Вежбе из Анализе 1

(групе 1и1а и 1и1б)

Основне теореме диференциjалног
рачуна, Лопиталова правила
часови 5. и 7. маjа
припремио: Даниjел Ђорђевић
djdan855@gmail.com
mm17016@alas.matf.bg.ac.rs

1. Нека jе n природан и a0 , a1 , ..., an реални броjеви такви да jе a0 + a21 + a32 +⋯+ n+1
an
= 0. Доказати
да полином p(x) = a0 + a1 x + a2 x2 + ⋯ + an xn има реалну нулу.
Решење: Наравно, оваj полином можемо видети као jедну функциjу p ∶ R → R. Штавише, то jе
jедна непрекидна и диференциjабилна функциjа на целом R као композициjа таквих функциjа.
Желимо, дакле, да покажемо да постоjи неко c ∈ R такво да jе p(c) = 0. Jедан начин (коjи смо
раниjе користили) био би да нађемо две тачке a и b такве да jе p(a)p(b) ⩽ 0, па применимо
Коши–Болцанову теорему. Међутим, овде просто не знамо како бисмо нашли те тачке (нити
да ли оне уопште постоjе), jер нам услов задатка не даjе такву врсту информациjе. Пробаћемо
зато да искористимо Ролову теорему и зато желимо да нађемо функциjу f ∶ R → R такву да
jе f ′ (x) = p(x) на неком интервалу. Уколико би постоjале тачке a и b такве да jе f (a) = f (b),
тада бисмо по Роловоj теореми имали да jе f ′ (c) = 0 тj. p(c) = 0 за неко c између a и b, чиме
бисмо завршили задатак. Како за произвољно k ∈ N и α ∈ R важи (αxk )′ = αkxk−1 , бираjући за
ak−1 ′
α= k
имамо да jе ( ak−1
k
xk ) = ak−1 xk−1 . Дакле, важи

a1 2 ′ an n+1 ′
x ) = an xn ,
′
(a0 x) = a0 , ( x ) = a1 x, ..., (
2 n+1
па jе и
a1 2 an n+1 ′
(a0 x +
x +⋯+ x ) = a0 + a1 x + ⋯ + an xn = p(x),
2 n+1
што значи да можемо узети f (x) = a0 x + a21 x2 + ⋯ + n+1
an n+1
x и она jе непрекидна и диференциjа-
билна на целом R као композициjа елементарних. Приметимо да нам услов задатка директно
a1 a2 an
даjе f (1) = a0 + 2
+ 3
+⋯+ n+1
= 0 и да jе такође и f (0) = 0. Сада можемо применити Роло-
ву теорему на функциjу f и интервал [0, 1] и одатле добити да постоjи c ∈ (0, 1) такво да jе
f ′ (c) = p(c) = 0, што се и тражило.
2. Нека jе f ∶ [0, 1] → R функциjа непрекидна на [0, 1] и диференциjабилна на (0, 1). Доказати
1
да постоjи c ∈ (0, 1) такво да важи f (1) − f (0) = 2
(f ′ (c) + f ′ (1 − c)).
Решење: Тражимо, дакле, c ∈ (0, 1) такво да jе f ′ (c) + f ′ (1 − c) = 2(f (1) − f (0)). Другим ре-
чима желимо да покажемо да функциjа f ′ (x) + f ′ (1 − x) у некоj тачки интервала (0, 1) узима
вредност 2(f (1) − f (0)). Вођени истом идеjом као у претходном задатку, покушаћемо да нађе-
мо неку функциjу g ∶ [0, 1] → R непрекидну на [0, 1] и диференциjабилну на (0, 1) такву да jе
g ′ (x) = f ′ (x) + f ′ (1 − x) и онда на њу применимо Ролову или Лагранжову теорему у зависности
од особина коjе има та функциjа. Jасно jе да диференцирањем функциjе f (x) добиjамо f ′ (x),
само jош треба утврдити шта да диференцирамо да бисмо добили израз f ′ (1−x) = f ′ (h(x)), где
jе h(x) = 1−x. Пошто се израз f ′ (h(x)) поjављуjе у изводу композициjе f ○h, поћи ћемо од тога.
Имамо да jе (f ○ h)′ (x) = f ′ (h(x)) ⋅ h′ (x) = f ′ (1 − x) ⋅ (1 − x)′ = −f ′ (1 − x) тj. (f (1 − x))′ = −f ′ (1 − x),
па jе (−f (1 − x))′ = f ′ (1 − x). Зато jе

(f (x) − f (1 − x))′ = f ′ (x) + f ′ (1 − x),

па можемо узети g(x) = f (x)−f (1−x). Тада, наравно, g jесте непрекидна на [0, 1] и диференци-
jабилна на (0, 1) као композициjа таквих функциjа, па на њу можемо применити Лагранжову
теорему (немамо никакав додатни услов коjи она задовољава, па не можемо Ролову) и одатле
имамо да постоjи неко c ∈ (0, 1) такво да важи

g(1) − g(0)
g ′ (c) = = (f (1) − f (0)) − (f (0) − f (1)) = 2(f (1) − f (0))
1−0
1
тj. f ′ (c) + f ′ (1 − c) = 2(f (1) − f (0)) односно 2
(f ′ (c) + f ′ (1 − c)) = f (1) − f (0), што jе и требало
доказати.
Напомена: Када смо одређивали функциjу g, нисмо морали експлицитно да уводимо функциjу
h, већ смо то могли и напамет. Она jе само послужила да би нас навела да посматрамо прави
израз.
f (b)−f (a)
Често ћемо у задацима где користимо Лагранжову теорему уместо f ′ (c) = b−a
писати
f (b) − f (a) = f (c)(b − a) што нам може бити од користи за процену израза f (b) − f (a) уколико
′

имамо процену за f ′ (c).

3. Доказати да важи:
а) ∣ sin x − sin y∣ ⩽ ∣x − y∣, за све x, y ∈ R;
1 1
б) ∣ 1+x − 1+y
∣ ⩽ ∣x − y∣, за све x, y > 0 ;

x y ∣x − y∣
в) ∣ 1 − 1 ∣⩾ , за све x, y ⩾ 1.
1+e x 1+e y 4

Решење: а) Нека су x, y ∈ R произвољни. Приметимо да уколико jе x = y, ова неjеднакост

тривиjално важи као 0 = 0, па зато можемо претпоставити x ≠ y. Пошто jе неjеднакост симет-
рична по x и y (тj. ако заменимо места x и y добиjе се иста неjеднакост) можемо без умањења
општости додатно претпоставити да jе x > y. Нека jе функциjа f ∶ [y, x] → R дата са f (t) = sin t.
Пошто процењуjемо израз ∣f (x) − f (y)∣, можемо искористити Лагранжову теорему чиjе услове
функциjа f задовољава, jер jе непрекидна на [y, x] и диференциjабилна на (y, x) као елемен-
тарна. Зато постоjи c ∈ (y, x) такво да jе f (x) − f (y) = f ′ (c)(x − y) тj. sin x − sin y = cos c ⋅ (x − y).
Сада имамо да jе
∣ sin x − sin y∣ = ∣ cos c∣ ⋅ ∣x − y∣ ⩽ 1 ⋅ ∣x − y∣ = ∣x − y∣,

jер jе ∣ cos t∣ ⩽ 1 за свако t ∈ R, што jе и требало доказати.

б) Слично као и малопре, можемо претпоставити да jе x > y > 0 и увести функциjу f ∶ [y, x] → R
1
са f (t) = коjа jе непрекидна на [x, y] као композициjа непрекидних функциjа и диферен-
1+t
1 1
циjабилна на (y, x), jер jе f ′ (t) = − (1+t) 2 ⋅(1+t) = − (1+t)2 , што jе дефинисано на целом интервалу
′

(y, x) (водимо рачуна да су x, y > 0, па и за свако t ∈ (y, x) важи t > 0). Тада, по Лагранжовоj
теореми постоjи c ∈ (y, x) (а тиме jе и c > 0) такво да jе f (x) − f (y) = f ′ (c)(x − y) тj.
1 1 1
− =− ⋅ (x − y),
1+x 1+y (1 + c)2
одакле имамо

1 1 1 1
∣ − ∣ = ∣− ∣ ⋅ ∣x − y∣ = ⋅ ∣x − y∣ ⩽ 1 ⋅ ∣x − y∣ = ∣x − y∣,
1+x 1+y (1 + c)2 (1 + c)2

што jе и требало доказати. У претходном рачуну користили смо да jе (1 + c)2 ⩾ (1 + 0)2 = 1, а

1
тиме и (1+c)2
⩽ 1, jер jе c > 0.
в) Поново, као и у претходним деловима можемо претпоставити да jе x > y и посматрати
функциjу f ∶ [y, x] → R дату са f (t) = t коjа jе непрекидна на [y, x] као композициjа
1
1 + et
непрекидних функциjа и диференциjабилна на (y, x), jер jе
1 1
t ′ 1 ⋅ (1 + e t ) − t ⋅ (0 + e t ⋅ (− t12 )) 1
1 + et + 1
⋅ et
1
′ t
f (t) = ( 1 ) = 1 2
= 1 2
,
1 + et (1 + e t ) (1 + e t )

што jе дефинисано на целом интервалу (y, x) (знамо да jе x, y ⩾ 1, па jе и t ⩾ 1). Применом

Лагранжове теореме на функциjу f имамо да постоjи c ∈ (y, x), а самим тим и c ⩾ 1, такво да
важи f (x) − f (y) = f ′ (c)(x − y) тj.
1 1 1
x y 1 + ec + c
⋅ ec
1 − 1 = 1 2
⋅ (x − y),
1 + ex 1 + ey (1 + e c )

одакле jе
1 1 1 1
x y 1 + ec + c
⋅ ec 1 + ec + 0 1 1 ∣x − y∣
∣ 1 − 1 ∣= 2
⋅ ∣x − y∣ > 2
⋅ ∣x − y∣ = 1 ⋅ ∣x − y∣ ⩾ ⋅ ∣x − y∣ > ,
1+e x 1+e y
(1 + e )
1
c (1 + e )
1
c 1+e c 1+e 4

1
што се и тражило. У претходном рачуну користили смо да jе e c ⩽ e1 = e, jер jе 1
c
⩽ 1, пошто jе
1 1
c ⩾ 1, као и да jе e < 3, па jе 1+e
> 4
.

Домаћи задатак: Доказати да за све x, y ∈ R важи ∣ arctg x − arctg y∣ ⩽ ∣x − y∣.

4. Нека jе f ∶ R → R диференциjабилна функциjа таква да постоjи a ≠ 0 за коjе jе f (a) = 1.

Доказати да постоjи c ∈ R такво да важи c ⋅ f ′ (c) + f (c) = 1.
Решење: Постоjање оваквог c jе заправо еквивалентно са тим да функциjа x⋅f ′ (x)+f (x) узима
вредност 1 у некоj тачки скупа R, па сличним размишљањем као у првом и другом задатку
тражимо функциjу g ∶ R → R такву да jе g ′ (x) = x ⋅ f ′ (x) + f (x) на неком погодном интервалу и
g ′ (c) = 1 за неко c из тог интервала. Како jе

x ⋅ f ′ (x) + f (x) = x ⋅ f ′ (x) + 1 ⋅ f (x) = (x ⋅ f (x))′ ,

видимо да можемо узети g(x) = x ⋅ f (x) и онда jе g диференциjабилна на целом R као производ
диференциjабилних функциjа. То значи да на било ком интервалу [α, β] можемо применити
Лагранжову теорему на функциjу g, само треба добро одабрати α и β како бисмо добили оно
што се од нас тражи. Имамо да постоjи c ∈ (α, β) такво да важи

g(β) − g(α) β ⋅ f (β) − α ⋅ f (α)

g ′ (c) = = .
β−α β−α
β⋅f (β)−α⋅f (α)
Пошто желимо да jе g ′ (c) = 1, желимо да нађемо α и β такве да jе β−α
= 1 тj.
β ⋅ f (β) − α ⋅ f (α) = β − α. Наравно, било би добро да искористимо и чињеницу да постоjи
a ≠ 0 за коjе jе f (a) = 1. Уколико jе a > 0, одабиром α = 0 и β = a заиста имамо да jе
β ⋅ f (β) − α ⋅ f (α) = af (a) − 0 ⋅ f (0) = a − 0 = β − α, док за a < 0 можемо узети α = a и β = 0, па
поново имамо β ⋅ f (β) − α ⋅ f (α) = 0 ⋅ f (0) − a ⋅ f (a) = 0 − a = β − α. У сваком случаjу, имамо α и
β такве да jе β ⋅ f (β) − α ⋅ f (α) = β − α, одакле jе g ′ (c) = 1, па jе и c ⋅ f ′ (c) + f (c) = 1, што се и
тражило.
Алтернативно решење: Када све пребацимо на jедну страну у изразу c⋅f ′ (c)+f (c) = 1, видимо
да jе он еквивалентан са c ⋅ f ′ (c) + f (c) − 1 = 0, па желимо да нађемо функциjу h такву да jе
h′ (x) = x ⋅ f ′ (x) + f (x) − 1 на неком погодном интервалу и циљ нам jе да покажемо да важи
h′ (c) = 0 за неко c из тог интервала, што бисмо могли применом Ролове теореме уколико сви
услови буду задовољени. Као у првом решењу, знамо да jе x ⋅ f ′ (x) + f (x) = (x ⋅ f (x))′ и наравно
(x)′ = 1, па jе (x ⋅ f (x) − x)′ = x ⋅ f ′ (x) + f (x) − 1, што значи да можемо узети h(x) = x ⋅ f (x) − x и
ова функциjа jе диференциjабилна на целом R као композициjа диференциjабилних функциjа.
Треба jош само наћи две тачке α и β такве да jе h(α) = h(β) и онда ћемо моћи да применимо
Ролову теорему на функциjу h и интервал [α, β]. Приметимо да jе h(a) = a ⋅ f (a) − a = a ⋅ 1 − a = 0
и h(0) = 0 ⋅ f (0) − 0 = 0, па ће нам 0 и a бити те две тачке, и то α = 0 и β = a уколико jе a > 0,
односно α = a и β = 0 уколико jе a < 0. У сваком случаjу имамо да jе h(α) = h(β) и да jе
функциjа h непрекидна на [α, β] и диференциjабилна на (α, β), па по Роловоj теореми постоjи
c ∈ (α, β) такво да jе h′ (c) = 0 односно c ⋅ f ′ (c) + f (c) − 1 = 0 тj. c ⋅ f ′ (c) + f (c) = 1, што jе и требало
доказати.

Лопиталова правила

Теорема [Лопиталова правила]: Нека су −∞ ⩽ a < b ⩽ +∞ и f, g ∶ (a, b) → R диференци-

f ′ (x)
jабилне функциjе, при чему jе g ′ (x) ≠ 0 за свако x ∈ (a, b) и нека постоjи lim ′ = A ∈ R.
x→a+ g (x)
f (x)
Тада, уколико jе lim f (x) = lim g(x) = 0 или lim f (x) = lim g(x) = ∞, важи lim = A.
x→a+ x→a+ x→a+ x→a+ x→a+ g(x)
f ′ (x)
Слично, уколико jе lim ′ = B ∈ R и важи неки од услова lim f (x) = lim g(x) = 0 или
x→b− g (x) x→b− x→b−
f (x)
lim f (x) = lim g(x) = ∞, имамо да jе lim = B.
x→b− x→b− x→b− g(x)
0 ∞
Дакле, када имамо неодређене изразе облика 0
или ∞
можемо користити Лопиталово прави-
ло, док када имамо неодређене изразе облика 0 ⋅ ∞, +∞ − (+∞), −∞ − (−∞), 1∞ , (+∞)0 , 00 ,
0 ∞
прво ћемо их трансформациjама свести на неки од облика 0
или ∞
, па тек онда применити
Лопиталово правило.
ln x
Пример: Желимо да израчунамо l = lim . Знамо да jе lim ln x = lim x = +∞, па ћемо
x→+∞ x x→+∞ x→+∞
применити Лопиталово правило. Пошто jе
1
(ln x)′ 1 1
A = lim = lim x = lim = = 0,
x→+∞ (x)′ x→+∞ 1 x→+∞ x +∞

то jе и l = A = 0.
Пример: Израчунаћемо l = lim x ln x. Ово jе израз облика 0 ⋅ ∞, па ћемо га трансформисати
x→0+
ln x
тако да можемо да применимо Лопиталово правило, те имамо да jе l = lim 1
и оваj лимес
x→0+
x
 ∞
jесте облика ∞
. Како jе
1
(ln x)′ x
A = lim = lim = lim −x = 0,
x→0+ ( x1 )
′ x→0+ − 12 x→0+
x

то jе и l = A = 0.
x
5. Израчунати l = lim ( π2 arctg x)
x→+∞
2 2 π
Решење: Приметимо прво да jе lim arctg x = ⋅ = 1, те jе оваj лимес облика 1∞ , па ћемо
x→+∞ π π 2
га трансформисати и пробати да применимо Лопиталово правило. Имамо да jе
x
2 2
l = lim ( arctg x) = lim ex ln( π arctg x) ,
x→+∞ π x→+∞

па желимо да израчунамо

2 ln ( π2 arctg x)
L= lim x ln ( arctg x) = x→+∞
lim
1
,
x→+∞ π
x
што jе лимес облика 00 . Како jе
1
(ln ( π2 arctg x))
′ 2 ⋅ π2 ⋅ 1+x
1
2
π
arctg x x2
A = lim = lim = lim − =
x→+∞ ( x1 )
′ x→+∞ − x12 x→+∞ arctg x ⋅ (x2 + 1)

x2 1 2 2
= − lim ⋅ lim = −1 ⋅ = − ,
x→+∞ x2 + 1 x→+∞ arctg x π π
2
то jе по Лопиталовом правилу и L = A = − π2 , па jе l = eL = e− π .
Убудуће, како не бисмо компликовали запис, када примењуjемо Лопиталова правила, писаћемо
узвичник изнад знака jеднакости коjи ће заправо значити „лева страна jе jеднака десноj уколико
десна страна постоjи”.
6. Израчунати l = lim (ctg x − x1 ) .
x→0
cos x 1 1 1
Решење: Пошто jе lim ctg x = lim = = ∞ и lim = = ∞, то jе оваj лимес облика
x→0 x→0 sin x 0 x→0 x 0
∞ − ∞, па ћемо га трансформисати и применити Лопиталово правило. Имамо да jе
1 cos x 1 x cos x − sin x ! (x cos x − sin x)′
l = lim (ctg x − ) = lim ( − ) = lim = lim =
x→0 x x→0 sin x x x→0 x sin x x→0 (x sin x)′
cos x − x sin x − cos x x sin x ! (x sin x)′
= lim = lim − = − lim =
x→0 sin x + x cos x x→0 sin x + x cos x x→0 (sin x + x cos x)′

sin x + x cos x 0+0⋅1

= − lim =− = 0.
x→0 cos x + cos x − x sin x 1+1−0⋅0
Напомена: Након што смо применили Лопиталово правило први пут, могли смо разломак да
скратимо са sin x и нађемо тражени лимес користећи табличне, али смо овде поново применили
Лопиталово правило како бисмо илустровали да то смемо да чинимо и више пута у jедном
лимесу.
Пример:
x4 ! 4x3 ! 12x2 ! 24x ! 24 24
lim = lim = lim = lim x = lim x = = 0.
x→+∞ ex x→+∞ ex x→+∞ ex x→+∞ e x→+∞ e +∞

Подсетимо се поредбене скале тj. да за a > 1, k > 0 и c > 1 важи

loga x << xk << cx << xx , x → +∞

тj.
loga x xk cx
lim k
= lim x = lim x = 0
x→+∞ x x→+∞ c x→+∞ x
и
xk cx xx
= lim k = lim x = +∞.
lim
x→+∞ log x x→+∞ x x→+∞ c
a
Поредбена скала се може извести користећи Лопиталов правила, па у задацима где се поjављуjу
такви лимеси можемо по избору користити Лопиталова правила или директно поредбену скалу.
√ 1
7. Израчунати l = lim x ⋅ e x .
x→0+
1
Решење: Увешћемо смену t = x
, па из x → 0+ имамо да t → +∞. Сада по поредбеноj скали
имамо да jе √
1 t et
l = lim ⋅ e = lim √ = +∞.
t→+∞ t t→+∞ t
ln (x + 3x7 ) 150
8. Израчунати l = lim √3
.
x→+∞ x−2
Решење: Трансформисаћемо израз под лимесом и користити поредбену скалу, па имамо да jе
3 3 3
ln (x150 (1 + x143 )) ln (x150 ) + ln (1 + x143 ) 150 ln x + ln (1 + x143 )
l = lim √ = lim √ √ = lim √ √ =
x→+∞ x→+∞ x→+∞
3
x (1 − x2 ) 3
x ⋅ 3 1 − x2 3
x ⋅ 3 1 − x2
3
ln x ln (1 + x143 )
150 ⋅ √ + √ 0
3
x 3
x 150 ⋅ 0 + +∞
= lim √ = √ = 0.
x→+∞ 3
1 − x2 3
1 − +∞2

(a + x)x − ax
9. Израчунати l = lim , где jе a позитиван реалан броj.
x→0 x2
Решење: Прво, приметимо да jе lim (a+x)x = (a+0)0 = 1, lim ax = a0 = 1, па jе lim (a+x)x −ax =
x→0 x→0 x→0
1−1 = 0, као и да jе lim x2 = 0, па jе оваj лимес облика 00 , те ћемо применити Лопиталово правило.
x→0
Имамо да jе
(a + x)x − ax ! ((a + x)x − ax )
′
l= = lim .
x2 x→0 (x2 )
′

Да не бисмо компликовали запис, израчунаћемо изводе у претходном лимесу посебно. Имамо

да jе
′ 1
((a + x)x ) = (ex ln(a+x) ) = ex ln(a+x) ⋅ (x ln(a + x)) = (a + x)x ⋅ (1 ⋅ ln(a + x) + x ⋅
′ ′
⋅ (a + x)′ ) =
a+x
x
= (a + x)x ⋅ (ln(a + x) + ),
a+x
па jе
x
(a + x)x ⋅ (ln(a + x) + ) − ax ln a
!
l = lim a+x .
x→0 2x
Имамо да jе
x 0
lim ((a + x)x ⋅ (ln(a + x) + ) − ax ln a) = (a + 0)0 ⋅ (ln(a + 0) + ) − a0 ln a =
x→0 a+x a+0
= 1 ⋅ (ln a + 0) − 1 ⋅ ln a = 0,
0
као и lim 2x = 0, па ћемо поново применити Лопиталово правило, jер имамо лимес облика 0
.
x→0
Зато jе
′
x
((a + x)x ⋅ (ln(a + x) + ) − ax ln a)
!
l = lim a+x =
x→0 ′
(2x)
 x x ′
((a + x)x ) ⋅ (ln(a + x) + ) + (a + x)x ⋅ (ln(a + x) + ) − ax (ln a)2
′

= lim a+x a+x =

x→0 2
1 x 2 1 1 ⋅ (a + x) − x ⋅ 1
= lim ((a + x)x ⋅ (ln(a + x) + ) + (a + x)x ⋅ ( ⋅1+ ) − ax (ln a)2 ) =
2 x→0 a+x a+x (a + x)2
1 0 1 a 1 2 1
= (a ⋅ (ln a + 0)2 + a0 ⋅ ( + 2 ) − a0 ⋅ (ln a)2 ) = ((ln a)2 + − (ln a)2 ) = .
2 a a 2 a a

Напомена: У претходном рачуну смо користили познату чињеницу да за свако a > 0 важи
a0 = 1.
Навешћемо сада jедну лему коjа нам може олакшати у одређеним случаjевима испитивање
диференциjабилности неке функциjе.
Лема: Нека jе f непрекидна функциjа у тачки a и диференциjабилна на некоj њеноj десноj
околини (a, a + ε) таква да постоjи d = lim f ′ (x). Тада ова функциjа има десни извод у тачки
x→a+
a и важи f+′ (a) = d. Аналогно, уколико jе f непрекидна у a и диференциjабилна на некоj њеноj
левоj околини (a − ε, a) и постоjи l = lim f ′ (x), онда ова функциjа има леви извод у тачки a и
x→a−
важи f−′ (a) = l.
10. Испитати непрекидност и диференциjабилност функциjе
⎧
⎪ arctg x,
⎪
⎪ ∣x∣ ⩽ 1
f (x) = ⎨ π x − 1 .
⎪
⎪
⎪ ⋅ sgnx + , ∣x∣ > 1
⎩ 4 2
Решење: Уколико jе ∣x∣ > 1, онда jе x ∈ (−∞, −1) ∪ (1, +∞). Како за x ∈ (−∞, −1) важи sgnx = −1,
док за x ∈ (1, +∞) важи sgnx = 1, ову функциjу можемо записати у погодниjем облику на
следећи начин:
π x−1 ⎧
⎪
+ , x < −1
⎪
⎪
⎪ −
4 2 ⎪
⎪
⎪
f (x) = ⎨
arctg x, x ∈ [−1, 1] .
⎪
⎪
π x−1 ⎪
⎪
+ , x>1
⎪
⎪
⎪
4 2 ⎩
Имамо да jе функциjа непрекидна на (−∞, −1) ∪ (−1, 1) ∪ (1, +∞) = R/{−1, 1} као композициjа
непрекидних функциjа, па jош само треба испитати непрекидност у тачкама −1 и 1. Имамо да
jе
π x−1 π −1 − 1 π π
lim f (x) = lim (−
+ )=− + = − − 1 ≠ − = arctg(−1) = f (−1),
x→−1− 4 2
x→−1− 4 2 4 4
па функциjа f ниjе непрекидна у тачки x = −1, jер ниjе непрекидна слева у њоj. Даље, имамо
да jе
π
lim f (x) = lim arctg x = arctg 1 =
,
x→1− x→1− 4
π x−1 π 1−1 π
lim f (x) = lim ( + )= + =
x→1+ x→1+ 4 2 4 2 4
π
и f (1) = arctg 1 = 4 , па jе f непрекидна у тачки x = 1. Дакле, f jе непрекидна на R/{−1}.
Сада испитуjемо диференциjабилност ове функциjе. Наравно, то радимо само у тачкама у
коjима jе она непрекидна (jер знамо да уколико jе функциjа диференциjабилна у некоj тачки,
она jе и непрекидна у њоj) што значи да овде испитуjемо диференциjабилност само на скупу
R/{−1}. Слично као и код испитивања непрекидности, имамо да jе f диференциjабилна на
(−∞, −1) ∪ (−1, 1) ∪ (1, +∞) = R/{−1, 1} и да jе
⎧ 1
⎪
⎪
⎪ , x < −1
⎪
⎪
⎪ 2
⎪
⎪
⎪ 1
⎪
f ′ (x) = ⎨ , x ∈ (−1, 1)
⎪
⎪
⎪ 1 + x2
⎪
⎪
⎪
⎪
⎪ 1
⎩ 2, x>1
⎪
⎪

Треба jош испитати диференциjабилност у тачки x = 1 и пробаћемо да искористимо претходну

лему за то. Како jе f диференциjабилна на некоj десноj околини ове тачке и важи lim f ′ (x) =
x→1+
1
lim = 12 , по леми jе и f+′ (1) = 12 . Даље, пошто jе f диференциjабилна на некоj левоj околини
x→1+ 2
1
ове тачке и важи lim f ′ (x) = lim 2 = 12 , по леми имамо да jе и f−′ (1) = 21 . С обзиром да jе
x→1− x→1− 1+x
f+′ (1) = f−′ (1), функциjа f jе диференциjабилна и у тачки x = 1, па jе она диференциjабилна на
R/{−1}.

11. Испитати непрекидност и диференциjабилност функциjе

⎧ 1
⎪x2 sin , x ≠ 0
⎪
⎪
f (x) = ⎨ x
⎪
⎩ 0, x = 0
⎪
⎪

Решење: Ова функциjа jе непрекидна на (−∞, 0) ∪ (0, +∞) = R/{0} као композициjа непрекид-
них функциjа. Што се тиче непрекидности у нули, имамо да jе
1
lim f (x) = lim x2 sin = 0 = f (0),
x→0 x→0 x
па она jесте непрекидна у нули. Користили смо да производ функциjе x2 коjа тежи ка 0 кад
x → 0 и функциjе sin x1 коjа jе ограничена такође тежи ка 0 кад x → 0. Дакле, f jе непрекидна
на целом R. Видимо да jе она и диференциjабилна на скупу (−∞, 0) ∪ (0, +∞) = R/{0} као
композициjа диференциjабилних функциjа и можемо да израчунамо њен извод на том скупу
1 ′ 1 1 1 1 1
f ′ (x) = (x2 sin ) = 2x ⋅ sin + x2 cos ⋅ (− 2 ) = 2x sin − cos .
x x x x x x
Треба jош испитати диференциjабилност у тачки x = 0. Пробаћемо прво да искористимо прет-
ходну лему. Функциjа f jе диференциjабилна у некоj десноj околини ове тачке, међутим како
jе
1 1 1 1
lim f ′ (x) = lim (2x sin
− cos ) = lim 2x sin − lim cos = 0 − lim cos t
x→0+ x→0+x x x→0+ x x→0+ x t→+∞
и lim cos t не постоjи, то не постоjи ни lim f ′ (x), па овде не можемо применити лему. У
t→+∞ x→0+
претходном рачуну смо опет користили да производ функциjе x коjа тежи ка 0, кад x → 0 и
ограничене функциjе sin x1 такође тежи ка нули. То значи да морамо по дефинициjи испитати
диференциjабилност функциjе f у тачки x = 0, па имамо да jе
1
f (h) − f (0) h2 sin − 0 1
′
f (0) = lim = lim h = lim h sin = 0,
h→0 h h→0 h h→0 h
што значи да jе она диференциjабилна и у нули. Дакле, f jе диференциjабилна на целом R.
Мали подсетник са предавања

Теорема: Нека jе A ⊆ R и a ∈ R тачка нагомилавања скупа A. Ако су функциjе f, g ∶ A → R

такве да jе lim f (x) = 0 и g jе ограничена на некоj пробушеноj околини U˚a тачке a (тj. постоjи
x→a
M > 0 такво да jе ∣g(x)∣ < M за свако x ∈ U˚a ), тада jе lim f (x)g(x) = 0.
x→a

Теорема: Нека jе A ⊆ R и a ∈ R тачка нагомилавања скупа A и f, g ∶ A → R функциjе такве да

постоjе lim f (x) и lim g(x). Ако постоjи околина Ua тачке a таква да jе f (x) ⩽ g(x) за свако
x→a x→a
x ∈ U˚a , тада jе lim f (x) ⩽ lim g(x).
x→a x→a

Теорема [о два полицаjца]: Нека jе A ⊆ R и a ∈ R тачка нагомилавања скупа A и f, g, h ∶ A → R

функциjе. Ако постоjи околина Ua тачке a таква да jе f (x) ⩽ g(x) ⩽ h(x) за свако x ∈ U˚a и важи
lim f (x) = lim h(x) = l, тада jе и lim g(x) = l.
x→a x→a x→a

Покажимо да лимес lim cos x не постоjи. Претпоставимо супротно, нека jе lim cos x = l. Тада,
x→+∞ x→+∞
по Хаjнеовоj теореми, имамо да за сваки низ (xn ) такав да jе lim xn = +∞ важи lim cos xn = l.
n→∞ n→∞
Међутим, ако посматрамо два низа xn = 2nπ и yn = 2nπ + π2 , jасно jе да важи lim xn = lim yn =
n→∞ n→∞
+∞, али lim cos 2nπ = lim 1 = 1, док jе lim cos yn = lim cos (2nπ + π2 ) = lim 0 = 0, што ниjе
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
могуће (jер не може истовремено бити l = 1 и l = 0).
Слично се показуjе и да lim sin x не постоjи.
x→+∞