ŠUMARSKA ŠKOLA KRALJEVO

MATURSKI RAD

ZU
MB
UL
Profesor: Učenik:

Dragojla Roljević Kristina Čolić IV 5

Kraljevo, jun, 2017.

 SADRŽAJ

UVOD 3
1. LUKOVIČASTO - GOMOLJASTE CVETNE VRSTE 4
2. ZUMBUL (Hyacinthus) 8
2.1. Rasprostranjenost i opis biljke 8
2.2. Razmnožavanje 9
2.3. Gajenje zumbula 10
2.4. Značaj zumbula 12
2.5. Zumbul u kulturi 12
LITERATURA 13

2
 UVOD

Od najstarijih vremena ljudske civilizacije, cveće je bilo omiljeno i gajeno

kako u lekovite, tako i u ukrasne svrhe. Gajenje ukrasnih biljaka bilo je povlastica
bogatih. U Indiji se smatralo krivičnim delom ako običan čovek posadi orhideju. Ali,
otada su se mnoga shvatanja i mnogi običaji izmenili, tako da danas svako domaćinstvo
gaji po neku saksijsku ili vrtnu biljku.

Jedna od najstarijih slika bilja u saksijama potiče sa dvora egipatske kraljice

Nadtšepust, koja je vladala od 1503. do 1482. godine pre naše ere. U drevnim
civilizacijama cveće je uživalo status simbola. Tako, na primer, lotos - vodeni ljiljan - u
Egiptu je smatran cvetom ljubavi, a mirta kod Jevreja simbolom mira.

Viseći vrtovi starog Vavilona smatrani su za "sedmo čudo" starog veka. U

Persiji (Iranu) gajeni su zumbuli, ruže, lale, narcisi, viole i dr. Grci su najviše gajili
narcise, zaumbule, ljiljani, lale ruže, karanfile itd.

U Kini i Japanu postojao je kult cveća. Japanci su i do danas zadržali

tradiciju održavanja cvetnih svečanosti. Rimljani su se preko Egipta i Persije upoznali sa
veštinom gajenja cveća, pa je proizvodnja cveća potisnula mnoge poljoprivredne
kulture. Oni su ružama ukrašavali i trijumfalne kapije.

U feudalizmu gajenje cveća postaje povlastica feudalaca i manastira, pa se

zbog toga mnogo manje gaji nego u doba Renesanse, kada je ova veština doživela puni
procvat. Iz tog perioda očuvani su cvetni parteri Versaja, oko dvorca Luja XIV.

U Evropi je proizvodnja cveća počela mnogo kasnije nego u ostalim delovima

cveta. Evropski trgovci i vojskovođe donosili su različite vrste cveća iz svih krajeva
sveta i počeli ih gajiti u novim uslovima. Danas su pojedine zemlje u Evropi poznati
proizvođači cveća širom sveta.

Cvećarstvo se razvija i u našoj zemlji, naročito u posleratnom periodu. U

većim gradovima naše zemlje postoji organizovana, planska proizvodnja cveća.

3
 1. LUKOVIČASTO - GOMOLJASTE CVETNE VRSTE

Lukovičasto - gomoljaste cvetne vrste su biljke čiji je podzemni deo u obliku

lukovice ili gomolja - krtole, postojan dugi niz godina ili obnavljajući svake godine, u
kome se akumuliraju rezervne hranljive materije.

U praksi lukovičasto - gomoljaste cvetne vrste se prema načinu proizvodnje,

gajenja i korišćenja dele u dve grupe:

- baštenske vrste,

- sobno - saksijske vrste.

Međutim, neke vrste se mogu gajiti i kao baštenske i kao sobno - saksijske
biljke (lala, zumbul, narcis).

Slika 1. Lukovice

4
 Lukovičasto- gomoljaste cvetne vrste razmnožavaju se podzemnim delovima
- lukovicama i gomoljima. Mogu se razmnožavati i semenom, samo je to vrlo dug, spor
proces, jer se mora dugo čekati da biljka procveta i seme sazri. Kod nekih vrsta lukovice
i gomolji posle cvetanja izumiru uz istovremeno obrazovanje jedne ili više novih mladih
lukovica. Neformirane lukovice odvajaju se i koriste za dalje razmnožavanje. Kod drugih
vrsta pak, pored stare lukovice formira se nova. Sadnja lukovice i gomolja može se
obaviti:

- na otvorenom prostoru,

- u posudama.

Da bi se ova vrsta cveća sa uspehom gajila i dobro razvijala neophodno je

obezbediti mu povoljne uslove, tj. sve faktore potrebne za normalan rast i razviće
biljaka. Prvo se pripremi zemljište. Najpre se prekopa od odgovarajuće dubine (25-
30cm), zatim se rastura đubrivo, pa se zemljište fino isitni i izgrabulja. Na ovako
pripremljenom zemljištu kopaju se jamice za sadnju, čija veličina zavisi od vrste
lukovice, odnosno gomolja. Na dno jamica treba staviti sloj šljunka, a zatim ih puniti
mešavinom peska i treseta. Tada se lukovice - gomolji utiskuju rukom i prekrivaju
slojem zemlje. Nakon sadnje zemljište se izravna i obeleži se mesto sadnje.

Za sadnju treba odabrati samo zdrave, krupne, neoštećene lukovice -

gomolje. Natrule ili oštećene treba baciti da ne bi zarazile ostale.

Na koju će se dubinu lukovice zasaditi zavisi od veličine, vremena sadnje i

vrste tj. osobine zemljišta. Dubina sadnje treba da je tolika da lukovica ili gomolj budu
pokriveni slojem zemlje koji je dva do tri puta deblji od same lukovice, tj. gomolja. Sitnije
lukovice - gomolji se sade na manju dubinu, a krupnije nešto dublje.

Vreme sadnje tesno je vezano za klimatske uslove. Dva perioda su

uglavnom dovoljna za sadnju:

- kraj leta i početak jeseni za vrste koje treba da cvetaju sledećeg proleća
(lala, zumbul),

5
 - proleće, za vrste koje cvetaju u toku leta i u jesen (dalija, gladiola).

Jesenja sadnja mora biti znatno dublja od prolećne.

U lakim zemljištima sadnja je nešto dubija a u teškim je plića.

Razmak pri sadnji treba da bude toliki da biljka ne bude ni pregusto ni

preretko zasađena. To opet zavisi od vrste pripreme i od načina gajenja tih biljaka. Ako
se gaje za rezeno cveće, rezmak mora biti veci.

Neke vrste gaje se i u sobnim uslovima, tj. u posudama. Za sadnju u

posudama koriste se posebno pripremljene, preparirane lukovice. To se postiže tzv.
"forsiranjem", tj. biljka se prinudi da cvete u željeno vreme. Naime, forsiranje znači da
se pod posebnin režimom svetlosti i temperature izazove cvetanje u zimskom umesto u
prolećno-letnjem periodu, do kojeg bi doslo kad bi se iste vrste gajile na otvorenom
prostoru.

Lukovičasto-gomoljasto cvetne vrste koje se gaje u saksijama zahtevaju

odredjene dimenzije saksije (broj saksije). Posude u kojma se sede moraju biti toliko
velike da lukovice ili gomolji mogu nesmetano rasti a da pritom ne dodiruju zidove
posude, lukovičasto-gomoljaste vrste koje se gaje u posudama imaju vrio različite
zahteve u odnosu na zemljišni supstrat u kojem se gaje. Zemlja u posudama mora biti
rastresita, nadjubrena i pomešana sa malo peska.

Na sam otvor na dnu posude stavi se komad razbijenog crepa ili cigle radi
drenaže, doda se prethodno pripremljena meševina zemlje - koja treba da je vlažna ali
ne i mokra. U tako pripremljenu posudu saditi jednu ili više lukovice ili gomolja, što
zavisi od vrste. Lukovicu - gomolj potopiti u sredinu posude, dodati oko nje zemlju i lako
je sabiti prstima. Zatim dodati toliko zemije da ostane 1,5 - 2 cm prostora od gornje
površine zemlje do ivice posude, kako bi se sprečilo prelivanje vode pri zalivanju i
odnošenje zemlje preko zidova posude.

Posle precvetavanja i sušenja nadzemnog dela biljke lukovice, gomolji se

vade iz zemlje i čuvaju do naredne sadnje. Naime, posle cvetanja treba prestati sa
zalivanjem biljke i ostaviti nadzemne delove da se osuše. Po lepom vremenu i kada je

6
zemljište prosušeno izvaditi lukovice i rasporediti u tankom sloju, jednu pored druge, na
promajno mesto da se prosuše. Kada se prosuše, očistiti ih od zemlje, odvojiti
novoformirane lukovice, klasirati ih, staviti u suve, provetrene, mračne prostorije sa
odgovarajućom temperaturom (što zavisi od vrste) i čuvati do naredne sadnje.

Ukoliko se radi o vrstama koje sa sade u posude, postupak očuvanja

lukovica je sledeći: kada se nadzemni deo biljke sasuši, lukovice-gomolji se ne vade iz
zemlje već se posuda smešta na mračno i suvo mesto, ili se, pak, vade, klasiraju, čiste i
odlažu u papirne vreće do naredne sadnije.

Razvoj lukovičasto-gomoljastog cveća na otvorenom prostoru u velikoj meri

zavisi od stalne i odgovarajuće nege. Kao i perene, i ove biljke posle sadnje, u toku
vegetacije, treba zalivati, orošavati, pleviti, prašiti, podupirati i vezivati cvetove, zaštiti od
izmrzavanja, bolesti i štetočina.

Za pravilno gajenje i održavanje cvetnih vrsta u sobnim uslovima, tj. u

posudama, moraju se obezbediti bolji uslovi nego što su ih te biljke imale pri gajenju na
otvorenom prostoru. One u slobodnom prostoru imaju znatno više svetlosti nego u
uslovima zatvorenog prostora, a većina od njih traži dosta svetlosti. One vole i čist
vazduh, što znači da traže provetrene prostorije i ujednačenu temperaturu jer su
osetljive na temperaturna kolebanja. Ne smeju biti u blizini toplotnog izvora, naročito
kada su u cvetu. Zalivanje treba obavljati redovno, uz prethodnu kontrolu vlažnosti
zemlje u posudama. Kvalitet vode za zalivanje je vrlo važan činilac. Temperatura vode
treba da bude približna temperaturi prostorije u kojoj se biljka gaji, što znači da voda za
zalivanje treba bar 24 sata da odstoji.

Lukovičasto - gomoljaste cvetne vrste mogu se na otvorenom prostoru

koristiti za sadnju u pravilnim i nepravilnim cvetnim lejama, na zelenim površinama u
vidu grupa i kao rezano cveće.

Za rezano cveće koristiti vrste s dugim i tvrdim cvetnim stabljikama. Rezanje

cvetova obaviti tako da ostane najmanje dva para listova na biljci, koji treba da
omoguće novostvorenim lukovicama- gomoljima u zemlji da sazru.

7
 2. ZUMBUL (Hyacinthus)

2.1. Rasprostranjenost i opis biljke

Zumbul (Hyacinthus orientalis) roda je monokotiledonih skrivenosemenica iz

istoimene familije Hyacinthaceae, kao i jedine vrste tog roda, koja prirodno (spontano)
raste u predelima jugozapadne Azije, od Male Azije, preko Sirije, Libana, Izraela i Iraka
do Irana. Postoje supspontane populacije u Dalmaciji i Grčkoj. Prirodna staništa
zumbula su kamenjari od primorja do visokih planina (2000 m n. v.).

To je višegodišnja zeljasta biljka sa podzemnim stablom u vidu lukovice.

Visina biljke je od 20 do 50 cm, listovi su linearni, pri vrhu suženi, svetlozelene bije,
sočni i sjajni, obrazuju prizemnu rozetu iznad zemlje. Cvetovi se nalaze iznad rozete, na
cvetnoj dršci koja je sočna, šuplja, u zavisnosti od varijateta njena cvast sadrži 10-15
cvetova koji su intenzivne boje (plave, ružičaste, žute ili bele boje) i prijatnog mirisa.

Slika 2. Cvetovi zumbula

8
 Cveta u proleće. Podzemno stablo je u obliku lukovice, pa se lako
prepoznnaje po plavičastoj gornjoj ljusci koja obavija lukovicu. Za dobre varijetete
smatraju se sorte koje imaju listove tako raspoređene da cvetno stablo iz njih viri kao iz
vaze, da je uspravno, cvetovi krupni, čistih boja, pravilno raspoređeni na cvetnoj dršci i
da ih ima što više u cvasti. Kod ove biljke ima varijetete sa punim i varijetete sa prostim
cvetovima.

2.2. Razmnožavanje

Zumbuli se razmnožavaju semenom, lukovicama i lisnim reznicama.

Semenom se zumbuli razmnožavaju samo u cilju dobijanja novih sorti.

Najčešći način razmnožavanja je lukovicama. Broj novonastalih lukovica u osnovi stare
lukovice iznosi 5-12, što zavisi od sorte. Ovaj broj može se povećati tako što se dno
lukovice zaseče u obliku konusa, a zatim okrene na dole i prenese u zamračenu
prostoriju, na temperaturi od oko 30 ˚C. Pored zarezivanja lukovice u obliku konusa
može se zarezivati i u obliku krsta, mada se veći broj malih lukovica dobija konusnim
zasecanjem. Kao matične lukovica se uzima ona čiji je prečnik veći od 4 cm.

Slika 3. Lukovice zumbula

Razmnožavanju reznicama od lista se ređe pribegava, i to samo rano u

proleće. Reznice se oživljavaju u vlažnom pesku, u uslovima visoke temperature i
visoke vlažnosti.

Ožiljene reznice sade se napolju pri čemu im treba obezbediti zaklon.

9
 2.3. Gajenje zumbula

Za uspešno gajenje zumbula potrebno je lako propustljivo, dobro nađubreno

zemljište i sunčana mesta. U zemlju treba dodati stajskog đubriva, koštanog brašna i
superfosfata. Ne podnose kisele reakcije zemljišta.

Slika 4. Sadnja zumbula

Lukovice zumbula se sade na rastojanju od 15 do 20 cm i dubini 10-15 cm.

Dubina sadnje zavisi od prečnika lukovice, kao i od mehaničkog sastava zemljišta (kod
mehanički težeg sastava sadnja je plića). Lukovice se ukorene do nastupanja zimskih
mrazeva, kada ih pokrivamo slojem lišća, granja, trske itd. U proleće zumbuli cvetaju.
Lukovice se vade iz zemlje pre nego što listovi potpuno požute, kada požuti trećina ili
polovina listova. Nakon vađenja lukovice se sakupljaju u male gomilice, na senovita i
provetrena mesta, gde se suše a zatim čiste i sortiraju u klase. Najmanji obim lukovice
zumbula, obuhvaćenog trećom klasom, iznosi 14 cm. Takve lukovice treba čuvati još
godinu dana i ne dozvoliti im da cvetaju, zbog povećanja lukovice. Čuvaju se na
temperaturi od 20 do 25 stepeni do naklijavanja, a zatim do sadnje održavaju na
temperaturi od 14 do 16 stepeni.

10
 Slika 5. Cvetna aleja zumbula

Zumbuli se koriste za sadnju u cvetnim lejama, bordurama, grupama,

masivima, zatim kao rezani cvet i kao saksijska kultura.

Za forsiranje zumbula koriste se jedre i krupne lukovice (ekstra, prva i druga

klasa), čiji obim iznosi 15-18 cm. Prethodno se lukovice tretiraju jednoprocentnim
rastvorom nekog fungicida. Lukovice se sade u saksije od septembra do oktobra.

Slika 6. Zumbuli u saksijama

11
 Saksija za sadnju lukovica mora biti dobro drenirana. Lukovica treba da viri
iz zemlje za oko 1/3. Supstrat za sadnju sastoji se od baštenske zemlje, treseta i
krupnozrnog peska u odnosu 1:1:1. Ovu smešu treba obogatiti mineralnim djubrivima.
Zasadjene saksije ređati u hladne leje, prekriti slojem peska, zatim slojem baštenske
zemlje i držati pri temperaturi od 6 do 8 stepeni do ukorenjavanja. Saksije se vade iz
hladnih leja kada su listovi dostigli 5-6 cm dužine i kada se u njihovoj osnovi može
napipati cvetni zametak. Tada se saksije unose u mračne komore, pri temperaturi od
21-25 stepeni gde se često zalivaju i orošavaju. U osvakvim uslovima biljke se drže sve
do pojave cvetnog stabla dužine 5-8 cm a zatim se saksije prenose u svetle i tople
staklare, koje se postepeno osvetljavaju, dok se biljke ne prilagode dnevnoj svetlosti.
Istovremeno se prilagođavanjem biljaka dnevnoj svetlosti, smanjuje i temperatura i
zalivanje, koje se na kraju potpuno izostavlja. Proces formiranja zumbula traje 80-100
dana, od čega na okorenjavanje otpada 60-70 dana, na boravak u mračnim
prostorijama 8-10 dana i na svetlost i otvaranje cvetova 13-17 dana. Zumbuli gajeni kao
rezani cvetovi orezuju se nisko, do lukovice, ali bez listova, pri čemu treba jedna trećina
do jedna polovina cveta da bude otvorena.

2.4. Značaj zumbula

U istočnom Sredozemlju zumbul se gaji od davnina, zahvaljujući jakom

mirisu cvetova i zahtevanjem malo pažnje pri uzgoju. Veći značaj i popularost postiže u
18. veku u Evropi, kada se u Holandiji stvara preko 2000 kultivara i hibrida.
Preporučene radnje tokom uzgoja su sađenje lukovica tokom septembra/oktobra,
dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja (najčešće u martu) i uklanjanje svelih
stabljika i listova (april-jun) kako bi se više enegije/hrane magaciniralo u lukovice.
Esencijalno ulje zumbula se koristi u parfimeriji. Iz cvetova se dobija plava boja. Biljni
sok stabla može izazvati kontaktni dermatitis, a lukovica je bogata toksinima i otrovna
za sisare.

2.5. Zumbul u kulturi

Latinsko ime rodu dato je po Hijakintu iz grčke mitologije, a širom prirodnog

areala zumbuli imaju veliku ulogu u ljudskoj kulturi i umetnosti. Iranci njime ukrašavaju
haft sin stolove pri dočeku Persijske nove godine (Norouz). Prorok Muhamed je govorio:
„da imam dva komada hleba, prodao bih jedan i kupio zumbule, jer oni će mi dušu
nahraniti". Naziv za biljku je u srpski jezik verovatno došao iz turskog (tur. sümbül —
zumbul). U našoj narodnoj književnosti zumbul je čest motiv — od metafore za lepotu
(npr. zumbul devojče, u pesmi Stojanke, bela Vranjanke) do alegorije (pesma Ljubavni
rastanak). Motiv zumbula je prisutan i u lirici Alekse Šantića (pesme Omar, Behar,
Emina) i Đure Jakšića (Na Liparu).

12
 LITERATURA

1. Drenić, Z., Cvećarstvo za II, III i IV razred usmerenog obrazovanja šumarske struke
za zanimanje rasadničar i tehničar za pejzažnu arhitekturu, Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva Beograd, 1988.

2. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D1%83%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BB

3. http://cajeviza.net/zumbul-cvet-sadnja-uzgoj-odrzavanje/

13