Korac Pavlovic - Istorija filozofije *Cvetkovic Cekic Savic

Epohe: 1. Anticka filozofija (VI v. Pn VI v. ne): Kosmoloski period (priroda), A

ntropoloski period (Sokrat, Platon, Aristotel), Helenisticko-Rimski period (Kore
jci, istoricari, novoplatonizmi) 2. Srednjevekovna filozofija (VI v XV v) (oslan
ja se na hriscanstvo, odnos izmedju vere i razuma): 3. Moderna filozofija (XV v
kraj XIX v): Racionalizam (razum), Empirizam (iskustvo), Materijalizam (Ruso, Mo
nteskije, Volter..), Nemacka klasicna (idealisticka) filozofija (Kant, Fihte, eli
ng, Hegel, Marks) 4. Savremena filozofija (kraj XIX v danas): Fenomenologija, Eg
zistencijalizam, Pozitivizam, Pragmatizam (iskustvo, korist)
Pojam i nastanak filozofije philea gr. ljubav, tenja prema neemu philos prijatelj sophia mudrost
= ljubav prema mudrosti Evropska filozofija Kineska i indijska filozofija se zas
nivaju na veri u neka boanstva, a evropska (grka) se zasniva na razumu. Karakteris
tike evropske filozofije: 1. Kritiko, racionalno miljenje 2. Mit (mitske prie, mits
ko miljenje) gr. mythos = priati, kazivati najneposredniji emotivni doivljaj sveta,
kada ovek nije u stanju da razlikuje svoju individuu od objektivne stvarnosti, n
ije u stanju da razlikuje deo od celine, uzrok od posledice.. proet fantastinim el
ementima Nastala je na obalama egejskog mora. Polisi. Razvojem trgovine razvija
se veca komunikacija. Dva stalea: robovi, slobodni graani. Filozofija nastala iz d
okolice. Rasprave u senatu i uestvovanje je podstaklo otvorenost uma, rac. razmilj
anja. Filozofija je nastala postavljanjem pitanja. Nastala iz uenja (po Aristotelu
). Prvi filozofi su bili fiziari (jer je fizika nauka o prirodi). Ne postoje zast
arela uenja. Istorija filozofije je blia umetnosti, nego nauci. Sa jednog stanovita
moe se smatrati bezvrednom (zato to je nemogu dalji razvoj). Odnos filozofije prem
a mitu, religiji, umetnosti i nauci Mit, religija, umetnost i nauka predstavljaj
u duhovne delatnosti koje se mogu prouavati, a nas zanima njihova veza sa filozof
ijom koja je takoe duhovna delatnost. Mit je tradicionalna pria o prolosti koja je
proeta fantastinim i religijskim elementima. Ono to mit nastoji da objasni jesu uzr
oci raznih prirodnih pojava, poreklo narodnih zajednica i uopte sveta u celini. S
vaki narod ima svoje mitove. Svi mitovi na jedan nesvestan nain odreuju taj narod.
To Frojd naziva arhetipovima (kolektivno nesvesnim).

Oni nas odreuju takvim kakvi smo. Mitovi odreuju obiaj i sistem vrednosti nekog nar
oda. Po veini grkih mitova, svet je nastao iz haosa i da postoji bog koji ureuje ta
j haos. Strukturalistika filozofija se bavi izuavanjem mitova. Mitska pria ima svoj
e racionalno utemeljenje. Religija se zasniva na veri u neka boanstva. Religija j
e univerzalna kategorija svaki narod je na neki nain prihvatio odreeni oblik relig
ije. ovek je religiozno bie jer on nastoji da uspostavi vezu izmeu sebe kao smrtnog
a, konanog bia i beskonanog bia (Boga). Religija je zasnovana na svojim istinama dog
mama (istine u koje se ne moe sumnjati, neto to se tvrdi, a ne moe potvrditi). Dogma
tizam (filozofski pravac) se bavi dogmama. Religija je bila prisutna u istoriji
filozofije u srednjem veku. Srednjevekovna filozofija se zasnivala na vezi izmeu
religije i filozofije. Nauka koja je nastala iz te veze se zove teologija. Osnov
ni zadatak teologije je bio da opravda postojanje Boga. U srednjem veku filozofi
ja je bila slukinja teologije ili orue u rukama teologije. Bila je podreena religij
i (teologiji). Tek u modernoj filozofiji ona se polako poinje oslobaati vremena re
ligije. Filozofska disciplina koja se bavi religijom se zove filozofija relgije.
Umetnost je oblik duhovnog stvaranja. Zasniva se na emocijama. To je emotivni o
dnos prema stvarnosti. Umetnost u staroj grkoj je bila zanatska vetina (tehna). Za
Platona umetnost je oponaanje, podravanje stvarnosti (mimesis). Filozofska discip
lina koja se bavi umetnou (ili uopte lepim) se zove estetika. Nauka je znanje koje
je zasnovano na razumu. Ono ime se nauka bavi je otkrivanje optih zakona koji vlad
aju svetom. Pre svega fizikim svetom, ovekom i drutvom. U antikoj filozofiji nauka i
filozofija su bile isprepletane, pa je Aristotel odredio filozofiju kao nauku o
prvim uzrocima i principima sveg postojanja. Zvala se metafizika. Aristotelovo
shvatanje znanja: Znanje radi znanja... (od koga nema praktine koristi). To je vai
lo do oko XV XVI v. Od tada, istinsko znanje je ono od kojeg ima neke praktine ko
risti. Cilj tog znanja je bio da se ovlada prirodom. To je dovelo do postepenog
odvajanja filozofije od posebnih nauka. Na prelazu izmeu XVIII i XIX v. dolo je do
brzog odvajanja. Te posebne nauke su postigle veliki napredak i rezultate. One
prouavaju strogo odreen poseban pretmet izuavanja i koriste posebnu metodologiju, d
ok filozofija prouava stvarnost u celini. Analitika filozofija je filozofija koja
se ugleda na posebne nauke (po predmetu izuavanja i metodologiji). Filozofija je
samo orue u rukama nauke. Analitiki filozofi odbacuju vena filozofska pitanja i sma
traju ih besmislenim zaboravljajui pritom koji je osnovni smisao filozofije: da s
talno iznova kritiki preispituje ono to se ve smatra poznatim. Filozofske disciplin
e i pravci Filozofija politike Filozofija istorije Istorija filozofije Filozofij
a muzike Filozofija nauke Filozofija svakodnevnog ivota Ontologija nauka o biu (bie
biti) zove se jo i metafizika, meta = iza, fizika = nauka o prirodi misliti metafi
ziki misliti o nekom uzroku, ta je to to nas odreuje bie supstancija (Dekart) apso
volja za mo (Nietzche) 6 filozofskih pravaca u okviru ontologije: 1. monizam osn
ovu sveta sainjava jedna stvar (Tales voda) 2. dualizam osnovu sveta sainjavaju dv
e stvari (duh i materija) 3. pluralizam osnovu sveta sainjava vie stvari

4. idealizam - osnovu sveta sainjava ideja (Platonove ideje) 5. materijalizam - o

snovu sveta sainjava materija (Demokrit) 6. voluntarizam - osnovu sveta sainjava v
olja (Nie)
Gnoseologija epistemiologija teorija saznanja episteme, gnosis = znanje utemelji
o je engleski filozof Don Lok u XVII v. bavi se poreklom, mogunosti i granice ljud
skog saznanja pitanja koja postavlja koje vrste saznanja postoje, da li je sazna
nje mogue, na koji nain moemo proveriti istinitost nekog saznanja... Stanovita gnose
ologije: 1. Empirizam izvor saznanja se nalazi u iskustvu 2. Racionalizam izvor
saznanja se nalazi u razumu 3. Dogmatizam izvor saznanja se nalazi u dogmama 4.
Skepticizam se bavi sumnjama u istinitosti stvari 5. Kriticizam kritiki preispitu
je istinitost saznanja 6. Pozitivizam na empirijski nain proverava injenice 7. Agn
osticizam porie svaku mogunost saznanja Filozofija nauke bavi se elementima naunog
istraivanja kao to su: metafizike pretpostavke za nauku, rastom naunog saznanja... L
ogika bavi se oblicima miljenja: pojam, sud i zakljuak Postoji vie vrsta logika: 1.
Deduktivna logika od opteg ka posebnom (Aristotel) 2. Induktivna logika od poseb
nog ka optem (Frensis Bekon) 3. Simbolika logika 4. Matematika 5. Modalna Etika fil
ozofska diciplina koja se odnosi na moral, nauka o moralu poreklo je u rei ethos =
obiaj Najvaniji pojmovi: pojam dobra i vrline Platonova etika, Kantova etika... St
anovita etike: 1. Deontoloka etika etika dunosti (Kantova etika) 2. Utilitarizam na
jjaa teorija u istoriji oveanstva odnosi se na korist cilj ivota je korist 3. Hedoni
zam cilj ivota je uivanje 4. Eudajmonizam cilj ivota je srea, blaenstvo 5. Etika vrl
ne odnosi se na vrline Filozofija politike bavi se teorijskim opravdavanjem drave
Estetika nauka o lepom, pojam estetike prvi put spominje Baumgard u XVIII v. Ak
siologija nauka o vrednostima: politike vrednosti, ekonomske, umetnike, naune vredn
osti... Filozofska antropologija nauka o oveku

Istorija filozofije bavi se filozofskim shvatanjima i problemima kroz njenu isto

riju Kosmoloki period grke filozofije
-

VI v. pne u vreme Aleksandra Makedonskog kada su se poele meati grke i istone kultur
e poetak rimske imperije oni su se bavili vie praktinim stvarima, a grci vie duhovni
m dostignuima dektretom cara Justiniana 512. god. zabranio rad paganskih kola nast
upa era hrianstva physis priroda prvi grki filozofi su tragali za naelima i prvobitn
im prinicipima svepostojanja Platonovi i Aristotelovi spisi kosmos je predstavlj
ao univerzalni zakon, poredak svega prvi filozofi/fiziari presokratovci su postav
ili sledee probleme: o odnos jednog i mnotva o odnos kvaliteta i kvantiteta o odno
s kretanja i mirovanja nastala u oblasti Jonija najznaajniji polis je bio Milet t
u je nastala prva filozofska kola iji je osniva bio Tales Tales je predvideo pomraen
je sunca prema Talesu temeljno naelo je voda (hrana svih bia) Tales je prvi materi
jalista najznaajnije njegovo vienje u filozofiji sve razliite stvari u prirodi sveo
na jednu osnovu (vodu) time je postavio problem odnosa jednog i mnotva Anaksiman
dar Talesov uenik prvi napravio geografsku kartu i globus, a bio je uspean i u drav
nikim poslovima temeljno naelo svepostojanja je apeiron (beskonanost, beskonana mater
ja koja obuhvata sve svetove, vena nepromenljiva i boanska) materijalni uslov svep
ostojanja iz apeiron-a raaju se suprotnosti, pa tako nastaju konane, pojedinane stv
ari u prirodi vraanje konanih stvari u beskonanost Anaksimandar naziva pravednou, a o
brnuti proces izdvajanja pojedinanosti iz beskonanosti zove nepravednou raanje i umir
anje Anaksimen je smatrao da je temeljno naelo svepostojanja vazduh vazduh je bes
konaan, nevidljiv sve u svetu nastaje zgunjavanjem i razreivanje vazduha odnos izmeu
kvaliteta i kvantiteta
Heraklit iz Efesa - mrani filozof zbog uenja i karaktera - temeljno naelo je borba su
protnosti (vatra-logos(re, govor, zakon) po nekima) to je za Heraklita pravda - v
atra regulie borbu suprotnosti - logos/zakon je uvek isti nije stvoren ni od ljud
i ni od bogova - logos je veita iva vatra koja se merom pali i merom gasi - u svet
u se dogaaju neprestane promene prouzrokovane borbom suprotnosti: nastajanje i pr
opadanje, raanje i smrt - ostali su sauvani njegovi fragmenti: rat je otac svih stv
ari onih koji jesu i onih koji nisu, - svoju filozofiju je zasnivao na razumu

Pitagora pobegao iz Jonije i iveo u Trotonu - dao je velik doprinos matematici posmatrao je svet na geometrijski nain: sve u svetu je sastavljeno od simetrinih,
pravilnih oblika ti oblici su vidljivi i mogu se iskazati brojem, pa je uzrok sv
epostojanja bio broj (ne samo jedan broj, ve vie) - filozofija je po njemu imala z
a cilj da poima ne samo konane, vidljive stvari ve i one beskonane - sve elemente b
rojeva je podelio na parne (neogranieno) i neparne (konano) - beskonanost je zamilja
o kao veliku prazninu (vazduh) koja podlee beskonanom deljenju - kada se beskonanos
t deli ona i dalje ostaje beskonana - deobu konanih (ogranienih) svari Pitagora je
prikazao kao taku, liniju i ravan - broj 1 je oznaavao sa (t ka), broj 2 je (pr v )
,
roj 3 je (povrin ),
roj 4 je (vrsto telo) - dva jedinstva taaka su oznaavale lin
iju, tri su oznaavala ravan, 4 vrsto telo... - broj 1 je oznaavao osnovu svega, bro
j 2 razliku i suprotnosti (toplo-hladno, crnobelo...) - itav svet predstavlja har
moniju bia (sklad) - ideja o venom vraanju istog (sve se stalno ponavlja) - veroval
i su i u besmrtnost due (Pitagorejci) - 3 vrste saznanja: o posmatraka (saznavalaka
) o praktina o ona koja podlee samouivanju Elejska kola Eleja je polis u junoj Italij
i
Parmenit - uestvovao aktivno u politikom ivotu Eleje. Prema Aristotelu on je sroio z
akone Eleje. Znaajan je zato to je bio prvi filozof koji je problem miljenja poisto
vetio sa biem (logiko neprotivreno miljenje). - bie (Bog, istina, logos) za njega jes
te ono je veno, beskonano, niti nastaje, niti propada da je nastalo, moralo bi nas
tati iz niega, ono to ne postoji - Isto je misliti i biti - miljenje i bie su jedno, l
ogiki neprotivreni - bie je takoe i nepromenljivo, nedeljivo, nepokretno to jedno ne
predstavlja mnotvo - taj put saznanja da bie jeste miljenje, on naziva putem istin
e - postoji i put privida, mnjenja ulne obmane - kretanje, promena i mnotvo ne pos
toje ve da nas samo ula obmanjuju Zenon - nastavlja Parmenitove filozofije pokuava d
a dokae njegove tvrdnje (apsurdnost teze o kretanju, promeni i mnotvu) - ne smatra
da kretanje, promene i mnotvo ne postoje, ali to se ne moe logiki dokazati - 3 apo
rije (dokaza):

jedinica) to znai da bi monade trebalo istovremeno da budu i male i velike male t

oliko da nemaju veliinu, a velike toliko da su beskonane 2. dokaz protiv postojanj
a praznog prostora ako je prostor neto to neto mora da postoji u neemu (u nekom dru
gom prostoru), a taj drugi prostor opet postoji u nekom treem prostoru(... ), pa
praznog prostora nema 3. dokaz protiv postojanja kretanja: o primer Ahila i korn
jae ako Ahil i kornjaa krenu istovremeno, s tim da kornjaa u samom poetku ima prednos
t, Ahil nikada nee doi do kornjae beskonano je delio put, a ne i vreme o dihotomija
deoba na jednake delove da bi se od take A do take B dolo, ovek treba da pree polovin
u puta dijalektika vetina dokazivanja Antropoloki period
1. dokaz protiv postojanja mnotva ako postoji mnotvo (monada
filozofija oveka
Sofisti
-

javila se potreba za ljudima koji su poduavali ljude koji su uestvovali u aktivnom

politikom ivotu sofisti plaeni uitelji mudrosti prvi grki prosvetitelji praktini u
ji mudrosti danas su to besednici retori (retorika vetinja govorenja) oni koji le
po govore smisao uenja sofista je bilo poduavanje dravnika da ih uvere u ispravnost
vlastitog stanovnita da podue politiare kako da uvere druge u ispravnost svog stan
ovita znanje je bilo usmereno ka sticanju politike moi i osvajanje vlasti znaajni su
zato to su vrlinu shvatili kao znanje, vrlina se stie znanjem vrline koje su isti
cali: umerenost, razboritost, samopredavanje nekom idealu fizis ljudska priroda
znaajni su zato to su doprineli razvoju kritikog, racionalnog i razboritog miljenja
najznaajniji sofisti: o Protagora o Gorgija o Prodik o Antifont o Hipija
Protagora sebe je smatrao prvim sofistom smatra se osnivaem eristike (vetinja prep
iranja) tvrdio je da je ovek mera svih stvari, i onih koje jesu i onih koje nisu
o svaki ovek meri stvarnost na svoj nain o relativnost stvarnosti
Gorgija

nita ne postoji, a ako i postoji, ne moemo ga shvatiti, a ako ga i shvatimo ne moem

o ga drugom saoptiti o relativnost znanja o smisao je upravljanje ljudima, vladan
je ljudima Prodik bio je zaokupljen strahom od smrti religija je nala svoj izvor
u tom strahu smrt se ne tie ni ivih ni mrtvih mrtvih se ne tie zato to su ve mrtvi, a
ivih zato to nemaju nikakvih dodira sa smru hteo je da odagna strah od smrti kod ov
eka
Antifont
Hipija svi ljudi, i grci i varvari, prema svojoj prirodi su jednaki bio je zaokupljen r
azlikama izmeu drutvenih i prirodnih zakona drutveni zakon (nomos) je stvar sluajnos
ti, proizvoljnosti prirodni zakoni su dati roenjem oveka i oni su stvar nunosti dav
ao je prednost prirodnim zakonima drutveni zakoni gue ljudsku prirodu
smatra se osnivaem politike filozofije kod Grka bavio se istim problemom kao i Ant
ifont razlika izmeu drutvenih i prirodnih zakona drutveni zakoni nastaju kao rezult
at sporazumevanja meu ljudima isto je smatrao da drutveni zakoni gue i onesposoblja
vaju prirodne zakone Sokrat
iveo u Atini nije ostavio nikave dokumente on je glavni lik u dijalozima Platona
Platon je jedno svoje delo nazvao Odbrana Sokratova iveo u skladu sa svojim uverenj
em Atinske vlasti su ga optuile da kvari grku omladinu i da ne veruje u grke bogove
stvarni razlog je to je Sokrat doveo u pitanje moralni legitimitet atinske vlast
i on je kritikovao njihov vrednosni kriterijum za istinu i za etiko delovanje ins
isitirao je na unutranjoj svesti tj. lina savest i odgovornost to se kosilo sa trad
icionalnim vrednostima grkih polisa: neprikosnovenost autoriteta roditelja, obave
zna dravna religija, suverenitet narodne volje Sokrat je smatrao da treba da bude
nagraen za ono to je uradio, a ne kanjen to je naljutilo atinski sud, pa mu je izree
na smrtna presuda dok je bio u zatvoru, njegovi uenici su mu dolazili u posetu i
hteli su da mu pomognu da pobegne, ali on nije hteo, jer nije hteo da kri zakon to
bi se kosilo sa njegovim uverenjima

Hegel kae da su i Sokrat i atinska vlast u pravu Sokrat jer je ostao dosledan svo
m uverenju, a atinske vlasti jer su one titile vrednosti tradicionalnog grkog poli
sa glavni problem njegove filozofije: kako iveti u skladu sa istinom tj. dobrim p
re svega je davao primat unutranjem ovekovom svetu ta briga je zasnovana na razumu
iveti u skladu sa razumom znai iveti na ispravan nain ispravan ivot za njega oznaava
umerenost u ivotu dobro za Sokrata predstavlja istinsko znanje koje kada se prime
ni predstavlja vrhunsku vrlinu vrlina je znanje vrlina je odreena/definisana kao
opti pojam opti pojam obuhvata u sebi raznovrsnost, prolaznost, iskustvo nestvarno
sti pod opti pojam vrline spadaju posebne vrline: umerenost, hrabrost, pravinost,
smelost... Sokratova metoda dolaenja da istine/dobra: dijalektika (gr. dialogos =
razgovor) putem razgovora njegova dijalektika metoda sadri dva postupka: o ironij
a Ja znam da nita ne znam o majeutika babika vetina poraanje due ovek ini zlo
nanja cilj ivota je postizanje moralne autonomije koja se sastoji u nezavisnosti
razuma od animalnih, ivotinjskih nagona znanje tei praktinoj primeni ivot u skladu s
a razumom, umerenou znanje samosavlaivanje/kontrola unutranjih animalnih nagona kod o
veka 3 kole: o Megarska osniva je Euklid poistovetio Parmenitovo jedno i Sokratovo d
bro - vrlina kojoj treba teiti cilj ivota je autarhija nezavisnost razuma od unutran
jeg sveta i od spoljanjeg sveta to se moe dostii ravnodunou o Kinika predstavnik je
isten cilj njegovog uenja je volja za vrlinu autarhija Diogen pas vodio je pasji i
vot (spavao u buretu, jeo ivotinje...) cilj ivota je nezavisnost razuma od spoljanj
eg sveta (drutvene institucije) davao primat nagonskom/ivotinjskom ivotu o Kirenska
najznaajniji predstavnik je Aristip cilj ivota je ulno zadovoljstvo hedonista Plat
on
Sokratov uenik osnovao prvu pravu filozofsku kolu Akademija cilj Akademije je bio
da ui mlade Grke mudrosti i dravnikom zanatu postojala je vie kao nauna ustanova nare
dnih 9 vekova najznaajnija dela: o Odbrana Sokratova o Sofist o Protagora o Gorgi
ja o Kritije

o o o o o
Fileb
-

Gozba Timaj Tetet Drava o Zakoni nije pisano u formi dijaloga temelj Platonove on
tologije/filozofije sainjava uenje o idejama gr. eidos = oblik svet ideje jeste bie
natpojava, idealna forma, nevidljivi svet bie je uzrok i uzor za postojanje svih
pojedinanih stvari na svetu nasuprot nevidlijvom svetu postoji vidljivi svet ulni
svet sve ono to ovek opaa ulima vidljivi svet se zasniva na veri i ubeenju nevidljiv
i svet se zasniva na umu vidljivi svet je odraz/senka sveta ideje taj odnos Plat
on pokuava da objasni svojim mitom o peini (u knjizi Drava) Ako bi ljudi iveli od svo
roenja u peini i bili okovani u lance, jedino to su imali u peini je vatra.. to bi
znailo da je jedini stvaran svet za njih njihova senka na peini. oni ljudi koji bi
imali dovoljno snage i hrabrosti da se popnu do izlaza peine ugledali bi prirodn
u svetlost (Sunca), ukoliko bi imali snage da izdre tu svetlost sunca, shvatili b
i da taj svet u kojem su oni iveli nije jedina stvarna istina, ve da svetlost sunc
a koja ih obasjava predstavlja pravu istinu. Sunce je svet ideje. Najvie u svetu
ideje jeste ideja Boga. postoje dva naina dolaenja do istine: o dijalektika pojmov
no istraivanje koje se zasniva na razumskim elementima kako bi se dolo do istine/i
deje o anamnezis priseanje due na njeno prvobitno stanje, kada se ona bila susrela
sa bogovima kada se priseti svog prvobitnog stanja ona biva prosvetljena umom p
rvi u filozofiji je uveo razliku izmeu razuma i uma 3 stupnja saznanja: o ulnost v
era i ubeenje o razum hipoteze pretpostavke parcijalne nauke (mat, geo..) polaze
od hipoteze i zato ne mogu doi do istine o um filozofija jedino filozofijom se moe
doi do istine/ideje zato to um predstavlja jedno sigurno saznanje koje otkriva te
meljno naelo svega ovek treba da ivi u skladu sa svetom ideje/dobra drutvo treba da
bude sastavljeno od tri stalea: o vladari/upravljai filozofi su najpodesnij za tu
funkciju zato to filozofi jedino znaju ideju dobra i pravednosti, filzofi odoleva
ju prolaznim stvarima u ivotu (mo, novac, slava...) o uvari/ratnici tite dravu uvek
zimaju vie od ovlaenja koja im pripadaju, sebe proglaavaju vladarima, pa bi zbog tog
a njih trebalo podvrgnuti procesu vaspitanja i obrazovanja (gr. paideja) o radni
ci, seljaci i zanatlije bave se proizvodnjom materijalnih dobara jedini mogu da
imaju privatnu svojinu idealna drava e biti ako svaki od stalea obavlja svoju funkc
iju takva drava je mudra, umerena i hrabra istorijski oblici drave:
o Fedon
-

o aristokratija najbolji oblik drave jer njome upravljaju aristokrati o timokrati

ja stalno svaanje zbog asti osnova je astoljublje o oligarhija vlast bogatih sve v
ednosti se odreuju novcem, sukob sa
klasom siromanih posledica je sledei oblik drave (filozofi) oni predstavljaju spoj
mudrosti, hrabrosti i umerenosti
o demokratija nastupa kada narod preuzme vlast od bogatih dolazi do o
bezakonja i anarhije zbog toga to klasa siromanih ne zna ta je ideja dobra posledic
a je: tiranija za obuzdavanje anarhije gde tiranin ograniava slobodu i jednakost
ljudi Aristotel
-

Platonov uenik uitelj Aleksandru Makedonskom kao i Platon, osnovao je svoju filozo
fsku kolu Likej - peripatetika kola polaznici su bili peripatetiari uenici su uili
ola je bila vebalite najznaajnija dela: Organon orue, Nikomahova etika, Politika,
umetnosti, Fizika i Metafizika smatraju ga misliocem sistema prvi sistematiar zato
je imao jedinstveni pristup onotloko-saznajnim i politiko-praktinim problemima klas
ifikovao je nauke na sledee grane: o teorijske fizika, metafizika, matematika o p
raktine etika, politika, ekonomija o poetike nauke tehniko i umetniko oblikovanje d
jalektika, retorika i poetika Aristotelovo shvatanje dijalektike dijalektika je
vie retoriki... njen cilj nije istina ve pobeda u diskusiji, ne obraa toliko panju na
predmet razgovora ve samo na ubeivanje ona je korisna jer omoguava izvoenje verovat
nih zakljuaka iz verovatnih premisa, kao i za vebanje miljenja jer omoguava da iz ve
rovatnog miljenja izvodimo zakljuke za i protiv neke tvrdnje Aristotelova metafizi
ka za njega prva filozofija jer se bavi prvim uzrocima i principima sveg postoja
nja temelj je bie Aristotelovo shvatanje bia unutranji razlog/uzrok postojanja fizi
ka se bavi ulnom ili saznajnom vidnom biu, odnosno posledicama bia, a metafizika se
bavi uzrocima/razlozima za postojanje bia temeljni razlog sveg postojanja je bog
prva supstancija Aristotel razlikuje 4 poela/razloga bia: o oblik, forma i ideja
neto to je aktivno, delatno, ima dinamiko znaenje o materija ono to lei u temelju ne
ona se oblikuje, trpi promene o delatni uzrok poetak kretanja mogunost sa jedne s
trane, a sa druge strane stvarnost mogunost da mogunost postaje stvarnost bog inic
ira kretanje on je nepokretni pokreta o finalni uzrok, svrha svaka stvar ima svoj
u svrhu u samoj sebi entelehija razliite forme supstancije on naziva posebnim met
afizikama: o dua ivotno poelo svega organskog biljke poseduju vegetativnu duu (duu r
sta), ivotinje senzitivnu duu (koja im omoguava kretanje i snalaenje u prostoru), a o
vek poseduje razumsku duu (ima sposobnost koju nemaju biljke i ivotinje sposobnost
miljenja)

o svet spada u domen fizike konkretna, pojedinana stvar je povezana sa

kretanjem fizika se bavi svrhom i nunou u prirodi, pa priroda ima svrhu samoj sebi
(po njemu), kretanje je veno (nema poetak ni kraj), vreme je isto vezivao za kreta
nje (isto je veno) o bog vena supstancija, nije linost niti natpojavna stvar koja s
e nalazi izvan bia, ve je ona imanentna samom biu (u stvarima), bog u sebi ne sadri
nita materijalno, on je duhovne prirode, bog je miljenje miljenja Aristotelovo etiko
uenje davao je prednost mudrosti u odnosu na razboritost, jer je smatrao da je o
na najdugotrajnija i samostalnija ovekova potreba mudrost vie prilii bogovima nego
ljudima jer ovek ne moe da ivi kao samo dovoljno bie, ivi sa drugim ljudima; zbog tog
a je davao prednost praktinoj mudrosti iju osnovu ini vrlina vrline: umerenost, hra
brost, blagost, tedljivost, pravinost prema njemu ovek treba da ivi u skladu sa tim
vrlinama to predstavlja sreu i blaenstvo dve vrste vrlina: o teorijske/intelektualn
e koje upuuju na saznanje: mudrost, praktina mudrost i mo razumevanja o praktine ili
politike koje upuuju na volju: velikodunost i razboritost zasnivaju se na razumu o
n je davao prednost praktinim vrlinama jer je smatrao da ovek vebom (snagom svoje v
olje) moe postii umerenost to predstavlja sreu i blaenstvo za njega Helenistiko-rimski
period
znanje je bilo pre svega okvir za ona posebna, odvojena znanja, a nije se odnosi
lo na sveukupno miljenje, znanje osnovane su kole po ugledu na Platonove i Aristot
elove kole, s tim da posle njihove smrti kole su se bavile uglavnom zasebnim uenjima
tih filozofa ta specijalizacija znanja je prisutna sve do danas najznaajniji pre
dstavnici perioda su epikorejci i stoiari njihove zajednike karakteristike: o sutin
sko pitanje je bilo kako iveti? s obzirom na to da je ovek konano, smrtno bie o nisu v
erovali u zagrobni ivot o smatrali su da ovek treba da ivi u skladu sa prirodnim po
retkom stvari o bogovi ne treba da se meaju u stvari ljudi, ovozemaljski ivot Epik
orejci osniva je Epikor sa Samosa pohaao je Platonovu Akademiju i Aristotelovu Ike
ju, a kasnije je osnovao svoju filozofsku kolu koja se zasnivala na Demokritovom
atomizmu osnova epikorejstva sainjava fizika beskonanog materijalnog prostora i et
ika zadovoljstva kao odsustvo bola poto je ovek smrtno, konano bie, oni su smatrali
da ovek dok je iv ne treba da razmilja o smrti ve da ivi u skladu sa prirodnim poretk
om stvari iveti u skladu sa prirodnim poretkom stvari znai odagnati strah od bogov
a, smrti, sudbine - da je sve u ivotu unapred odreeno nisu verovali u sudbinu, zat
o to su smatrali da to uznemiruje oveka cilj ivota prema epikorejcima je odsustvo u
znemirenja ataraksija mirnoa, spokoj due, odsustvo fizikog i duevnog bola

Epikorejska fizika osnovu sainjava prazan prostor, veno kretanje i atomi svet se s
astoji iz beskonanog broja atoma koji imaju svoju teinu, oblik, veliinu i ti atomi
se kreu u praznom prostoru; atomi se ne sudaraju nuno, ve sluajno i na osnovu te slua
jnosti epikorejci su oslobodili oveka njegovog straha od smrti i sudbine sve u ivo
tu nije unapred odreeno sve to postoji u svetu je materijalne prirode, ak i dua, pa
je zato i ona smrtna glavni kriterijum istine za njih je ulno opaanje u prvi plan
istiu etiku zadovoljstva najvee zadovoljstvo za njih je sredina izmeu onih ljudskih
potreba koje su najjae i onih koje su najslabije najvee dobro za njih je samodovo
ljnost koja se postie mirnoom due ataraksijom ovek treba da bude apolitiko bie ne
a da javno uestvuje u javnom, politikom ivotu Stoiari smatrali su da je ovek baen u s
et da je u ljudskom ivotu sve unapred odreeno; onaj koji prihvati svoju sudbinu, t
aj je najmudriji ovek kada ovek prihvati svoju sudbinu, on postie cilj ivota zaetnik
stoicizma je Zenon iz Kitijona predstavnici: Kleant, Krisip, Epihtet, Marko Aure
li cilj filozofskom znanja za njih je samoodranje samousavravanje individualnog ivo
ta i to prema moralnim naelima umerenosti, hrabrosti, trezvenosti, pravinosti ono t
o karakterie filozofsko znanje je to ono ima vie etiki smisao nego ontoloki cilj tog
znanja je etika (dunosti) dve vrste predstave (s obzirom na utiske): - nastaju ta
ko to ovek predstavlja praznu tablu, koja samo spolja prima utiske o kataleptike pr
edstave koje su nejasne o akataleptike predstave koje su jasne, ukoene bog jeste m
aterija koja je vena, savrena, razumna i koji je tvorac ovog sveta i nae sudbine i
bog kao takav odreuje nau sudbinu, a oveku ne preostaje nita drugo osim da je prihva
ti Novoplatonizam
nastao kao izraz tenje oveka da bude saglasan sa bogom novoplatonisti su se oslanj
ali na uenja Pitagore, Sokrata i Platona najznaajniji predstavnici: Filon iz Aleks
andrije i Plotin Filon je smatrao da postoji samo jedna istina on ju je pronaao u
hebrejskim svetim spisima tj starom zavetu, a isto tako u Platonovoj filozofiji
istina je jedna davao je prednost istini koja se nalazi u hebrejskim svetim spi
sima, dok grki filozofi samo slede Mojsijev saznajni i etiki put Filon je smatrao
da ono to je zajedniko hebrejskim svetim spisima i Platonovoj filozofiji je njihov
izvor, osnova, a to je boanski razum logos razvio je uenje o logosu koje predstav
lja objavljene istine ili objavljena re boga koji stvara svet ni iz ega i grki filo
zofi prema Filonu samo oponaaju takvu istinu bog za Filona je izvor sveg dobra i
do njega se dolazi jedino putem ekstaze Plotin najznaajnije delo Eneada u njemu k
ae da je bog jedno ili dobro tj da je bog ono to je opte

bog je za njega vean, nedeljiv i ne poseduje nikakve razlike unutar sebe on je is

ti sa samim sobom, ali se postavlja pitanje kako nastaje mnotvenost sveg postojan
ja Plotin kae da bog emanira ili ispoljava iz sebe mnotvenost kao to suneva svetlost
potie od sunca, tako i mnotvo potie od jednog boga razlikuje 3 hipostaze oblika bia
(vrste emanacije, ispoljavanja): o um ili duh boanske prirode uzor i uzrok sveg
postojanja o dua izvanboanske prirode misli na pojedinanu duu dua jeste ta koja se od
nosi na prostor i vreme o materija izvanboanske prirode najudaljenija od svog isk
ona jednog bez obzira na to ona u sebi sadri potrebi da se vrati u to jedno (bogu
) to vraanje bogu je prema Plotinu mogue jedino na osnovu ekstaze ekstaza za Ploti
na je samooienje due kako od materije, tako i od duha Srednjevekovna filozofija
-

razlozi irenja hrianstva u Evropi: o slabljenje rimske imperije, ekonomske politike

i vojne moi; naglo je poela da slabi oko IV v NE o unutranji konflikti o apatija (r
avnodunost) povlaenih klasa zato to su izgubili poverenje u razum, pa su poeli da trae
spas u onozemaljskom svetu, poeli su da veruju u zagrobni ivot; smatrali su da e i
h ta vera u onozemaljski svet spasiti od zemaljskih zala kod tog boijeg sveta dol
aze smrtnici na taj nain to trae mirnou i spokoj u ovozemaljskom ivotu pripadnici hria
nske religije su hriani oni koji veruju u Isusa Hrista; iveli su u skladu sa pravil
ima crkve, a crkva je predstavljala zajednicu ljudi koji su verovali u boga i tr
aili spas u njemu oni koji su svoj ivot posvetili vie ulnom ivotu su bili proglaavani
jereticima otpadnicima od crkve hrianstvo nastaje kao jedinstveni duhovno-istorijs
ki spoj Atine, Rima i Jerusalima koji predstavljaju simbole razuma, prava i vere
ono predstavlja kljunu odrednicu evropskog identiteta od oblika znanja i praktino
g svakodnevnog ivota, pa sve do politike i estetike zasnivalo se na veri u boga b
og je predstavljao personalno jedinstvo tri linosti: o otac o sin o sveti duh nau
ka koja je nastala kao odraz hrianske religije zove se teologija hrianska teologija
je imala za zadatak da razmatra odnos izmeu vere i razuma kako istona (pravoslavna
) hrianska religija, tako i zapadna (rimokatolika) religija nastojale su da izmire
veru i razum, pa tako istina vere nije bila suprotna umu, ve nadumna; iz toga je
proizilo da je jedina istina prema hrianskim filozofima predstavljalo hrianstvo hria
a mudrost, dok je filozofija predstavljala spoljanju mudrost u kojoj se znanje ve
zivalo za razum, a ne za objavljenu re boga; - najbitnija karakteristika srednjev
ekovne filozofije
-

ta filozofija je imala vie etiki smisao koja se zasnivala na ispravnom voenju prakt
inog svakodnevnog ivota nego to je imao ontoloki smisao tj da se bavila tumaenjem, ra
zumevanjem rei boga teocentrizam teo bog, centrizam u centru panje bog je cilj ivot
a kreacionizam bog stvara svet ni iz ega personalizam bog se sastoji iz 3 linosti
providencionalizam bog permanentno upravlja svetom i naim ivotima rebelacionizam s
ve to je oveku potrebno za ivot se nalazi u svetim spisima prvi hrianski filozofi: o
gnostiari gnosis znanje (svete mudrosti) nisu bila jedinstvena uenja veina gnosti
je odbacila stari zavet, drugi gnostiari su prvobitni greh Adama i Eve opisivali
kao individualno sazrevanje oko IV v NE hrianska religija postaje obavezna dravna
religija za sve Rimljane; svako ko se usprotivio je bio prognan ili je zavravao n
a lomai o apologeti apologija braniti, odbrana sebe su smatrali braniocima Hristo
vog uenja 3 grupe apologeta:
grko-jezika
latinska spekulativna teologija prva uena
azvijena razmiljanja o hrianskoj religiji se zove patristika lat. pater otac (crkve
ni otac) patristiari su se oslanjali na Platonovu filozofiju (pre svega na svet i
deje) predstavnici patristike (istone): - Vasilije iz cezareje - Grigorije bogosl
ov - Grigorije iz Nisa predstavnik zapadne - Aurelije Avgustin Aurelije Avgustin
je napisao: o Ispovesti o Trojstvo o Razgovori sa samim sobom o O dravi boijoj bi
o je zaokupljen problemom odnosa vere i razuma smatrao je da istina razuma treba
da nadopunjava istinu vere funkcija razuma se sastoji u tome da dokazuje istinu
vere; iz toga je proizala njegova poznata tvrdnja: Razumi da bi verovao i veruj d
a bi razumeo prema njemu istina kojoj ovek treba da tei se nalazi u ovekovoj unutranj
osti, a do nje se moe doi introspekcijom (samoposmatranje) ta istina je ustvari bo
g srea nije spoznati put ka bogu, ve dostii taj cilj da bi se dolo do istine ovek mor
a da proe 3 stupnja saznanja: o ula o razum i pamenje o vera u boga bog je prema Av
gustinu istinsko dobro, a zlo odsustvo tog dobra zlo nije metafiziki ve istorijski
fenomen on je nastao kao prvobitni greh Adama i Eve on je verovao da kad se Hri
st vrati na zemlju da e to zlo nestati ovek koji ivi u skladu sa hrianskim dogmama e d
ospeti do drave boije boije zajednice

celokupnu istoriju on tumai kao sukob vere i nevere (u boga) Skolastika

propau zapadnog rimskog carstva 476. godine kulturni centri helenistikog perioda (A
tina i Aleksandrija) ostaju u sastavu istonog rimskog carstva glavni grad Vizanti
je, a ujedno i kulturni centar je bio Konstantinopolj i pored toga to je hrianska r
eligija bila obavezna u Vizantiji su se i dalje prouavali grki filozofi dravna ili
svetovna vlast je bila jedinstvena sa crkvenom (to nije bilo u zapadnom carstvu)
u zapadnom carstvu je dolo do odvajanja filozofije i religije odvajajui ove dve vl
asti s tim to je filozofija bila u postpunosti potisnuta skolastiari su bili filoz
ofi koji su filozofiji dali visok poloaj u hijerarhiji poeljnih znanja skolastika
lat. scolasticus uitelj ime za srednjevekovnu hriansku filozofiju zapada filozofija
u skolastici nije bila predmet istraivanja ve kolskog poduavanja filozofija je bila
orue, slukinja teologije cilj filozofije je bio da opravda i da shvati boga tj boa
nska otkrovenja podela skolastike s obzirom na probleme koje je prouavala o hriansk
i neoplatonizam najznaajniji predstavnik je Don Skot Erjugen (Irac) dela su mu spa
ljivana od strane crkve nastojao je da spoji istinu vere i istinu uma o problem
univerzalija o hrianski aristotelizam
Hrianski neoplatonizam najznaajniji predstavnik je Don Skot Erjugen (Irac) - dela su
mu spaljivana od strane crkve - nastojao je da spoji istinu vere i istinu uma o
no to je njima zajedniko je boanski um - 4 stepena prirode: o priroda koja stvara,
a nije stvorena bog o priroda koja je stvorena i stvara realno postojee ideje kao
uzroci boanskog uma o priroda koja je stvorena a ne stvara svet oko nas o prirod
a koja niti je stvorena niti stvara ve se vraa u jedno bogu zasniva se na biblijsk
om uenju po kojem je Skot smatrao da e se Hrist vratiti na zemlju kao duh primeri:
Platonovo vrhunsko dobro i Putinovo jedno Univerzalije - opte ideje - skolastiari
su nastojali da odgovore na sledee pitanje: da li univerzalije ili opti pojmovi p
ostoje u prirodi ili samo u naem intelektu, da li su one telesne ili vantelesne p
rirode i da li se oslanjaju na ula i ulne predmete - problem univerzalija ima i te
oloku dimenziju reavali su ga na dva naina: o realizam realno postoje samo opti pojm
ovi i oni predstavljaju uzroke pojedinanih stvari

o
ekstremni predstavnik: Anselm Kanterberijski realno postoje samo opti pojmovi i t
o pre i nezavisno od pojedinanih stvari opti pojam za njega je bog
umereni predsta
vnik: Toma Akvinski realno postoje samo opti pojmovi koji se oblikuju u pojedinani
m stvarima nominalizam realno postoje samo pojedinane stvari, dok opti pojmovi pre
dstavljaju jedan zajedniki osnov za niz slinih temelja ekstremni predstavnik: Rosc
elin realno postoje samo pojedinane stvari, a opti pojam predstavlja prazan zvuk/r
e umereni predstavnik: Pjer Abelar - realno postoje samo pojedinane stvari, a ono
opte nije prazan zvuk/re ve jeste pojam koji se jedino umom moe shvatiti razlikovao
je ljudski i boanski um

Hrianski aristotelizam raspad izmeu katolike i pravoslavne crkve zbog borbe za prevl
ast crkvenu hijererhiju su inili 5 glavnih papa s tim to je papa u Rimu sebe samtr
ao iskljuivim tumaem Biblije i poretka crkve pravoslavna crkva se zalagala za plur
alizam slubenog jezika, dok se papa zalagao za centralizaciju rimski papa se zala
gao ne samo za centralizaciju u crkvenom pogledu, ve je hteo i politiki da vlada z
apadnim carstvom krstaki ratovi 1096.-1270. god. nasilje je osnovni obeleaj tog do
ba inkvizicija ljudi su proganjani i pljakani u ime boga konaan razlog za razlaz j
e bio spor u dogmama da li sveti duh proizilazi iz sina katoliki papa je smatrao
da sveti duh proizilazi is sina, a pravoslavni nije to smatrao sukobi izmeu crkav
a, a i civilizacijska razlika izmeu razvijenog istonog i poluvarvarskog zapadnog,
filozofija u zapadnom rimskog carstvu je bilo podreena u odnosu na istono carstvo
na zapadu nisu ni uli za originalne Aristotelove spise i druge gr. filozofe uli su
za njih tek u krstakim ratovima umesto da filozofija na zapad dolazi iz Vizantij
e ona je dole iz arapske civilizacije preko Arapa i Jevreja arapski filozofi su n
ajvie tumaili Aristotelove i delimino Platonove spise te interpretacije imali su pr
imese islamskog tumaenja najznaajniji arapski filozofi: Avicena i Averoes Averoes
je iveo u paniji i smatrao je da dve istine teoloka i filozofska boanska i ljudska,
mogu da se spoje u jednu u poetku katolika crkva nije prihvatala prevoenje Aristote
lovih spisa, pa se nisu ni prouavali tek kasnije pape su dozvolile tumaenje nekih
delova Aristotelovih spisa najznaajniji tuma Aristotelovih spisa u skolastici je i
talijanski kaluer Toma Akvinski Toma Akvinski je bio najznaajniji filozof skolasti
ke (hrianskog aristotelizma) radio je u Rimu, Napulju.. katolika crkva je bila odba
cila njegova uenja i tek 1889. god. je prihvatila njegova uenja i proglasila ga za
sveca vera i um, odnosno istina razuma ne smeju da se razilaze teologija za nje
ga predstavlja boansko otkrovenje tj ona je data boanskom promiljaju u svetim spisi
ma i od crkvenih otaca i zato ne moe biti predmet poduavanja filozofija je po njem
u imala za zadatak da dokazuje i opravdava verske dogme i da poduava (za razliku
od teologije)
-

srednjevekovna filozofija nije puno doprinela razvoju prirodnih nauka oni koji s
u se protivli istinama su bili naunici predmet prouavanja je priroda 1450. Gutenberg
pronalazi prva livena tampana slova, to je omoguilo naunicima da vie komuniciraju iz
meu sebe Nikola Kopernik, poljski naunik heliocentrini sistem (Sunce u sreditu svemi
ra) Tiho Debrahe izgubio je nos u dvoboju maevima uveo je duh preciznosti, preciz
nost u eksperimentu, posmatranju, proveravanju Johan Ketler prvi u istoriji koji
je odbacio pitagorejsku ideju o simetriji i harmoniji kosmosa do tada se smatra
lo da krug ima najsavreniji geometrijski oblik, ali on je smatrao da se planetarn
a tela kreu elipsastom putanjom, a ne krunom Galileo Galilej Sunce u sreditu svemir
a, na sudu je priznao da je pogreio, ali kad je izaao rekao je ipak se okree Isak Nju
tn matematiki principi u filozofiji prirode zakon gravitacije, zakon akcije i rea
kcije, inercije, sile uvodi ideju boga, za njega bog predstavlja udaljenu silu k
oju poseduju materije (deus ex machina) taj pojam se koristio u dramama kako bi se
reio zaplet ordano Bruno svemir je beskonaan bog ili priroda jesu jedno i apsolutn
o bie ono u sebi sadri dve supstance: o deletna dua svemira o nedelatna materija, k
oju dua svemira oblikuje - bio je optuen i zavrio na lomai Frensis Bekon zaetnik mode
rnih nauka odrastao u aristokratskoj porodici, naslednik velike imovine, bio vel
iki rasipnik, imao titulu lorda i barona radio je u advokaturi i kao kraljevski
slubenik, pa je bio optuen i za proneveru parlament ga je osudio, ali ga je kralj
kasnije pomilovao
znanje je mo
smisao ove tvrdnje je: znanje kojim se ovladava prirodom posledice tehnolokog nap
retka su uglavnom negativne pozitivna je to je olakala ovekov ivot tehnologije preds
tavlja samo iluziju kako bi ovek pobegao od stvarnih problema ovek se nije okrenuo
unutra, sebi nego spoljanosti negativne: klimatske promene, zagaenje, zdravlje, o
tuenje oveka prema Herbertu Markuzeu prirodu emo moi videti samo u nacionalnim parko
vima, sve ostalo e biti beton sve vei problem je nedostatak iste vode ovek e se vrati
ti na poetak svoje istorije (Odiseja 2001) (Non Donski) klasifikovao je nauke prema
sposobnostima ljudske due: o istorija pamenje
-

o
poezija fantazija
o filozofija razum
bavi se bogom racionalna teologija
prirodom spekulativna: fizika i metafizika i
delatna: primenjena fizika i primenjena magija
uenje o oveku Bekon u Novom Arkanonu
kae: da bi se dolo do istine potrebno je prvo nabrojati sve probleme koji se ispit
uju, pa eksperimentom proveriti rezultate do kojih se dolo metodom posmatranja i
induktivnom metodom na tom putu dolaenja do istine postoje smetnje pogrene predsta
ve o istini pogrene slike stvari idoli / zablude teorija idola / zablude 4 vrste
idola: o idoli plemena zablude koje su prinuene ljudskom rodu uopte preterano uopta
vanje, nekritiko oslanjanje na ula... o idoli peine zablude koje proizilaze kada po
jedinac sam sebe istie u prvi plan o idoli trga jezik i komunikacija meu ljudima z
bog nestrune upotrebe jezika esto dolazi do nesporazuma meu ljudima o idoli pozorita
tradicija i naslee nekritiko prihvatanje autoriteta znaajan je i zato to je prvi fo
rmulisao induktivnu metodu podelio ju je na 4 tablice / faze istine: o tablica p
ozitivnih instancija u kojoj se navode sve pojave koje se ispituju o tablica neg
ativnih instancija u kojoj se porede okolnosti, ali se pojava ne javlja o tablic
a poreenja u kojoj se porede stepeni / jaine ispitivane pojave o tablica prerogati
vnih instancija konkretan predmet saznanja krajnji opti zakljuak Racionalizam ispi
tuje poreklo, granice i mogunosti saznanja pomou razuma Rene Dekart dao je doprino
s matematici i fizici: zakon odranja kretanja, zasnovao je optiku kao posebnu nau
ku najznaajnije delo: Rasprava o metodi - u njoj se bavi sa 2 vrste problema: o epi
stemoloki saznajni problem odnosi se na uenja o metodi
-

filozofija i nauka ine jedinstvenu celinu filozofija ima za cilj da prui pouzdano
saznanje u posebnim naukama ona predstavlja teorijski uvod utemeljenje za posebn
e nauke: etika, medicina, mehanika filozofija je koren drveta saznanja, stablo j
e fizika, a grane su etika medicina i mehanika 1. da bi se dolo do istine polazi
se od oigledne istine (ona pripada intuitivnoj svesti) oigledna istina je jasna i
razgovetna istina tj istina u koju se ne moe sumnjati poreklo te istine se nalazi
u miljenju / intuitivnoj svesti na osnovu toga postoje 4 pravila metoda:

o metodska sumnja u sve treba sumnjati, sem u

oigledne (jasne i razgovetne) istine - razlozi za sumnju mogu biti: varljivost nai
h ula, nepostojanje stalne granice (izmeu sna i jave) - krajnja posledica ove meto
dkse sumnje je neposredna svest naeg miljenja o sopstvenom postojanju nju Dekart i
zraava stavom: Mislim, dakle, jesam Cogito ergo sum - sve ono to proe kroz nau svest,
se potvrdi u njoj, predstavlja istinu - svest ima samu sebe za previd samosvest
- cilj metodske sumnje je pouzdano sazdanje - postepeno, metodski se dolazi do i
stine analiza razlaganje, raslanjavanje problema na onoliko delova koliko je to p
otrebno da bi se problem reio sinteza spajanje poznatog i nepoznatog u problemu k
ako bi se ono nepoznato otkrilo provera sve to se do sada radilo se proverava
o o o
o
2. pravilnom upotrebom razuma dolazi se do logikog zakljuka (deduktivno zakljuivanj
e)
ovaj red zakljuivanja za njega predstavlja naunu metodu ontoloki pojam supstanci
je

Mislim, dakle, jesam - ono to su drugi zvali pojmom bia, Dekart zove pojmom supstanc
ije supstancija je samostalna nezavisna od bilo kakvog spoljnog uzroka; ona je s
ama uzrok za svoje postojanje razlikuje 2 vrste supstancije: res cogitans unutran
ja svest duh res extensa spoljanji svet prostor osnovu sveta sainjavaju ove 2 sups
tancije dualistika filozofija one su nezavisne jedna od druge nisu uzajamno povez
ane duh moe da postoji nezavisno od spoljnjeg sveta i obrnuto namee se pitanje kak
o na duh moe da spozna spoljni svet Dekart ovaj problem razreava tako to uvodi 2 sup
stancije: beskonana bog on moe da spozna konanu supstanciju konana pojedinane st
(u koje spada i ovek) ne moe da spozna boga ovek je ogranien svojim razumom dokaz o
postojanju boga Dekart izvodi na sledei nain dokaz predstavlja modifikaciju skolas
tikog dokaza o postojanju boga ovek kao konana supstancija u sebi poseduje ideju o
bogu kao beskonanoj supstanciji koja predstavlja uzrok za sve konane supstancije t
a ideja o bogu je usaena ideja koju ovek ima, koja se ne moe izbrisati iz njega Dek
art se jo uvek oslanja na srednjevekovnu hriansku filozofiju

seminarski rad: o uvod, razrada i zakljuak o uvod:

razrada

razlog zato se pie o toj temi o

o o
razrauje se tema zakljuak
rezimira se sve ono to je pisano u radu, svoja zapaanja, r
azmiljanja literatura ime dela, autor, izdava, godina od 5 do 10 strana
o
Baruh de Spinoza
Portugalac, iveo i rodio se imunoj porodici u Amsterdamu (iveo 45 godina i umro od
tuberkuloze) Holandija je bilo jedna od ekonomski najrazvijenijih zemalja i sa n
ajvie prava i sloboda bio je optuen da je ateista kritikovao svete jevrejske spise
i zato je izbaen iz te zajednice okupljao je druge slobodne mislioce koji su slin
o razmiljali najznaajnija dela: o Naela Dekartove filozofije jo uvek nije izgradio s
voje vlastito stanovite ve je tumaio Dekartovu filozofiju o Teoloko-politiki traktat
(rasprava) objavio anonimno, ali su drugi znali da je to on objavio i zato ga je
crkva proklela (zalagao se za odvajanje filozofije i teologije) o sva druga del
a su objavljena posthumno: Rasprava o reformi razuma, Pisma, Etika - pisano je po uzor
u na geometriju, odnosi se na metafiziku; zove se Etika jer je smatrao da je cilj
filozofskih istraivanja vrhunska srea (koja se sastoji u spoznavanju sopstvene pri
rode i prirode stvari kojima je ovek okruen) cilj je moralno usavravanje oveka bio j
e zaokupljen sa 2 vrste problema: o ontoloki pojam supstancije
na poetku se potpun
o oslanjao na Dekartovu filozofiju za razliku od Dekarta koji je smatrao da osno
vu sveta ine 2 supstancije (duh i spoljni svet), Spinoza je smatrao da osonovu sv
eta sainjava jedna supstancija (monistika filozofija) ona je beskonana, causa sui (sa
ma sebi uzrok ne zavisi ni od kakvog spoljnog uzroka, ve je jedan imanentan uzrok
prisutna u svim stvarima - panteizam), Bog ili priroda
panteizam: pan sve, teiz
bog bog je onaj koji stvara (natura naturans) i on je takoe stvorena priroda (natur
a naturanta)
bog kao beskonana supstancija sadri beskonano mnogo atributa (svojstava
); poto je ovek ogranien razumom moe da razume samo dva svojstva: atribut miljenja (d
uh) i atribut prostora (telo)
zato to je smatrao da je bog telesan, oni su ga pro
glasili jeretikom atributi sadre broj modusa (stanja supstancije) ovek je stvar ko
ja misli atribut prostornosti ovek menja svoja duhovna uverenja i telo

razni modusi su neuporedivi jedan modus (miljenja) se ne moe objasniti drugim modu
som (prostora)

o
razliiti modusi istog atributa se ograniavaju meusobno to ograniavanje predstavlja n
egiranje drugog modusa npr. modus miljenja ljubav negira mrnju pripadaju istom atr
ibutu
bog je taj koji odreuje stvarnost nema slobodnog delovanja, ve je sve unapre
d odreeno od strane boga determinizam problem saznanja
istina predstavlja podudar
anje misli ljudskog duha sa stvarnou 3 stupnja saznanja: afektivna stanja stanja r
adosti, tuge, ljubavi, mrnje stanja koja ovek ne moe da kontrolie, pa su narazgovetn
a deduktivno zakljuivanje odnosi se na geometrijsko saznanje

(najvanije) intuicija intelektualna ljubav prema bogu ovek postie moralno savrenstvo
Gotfrid Bilhem Lajbnic
nemaki filozof iako je imao slovensko duhovno poreklo u XVII v. nije se toliko is
ticala nacionalna pripadnost kao danas meunarodni nauni jezik je bio latinski, tak
oe i slubeni jezik katolike crkve on je pisao na francuskom jeziku kako bi vie privu
kao sledbenike Dekartove filozofije kao i njegov otac, studirao je pravo, radio
kao diplomata u Londonu, Parizu, savetnik Petra Velikog, stekao velika materijal
na bogatstva umro je u bedi osniva i prvi predsednik berlinske akademije nauka do
prineo matematici najznaajnija dela: o Monatologija o Teodiceja i njegova filozof
ija se oslanja na pojam supstancije osnovu sveta sainjava mnotvo supstancija / mon
ada oslanja se na atomistiku teoriju Demokrita i Leukipa monade su jednostavne su
pstancije (nemaju delove) koje ulaze u sloene strukture o nemaju prozore kroz koj
e bi neto moglo u njih ui ili kroz njih izai o ne zauzimaju nikakav prostor, nisu t
elesne prirode o najbolje ih je zamisliti kao sile / energije koje odreuju supsta
nciju o su vene, ne podleu nastajanju i propadanju o ono to ovek zapaa da nastaje / p
ropada predstavlja sloene strukture sveta koje su sainjene od monada o mogu biti:

perceptivne razliit nivo ivotnosti / vitalnosti, od najslabijeg ka najjaem

aperceptivne razliite sadraje svesti, neto to je okrenuto ljudskom duhu o hijerarhij
ski su poreane o na vrhu piramide nalazi se vrhunska monada bog odreuje sve ostale
monade njegovi principi racionalnog miljenja:

o princip neprotivrenosti sve to je neprotivreno je istinito, a ono to o princip dov

oljnog razloga sve to postoji u svetu treba da imaju dovoljan o princip pretvaran
ja predikata u subjekat svaki subjekat je sastavljen od
razlog za svoje postojanje, koji ovek ne moe da spozna istina injenica predikata da
bismo spoznali supstanciju moramo znati sve njene atribute protivrei jedno drugo
m je lano istina razuma
o princip najboljeg ovaj svet je najbolji od svih moguih svetova jer je on
najjednostavniji hipotezama i najbogatiji fenomenima
bog je stvoritelj ovog svet
a podrazumeva se da je taj svet dobar, ali znamo da u ovom svetu ima i zla
Tomas Hobs
Najznaajnije delo: Levijatan nastojao je da napravi kompletan sistem znanja u tom
sistemu, apsolutno znanje pronalazi svoj izvor u ulnom oseanju i pamenju naelo tog
sistema je empristiko ovek je svedok svih dogaaja, onih koje vidi i onih koji su pr
oli, koje nosi u svom pamenju naelo njegovog emprijiskog sistema: izvor svih naih pr
edstava nalazi se u ulnom oseanju i pamenju smatrao je da su svi ljudi jednaki (i p
rema telesnim i prema duhovnim sposobnostima) o prema telesnim sposobnostima mog
u biti jednaki u smislu da slabiji ovek moe pobediti jaeg ako se poslui nekim prikri
venim mahinacijama ili ako se udrui sa ljudima koji su u istoj opasnosti kao i on
o prema duhovnim sposobnostima, ovek se raa kao tabula rasa i da tek kasnije ovek
uenjem i iskustvom stie znanje ovek, kao prirodno bie, je egoistika jedinka koja tei z
a samoodranjem i vladanjem nad drugim ljudima ono to je najkarakteristinije za nju
je udnja za moi i vladanje nad drugim - tei zadovoljavanju vlastitih potreba na tetu
drugih ljudi ovek je oveku vuk to stanje u kome vladaju takvi nagoni Hobs naziva pr
irodnim stanjem karakteristika tog stanja je rat svih protiv svih ono to se supro
tstavlja takvom stanju je graansko stanje ureeno pravnim, moralnim zakonima ti zak
oni mogu da obuzdaju animalne nagone ovek mora da ih se pridrava; funkcioniu na osn
ovu straha od kazne; za uzvrat ovek dobija miran i bezbedan ivot pridravanje vaeih mo
ralnih zakona je glumatanje velika dela nastaju krenjem pravila, zakona umetnost
rui te granice, jer predstavlja taj animalni nagon u kom ovek stvara velika dela Do
n Lok
najpoznatije delo: Ogledi u ljudskom razumu kao i Hobs, smatrao je da je ovek tab
ula rasa da nije tako, ovek bi se raao sa znanjem npr matematikih teorema

Nieg nema u razumu to prethodno nije bilo u ulima poblem kojim se bavio: da li ideje
koje postoje u naoj svesti postoje samostalno ili ih primamo opaanjem preko naih ula
izvor tih ideja se nalazi u spoljnom svetu (naim ulima) i te ideje Lok naziva sen
zacijama drugi izvor ideja se nalazi u naem samoposmatranju (introspekciji) i te
ideje se zovu ideje refleksije izvrio je klasifikaciju ideja o proste
predstavlj
aju osnovnu grau naeg saznanja mogu biti: primarne: oblik, tvrdoa o odgovaraju real
no postojeoj stvarnosti i njih ovek dobija posredstvom vie ula sekundarne: ukus, mir
is o ovek dobija posredstvom jednog ula i zato se zovu subjektivne ideje o sloene n
astaju kombinovanjem, poreenjem prostih ideja i apstrahovanje (razgraniavanje)
mog
u biti: ideje modusa o modusi se mogu meati, pa npr modus ideje prostora jeste nj
egova zapremina, udaljenost.. ideja supstancije o nosea ideja, ona sainjava temelj
ideje modusa ideje relacije o odnose se na promenu nekih stvari delovanjem neke
druge stvari (npr uzrono-posledina veza, umiranjeraanje..) apstrahne ideje o nasta
ju apstrahovanjem stvari kada se daje zajedniki naziv za vie razliitih stvari o ide
ja oveka (je jedna apstrahna ideja) zato to kada navodimo ideju oveka, mi mislimo n
a oveka uopte, sa svim njegovim svojstvima, ne na nekog posebnog ideje takoe mogu b
iti: o realne odgovaraju postojeoj stvarnosti o fantastine - proizvod nae mate bio j
e zastupnik reprezentacione teorije ideje - ideje predstavljaju stvari te ideje
mi dobijamo iz spoljanjeg sveta saznanje za Loka predstavlja zapaanje, povezivanja
ili nepovezivanja, slaganja ili ne slaganja naih ideja

Dord Barkli engleski empiriste je bio aristokratskog porekla zavrio je studije teol
ogije radio kao misionar u Americi
-

najznaajnije delo je napisao u svojoj 25. godini - Rasprava o principima ljudskog

saznanja glavni problem: da li postoje samo one stvari koje mi opaamo? da li posto
ji boja koju nikad nismo videli? da li postoji zvuk koji nikad nismo uli? Barkli
kae da ne postoji. esse est percipi - glavno Barklijevo stanovite Biti jeste biti opa
n to stanovite je utemeljio na kritici Lokovih apstrahnih ideja ideje su svi sadraj
i svesti dele se na: o ulne o ideje koje dobijamo putem strasti o ideje koje dobi
jamo putem mate i pamenja za razliku od Loka, smatrao je da apstrahne ideje ne pos
toje kada zamiljamo npr neki geometrijski oblik (trougao), nikad ga ne zamiljamo k
ao trougao uopte, ve kao neki konkretan ovek ne moe neposredno da spoznaje spoljanji
svet ono to ovek spoznaje je samo doivljaj svesti koja opaa svet - to stanovite se zo
ve solipsizam Barklijeva filozofija je protivrena zato to se on na kraju odrie i od
bacuje svoje polazno stanovite smatra da stvari ipak mogu da postoje iako ih ovek
ne opaa, i to na 2 naina: o potencijalan nain ovek se moe zatei u nekoj situaciji i d
opazi neke stvari koje do tada nije opaao o tvorac, izvor svih stvari se nalazi
u boijoj svesti, jer je on tvorac ovog sveta i on moe da opaa sve stvari filozofiju
je shvatao na utilitaristiki nain, a korist koju je video u njoj je da ubedi itaoc
e svojih spisa da se priblie boanskom postojanju 2 pojma su kljuna za njegovu filoz
ofiju: o pojam duha um i razum (dekartovsko Ja) duh moe biti konaan (ljudski) i besk
onaan (boanski) o pojam ideje Dejvid Hjum
impresije (utisci) mogu biti: o senzacije one koje dobijamo putem ula iz spoljnog
sveta o refleksije dobijamo introspekcijom (samoposmatranjem) o relacije dobija
mo spajanjem 2 ili vie impresija
npr impresija jednakosti ideje za njega su pojmo
vi, znaenja blede kopije impresije ono to mi prvo opaamo, dobijamo impresiju, a iza
te impresije se nalazi ideja ljudsko saznanje se dobija povezivanjem ideja prob
lem kojim je bio zaokupljen: povezivanje naunog saznanja sa saznanjem spoljanjeg s
veta - tu vezu je utemeljio u relaciji uzronosti kao to nae celokupna saznanje potie
iz iskustva tako i nae vienje uzronosti potie iz impresije ta relacija uzronosti se
sastoji iz 3 dela: o prostorno-vremenski kontinuitet o vremenski .., sukcesija o
nune veze prva dva dela ovek moe da opaa, a trei ne moe

ako iza A sledi uvek neki dogaaj B i ako B postoji uvek kada postoji A to znai da
je A uzrok za postojanje dogaaja B uzrono posledina veza pretpostavlja nunu vezu, al
i ovek ne moe da je otkrije sve to ovek zapaa je njegov utisak, impresija toga zato i
ndukciju kao metoda pouzdanog saznanja treba odbaciti, jer ona pretpostavlja da,
ako se neki dogaaj dogodio puno puta, da e se on dogoditi i sledei put (generaliza
cija), a Hjum zato prihvata dedukciju ako kockice za jamb bacamo 100 puta i svih
100 puta padne 6, ne znai da e i 101. put opet biti 6 ljudski mozak reaguje po na
vici, oekivanju
VREME TREBA KRASTI