Istorija filozofije i njeno poreklo u antici

Istorija filozofije
Vidi udbenik, "Istorija filozofije"

Filozofija i mit
-ta sainjava osobenost filozofskih pitanja/problema?
-Navedite osnovne filozofske discipline! Navedite predmete osnovnih filozofskih disciplina!
ovek je i pre pojave filozofije pokuavao da odgovori na pitanja na koja filozofija pokuava da nae
odgovor.
-U kojim duhovnim disciplinama ovek jo postavlja pitanja koja postavlja i u filozofiji?
-Na koja pitanja mit pokuava da da odgovore? (Na pitanje o poreklu svetu, o poretku stvari u
svetu, na pitanja o poreklu bogova i njihovom poretku, na pitanja o poreklu ljudi i njihovom
poretku itd.)
Prve odgovori na ova pitanja davao je mit u obliku kosmogonija i teogonija. Ove dve rei dolaze od
starogrkih rei theogonia i kosmogonia, to respektivno znai "nastanak bogova" i "nastanak
kosmosa". Interesantno je zapaziti da mit stavlja znak jednakosti izmeu teogonije i kosmogonije.
Odnosom filozofije i religije/mita ve smo se bavili na uvodnom asu filozofije. Tada smo rekli da su i
religija i mit predstavljaju ivotne mudrosti, te da su oni istovremeno i pogled na svet. I Mit se,
kao i religija, pita o poreklu i postanku, te razvitku sveta, poretku stvari u svetu, poloaju oveka u
kosmosu i smislu njegovog ivota. Meutim, ni mit ni religija, nisu racionalne, logike i metodike
aktivnosti.
to se tie odnosa filozofije i mita, treba rei da filozofija nastaje iz mita, ali u opoziciji prema mitu,
tj. kao prekid sa mitskim nainom miljenja. Mitski nain miljenja srodan je umetnikom nainu
miljenja, tj. i mit svoj svoj predmet prikazuje kao da se ulima moe opaziti.
Umetnost se kao i filozofija bavi svetom i ovekom. Hegel smatra da je Bog ujedno predmet umetnosti, religije i filozofije.
Meutim, ime god da se bavi, umetnost svoj predmet prikazuje kao da se ulima moe opaziti. Tako umetnost karakter
neke osobe prikazuje izrazom lica koji se ulima moe opaziti. Mikelanelo na tavanici Sikstinske kapele slika Boga kao
starijeg mukarca sede brade, dakle, kao da se ulima moe opaziti. Prema tome, reiemo da je medij umetnosti i

mita (ono u emu i posredstvom ega umetnost i mit prikazuju svoje predmete) ono to je ulno
opaljivo. Nasuprot tome, medij filozofij je pojam ili ono pojmljivo. Filozofija pojima svoje
predmete.

Mitos-logos
-Koja je osnovna razlika izmeu mita i filozofije?
Filozofija se prema tome javlja, dodue iz mita, ali se razvija protiv mita. Filozofija predstavlja
pokuaj racionalnog odgovora na pitanja koja je postavljao mit.
Vidi udbenik, "Istorijsko poreklo filozofije", mitos-logos

Grka - kolevka filozofije

Filozofija se javlja krajem 7. i poetkom 6. veka nove ere u Grkoj. Prva filozfska uenja ponikla su
na maloazijskoj obali egejskog mora, u grkim kolonijama, pre svega u gradovima Milet i Efes.
To je epoha ekspanzije grkih gradova drava i kolonija. Polisi i njihove kolonije saobraaju
meusobno i sa drugim dravama. U tom saobraanju sa drugim narodima, dravama, Grci su pretrpeli
mnoge kulturne uticaje i primili mnogobrojna iskustva. Upravo zato, postoje pokuaji da se filozofija u
potpunosti svede na uticaje i iskustva drevne istonjake kulture. Ekstremni oblici tih pokuaja idu
dotle da celokupnu filozofiju pronalaze u nekoj istonjakoj kulturi ili bar dotle da sve elemente grke
filozofije pronau u raznim istonjakim kulturama.
Meutim, grka filozofija je samonikla. Ona je izvorna. Premda je pretrpela mnotvo kulturnih
uticaja, i primila niz iskustava, ona je te uticaje i iskustva preradila, dala im je novi oblik. Preradila
je i preoblikovala celokupni materijal koji je preuzela iz istonjake kulture (Egipta, Irana, Indije,
Vavilona, Asirije itd.).
"Zbog toga je u istoriji grkog ivota mogue ovo: kao to se u njoj dalje vraamo i vraati
moramo, isto tako moemo se liiti toga vraanja, pa da u granicama njihovog sveta i naina
ivota prouavamo poetke (kurziv D.D.), proklijavanje i razvoj nauke i umetnosti sve do
njihovog procvata, a tako isto i sam izvor njihovog propadanja, i to kao obuhvaene iskljuivo u
njihovoj sferi" (Hegel G. V. F., "Istorija Filozofije I").
-U emu se sastoji ta prerada? U emu se sastoji taj oblik?
Grci su dali tome materijalu oblik teorije, ili spekulativan oblik. "Znanje radi znanja" predstavlja
formulu teorije. Najkrae reeno, teoriju moemo definisati kao znanje radi znanja. Teorija nije neko
praktino znanje. Praktino znanje je znanje koje se primenjuje u praksi, radi zadovoljavanja neke
praktine potrebe. Tako su se Egipani bavili geometrijom radi premeravanja zemljita posle njegovog
plavljenja od strane Nila. Grci su se, pak, bavili matematikom, ne samo radi njene praktine primene,
ve pre svega radi samog sticanja i razvoja znanja iz matematike. Bavili su se matematikom radi
matematike. Drugu kljunu odliku teorijskog znanja predstavlja racionalnost. Racionalnost ostaje
glavno obeleje grke filozofije, koju tzv. filozofija na istoku nikada nije stekla. U emu se sastoji
racionalnost? Ona se, pre svega, sastoji u logikom miljenju, u miljenju koje se sastoji od pojimanja,
suenja i zakljuivanja. Grka geometrija, na primer, razlikuje se od egipatske, po tome to se sastoji
od dokaza.

Ekonomski preduslov filozofije i dokolica

Aristotel je sticanje znanja radi znanja, a ne radi primene u praksi tog znanja, dakle, ne radi neke
koristi, doveo u vezu sa dokolicom. Inae, starogrka re skhole, kojom Aristotel oznaava pomenutu
dokolicu, stoji u osnovi savremene rei "kola". Tek kada se oslobodim nunosti da zadovoljavam
praktine potrebe i steknem dokolicu, ja mogu da traim znanje radi samog znanja. Tako je grko
miljenje nezavisno od, tj. osloboeno i od nunosti svakidanjeg ivota i praktinih potreba koje on
namee. Ekonomski preduslov navedene slobode bio je robovlasniki nain proizvodnje, nain
proizvodnje u kojem su slobodni graani iveli od rada neslobodnih robova, osloboeni nunosti da
rade da bi zadovoljili osnovne potrebe.

Politiki preduslov filozofije i sloboda miljenja

Osim toga, grka je filozofija bitno nezavisna od religije i mita, kao i tradicije, dok istonjaka
mudrost, u glavnom, ima oblik mita ili religije. 549. izvrene su Solonove reforme, a 509. godine

Klistenove. Tim se reformama uspostavlja tzv. starogrka demokratija, koju karakterie jednakost
slobodnih graana (ne-robova). Sloboda linosti je bitan preduslov filozofije uopte.
Vidi udbenik, "Istorijsko poreklo filozofije", polis-demokratija-filozofija (samo poslednje 3
reenice)

Arhe i kosmos
Grka filozofija poinje pitanjem o poelu, naelu, prapoelu, pranaelu, principu, praprincipu svih
stvari, svih bia, sveta itd. Na grkom se ovaj praprincip naziva arhe, to u prevodu upravo znai "ono
to je prvo" ili "poetak". Takav poetak grke filozofije oslanja se na sledeu ideju: ako znam odakle
stvar potie, ako znam njeno poreklo (a to odakle, to poreklo upravo je arhe), znau i ta je ta stvar
(njenu sutinu). Pod pojmom arhe, prvi mislioci su podrazumevali ono iz ega, odnosno od ega se
sastoje sve stvari u kosmosu i kosmos sam.
Druga tema, u tesnoj vezi sa prvom, bila je pitanje kosmosa. Kosmos, starogrka re koja izvorno
oznaava poredak, poinje da se upotrebljava da bi oznaila svetski poredak, a kasnije i sam svet. Grci
su se pitali o poreklu i poetku sveta (arhe), kao i poretka u njemu.

Appendix
Prema ovom mitu,u poetku nisu postojali zasebno zemlja, voda i nebo. Sve je bilo izmeano i vladao
je haos. Zatim su se iz haosa izdvojili boginja Gea i bog Uran.Ovaj boanski par izrodio je divove ili
titane. Uran,bojei se da mu deca ne otmu vlast,zatvorio je sve titane pod zemlju u duboku provaliju.
Jedan od njih, Hronos, uspeo je da pobegne iz provalije i da oslobodi ostale titane.Oni su mu pomogli
da otme vlast ocu i da sam postane gospodar sveta. Hronosa je, pak, svrgao s vlasti, posle estoke
borbe, njegov mlai sin Zeus, koji je postao vrhovni bog i gospodar sveta.
Kaos je nitavilo iz kojeg prva bia dolaze u postojanje te se ta prva bia opisuju kao Kaosova djeca.
Geja Zemlja, nastala iz Kaosa.
Uran - zvjezdano nebo, roen od Geje bez zaea.
Kron - Zeusov otac, Rejin suprug, postaje vladar svijeta nakon oca Urana.
Zeus - otac mnogih bogova i junaka, gospodar neba i zemlje, bog groma, munje i oluje.