Filozofija kao Nauka IME I POJAM FILOZOFIJE Ime filozofija poti e od gr kih re i philos (prijatelj), ili phileo (volim,

te im za ne im) i sophia (mudrost, znanje). Filozofija predstavlja te nju ka onoj vrsti znanja koja otkriva osnove, prve principe stvarnosti na osnovu kojih se ona mo e objasniti, principe koji nam, tako e, omogu avaju da upotrebom razuma (uma) argumentovano dokazujemo da su na e predstave o stvarnosti istinite. Takav oblik saznanja naziva se teorija, i izvorno se ne razlikuje od nauke. U stvari, filozofsko znanje pojavljuje se u evropskoj kulturi kao prvi oblika nau nog znanja. Za svako nau no, a time i filozofsko znanje posebno su va ne dve komponente: predmet i metod istra ivanja.Naj ire shva en predmet filozofskog istra ivanja predstavlja sve ono to na bilo koji na in postoji kao stvarnost, ali ne kao ispitivanje svake pojedina ne stvari. Me utim, filozofi nisu na isti na in definisali ono to je u stvarnosti bitno. Zbog toga i ne postoji jedinstveno odre enje njenog predmeta. Sli an slu aj je i sa metodom - razli iti filozofi oslanjali su se na razli ite metode istra ivanja (npr. dijalektiku, fenomenologiju, jezi ku analizu ...). Uprkos tome to ne postoji potpuna saglasnost oko odre enja predmeta i metod a filozofije, ipak se razli ita filozofska shvatanja uglavnom sla u da je filozofija racionalno (razumsko), metodsko i sistematsko ispitivanje stvarnosti koje te i ka najop tijim saznanjima o najbitnijim pojmovima u njoj. Filozofija pod tim pojmom podrazumeva: ivotnu mudrost razumevanje i obja njenje sveta u celini ispitivanje ovekovog polo aja u svetu ispitivanje ovekove potrebe za apsolutom (Bogom) istra ivanje vrednosti istine, dobra i lepote kriti ko preispitivanje pretpostavki na ih uverenja i znanja, kao i analiza osnovnih pojmova pomo u kojih ih izra avamo istra ivanje pravila ljudskog razuma kako bi se unapredilo jasno mi ljenje Prema Aristotoelu filozofija je nauka koja ispituje prve principe i prve uzroke stvarnosti. Sve nauke su, ka e on, potrebnije od nje, ali nijedna nije bolja. Za Hjuma filozofija kao znanje o istini treba da se ograni i na to da objasni samo percipacija (utisaka i ideja) u svesti, ali ne i u stvarnosti iznad svesti. Za Dekarta filozofija zna i prou avanje mudrosti. A sama mudrost predstavlja opreznost u postupcima i savr eno znanje o svim stvarima koje ovek mo e i treba da zna da bi upravljao svojim ivotom i o uvao svoje zdravlje. POREKLO I NASTANAK FILOZOFIJE Filozofija nastaje u staroj Gr koj na prelasku iz VII u VI vek pre n.e. Nastanak filozofije i nauke po iva na postepenoj prevlasti logosa, razlo nog govora, nad mitskom predstavom sveta. Ali, mithos i logos razlikuju se po tome to verodostojnosti mitskih predstava po iva na zajedni kim verovanjima u nekoj zajednici, koja se po pravilu ne dovode u sumnju, a verodostojnost logi kog govora na razumljivim razlozima, koji dozvoljavaju i, ak, zahtevaju uzajamno preispitivanje.Logos se osamostaljuje i sti e prevlast nad mitom u Gr koj oko V veka p.n.e. Ovaj preokret u gr koj kulturi posledica je duboke krize tradicionalnog na ina ivota u gr kim polisima. Ovu promenu prati i promena u organizaciji dru tvenog ivota u polisu. On postaje demokratski i kao takav omogu ava slobodnu raspravu, javnost razgovora i

borbu mi ljenja o najva nijim dru tvenim problemima.Koren filozofije nalazi se u samoj brizi oveka za sopstveni opstanak i potrebi za njegovo osmi ljavanje. Upravo je razum najpouzdanije sredstvo ljudskog osmi ljavanja sveta. Potreba za filozofijom mo e se pojaviti u svakoj prilici: kada osetimo zadivljenost i o aranost svetom, kada osetimo u enje pred njegovom veli anstveno u, kada na a radoznalost i znati elja prevazilaze postoje a obja njenja ... Nalazimo da razum, odnosno racionalno tuma enje sveta, predstavlja zajedni ku nit koja povezuje razli ite epohe i kulture i prevazilazi njihova ograni enja i osobenosti.Tako je filozofija, koja je nastala u jednom posebnom - anti kom gr kom svetu, mogla da postane zajedni ka svojina drugih kultura koje su je kasnije preuzele. Poreklo moderne nauke, tehnologije i politike vezano je za filozofiju. Prema otme, filozofija se nalazi u samom temelju savremene evropske civilizacije, kojoj i sami pripadamo.