САДРЖАЈ

УВОД 3
1 Положај и величина 4
2 Историјске карактеристике 5
3 Природне карактеристике 5
3.1 Рељеф 5
3.2 Клима 7
3.3 Воде 8
3.4 Земљиште и вегетација 9
3.5 Фауна 10
4 Друштвене карактеристике 10
4.1 Друштвено-политичко уређење 10
4.2 Становништво 12
4.3 Насељеност 13
5 Привреда 14
5.1 Пољопривреда 14
5.2 Индустрија 15
5.3 Саобраћај 16
5.4 Туризам 17
5.5 Култура 18
6 Регионалне карактеристике 18
7 Занимљивости 19
ЗАКЉУЧАК 21
ЛИТЕРАТУРА 22
 УВОД

Савезна Република Бразил (порт. República Federativa do Brasil) је највећа и

најнасељенија држава Јужне Америке. По величини и по броју становника је пета држава
на свету. У Бразилу је 2008. живео 191 милион људи.

Бразил се налази у централном делу континента где својим читавим источним делом
излази на Атлантски океан. Граничи се са Уругвајем, Аргентином, Парагвајем, Боливијом,
Перуом, Колумбијом, Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гијаном; значи, са
сваком државом Јужне Америке, изузев Еквадора и Чилеа.

Име је добио по локалном дрвету бразил (Caesalpinia echinata), које је распрострањено

у бразилским шумама, а које су рани колонисти користили за бојење.

Бразил обилује обрадивим површинама и кишним шумама. Званични језик је

португалски.

2
 1. Положај и величина

Бразил је по величини пета земља на свету после Русије, Канаде, Кине и САД.
Неупоредиво је највећа на Јужноамеричком континенту. Зато га и с правом зову
»континент на континенту«. Заузима скоро половину (тачније 48%) Јужноамеричког
континента са површином од 8.513.844 км². Граничи се са свим земљама Јужне Америке
осим са Чилеом и Еквадором. То су: на северу са Венецуелом, подручијем Гвајане и
Колумбије; на западу и југу са Перуом, Боливијом, Парагвајем, Аргентином и Уругвајем.
На истоку се протеже велика обала према Атланском океану. Бразил заузима
најистакнутији део Атлантске обале Јужне Америке. Границе Бразила се протежу у
дужини од 23.137 км од чега 7.407 км отпада на обалу Атлантског океана а 15.730 км чини
копнену границу.

3
 Слика 1. Географски положај бразила

2. Историјске карактеристике

Данашња територија Бразила била је насељена најмање пре 6000 година номадским
племенима. Педро Алварес Кабрал откио је ово подручје 1500. године. Током наредна три
века, Бразил бива непрекидно колонизован Португалцима. Током тог периода дрво бразил
је најексплоатисанији ресурс.

Колоније су углавном експлоатисале робове - домороце и Африканце. 1808, Краљ

Жоао VI од Португала, бежећи пред Наполеоном, преселио се у Бразил са целом
краљевском породицом, племићима и владом.

4
 Принц-регент Педро I од Бразила, прогласио је независност 7. септембра 1822,
створивши независно Бразилско царство. Оно је престало после његовог наследника Педра
II од Бразила, када је Бразил претворен у републику 15. новембра 1889.

Крајем 19. века и почетком 20, Бразил је привукао преко 5 милиона европских и
јапанским имиграната који су покушали окушати срећу у индустријализованом Бразилу.
Бразилску демократију је три пута смењивала диктатура: 1930-1934. и 1937-1945. диктатор
је био Жетулио Варгас, а у периоду 1964-1985. земљом је владала војна хунта.

Слика 2. Португалска мапа бразилског насељавања

3. Природне карактеристике

Природна слика Бразила огледа се у три велике области: долина реке Амазон на северу;
Бразилска висораван заузима централни и јужни део а Бразилско приморије заузима
источни део Бразила. Али има и доста мањих области које попуњавају тај живописан
мозаик. На пример на северу су јужни огранци Гвајанских планина, затим у централном
делу са границом са Парагвајем је Пантал која представља мочварну област.

3.1 Рељеф

5
 Највећи делови Бразила су од прамасе. Прамаса се састоји од најстаријих стена
вулканског порекла и метаморфног је порекла. Основа прамасе су гранити, кварц,
различити шкриљци... Због тога се закључује да су они делови Гондване. Значи територија
данашњег Бразила је у далекој прошлости са данашњом Африком, Аустралијом и
Антартиком чинили јединствено копно на јужној хемисфери. На деловима прамасе у
Бразилу развијен је рељеф пласина. То су масивни блокови међусобно издвојени. Овај
облик рељефа је у потпуној супротности од суседних планинских венаца Кордиљера,
много виших и млађих Андских планина. Пласина је заступљена у области Гвајанских
планина и Бразилске висоравни.

Гвајанске планине назване по држави Гвајани. Највећи делови ових планина у

Венецуели. Међутим, само један јужни део ових планина припада северном делу Бразила.
У склопу ових планина треба разликовати западну скупину високих врхова и стрмина док
са источне стране брдско-брежуљкасте и долинске обике рељефа. Између њих се налази
река Рио Бранко која уједно и сједињује та два дела и повезује их природно преко Рио
Негра са Амазоном. Са западне стране Рио Бранка терен се нагло уздиже и чини границу
са Венецуелом. Ту је такође и највиши врх Бразила, Пицо да Ноблина (Магловити врх)
висок 3.014 м.

Слика 3. Рељеф Бразила

Јужно од Гвајанских планина налази се долина реке Амазон. На том месту у геолошкој
прошлости постојао је велики морски залив. Издизањем и набирањем Анда прекинута је
веза са Великим океаном и од тада започиње стварање речне мреже Амазона са данашњим
смером отицања према Атланском океану. Амазон као и бројне притоке наталожили су
током времена, у раздобљу од 100 милиона година, велику количину наноса, тако да овај
крај Бразила је под великим пространством прашума. Амазонске прашуме су највеће на
свету и оне захватају површину од 6.000.000 км². Ове прашуме се такође налазе и у неким
суседним државама као у Боливији, Колумбији, али највећи део се налази у Бразилу. У тој
области нема већих градова сем Манауса. Има такође и индијанских села која су
6
подигнута на обалама Амазона. Овај простор је пребогат рудама али је веома
неприступачан и због тога недовољно испитан и истражен. Овај део Бразила је веома
карактеристичан и о њему ће бити речи касније када се говори о хидрографији.

Бразилска висораван заузима централни и јужни део Бразила. Има површину колику
Европа без Русије. Овде се налазе највеће количине прамасе у Бразилу. Прамасу Бразилске
висоравни карактерише рељефно два дела. Један део чине громадне планине са равницама
које су дубоко усечене долинама река. Оне према западу прелазе у пошумљене падине.
Други део се налази источно од реке Рио Паране. За ове делове су карактеристични
вулкански остаци у облику великих базалних плоча. Уз помоћ тих стена, односно њиховим
ситњењем, у суптропској клими настаје црвено тло. Док је у околини Сао Паола таква иста
земља љубичасте боје и чини одлично тло за гајење кафе.

У централном делу Бразилске висоравни налази се Централна висораван која је на

висини од 800 м до 1.100 м. Преовладавајућа биљна врста тих делова Бразилске висоравни
су кампоси. То су травњаци слични пампама у Аргентини, преријама у Северној Америци.
Мештани ових подручја разликују више врста кампоса, али безобзира на врсту, кампоси
представљају врло квалитетне пашњаке. На њима се развија сточарство. Такодје један део
Централне висоравни заузима и Мато Гроссо. Његов јужни део заузима мочварну,
специфичну долину Пантал. Тај деом био је повезан са Сао Паолом још 1914. године, тако
да је и тада био доста насељен у односу на северни део. Северни део Мато Гроссо заузима
већи и шири део висоравни који се долинским крајевима спушта у долину реке Амазон.

Трећи део, такође веома велики део Бразила је приморје које обухвата обални простор
Атланског океана од Уругваја до Суринама. На северу се налази велика делта реке Амазон
и тај део је пун мочвара и прашума. За разлику од њега нешто јужније се налази део
назван Нордесте (североисток), крај који је веома плодан и веома насељен. Он је био први
на удаару колониста а његово плодно тло и равничарско земљиште у близини мора
омогћили су узгој великог броја култура. Овај део је до друге половине прошлог века био
најгушће насељен. Јужније од њега налази се приморски део Бразилске висоравни која
уједно чини највећи део приморја Бразила. Најсликовитији део рељефа чине »Серрас«. То
су врло издужена узвишења асиметричних облика. Разликујемо дуж обала Атланског
океана Серра да Мантиqуера где у подножју те планине се налази живописан поглед према
Атланском океану и залив на коме се налази град Рио де Женеиро. Нешто јужније је
планина Серра до Мар која је позната по својим »црним врховима«, који состижу висину и
до 2.787 м. Овај део чини уједно и најужи део приморја док на крајњем југу се налази већ
нешто више равијен део приморја. Приморје Бразила је у целини, без обзира на разлике,
најдинамичнији део и најгушће насељен део Бразила.

3.2 Клима

Клима је претежно тропска и екваторијална са средњом температуром 25 - 28ºЦ и

велике количине падавина. У регији Амазона преовладјује прашумска клима. Значи

7
карактеристичне су велике количине падавина (2-3 мм годишње) и врло високе
температуре (просечна месечна температура је 25ºЦ) током целе године.

У југоисточном и јужном делу Бразила влада суптропска и умерена клима где је град
Рио де Женеиро са средњом годишњом температуром од 22,5ºЦ. Тако у главом граду
Бразила, Бразилији, у јулу просечна температура 18ºЦ а у јануару 22ºЦ; док годишња
количина падавине износи 1.800 мм.

3.3 Воде

Хидрографија је развијена. Највећа река је Амазон. Ту су и њене веће притоке као Рио
Негро, Рио Бранко, Мадеира... Имају велики хидрографски и саобраћајни значај. Амазон
предствља реку са највећом количином воде на свету. По њему могу без потешкоћа да
плове и велики прекоокеански бродови и пристану до луке Манаус, док они нешто мањи и
до луке Икитос у Перуу. Он у океан доноси сваког сата просечно 650 милијарди литара
воде. То је више него што мора Европе приме од својих река заједно. Хидрографска мрежа
врло је густа на том подручју. Безброј река, већих или мањих са језерцима подсећају на
велико унутрашње море. Становници долине реке Амазон разликују реке према боји. Тако
по њима постоје црне-негрос, беле-бранкос реке и оне по томе и добијају имена. Речна
мрежа Амазона прави је речни лавиринт. Са северног дела веће притоке као Рио Бранко и
Рио Негро доносе воду са Гвајанских планина. Рио Мадеира и Рио Токантус су са јужне
стране и они доносе велику количину воде у Амазон.

Извориште Амазона је далеко од граница Бразила. На простору Перуа међу високим

врховима увек залеђених Анда извиру Рио Моранон и Рио Укајали. Обе реке теку по
стрмовитим пределима Анда тако да имају карактеристике планинских брзака. Њихове
долине су уске и дубоко усечене. Спуштајући се у ниже пределе, оне нагло мењају смерове
отицања, све док се не споје на висоравни висине 106м и сачине реку Амазон. У даљем
току река има све карактеристике низијске реке низијске реке чија брзина варира.
Међутим, њена средња брзина у просеку износи око 2,5 км/х, што је доста за једну
низијску реку. Водостај расте редовно а поготову у првом кварталу године. Особито је
висок код ушћа Рио Маранона. Од настанка Амазона па до уласка у океан, Амазон има
веома велику моћ и енергију тако да он транспортује велику количину материјала дуж
целог свог тока.

8
 Слика 4. Воде Бразила

Поред Амазона у Бразилу већих река има у средњем делу Бразилске висоравни где се
реке деле у два слива. Једне иду у Амазон а друге се уливају у реку Рио де ла Плате.

3.4 Земљиште и вегетација

9
 Велики део Бразила покривају веома плодна земљишта, на којима се могу добијати по
два или три рода годишње. Сада се обрађује само 4% од укупне површине, али ни у једној
земљи света нема могућности тако великог ширења обрадивих површина као у Бразилу.

Екваторијална клима у Амазонији, константно топла и влажна, погодна је за густе

шуме које постају проређеније ка југу, (амазоска шума је недавно претрпела масивна
крчења ради отварања трансамазонских путева чији је циљ отварање региона. Долазимо
тако до области кампоса (Мато, Гросо Гојас), савана које су местимично пошумљене и
степа, нарочито у унутрашњости, на североистоку где је нерегуларност падавина
катастрофална и где доминира сушна вегетација цаатинга. Прерија се налази у јужним
државама са боље распоређеним падавинама, скоро умереним. Ни у једној земљи света
нема могућности тако великог ширења обрадивих површина као у Бразилу.

Влажна тропска прашума покрива сву Амазонску низију. Највећи део Бразилске висије
покривају кампоси, бразилски назив за саване, степе и мањим делом шуме. У овом
подручју се јављају и светле шуме араукарија.

Араукарија, четинарка; њене врсте изграђују у Јужној Америци и Аустралији велике

шуме.

А. имбрицата, до 60 м високо стабло, даје вредно дрво и јестиве семенке; домовина јој
је Чиле. У средњој Европи се сади, али се зими мора заштитити. Одраслих стабала има по
парковима у јужној Далмацији.

А. еxцелса (собна јелица) се често узгаја као собна биљка. Декоративна је по својим
водоравним и правилним пршљеновима.

Дрво араукарије је једричаво; срж бела до сивосмеђа са црвеним тоном; осредње тешко
и тврдо, чврсто, еластично, слабо трајно. У трговини је познато под именом Бразилска
боровина.

Бразил - дрво Цаесалпиниа ецхината; црвено, тврдо и жилаво дрво; расте у Јужној
Америци, западној и источној Индији, а најбоље врсте у Бразилу. Употребљава са за
добијање црвене тинте и црвене боје, а служи и у столарству, резбарству и токарству.

Минас (кафа) семенка плода зимзеленог кафеног жбуња или дрвета до 8 м висине, која
је пореклом из етиопске покрајине Кафа. Кафено дрво успева у влажним, не сувише
сунчаним пределима тропске и монсунске климе.

Са обзиром на изузетна природна богатства Бразила, са правом се може рећи да је и

фауна обимна.

3.5. Фауна
Царство животиња садржи око 100 - 140.000 познатих врста. Кичмењаци су посебно добро
заступљени у Бразилској фауни. До сада је регистровано 541 врста сисара, 1700 врста
10
птица, 630 врста гмизаваца и 690 врста водоземаца. Са 55 познатих врста примата Бразил
је први на свету.

Слика5.Фауна

4. Друштвене карактеристике

11
 4.1 Друштвено-политичко уређење

Бразил је федеративна република која се састоји од 22 сједињене државе, 4 савезне

државе и дистракта главног града Бразилије. Систем владавине је председнички. Бразилска
застава је зелена, са жутим ромбом и небеско плавом куглом у средини са одређеним
бројем звезда преко које пише Ордем Е Прогрессо (ред и напредак).

Слика 6. Застава Бразила

Ради бољег проучавања и поделе супротности у шареноликом Бразилу извршена је

подела на најзначајније делове Бразила. То се може видети на следећој карти:

Слика 7. Делови Бразила

12
 Слика 8. Новац Бразила

Шеф државе: председник Републике који се бира сваких пет година. Законодавно
уредјење: Национални конгрес и дводоми парламент (састављен од Федералног сената и
Делегатске коморе).

4.2 Становништво

По броју становништва Бразил је први у Јужној Америци. Према изборима из 1985.г. у

Бразилу је живело око 125 милиона становника. У Јужној Америци, Бразил заузима 48%
површине а од укупног броја становника на континенту, у Бразилу живи 50% становника.
Тако да је готово сваки други Јужноамериканац уствари Бразилац. Од укупног броја
становника 67,1% отпада на белце, 11% на црнце и 2% на Индијанце. Мешанци чине
преко 1/4 Бразилског становништва (тачније 26,5%) где су мулати два пута бројнији од
местика. Они чине главни део сеоског становништва. Ритам раста броја становника у првој
половини овога века је био 3,1% годишње, да би ипак почетком седме деценије овога века
опао на 2,8% годишње. Ако би стопа раста остала иста Бразил би своје становништво
удвостручио тек за 25 година. Такође на велики број становника утиче и то да су од 1885.
до 1970.г. доселио готово 6 милиона становника претежно Италијана, Португалаца,
Шпанаца, Немаца... У Бразилу има и доста Руса, Чеха, Југословена, Мађара...

Evolucija etničkog sastava

1835 1961
Crnci 51,4% 8%
Melezi 18,2% 28%
Belci 24,4% 62%
Indijanci 6% 2%

13
 Табела 1. Еволуција етничког састава

Бразилци су веома млад народ јер према последњим пописима установљено је да 52,7%
становника има мање од 19 година. Бразил спада у земље са највећим природним
прираштајем становника на свету. Међутим, становници су неравномерно распоређени.
Тако у северним деловима Мато Гроссо релативна густина насељености износи мање од 1
становника на км². Такође унутрашњост области Амазонаса је веома ретко насељен тако да
има мање од 2 становника на км². За разлику од тих предела, приморје Бразила је веома
густо насељено тако да густина насељености у целој земљи износи 15 становника на км².

Први становници Јужне Америке па и Бразила јесу Индијанци. Тако су их назвали

Колумбо и остали морепловци 1500. јер су били уверени да су допловили у Индију. Име
им се сачувало до дана данашњег. Насељавање Бразила започело је 1530. године и вршило
се у етапама. Од досељеника највише је било Португалаца и Шпанаца. Било је и других
народа Европе али у доста мањем броју. Од Португалаца који су насељавали Бразил били
су махом трговци који су трговали црвеним дрветом које је постајало примамљиво за
Европу а посебно за Французе. Оснивали су луке ради брже трговине, док су Шпанци били
конфискадори тј. освајачи и војници који су трагали за златом највише у северним
Андима. На тим местима су и били подизани и први градови шпанског колонијалног
царства. Ова подела подрућја у Латинској Америци остала је и до данас. Португалци су
заузимали подручје Бразила па се ту прича и данас португалски а у другим деловима
Латинске Америке шпански.

4.3 Насељеност

Становништво се у већини стационирала у градовима. То су полазећи од севера према

југу: Форталеза – главни град и лука у држави Сеара у североистичном делу Бразила, где
има преко 1,6 милиона становника; Салвадор – раније назван Баија, главни је град савезне
државе Баија у источном делу Бразила и броји око 1,8 милиона становника; Рио де Јанеиро
- главни је град истоимене савезне државе на југоисточном делу Бразилског приморја и
има око 10 милиона становника; Сао Паоло – главни је град савезне државе Сао Паоло и
броји чак 15 милиона становника;

Порто Алегре - главни град и лука најјужније Бразилске савезне државе Рио Гранде ду
Су и који броји око 1,2 милиона становника. Поред ових великих приморских места,
унутар копна су се развила исто нека већа места Бело Хоризонте што у преводу значи леп

14
поглед. Тај град је уједно и главни град веома значајне савезне државе Минас Гераис у
источном делу Бразила који броји око 10 милиона становника. Веома карактеристичан
град унутар Бразила, који је уједно и главни град Бразила јесте Бразилија. То је потпуно
модеран и нов град основан тек 1955. године а проглашен за главни град од 1961. Броји
око 1,2 милиона становника. Спада у најмодерније светске градове. Овај град је био
подигнут с тежњом да почне да се насељава унутрашњост Бразила и да би се спречило
гомилање становника на приморју.

Слика 9. Насељеност Бразила

5. Привреда

Природна богаства су велика. Међутим, све је то недовољно искоришћено. Природна

налазишта и њихова експлоатација се ослања на приморском делу где је насељена већина
становника. У последњих неколико деценија јавља се пораст у преради нафте, пораст
забележава и пољопривредна производња где се јавља одређена али недовољна
аутоматизација.

У Бразилу се налази прашума Амазон (прашума). Развијена је посебно индустрија и

привреда. Велики удео имају фирме из САД, Швајцарске, Јапана, Француске. У последње
време забележен је велики индустријски напредак. Сваке године се посеку велике
површине шуме. Те се нове површине употребљавају у пољопривреди. Највећи део
плантажа је у власништву великих феудалаца. Велики утицај имају и стране компаније.

Највећи део радно способног становништва је запослен у услужним делатностима

(42%), у пољопривреди (31%), а у индустрији само 27%.

15
5.1 Пољопривреда

Велики део Бразила покривају веома плодна земљишта, на којима се могу добијати по
два или три рода годишње. Сада се обрађује само 4% од укупне површине, али ни у једној
земљи света нема могућности тако великог ширења обрадивих површина као у Бразилу.

Слика 10. Амазонска џунгла

Највећи део земљиста чине крупни велепоседи, од којих су неки једнаки површини
средњеамеричких држава. Због велике површине земље, која се пружа у неколико
климатских појасева, пољопривреда је разнолика. У тропским и суптропским крајевима
узгаја се шећерна трска, памук, дуван, банане, кафа, пиринач и јужно воће. За домаћу
потропњу највипе се гаје пшеница и кукуруз (у умереном појасу), маниока, житарице,
пасуљ и кикирики за уље. Због недостатка механизације и мале употребе вештачког
ђубрива, приноси по хектару су међу најмањима у свету. Тако, просечан принос пшенице
по хектару износи само 1.000 кг, што је око седам пута мање него, нпр, у Холандији и
Данској.

Најзначајнији извозни производ Бразила је кафа (минас), а готово половина укупне

производње добија се у савезној држави Сао Пауло, највећој монокултурној области
производње кафе у свету. На светском тржисту нарочито су познате врсте бразилске кафе,
које имају називе по извозним лукама : сантос, минас, парана, рио... На висоравнима
Бразилског горја развијено је екстензивно сточарство (преко 55 милиона говеда,30
милиона свиња, 16 милиона оваца, 7 милиона коња, итд.).

16
 Бразил располаже великим минералним богатством, које тек треба искористити. Знатна
су налазиста боксита, гвожђа, мангана, никла, фосфата, платине, уранијума, графита, те
злата и дијаманата за индустријске потребе (Бразилски топаз- цењени драги камен
златножуте боје). Велико природно богатство представља водна снага бразилских река,
али се од 20 милиона кс водене енергије користи само 11,2%.

5.2 Индустрија

Индустрија је у развоју. Она је започела на основу производње шећерне трске, дувана и

памука у североисточној регији. Касније повећањем броја становника повећава се и развој
лаке индустрије. То су у почетку биле индустрија кафе, намирница... Бразил припада међу
главне произвођаче памука у свету. Најважнија средишта индустрије памучног текстила
данас су у северној држави Сао Пауло. Међутим, југоисток не заостаје уопште. У тој
области се налази тежиште савремене индустрије. Црна металургија је у развоју. На овом
месту се и налазе велики број челичана. Те челичане и погони црне металургије се махом
налазе у долинама већих градова где се и користе њихови производи. Један део челика
произведеног у тим челичанама се и извози у свет преко великих лука у том региону: Рио
де Јанеиро, Сао Пауло.

Бразил уједно представља и највећег произвођача годишње. Друге индустријске гране

нимало не заостају. Хемијска индустрија, на пример има велики распон производње.
Прерадом нафте и њених деривата проширује се производња на различите органске гране.
Искоришћавање нафте у Бразилу регулише Баија и Сергипе. Производња нафте је у
последњих неколико година забележила значајни пораст. Многе наде се улажу у
новооткривеним налазиштима у области реке Амазон и подручјима дуж источне обале.
Аутомобилска индустрија се такође полако развија на рачун Америчких и Европских
фабрика. Највећи погони су смештени у Сао Паолу и Рио де Јанеиру.

17
 Слика 11. Индустријско постројење Сао Паолу

За индустријски развој у Бразилу потребан је велики финансијски капитал. Земља је

веома богата сировинама, али нема довољно новчаних средстава за њихову експлоатацију.
У кредитирању индустрије главни удео има држава са 52% затим страни капитал са 32% И
приватници са 16%. Сједињене Америчке Државе су на првом месту улагача у привреду
Бразила, па затим иде Канада, Немачка, Јапан, Велика Британија, Француска… Бразил од
индустијских производа извози: саобраћајна средства, гвожђе, челик а увози нафту,
машине.

5.3 Саобраћај

Саобраћај је у интензивном развоју. Облици саобраћаја попут поморског, железничког

и речног претежно су национализовани. Има око 40 већих морских пристаништа; 30.000
км пруга и преко 35.200 км пловних река са 95 пристаништа.

Година 1960. може се издвојити као преломна за развој путне мреже. Почеци те
изградње обележени су путевима из Рио де Женеира.

18
 Слика 12. Аутопутеви у Рио де Женеиру

Најпрометнији су аутопутеви Рио де Женеиро – Сао Пауло на дужини од 432 км, затим
Рио де Женеиро – Бело Хоризонте – Бразилија… Тај пут уједно спаја и савезну државу
Минас Гераис са једном од највећих лука света. Такође ту је и веома важна магистрала
која повезује Рио де Јанеиро са Салвадором дужине од 1.621 км. Ова магистрала
представља уједно и веома модеран аутопут који повезује две развијене регије. Са
изградњом новог главног града, Бразилије, изграђени су и многи веома важни и модерни
путеви који спајају Бразилију са најразвијенијим деловима Бразила. Веома модерним
аутопутевима су повезани најразвијенији делови Бразила са најнеразвијенијим, тј. југ и
серероисток са Амозонасом.

5.4 Туризам

Две трећине бразилске популације зиви близу обале, сто значи да је за локално
становниство као и за туристе плажа - живот. Бразилци уживају у доброј забави под било
каквим условима и околнистима. Иако је дом многим етничким групама, једина
карактеристика свих житеља ове земље су енергија и страст коју преносе на туристе.
Пејзаж Бразила је разноврстан, прасуме доминирају на северу, а на југу брдовити терен.
Туристичке туре далеко од бразилских, фантастичних плажа, у унутрашњости откривају
другачији Бразил који има још много тога у понуди... највећу кишну шуму на свету , реку
19
Амазон, кањоне и пећине Цапада Диаментина и Мата Атлантика (Атлантска сума, која се
простире дуз готово целе бразилске обале). Најпопуларнија дестинација Бразила је Рио,
нарочито за време Карневала када се цео град претвара у колаж музике, костима,
различитих боја и облика, све уз пратњу разноврсних исцрпљујуцих ритмова.

Салвадор је био и остао културни и туристички центар Бразила. Деведесетих година

двадесетог века, локална власт је рестаурирала историјско језгро града, које је сада под
заштитом УНЕСКО-а.

Итакотијара је најпознатија плажа у Нитероју и честа је туристичка дестинација. Како

је клима, као и у свим градовима овог дела обалног Бразила, угодна, зими је температура
око 17 степени, а лети 37 степени. Влажност ваздуха је током целе године релативно
висока.

5.5 Култура

Култура Бразила је мешавина португалских, домородачких и афричких утицаја.

Развила се карактеристична архитектура под утицајем европских и афричких традиција.
После проглашења независности, уметници се све више угледају на непортугалске
европске правце у уметности. Традиционална уметност је заступљена у грнчарству, ткању
и сликању на телу. Познати плесови су фестивалски плес "самба", ратнички "капоеира" и
сценски "бумба-бу-бој" који је налик на балет. У 20. веку је настао музички правац "боса
нова" мешавином бразилске народне музике и џеза. Недавно је под афричким утицајима
настао популарни плес "ламбада", а у неким деловима Бразила је заступљена "сертанежо"
музика која личи на америчку кантри.

6. Регионалне карактеристике

Копнени део Бразила се обично географски и статистички дели на пет регија: Северну,
Североисточну, Средишнозападну, Југоисточну и Јужну регију.

● Северна регија чини 45.27% површине Бразила и ово је регија са најмањим бројем
становника. Регија је поприлично неразвијена и неиндустријализирана (изнимка је
град Манаус). У њој се налази већи дио Амазонске прашуме и мноштво
индијанских племена.

● Североисточна регија садржи око трећине укупног становништва Бразила. Ово је

поприлично културално разнолика регија, у којој се мешају португалска,
афричко-бразилска и индијанска култура. Ово је најсиромашнија регија Бразила
која је позната по обали и сувој клими.
20
 ● Средишнозападна регија је друга по величини у Бразилу, али са врло малим бројем
становника. У овој регији се налази главни град Брасíлиа. Такођер се у овој регији
се налази и Пантанал, највеће мочварно подручје у свету, као и мањи дио
Амазонске прашуме. Већину регије чини Церрадо, највећа савана на свијету. Ова
савана има два раздобља: кишно (од октобра до априла) и суво (од маја до
септембра). Ова регија је врло важна због пољопривреде. Највећи градови су:
Брасíлиа, Гоиâниа, Цампо Гранде и Цуиабá.

● Југоисточна регија је најбогатија и најгушће насељена регија Бразила. У њој се

налази више људи него у било којој јужноамеричкој држави и садржи један од
највећих мегалополиса на свету, чији су највећи градови Сãо Пауло и Рио де
Јанеиро. Регија је поприлично разнолика, укључујући пословно средиште Сãо
Пауло, повијесне градове у Минас Гераису, плаже Рио де Јанеира и обалу Еспíрито
Сантоа.

● Јужна регија је најбогатија регија Бразила (мерено по БДП-у по становнику), са

највећим животним стандардом у земљи.То је такође најхладнија регија у Бразилу,
где се на већим висинама појављује и мраз и снег. Регију већином настањавају
еуропски имигранти, већином Немци, Италијани и Словени, што се види и у
локалној култури.

7. Занимљивости

Сједињене државе Бразила као једна комплетна држава је веома атрактивна за стране
посетиоце. Бразилци су веома пријатан и весео народ. Те њихове особине доказују
карневали, названи “Кариоке”, који су надалеко познати. Кариоке трају 3 до 4 дана у Рио
де Женеиру и представља врхунско славље целокупног становништва. Ту млади и стари,
жене и мушкарци, деца и одрасли, све се без разлике маскира и учествује у готово
безкрајној игри најчуднијих плесова.Међутим, највише провлађује самба.

21
 Slika 13. Karneval u Brazilu

Град Манаус на долини реке Амазон који по својим трговима и зградама подсећа на
Париз. Зато га и с правом називају делићем Париза у прашуми. Основан је 1660.год. и
процват је доживео у доба проналаска каучука. На једном је постао град обиља и ужитака.

Бразил је, што треба истаћи, спортска нација. Увек је давала добре спортисте претежно
у групним спортовима: фудбалу, одбојци, формули 1...

Слика 14. Спортови Бразила

22
ЗАКЉУЧАК

Највећим делом тропско, скоро потпуно смештен јужно од еквадора, Бразил је “џин”
Јужне Америке и заузима скоро половину њене површине и концентрише један део
суседне популације.

Његови потенцијали, величина и пространост, судећи по ресурсима већ познатог

земљаног блага, саобраћаја, административних и друштвених уредјења никога не
остављају равнодушним.

Бразил је, поред традиционалних веза са САД, окренут партнерству са ЕУ због великог
енергетског потенцијала који има на основу производње етанола и биодизела, али и зато
што је ЕУ значајно тржиште за њхове произвођаче меса, кафе, соје, али и високих
технологија у авиоиндустрији

23
ЛИТЕРАТУРА

Јанићијевић Јован, Бразил: пет векова постојања.

Пјер Ларус, Нова Лароуссе Енциклопедија, Издавачко предузеће ЈРЈ.

Вјекослав Кошта, Владимир Драгомановић, Бразил.

Државе света, Младинска књига.

http://www.znanje.org

http://www.wikipedia.com

24