekreta i time pomae varenju i olakava rad jetre. Eterina ulja kupusa imaju blago
bakteriocidno dejstvo. Druge aktivne materije smanjuju sadraj holesterola u krvi,
te je kupus dobra hrana za arterosklerotiare i ljude sa poveanim holesterolom u
krvi.

Vec smo pomenuli vitamin JU, do sada opisan samo kod kupusa. Zbog njegove
lekovitosti preporuuje se iraima sok od kupusa po 100 mililitara, tri puta
dnevno, pola sata pre jela.
Jo su stari Rimljani koristili kupus kao lek za razliite rane, ireve i kone bolesti.
I danas, u nekim naim krajevima, list kiselog kupusa se privija na opekotine.

Kupus sadri dosta gvoda, te je koristan u ishrani aneminih. Pored toga, od njega
se moe dobiti sok sirup za leenje bronhitisa i drugh zapaljivih procesa u
organima za disanje. Od kiselog kupusa se dobija i rasol, tenost bogata
mineralima, vitaminima i drugim, u vodi rastvorljivim materijama. Kako polovina
sadraja vitamina C iz kupusa pri kieljenju prelazi u rastvor, znai 400 grama
rasola zadovoljava dnevne potreba oveka u ovom vitaminu.
Kupus

Kupus Kupus je dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka. U toku prve godine obrazuje se "glavica"
koju ini skraeno stablo, sa koga polazi veliki broj krupnih mesnatih listova. Sledee godine se razvija
stabljika visoka i do dva metra. Donji listovi na stabljici su iroki, obuhvataju stabljiku a gornji su
duguljasti sedei. Cvetovi su grupisani u vrne rastresite grozdove.Krunini listii su uti a plod
je ljuska. Cveta od aprila do maja.

U organskim uslovima proizvodnje, kupus se ne tretira hemijskim preparatima i ne ubri se

mineralnim ubrivima to daje kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Dokaz za to je i sertifikat,
koji je potvrda da je proizvoa u toku proizvodnog procesa ispotovao Zakon o organskoj
poljoprivredi.

Upus u plodoredu dolazi na prvo mesto, dobri predusevi su viegodinje trave i leguminoze,
zadovoljavajui predusevi su paradajz i paprika dok su loi predusevi krastavac, tikve i kupusnjae.

Najbolje uspeva ukoliko se gaji pored sledeih biljaka koje predstavljaju dobre susede: paradajz, celer,
graak, pasulj, jagoda, salata, spana. Treba izbegavati gajenje pored loih suseda a to su: crni luk,
beli luk i krompir.

U borbi protiv kupusara u organskoj poljoprivredi koriste se:

1.Bora , Dragoljub, Miroija (kopar),Majkina duica, Menta (nana), Mukatla i Neven. Od pomenutih
biljaka formira, na mestu gde se gaji kupus formira se zatitini pojas i biljke svojim mirisom odbijaju
leptira.
2.Uvarak (orba) od paradajza 4 kg sveih, zdravih nedzemnih delova biljke i korena prelije se sa 10
l vode i kuva na umerenoj toploti 0 minut, ohladi se i procedi. Pre prskanja se razredi dvostrukom
koliinom vode i doda sapun (40 g na 10 l uvarka)
3.Mocerat od belog luka 30 40 g belog luka samelje se i potopi u 10 l vode, dobro promea i
ostavi da stoji 24 asa, zatim se procedi. Ovim rastvorom biljke prskati svakih est dana.

U borbi protiv kupusne muve koristi se:

1.Uvarak (orba) od pelina 1 kg usitnjenih nadzemnih delova biljaka, sakupljenih u vreme cvetanja,
kuva se 10 15 min u maloj koliini vode, zatim se ohladi, procedi i razredi vodom do 10 l , uz
dodatak 40 g sitno iseckanog obinog sapuna.

Najbolje sorte za organsku proizvodnju su: Futoki i Srpski melez (postoje razne sorte srpskog
meleza).
Futoki Kupus, moe se poeti sa sejanjem u usitnjenu i naubrenu zemlju na otvorenom krajem
marta, aprila ili maja, iznikle biljke mogu se pikirati (raupati, presaditi na drugo mesto, prorediti).
Gotov prinos stie junu, julu, avgustu i septembaru, zavisi kad je posejan.
Srpski Melez, poinje sa sejanjem sredinom juna na otvorenom zemljitu, iznikle biljke se presauju
negde u julu, a prinos dolazi u oktobru i novembru, korisi se za jesenju proizvodnju.

Dokazano je da se sokom od sveeg kupusa moe uspeno leiti ir na elucu i upala debelog creva.
Kupusom se u organizam unose najaktivniji elementi za odravanje bioloke ravnotee organizma i za
odbranu organizma od raznih bolesti. Bogat jecelulozom koja poboljava probavu, deluje povoljno na
zacelivanje rana te preventivno pomae kod prehlade i kalja. Kod nas se malo koristi sirovi kupus
(sve ili kiseo), iako je upravo takav najbogatiji hranljivim i lekovitim sastojcima.

Novija istraivanja pokazuju da redovna upotreba povra iz porodice kupusnjaa moe biti posebno
efikasna u smanjenju rizika pojave raka. Komponente koje se smatraju "odgovornima" za ovakvo
delovanje povra su fitohemikalije. Fitohemikalije su bioloki aktivne biljne molekule koje u saradnji s
vitaminima i mineralima povoljno deluju na zdravlje. Imaju zatitno delovanje na nain da uvruju i
poboljavaju odbrambene mehanizme u organizmu. Dugotrajnim kuvanjem znaajno se smanjuje
nutritivna vrednost. Da bi se spreio izraziti gubitak dragocenih sastojaka prilikom kuvanja, kupus
treba staviti u vruu umesto u hladnu vodu.

Kupus je dragocena namirnica zbog sadraja tartronske kiseline koja usporava pretvaranje eera i
ostalih ugljenohidrata u mast. To ga ini poeljnom namirnicom za smanjenje telesne teine.

Organski kupus moe se kupiti u maloprodajnim objektima koje pored konvencionalnih dre i organske
proizvode, u veim trgovakim lancima kao to su Mercator, Univerexport i sl. ,na organskoj pijaci na
Novom Beogradu, na pijaci Moj Sala u Novom Sadu, kao i kod sledeih proizvoaa.