Идентификација и

фактор простори
 Универзитет у Крагујевцу
ПРИРОДНО – МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ИНСТИТУТ ЗА МАТЕМАТИКУ И ИНФОРМАТИКУ

ДИПЛОМСКИ РАД
Идентификација и фактор простори

Ментор: Проф. др Радосав Ђорђевић

Студент: Александар Дишовић 21/01

Крагујевац, фебруар 2011.

 Увод
 Као мали слажемо слагалице; као људска бића живимо у
слагалици. Како се њени делови уклапају?
 Да ли стварно постоје закони природе? Како их спознајемо? Да ли
закон природе важи само на локалном нивоу или у целом космосу?
 У природи је људских бића да трагају за редом и разумом у
дејствовању света који нас окружује. Алатке за то наследили смо
од грчких геометара који не само да су нас упутили у исправна
математичка размишљања него су нас и научили да трагамо за
естетском страном природе. Нашли су задовољство у округлом
облику Сунца и Земље и у орбитама планета, јер за њих су круг и
лопта били најсавршеније форме. После мрачног доба, са
оживљавањем Еуклидових Елемената и рођењем
експерименталног метода, установили смо да се ред шири изван
„ шта” природе на „ зашто” природних закона.
 Експерименти обављани у седамнаестом столећу показали су да сва
тела падају истом брзином без обзира на свој састав, величину,
тежину, и без обзира на то да ли их да падну пушта Галилеј или његов
колега експериментатор Роберт Хук. Потоња посматрања потврдила су
да исти закони који управљају падом Њутнове јабуке на Земљу важе и
за Месец, односно за кретање далеких планета око њихових матичних
звезда. Ти закони као да се нису мењали од памтивека. Каква то сила
нагони космос да се све у њему покорава истим правилима? И зашто
се закони не мењају с временом или са променом места, већ су исти
милијардама година и на простору од много билиона километара?
Није тешко разумети зашто су неки људи одговор на ово питање увек
налазили у Богу. Али ток науке одредили су грчки геометри, а њихов
алат била је математика. Још од Грка математика се налазила у срцу
науке, геометрија у срцу математике. Топологија је врло млада
геометријска дисциплина, која припада најапстрактнијим подручјима
савремене математике. Тај апстрактни аспект може се упоредити са
скелама које су преко потребне при подизању нове зграде, али сметају
да се непосредно открије сва лепота њених архитектонских облика.
 Основни појмови
Тополошка теорија, у односу на друге фундаменталне математичке теорије, је
формализована релативно касно, тек у XVII веку. Међутим, због
свеприсутности како у математици тако и у осталим областима науке, развија
се веома брзо. Данас се многи актуелни проблеми разматрају са аспекта
топологије, што ову математичку дисциплину чини живом и динамичном.
 Топологија потиче од грчке речи τóπος што значи „место” и λógος
„наука , знање , реч”. Она проучава каквоће које остају непромењене када се
облици изобличују: растезањем, извртањем или гњечењем. Топологију не
занима да ли је облик велики или мали , округао или четвртаст јер се та
својства могу променити. У топологији је важније квалитативно него
квантитативно. Израз топологија је у немачки језик увео Јохан Бенедикт
Листинг 1847.
 Сама топологија се дели на општу топологију , која се бави самим
тополошким просторима и алгебарску топологију, у којој се проучавају
инваријанте, односно особине тополошких простора које се не мењају при
непрекидним пресликавањима.
 Грана математике која се данас назива топологијом је настала
изучавањем одређених геометријских питања. Ојлеров рад из 1736. о
Кенигзбершким мостовима спада међу прве тополошке резултате.
 Слика Кенигзбершки мостови,
чувени тополошки проблем

 Као што знамо, сваку математичку грану карактерише, нека основна идеја
, која заправо прожима читаву њену изградњу и , тако рећи, дефинише
њену физиономију. Занима нас шта је основа поменуте гране –
топологије. То је идеја о непрекидности, континуитету. Та идеја
свестрано се развија и добија свој пун смисао тек у оквирима топологије.
У топологији се појам функције и појам непрекидности генерализују.
 С интуитивног гледишта, непрекидност пресликавања ƒ одражава
чињеницу да међусобно „ближе” тачке скупа X прелазе у „ближе” тачке
скупа Y, тј. пресликавањем ƒ не настаје кидање, нарушавање целине
скупа X. Примећујемо да при томе различите тачке скупа X
пресликавањем могу прећи у исту тачку скупа Y, тј. може настати
„стапање”, „слепљивање” или како се још каже „идентификација" тачака.
 Нека су нпр. скупови X и Y
затворена крива и правац
смештени у истој равни. Тада
је пројекција криве X на
правац Y, пресликавање и то
непрекидно, које узрокује
„слепљивање” како је то
приказано на слици 1. б).
слика 1
 На слици 2. приказан је
процес непрекидног
пресликавања кружнице на
„фигуру у облику осмице”,
који се завршава
X Y идентификацијом две тачке
кружнице. То је
пресликавање при којем две
слика 2 различите тачке кружнице
прелазе у исту тачку осмице.
 Квоцијентна пресликавања (идентификација)

 Дефиниција 1.
 Пресликавање ƒ:X → Y тополошког простора X у тополошки простор Y је
отворено ако ( U  X) U 𝒯x  ƒ(U) 𝒯y.
 Пресликавање ƒ:X → Y је затворено ако(  F X ) FF X  ƒ (F) F X. 
 Нека је X = (R, 𝒯X ) уобичајена топологија на R, Y = (R, 𝒯y ) дискретна
топологија на R и ƒ: X → Y идентитет. Тада је ƒ отворено и затворено, али ƒ
није непрекидно пресликавање. Инверзно пресликавање ƒ-1 је непрекидно,
али није нити отворено нити затворено. Ова три својства пресликавања не
зависе једно од другог.
 Пресликавање ƒ:X → Y компактног Хауздорфовог простора X у
Хауздорфов простор Y је непрекидно и затворено.
 Нека је ƒ:X → Y пресликавање тополошких простора и ß база простора X.
Tада,
 (B  ß) ƒ (B) 𝒯y  ƒ је отворено.
 4) Намотавање праве R на круг S1 = (x,y)  x2 + y2 =1 дато је са
ƒ(x) = (cos 2 x, sin 2 x).
Лако је видети да је ƒ (a,b) отворени скуп у S1 (може се претпостављати
b-a  1). Пресликавање ƒ је непрекидно и отворено (према 3).
Скуп F = n-1/n  n ≥ 2 je затворен у R, док његова слика
ƒ (F) = ( cos 2 / n, -sin 2 /n)  n  N није затворен у S1.
(i ) Пресликавање ƒ је непрекидно, отворено и није затворено.
Рестрикција овог пресликавања ƒ1:0,1  S1, је затворено (према 2), скуп
0,1/2) је отворен у 0,1, али ƒ (U) није отворен u S1.
( ii) Пресликавање ƒ1 је непрекидно, затворено и није отворено.
(iii) Рестрикција ƒ2 :0,1)  S1 је пресликавање које је непрекидно, није
отворено, нити затворено
Приметимо да из наведених примера следи да рестрикција отвореног
односно затвореног пресликавања не мора бити отворено односно
затворено пресликавање.
Из претходног следи да су својства отворених и затворених пресликавања,
у знатној мери, независна.
Сада ћемо дефинисати једну класу пресликавања која обухвата обе, и
класу затворених и отворених непрекидних пресликавања. Својства ове
нове класе пресликавањља, биће тако фундаментална заједничка својства
и класа непрекидних отворених или затворених пресликавања.
 Дефиниција 2.
 Нека је ƒ: X → Y пресликавање тополошког простора X „на” тополошки
простор Y. Пресликавање ƒ се назива квоцијентно (идентификација) ако је
испуњен услов: (  B  Y ) B је отворен у Y  ƒ-1(B) је отворен у X.
 На основу формуле ƒ-1 ( Y \ В ) = X \ ƒ-1 (В) следи:
◦ Ако је ƒ идентификација, тада (  B  Y ) В је
затворен у Y  ƒ-1(B) је затворен у X.
◦ Квоцијентно пресликавање је непрекидно.
 Теорема 1. Нека је ƒ: X → Y непрекидно и „на” пресликавање тополошких
простора. Ако је ƒ отворено (затворено),тада је ƒ квоцијентно.
 Теорема 2. Нека је ƒ: X → Y квоцијентно и „1-1” пресликавање. Тада је ƒ
хомеоморфизам.
 Теорема 3. Нека је ƒ: X → Y непрекидно пресликавање. Ако постоји X 0 
X такав да је рестрикција ƒ0= ƒ X0 : X0 → Y квоцијентно пресликавање, тада је
и ƒ квоцијентно.
 Ово тврђење може да буде врло корисно у ситуацијама где, уочавајући подесну
рестрикцију неког пресликавања, докажемо да је она квоцијентно (отворено,
затворено) пресликавање, па смо тиме доказали да је то и дато пресликавање. С
друге стране, ово тврђење можемо користити и да лако саставимо примере
квоцијентних пресликавања, која нису нити отворена нити затворена.
На пример:
x, x  0,1
(а) X = 0,1  (2,3, Y = 0,1, ƒ( x) =
(x -2)/2 , x (2,3
ƒ0,1 је квоцијентно. Скуп (2,3X је и отворен и затворен, док
ƒ ((2,3) =(0, 1/2   Y није ни отворен ни затворен.

-x/2, x -1,0)

(б) X = -1,2), Y= 0,1, ƒ(x) = x, x  0,1
3/2 – x/2, x (1,2)

ƒ0,1 је квоцијентно.
 -1,0) (отворен) X и ƒ ( -1,0)) није отворен у Y.
 1,2) (затворен) X и ƒ ( 1,2)) =(1/2, 1 није затворен у Y.
 Теорема 4. Нека је ƒ: X → Y квоцијентно пресликавање, а g:
Y → Z произвољно пресликавање. Ако је gof непрекидно, тада је
g непрекидно.
 Квоцијентни простори
Кад је ƒ: X → Y квоцијентно пресликавање, тада је
𝒯у = В  Yƒ -1(В)  𝒯x.
Топологију 𝒯уназивамо квоцијентна топологија одређена пресликавањем ƒ.
Пошто постоји „1-1” и „на” коресподенција између скупа Y и скупа фибри
X / ƒ, нећемо губити у општости, а бићемо ближе моделима који се природно
јављају, ако скуп Y поистоветимо са неком декомпозицијом простора X и
тада узимамо квоцијентну топологију на тој декомпозицији. Самом
пресликавању ƒ, одговараће тада природна пројекција.
Дефиниција 3.
(1) Декомпозиција или партиција скупа X је фамилија D његових
подскупова са својствима
(i) ( D  D) ( D  D) D D  D  D = 
(ii)   DD  D = X
(2) Пресликавање p:X D, дато са p(х)= D, где је D  D и хD зовемо
природна пројекција.
 Нека је (Х,𝒯) тополошки простор и D декомпозиција скупа X. Пару
((Х,𝒯), D) придружујемо пар (D,𝒯D), узимајући на D квоцијентну топологију
одређену природном пројекцијом p, тј.
(A  D ) A 𝒯D  p-1 (A) =   DD  A  𝒯x
 Дефиниција 4.
 Простор (D, T D ) називамо квоцијентни (фактор) простор простора X.
 Тополошки количник (фактор простор) је тополошки простор (X/  ,
Tp) чији је носилац квоцијент скуп X/  за релацију „” еквиваленције,
а топологија T p финална топологија за природну пројекцију p.
Пројекција p се често назива и идентификација или пресликавање
тополошке идентификације и у односу на квоцијент топологију је
непрекидно пресликавање.
 Посебно је изражен наш интерес за услове, под којим је квоцијентни
простор Х/ Хауздорфов.
 Теорема 5. Нека је (Х,) тополошки простор са релацијом
еквиваленције и нека је природна пројекција р:Х  Х / савршено
пресликавање (тј. p је затворено и класе еквиваленције су компактни
подскупови простора Х). Тада из Х је Т2 следи Х / је Т2.
 Следеће тврђење садржи довољно опште услове под којим је Х / Т2 –
простор, па се у неким случајевима може уопштено користити.
 Теорема 6. Нека је (Х,) тополошки простор са релацијом
еквиваленције и нека је р: Х  Х/ отворено пресликавање. Тада,
квоцијентни простор Х/ је Т2 ако и само ако скуп  је затворен
у Х Х.
Реални пројективни простор RPn

 Нека је Х= Rn+1\{0}, а релација на скупу Х

дата тако да
x=(х1,х2,...,хn+1) ~ y=(y1,y2,.. yn+1),
ако постоји t0, x=ty. То је очигледно
релација еквиваленције. Нека је
(за t0) t(x)=tx. Тада је t: Х  Х
хомеморфизам. Квоцијентни простор Х/ 
назива се реални пројективни простор
димензије n и означава са RP n.
 Колапс простори
Нека је (X, T ) тополошки простор, А непразан подскуп
тополошког простора X и   X X дато са xy  x,y  A
или x=y. Тада је  релација еквиваленције скупа X и X/  =
{A}  {{x}xX\A}. Тада X/ oзначавамо са X/A и зовемо
колапс простор добијен од X слепљивањем подскупа А на
тачку.
Пример: Нека је (X, T ) тополошки простор и нека интервал I
=[0,1] има релативну топологију индуцирану обичном
топологијом на R. Идентификацијом тачака скупа X x {1} у
тополошком производу XxI у једну тачку добија се конус на
простору X који се означава са KX.
Нека је X произвољан простор. Суспензија S(X) простора X је
тополошки количник који се добија из тополошког производа XxI
простора X и јединичног интервала I идентификацијом скупа
тачака скупа {(x,0)xX} у врх V1, а тачака скупа {(x,1) xX}
у врх V2 .
Нека је {XLLA} фамилија дисјунктних простора и нека је у
сваком простору изабрана по једна тачка xL  X L. Клинасти
производ дате фамилије простора је тополошки количник слободне
уније X простора дате фамилије простора {X L  L A} који се
добија идентификацијом свих базних тачака { x L  L  A}, где x L
X L, за L A. Клинасти производ се означава V{X L  L  A}.
Редукован производ XΛY простора X и Y је тополошки количник
који се добија из тополошког производа XxY идентификацијом
тачака скупа XVY .
Дефиниција 5. Простор Cil()=Z/~ зовемо цилиндар
пресликавања . Ако је p:Z “на” Cil (), тада i : X Cil() дато
са i(x) = p(x,0) је утапање тј. X Cil ().
 Дефиниција 6. Простор Con () jе простор Cil()/X и
назива се конус пресликавања .
Мебиусова трака добија се на овај начин : дугачка савитљива
трака правоуганог облика (a) једанпут се уврне (b), па се затим
њени крајеви поступно приближавају (c), и конaчно слепе (d).
Мебиусова трака је површ која се добија ако се у правоугаонику
P={(u,v)(u,v)R2, - a u a, -b v b} пошто се уврне за 180
слепе његове две наспрамне странице. Мебиусова трака може се
добити и као тополошки количник P/~ на скупу
P={(u,v)(u,v)R2, - a u a, -b v b} ако је релација
~ еквиваленције у X дефинисана на следећи начин :
(1) (a,v) ~ (- a,- v ), ako v [-b,b] и
(2) ( u,v )~ (u,v) у свим осталим случајевима.
 Торус

Нека је I2  R 2 јединични квадрат, са топологијом подпростора, тј.

I2= {(x,y) R2:0 x1, 0 y1 }.

 У скуп I2 уводимо релацију еквиваленције на тај начин да
идентификујемо тачку (0,y) са тачком (1,y) , за свако yI.
Другачије речено, имаћемо (0,y) = (1,y) , 0y1. Исто тако,
сматраћемо еквивалентним парове тачака (x,0) и(x,1), xI тj.
(x,0) =(x,1), 0 x 1. На овај начин добијени простор је торус са
фактор - топологијом насталом од топологије простора I2 R 2 .
 Клајнова Боца

Посматрајмо поново простор I 2 R2 . Идентификујемо

парове тачака (x,0) и (x,1), за 0X1, као и парове (0,y)
и (1,1 –y), за 0 y 1. Добија се фактор-простор, који се
назива Клајнова боца.
 Клајнова боца је пример једностране површи.