2.1.

Termi i predikatske formule 31

Formula (c) sadrži tri promenljive x, y i z. Promenljiva x se pojavljuje

samo jednom i to pojavljivanje je slobodno. Što se tiče promenjive y, ona se
u formuli javlja tri puta, pri čemu su njena prva sva pojavljivanja vezana a
poslednje pojavljivanje slobodno. Promenljive z se u formuli pojavljuje četiri
puta, od čega je samo prvo pojavljivanje slobodno a sva ostala su vezana.
Formula (d) sadrži dve promenljive x i z. Promenljiva x se pojavljuje dva
puta i oba pojavljivanja su slobodna. Što se tiče promenjive z, ona se javlja tri
puta u formuli, pri čemu su njena prva dva pojavljivanja vezana a poslednje
pojavljivanje slobodno.
U formuli (e) javlja se samo promenljiva x. Promenljiva x se pojavljuje tri
puta u formuli, pri čemu je njeno prvo pojavljivanje slobodno a druga dva
su vezana jer se nalaze u oblasti dejstva kvantifikatora ∀x. u t

Zadatak 2.33. Ispitati da li su sledeće predikatske formule zatvorene i ukoliko nisu

odrediti njihovo zatvorenje:
(a) (∀y)(∃x)Q3 (x, f 1 (y), a) ∨ (∀x)(∀z)P2 (h3 (a, z, x), c)
(b) (∃y)P2 ( f 1 (x), 12 (x, y)) ⇒ ¬(∀y)R1 (y)
(c) (∀x)P2 (h3 (a, b, x), x) ⇔ (∃z)¬Q3 ( f 1 (z), h3 (b, c, z), a)
(d) ¬(∃z)Q 3 2
 (a, z, x) ∧ P (z, x)
(e) (∃x) ¬R1 (x) ⇔ (∀x)Q2 (a, f 1 (x))

Rešenje: Predikatska formula je zatvorena u koliko su sve promenjive koje

se u njoj javljaju vezane, tj. ako ne sadrži slobodne promenljive.
Formula (a) sadrži tri promenljive x, y i z. Promenljiva x se pojavljuje ětiri
puta i pri tome su sva njena pojavljivanja vezana. Što se tiče promenjive y,
ona se u formuli javlja dva puta, i ta pojavljivanja su vezana a poslednje
pojavljivanje slobodno. Promenljiva z se u formuli pojavljuje takodje dva
puta, i oba pojavljivanja su vezana. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da
je formula (a) zatvorena.
Predikatska formula (b) nije zatvorena jer ona sadrži slobodnu promenljivu
x. Ova promenljiva se u formuli javlja dva puta i oba pojavljivanja su slo-
bodna. Takodje, formula (b) sadrži promenljivu y, čija su sva pojavljivanja
vezana. Zatvorenje predikatske formule (b) je formula:
 
(∀x) (∃y)P2 ( f 1 (x), 12 (x, y)) ⇒ ¬(∀y)R1 (y)

U formuli (c) uočavamo dve promenljive x i z. I promenljiva x i promenljiva

z se pojavljuju tri puta u formuli. Pri tome su sva pojavljivanja promenljive
x kao i sva pojavljiva nja promenljive z vezana. Dakle, predikatska formula
(c) je zatvorena.
Formula (d) sadrži promenljive x i z. Promenljiva x se javlja dva puta
u formuli i oba ova pojavljivanja su slobodna. Promenljiva z se pojavljuje u
formuli tri puta, pri čemu su prva dva njena pojavljivanja vezana a poslednje
pojavljivanje slobodno. Zatvorenje formule (d) je predikatska formula:
32 2 Predikatska logika
 
(∀z)(∀x) ¬(∃z)Q3 (a, z, x) ∧ P2 (z, x)

Predikatska formula (e) je zatvorena jer ona sadrži samo jednu promeljivu
x čije je svako pojavljivanje vezano. u
t
Zadatak 2.34. Ispitati da li je term t nezavisan od promenljive y u predikatskoj
formuli F, ako su term t i predikatska formula F definisani na sledeći način:
(a) t = x, F = P(x, y, z)
(b) t = x, F = R(z) ⇒ (∀x)P(x, y, z)
(c) t = 1(x, y), F = (∀x)Q(x, z) ⇒ R(y)

(d) t = 1(x, y), F = (∃x) R(x) ∨ Q(y, z)
Rešenje: U formuli (a) promenljiva y se pojavljuje samo jednom i to po-
javljivanje je slobodno. Obzirom na to da ovo pojavljivanje ne leži u oblasti
dejstva kvantifikatora (∀x) odnosno (∃x), term t je nezavisan od promenljive
y u predikatskoj formuli F.
U predikatskoj formuli (b) promenljiva y ima samo jedno slobodno po-
javljivanje i to pojavljivanje leži u oblasti kvantifikatora (∀x), dakle term t
ovde nije nezavisan od promenljive y u predikatskoj formuli F.
U formuli (c) slobodno pojavljivanje promenljive y ne leži u oblasti dejstva
kvantifikatora (∀x), odnosno (∃x), pa možemo da zaključimo da je term t je
nezavisan od promenljive y u predikatskoj formuli F.
Konačno i predikatskoj formuli (d) slobodno pojavljivanje promenljive
y leži u oblasti dejstva kvantifikatora (∃x), dakle term t nije nezavisan od
promenljive y u predikatskoj formuli F. u t
Zadatak 2.35. Sledeće rečenice prevesti na jezik predikatske logike:
(a) Svi studenti su pametni.
(b) Postoji student koji je pametan.
(c) Postoji student koji nije pametan.
(d) Svaki student voli nekog studenta.
(e) Postoji student koji voli sve studente.
(f) Postoji student koji sluša predavanja iz Analize ili Gemoetrije ali ne postoji
student koji sluša predavnja iz oba ova predmeta.
(g) Svaki student koji sluša predavanja iz Analize sluša takodje i predavanja iz
Geometrije.

Rešenje: (a) Neka je P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je
student i neka je Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je
pametan. Tada datu rečenicu možemo na jeziku predikatske logike zapisati
sa (∀x) (P(x) ∧ Q(x))
(b) Neka je P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je student
i neka je Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je pametan.
Onda rečenicu (b) možemo zapisati sa (∃x) (P(x) ∧ Q(x)) na jeziku predikatske
logike.
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule 33

(c) Slično kao u delu (b) ako je P(x) unarni relacijski znak koji interpreti-
ramo kao x je student i Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao
x je pametan, onda datu rečenicu možemo zapisati sa (∃x) (P(x) ∧ ¬Q(x)) na
jeziku predikatske logike.
(d) Neka je P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je stu-
dent i neka je R(x, y) binarni relacijski znak koji interpretiramo kao x voli
y. Tada datu rečenicu
možemo na jeziku predikatske logike zapisati sa
(∀x) P(x) ⇒ (∃y)R(x, y) .
(e) Analogno rešenju dela (d), ozačimo sa P(x) unarni relacijski znak koji
interpretiramo kao x je student i neka je R(x, y) binarni relacijski znak koji
interpretiramo kao x voli y. Onda rečenicu
(e) možemo na jeziku predikatske
logike zapisati sa (∃x) P(x) ∧ (∀y)R(x, y) .
(f) Označimo sa P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je stu-
dent, Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x sluša predavanja
iz Analize i sa R(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x sluša
predavanja iz Geometrije. Onda rečenicu "Postoji student koji sluša preda-
vanja iz Analize ili Gemoetrije" možemo zapisati sa (∃x) (P(x) ∧ (Q(x) ∨ R(x)))
na jeziku predikatske logike. Dalje, rečenica "Ne postoji student koji sluǐ
predavnja iz Geometrije i predavanja iz Analize" može se zapisati sa
¬(∃x) (P(x) ∧ Q(x) ∧ R(x)) na jeziku predikatske logike. Na osnovu ovoga datu
rečenicu možemo zapsati sa

(∃x) (P(x) ∧ (Q(x) ∨ R(x))) ∧ ¬(∃x) (P(x) ∧ Q(x) ∧ R(x)) .

(g) Slično kao u delu (f) ako je P(x) unarni relacijski znak koji interpre-
tiramo kao x je student, Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao
x sluša predavanja iz Analize i sa R(x) unarni relacijski znak koji interpre-
tiramo kao x sluša predavanja iz Geometrije, onda datu rečenicu možemo
zapisati sa (∀x) (P(x) ∧ Q(x) ⇒ R(x)) na jeziku predikatske logike. u t

2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule

Na osnovu definicije terma i predikatskih formula vidimo da oni predstavl-

jaju nizove odredjenih simbola. Da bi tako definisani nizovi simbola imali
smisao odnosno značenje potrebno je da se interpretiraju u nekoj matem-
atičkoj strukturi.
Interpretacija predikatske formule odnosno skupa predikatskih formula
je par D = (D, φ), pri čemu je D neki neprazan skup koji nazivamo domen
interpretacije, a φ pridruživanje za koje važi:
1. Svakom znaku konstante koji se pojavljuje u predikatskoj formuli odnosno
skupu predikatskih formula pridružujemo fiksni elemenat iz skupa D.
34 2 Predikatska logika

2. Svakom funkcijskom znaku dužine n koji se pojavljuje u predikatskoj

formuli odnosno skupu predikatskih formula pridružujemo neku n-arnu
operaciju na skupu D.
3. Svakom relacijskom znaku dužine n koji se pojavljuje u predikatskoj for-
muli odnosno skupu predikatskih formula pridružujemo neku n-arnu
relaciju na skupu D.
Promenljive koje se pojavljuju u predikatskoj formuli odnosno skupu for-
mula u datoj interpretaciji označavaju proizvoljne elemente domena inter-
pretacije D, a logički simboli i kvantifikatori imaju svoja uobičajena značenja.
Kao i u slučaju iskaznih formula da bi definisali istinitost odnosno neistini-
tost predikatskih formula potrebno je definisati valuaciju odnosno pridružiti
vrednost promenljivama koje se javljaju u datoj predikatskoj formuli. Pojam
valuacije u predikatskoj logici usko je vezan za pojam interpretacije.
Neka je D = (D, φ) interpretacija datog skupa formula i x1 , x2 , x3 , . . .
promenljive koje se javljaju u formulama iz datog skupa predikatskih for-
mula. Valuacija interpretacije D = (D, φ) je niz v = (c1 , c2 , c3 , . . .) elemenata iz
domena D. Kao i u iskaznoj logici, svrha valuacije je da pridruži odredjene
vrednosti promenljivama koje se javljaju u formuli, tako da promenljivoj
xi treba da bude pridružena vrednost ci , i ∈ N. Dakle, valuacija je zapravo
preslikavanje koje skup svih promenljivih {x1 , x2 , ..., xn , . . .} slika u domen
interpretacije D, tako da proizvoljnoj promenljivoj xi dodeljuje vrednost
v(xi ) = ci ∈ D.
Vrednost terma t u valuaciji v = (c1 , c2 , c3 , . . .) interpretacije D = (D, φ), u
oznaci tv , definiše se induktivno, na sledeći način:
1. Ako je t promenljiva xi , onda je tv = ci .
2. Ako je t simbol konstante ai , onda je tv element koji je u interpretaciji D
dodeljen simbolu ai .
3. Ako je t = f (t1 , ..., tn ), gde je f operacijski znak dužine n, a t1 , . . . , tn termi,
onda je
tv = fD ((t1 )v , . . . , (tn )v ),
pri čemu je fD operacija na skupu D kojom je interpretiran funkcijski
simbol f .
U nastavku definišemo tačnost formule u datoj valuaciji v interpretacije
D = (D, φ). I ovaj pojam se definiše induktivno, po složenosti formule, i to na
sledeći način:
1. Ako je F = R(t1 , ..., tn ) atomična formula i ρ je n-arna relacija koja u datoj
interpretaciji odgovara relacijskom simbolu R. Tada je formula F tačna u
valuaciju v ako i samo ako su vrednosti terma t1 , . . . , tn za valuaciju v, tim
redom, u relaciji ρ, tj. važi ρ ((t1 )v , ..., (tn )v ) ili ((t1 )v , ..., (tn )v ) ∈ ρ.
2. Ako je F = ¬G, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako G nije tačna u
v.
3. Ako je F = G ∧ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako su i G i H
tačne u v.
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule 35

4. Ako je F = G ∨ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako je bar jedna

od formula G i H tačna u v.
5. Ako je F = G ⇒ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako važi: ako je
G tačna u v onda je i H tačna u v.
6. Ako je F = G ⇔ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako važi: G je
tačna u v ako i samo ako je H tačna u v.
7. Ako je F = (∀xi )G, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako je G tačna
u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
8. Ako je F = (∃xi )G, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako je G tačna
bar u jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
Cinjenicu da je formula F tačna u valuaciji v interpretacije D = (D, φ)
zapisujemo kraće na sledeći način:

D |=v F

i kažemo da valuacija v zadovoljava formulu F. Formula F je tačna u inter-

pretaciji D = (D, φ) ako je tačna u svakoj valuaciji interpretacije D = (D, φ).
Ako je formula F tačna u interpretaciji D = (D, φ), onda kažemo da je
D = (D, φ) model formule F. Činjenicu da je D = (D, φ) model formule F
označavamo sa
D |= F.
Analogna definicija važi za neki skup formula S: Ako je svaka formula iz S
tačna u interpretaciji D = (D, φ), onda je D model skupa S, i pišemo

D |= S.

Formula F je zadovoljiva ako postoji interpretacija D = (D, φ) i valuacija v

interpretacije D = (D, φ) u kojoj je formula F tačna. Formula F je valjana ili
opšte-važeća ako je tačna u svakoj interpretaciji. Činjenicu da je F valjana
zapisujemo sa
|= F.
Zadatak 2.36. Neka je F predikatska formula. Dokazati da je F je tačna u inter-
pretaciji D ako i samo ako je u toj interpretaciji tačna formula (∀xi )F.
Rešenje: Neka je D proizvoljna interpretacija u kojoj je predikatska formula
F tačna. Na osnovu definicije, predikatska formula F je tačna u interpretaciji
D ako i samo ako je ona tačna u svakoj valuaciji v interpretacije D, dakle i
u svakoj valuaciji koja se od valuacije v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
Kao posledicu ovoga imamo da je formula (∀xi )F tačna u interpretaciji D.
Na sličan način se dokazuje da ako je formula (∀xi )F tačna u interpretaciji D,
tada je i formula F tačna u interpretaciji D. u
t
Zadatak 2.37. Neka je F predikatska formula. Dokazati da je formula F tačna
u nekoj interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako je njeno zatvorenje tačno u toj
interpretaciji.
36 2 Predikatska logika

Rešenje: Zatvorenje formule F formula

(∀xik ) · · · (∀xi1 )F,

pri čemu su xi1 , . . . , xik , sve slobodne promenljive iz F, nabrojane redom kojim
se pojvljuju u F. Primenom prethodnog zadatka dobijamo da je formula F
tačna u nekoj interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako je formula (∀xi1 )F tačna
u u toj interpretaciji. Ponovnom primenom prethodnog zadatka dobijamo da
je formula (∀xi1 )F tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako je formula
(∀xi2 )(∀xi1 )F tačna u u toj interpretaciji. Višestrukom primenom prethodnog
zadatka dobijamo da je formula F tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo
ako je formula (∀xik ) · · · (∀xi1 ) tačna u toj interpretaciji, što je i trebalo dokazati.
t
u
Zadatak 2.38. Neka je F predikatska formula. Dokazati da važi:
(a) Formula F je valjana ako i samo ako formula ¬F nije zadovoljiva;
(b) Formula F je zadovoljiva ako i samo ako formula ¬F nije valjana.
Rešenje: (a) Neka je F valjana formula. Na osnovu definicije, formula F je
valjana ako i samo ako je ona tačna u svakoj interpretaciji. Dalje, formula F
je tačna u datoj interpretaciji D ako i samo ako formula ¬F nije tačna u toj
interpretaciji. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je formula F valjana
ako i samo ako formula ¬F nije tačna ni u jednoj interpretaiji, tj ako ¬F nije
zadovoljiva.
(b) Neka je F zadovoljiva formula. Na osnovu definicije, formula F je
zadovoljiva ako i samo ako postoji bar jedna interpretacija D u kojoj je ona
tačna. Dalje formula F je tačna u interpretaciji D ako i samo ako je formula
¬F net’acna u toj interpretaciji. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je
formula F zadovoljiva ako i samo ako postoji bar jedna valuacija D u kojoj
formula ¬F nije tačna, odnosno ako i samo ako formula ¬F nije valjana. u t
Zadatak 2.39. Dokazati da je izvod tautologije je valjana formula.
Rešenje: Neka predikatska formula F predstavlja izvod tautologije A, odnosno
neka je formula F dobijena iz iskazne formule A zamenom iskaznih slova
p1 , . . . , pn predikatskim formulama F1 , . . . , Fn i neka je D proizvoljna inter-
pretacija formule F i v proizvoljna valuacija interpretacije D. U datoj valuaciji
v formule F1 , . . . , Fn su tačni ili netčni iskazi, tj njihove vrednosti obrazuju
n-torku simbola > odnosno ⊥. Kada se ove vrednosti pridruže iskaznim
slovima p1 , . . . , pn dobijamo jednu valuaciju iskazne formule A, a kako je A
tautologija ona je tačna u svakoj pa i u ovoj valuaciji. Sada na osnovu defini-
cije zadovoljivosti formule F imamo da je ona tačna u valuaciji v interpretacije
D. S obzirom da je ovo proizvoljna interpretacija i njena proizvoljna valuacija
zaključujemo da je formula F tačna u svakoj interpertaciji, odnosno da je ona
valjana. u t
Zadatak 2.40. Neka je F predikatska formula. Dokazati da su sledeće formule val-
jane:
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule 37

(a) (∀x)F ⇒ (∃x)F

(b) (∀x)¬F ⇔ ¬(∃x)F
(c) (∃x)¬F ⇔ ¬(∀x)F
(d) (∀x)(∀y)F ⇔ (∀y)(∀x)F
(e) (∃x)(∃y)F ⇔ (∃y)(∃x)F
(f) (∃x)(∀y)F ⇒ (∀y)(∃x)F

Rešenje: Predikatska formula je valjana ako i samo ako je ona tačna u svakoj
interpretaciji D, odnosno ako i samo ako je tačna u svakoj valuaciji v in-
terpretacije D. Iz ovog razloga, da bi dokazali da su date formule val-
jane, dokazaćemo da su one tačne u proizvoljnoj interpretaciji D i njenoj
proizvoljnoj valuaciji v.
(a) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
formule i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Predikatska formula
(∀x)F ⇒ (∃x)F predstavlja implikaciju izmedju dve predikatkse formule
G = (∀x)F i H = (∃x)F. Na osnovu definicije, formula G ⇒ H je tačna u valuaciji
v interpretacije D ako i samo ako važi da ako je G tačna u v onda je i H tačna u
v. Dokazaćemo da u koliko je formula G tačna u valuaciji v onda je i formula
H tačna u valuciji v. Neka je formula G = (∀x)F tačna u valuciji v. Na osnovu
definicije ovo važi ako i samo ako je formula F tačna u svakoj vauaciji koja
se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Kao posledicu ovoga imamo da
postoji bar jedna valuacija koja se od v razlikuje najviÅae ˛ u i-toj komponenti
u kojoj je formula F tačna, odnosno formula H = (∃x)F je tačna u valuaciji v.
(b) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∀x)¬F ⇔ ¬(∃x)F predstavlja
ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∀x)¬F i H = ¬(∃x)F. Na
osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v interpretacije D ako
i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo ako je H tačna u
v. Formula G = (∀x)¬F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula ¬F
tačna u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
Dakle, formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F netačna
u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Budući
da je formula (∃x)F tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna bar
u jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti imamo da
je formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula (∃x)F net’acna u
valuaciji v, odnosno ako i samo ako je formula H = ¬(∃x)F tačna u valuaciji
v.
(c) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∃x)¬F ⇔ ¬(∀x)F predstavlja
ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∃x)¬F i H = ¬(∀x)F. Na
osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v interpretacije D ako
i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo ako je H tačna u v.
Formula G = (∃x)¬F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula ¬F tačna
u bar jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Dakle,
formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F netačna bar
38 2 Predikatska logika

u jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Budući

da je formula (∀x)F tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna u
svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti imamo da
je formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula (∀x)F net’acna u
valuaciji v, odnosno ako i samo ako je formula H = ¬(∀x)F tačna u valuaciji
v.
(d) Neka je x i-ta, y j-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∀x)(∀y)F ⇔ (∀y)(∀x)F
predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∀x)(∀y)F i
H = (∀y)(∀x)F. Na osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v
interpretacije D ako i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo
ako je H tačna u v. Formula G = (∀x)(∀y)F je tačna u valuaciji v ako i samo
ako je formula (∀y)F tačna u svakoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje na-
jviše u i-toj komponenti. Dalje, formula (∀y)F je tačna valuaciji v0 ako i samo
ako je formula F tačna u svakoj valuaciji v” koja se od v0 razlikuje najviše u
j-toj komponenti. Kao posledicu ovoga imamo da je formula G = (∀x)(∀y)F
tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna u svakoj valuaciji koja
se od valuacije v razlikuje najviše u i-toj i j-toj komponenti. Slično formula
H = (∀y)(∀x)F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna u
svakoj valuaciji koja se od valuacije v razlikuje najviše u j-toj i i-toj kompo-
nenti. Dakle, formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula H
tačna u valuaciji v.
(e) Neka je x i-ta, y j-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∃x)(∃y)F ⇔ (∃y)(∃x)F
predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∃x)(∃y)F i
H = (∃y)(∃x)F. Na osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v
interpretacije D ako i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo ako
je H tačna u v. Formula G = ((∃x)(∃y)F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je
formula (∃y)F tačna bar u jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u
i-toj komponenti. Dalje, formula (∃y)F je tačna valuaciji v0 ako i samo ako je
formula F tačna bar u jednoj valuaciji v” koja se od v0 razlikuje najviše u j-toj
komponenti. Kao posledicu ovoga imamo da je formula G = (∃x)(∃y)F tačna
u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna bar u jednoj valuaciji koja
se od valuacije v razlikuje najviše u i-toj i j-toj komponenti. Slično formula
H = (∃y)(∃x)F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna bar u
jednoj valuaciji koja se od valuacije v razlikuje najviše u j-toj i i-toj kompo-
nenti. Dakle, formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula H
tačna u valuaciji v.
(f) Neka je x i-ta, y j-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∃x)(∀y)F ⇒ (∀y)(∃x)F
predstavlja implikaciju izmedju predikatskih formula G = (∃x)(∀y)F i H =
(∀y)(∃x)F. Na osnovu definicije, formula G ⇒ H je tačna u valuaciji v inter-
pretacije D ako i samo ako važi da ako je G tačna u v onda je i H tačna u
v. Formula G = (∃x)(∀y)F tačna u valuciji v ako i samo ako je formula (∀y)F
tačna bar u jednoj valuaciji v1 koja se od v ražlikuje u i-toj komponenti. For-
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule 39

mula (∀y)F je tačna u valuaciji v1 ako i samo ako je formula F tačna u svakoj
valuaciji v2 koja se od v1 razlikuje najviše u j-toj komponenti. Pretpostavimo
sada suprotno od onga što želimo da dokažemo, tj da je formula (∀y)(∃x)F
netačna u valuaciji v. Na osnovu definicije tačnosti formule, (∀y)(∃x)F je tačna
u valuaciji v ako i samo ako je formula (∃x)F tačna u svakoj valuaciji koja se
od v razlikuje najviše u j-toj komponenti. Shodno ovome formula (∀y)(∃x)F
je netačna u valuaciji v ako i samo ako je formula (∃x)F netačna bar u jednoj
valuaciji v3 koja se od v razlikuje najviše za j-tu komponentu. Slično formula
(∃x)F, je netačna u valuaciji v3 ako i samo ako je formula F netačna u svakoj
vauaciji v4 koja se od v3 razlikuje najviše u i-toj komponenti. Medjutim tada
bi za valuaciju v5 koja se od valuacije v1 razlikuje samo u j-toj komponenti a
od valuacije v3 samo u i-toj komponenti važilo da je formula F istovremeno
i tačna i netačna, što je nemoguće. Kao posledicu ovoga imamo da je naša
pretpstavka netačna, odnosno imamo da je formula (∀y)(∃x)F tačna. u t
Zadatak 2.41. Neka su F i G predikatske formule. Dokazati da su sledeće formule
valjane:
(a) (∀x)(F ∧ G) ⇔ (∀x)F ∧ (∀x)G
(b) (∀x)F ∨ (∀x)G ⇒ (∀x)(F ∨ G)
(c) (∀x)(F ⇒ G) ⇒ ((∀x)F ⇒ (∀x)G)
(d) (∀x)(F ⇔ G) ⇒ ((∀x)F ⇔ (∀x)G)
(e) (∃x)(F ∧ G) ⇒ (∃x)F ∧ (∃x)G
(f) (∃x)(F ∨ G) ⇔ (∃x)F ∨ (∃x)G
(g) (∃x)(F ⇒ G) ⇔ ((∀x)F ⇒ (∃x)G)
Rešenje: Analogno kao u rešenju prethodnog zadatka da bi dokazali da su
date formule valjane dokazaćemo da su one tačne u proizvoljnoj interpretaciji
D i njenoj proizvoljnoj valuaciji v.
(a) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula

(∀x)(F ∧ G) ⇔ (∀x)F ∧ (∀x)G

predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula H = (∀x)(F ∧ G) i

J = (∀x)F ∧ (∀x)G. Na osnovu definicije formula H ⇔ J je tačna u valuaciji v
interpretacije D ako i samo ako važi da je formula H tačna u v ako i samo ako
je J tačna u v. Formula H = (∀x)(F ∧ G) je tačna u valuaciji v ako i samo ako je
formula F ∧ G tačna u svakoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u i-toj
komponenti. Dalje, formula F ∧ G je tačna valuaciji v0 ako i samo ako su i F
i G tačne u valuaciji v0 . Dakle, obe formule (∀x)F i (∀x)G su tačne u valuaciji
v, odnosno u valuaciji v je tačna formula (∀x)F ∧ (∀x)G.
(b) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula

(∀x)F ∨ (∀x)G ⇒ (∀x)(F ∨ G)