Filosofija u Vizantiji

Jovan Damaskin
 Poslednji crkveni otac I najveci sistematicar istocnog hriscanskog ucenja
 Hteo da se hriscansko ucenje formulise pomocu antickog grckog nasledja
 Bozansko otkrovenje > Svetovno znanje
 Teologija carica, a filozofija I druge nauke njene sluskinje
 Istina je sadrzana u Otkrovenju, a ljudi treba da izraze istinu pa moraju to racionalno I tu se namece dijelektika kao
instrument
 Njegovo delo “Izvor znanja” deli nauke na teorijske(mata, fiziologija, teologija) i prakticne(etika, ekonomija, politika)
 Prvi teolog koji je nastojao da pomiri hriscansku veru i Aristotelovo ucenje
 Celokupna stvarnost se deli na sustinu(supstanciju) I posebna svojstva(akcidentaciju)
 Sustina nije zajednicki element koji se nalazi u konkretnim pojedinacnim stvarnima (ipostasi), I ne postoji izvan njih
Samim tim, ona nema samostano postojanje
 Uistinu postoje samo pojedinacne stvari
 Primenjeno na covekam to znaci da se njegova sustina nalazi u njegovom postojanju, zbog toga covek prirodno tezi
da egzistira (strah ili strepnju od moguceg gubitka egzistencije covek moze prevazici priblizavanjem Bogu, obracanje
Bogu je licno izbavljenje iz nistavila)
 Nijedan covek nema urodjeno znanje o postojanju Boga, tj Bog je netelesan, nepromenjiv, beskonacan sto znaci
neshvatljiv I nesaznatljiv

Fotije
 Prvi predstavnik vizantijske filosofije koja pocinje u IX veku
 Raspravlja o odnosu izmedju opstih pojmova I pojedinacnih stvari (spor oko univerzalija)
 Rodovi I vrste nisu tela, ali su telesni, oni ispoljavaju svoju sustinu u pojedinacnim stvarima, ali nisu pojedinacne
stvari
 Takvo resenje ovog spora blisko je srednjem resenju izmedju realizma I nominalizma
 Predstavnik vizantijskog humanizma kao I gorljivi kriticar papstva
 Izazvao je drugu dvanaest godina trajucu sizmu (cepanje) u hriscanstvu, sukobivsi se sa papom Nikolom I oko
vodjstva u hriscanskom svetu

Mihailo Psel
 Najznacajniji period vizantijske filozofije od XI do XIII veka I njegov prvi predstavnik
 Platonisticki usmeren ucitelj koji je grcku filosofiju smatrao pogresnom u pogledu njenih teoloskih shvatanja, ali
prihvatljivom u pogledu ucenja o prirodi
 Njegov naucni ideal sastojao se u povezivanju filozofijem retorike I politike

Poslednji predstavnici vizantijske filozofije (isihasticki spor - isihazam): Grigorije Palma, Varlaam Kalabrijski
Isihazam – monaski pokret na Svetoj Gori koji propoveda mir I spokoj, saznavanje bozje tajne preko osecanja, ne razuma

Grigorije Palama
 Jednostranim putem razumskog I logickog dokazivanja ne moze otkriti bozja tajna

Varlaam
 Oslanjajuci se na Aristotelovu dijalektiku (logiku), zastupa glediste da je logicki put jedini pravi put do Boga

Georgije Gemista Pliton

 Platonova filozofija njegovom zaslugom ukljucena u zapadnu kulturu, Pliton je mislio da se helenizam moze
ozivotvoriti kao neka vrsta univerzalne religije, visi svet upravlja nizim (apsolutni determinizam)
Filozofija na Zapadu
 Svetovna (drzavna) I sakralna (crkvena) vlast su u stalnoj napetosti
 Civilizacijsko nazadovanje I napokon filozofija dobija visoko mesto u hijerarhiji pozeljnih znanja

Sholastika (ucitelj) – skolsko poducavanje

 Srednjovekovna hriscanska filozofija na Zapadu
 Filozofija u sholastickom poimanju znanja vise nije predmet istrazivanja, vec skolskog poducavanja
 Filo postaje orudje teologije , dakle cilj nije vise pronaci istinu vec istinu treba shvatiti I opravdati
 Tri perioda sholastike u skladu sa problemskim okvirima: hriscanski neoplatonizam, spor oko univerzalija, hriscanski
aristetolizam

Problem univerzalija – o statusu ideja

 Univerzalije – opsti pojmovi odnosno ideje
 Bitna pitanja za spor o univerzalijama: 1)Da li rodovi I vrste postoje u prirodni ili samo u nasem intelektu?
2)U slucaju da postoje samostalno, da li su telesni ili netelesni?
3)Da li postoje odvojeno od culnih objekata ili pocivaju na njima i ostvaruju se u njima?
 U sholastici problem univerzalija nema samo filozofsku dimenziju vec dobija I teolosku
 Logicki, problem univerzalija moze se resiti na dva nacina:
Realizam: univerzalije postoje realno, kao posebna supstancijalnost i uzrok svega pojedinacnog
Nominalizam: samo pojedinacno j ralno, a pojam (opste) nema posebnu egzistenciju, vec predstavlja samo
zajednicko ime za niz slicnih predmeta
 Ovaj spor je vazan zbog teoloske strane i statusa Boga (trilicnost, trinitet... – ne znamo kako da tumacimo)
 Nominalisticko resenje nuzno vodi u mnogobostvo, sto je jeres, buduci da realno postoji samo pojedinacno moramo
zakljuciti da tri razlicita bozja imena oznacavaju tri razlicita Boga, a ne jednog
Ako bi tri imena ipak oznacavala jednog bogam onda su to samo tri razlicita imena za jedno isto sto opet protivreci
Izmedju Oca, Sina i Svetog Duha postoje razlike koje nestaju u bozjem jedinstvu
Nominalizam dovodi u pitanje neke od bitnih hriscanski dogmi (odbred,svete tajne,kako Hristos stasava ceo narod...)
 Rimokatolicka crkva osudjuje nominalizam, ali crkva ne vidi da opredeljenje za realizam vodi u panteizam

Aristotelizam u sholastici
 Nakon eksplozije supernove, razilaze se Pravoslavna I Rimokatolicka crkva, medjutim pravi razlog je bio borba za
prevlast
 5 ravnopravnih vladara u crkvi: papa u rimu i patrijarsi..., papa je dobijao vremenom vece pravo glasa, dok istocna
ortodoksija insistira na pluralizmu sluzbenih jezika i rituala, dok se papa zalagao za centralizam
 Lazni dokumenti od papa da im je car Konstantin poverio Zapadno carstvo i onda idu krstaski ratovi da bi se „osvojio
sveti Hristov grob“
 Konacan razlaz u povodom spora o dogmama, odosno o pitanju da li Duh proizilazi iz Sina
 Rimokatolicka crkva je u tumacenju trojstva prihvatila tu dogmu za sta ih Fotije optuzuje za jeres
 Arapska civilizacija kao revitalizacija filozofije, dolazi na Zapad sa Orijenta umesto od Vizantije
 Arapi su prevodili Aristotela, oni su bili mesavina aristotelizma sa neoplantizmom I islamskim interpretacijama
 Na evropsku sholastiku od Arapa je najvise uticao Averoes
 Papa u pocetku zabranio citanje delova prevoda tih dela
Engleski franjevci
Rodžer Bekon
 Neznanje ima cetiri uzroka: nepodesan autoritet, uticaj obicaja, mnjenja neobrazovane mase i skrivanje neznanja
pod maskom mudrosti (sto je i najgori uzrok)

Duns Skotus
 Sfera nuznosti i sfera slobode sto podrazumeva podrucje vere, a vera nije predmet razuma vec slobodne volje
 Univerzalije postoje na tri nacina: pre stvari, u stvarima i posle stvari

Vilijem Okam
 Obnovio nominalisticki pristup problemu univerzalija: realno postoje samo pojedinacne stvari i one nisu proizvod
neceg opsteg , nema nista objektivnog vec je sve subjektivno
 Postojece, osim ako nije nuzno, ne treba umnozavati. (Okamova ostrica – racionalno objasnjenje ne trpi preterane
komplikacije), iz racionalnog treba eliminisati sve suvisno
Uvodjenjem zasebno postojecih sustina predstavljalo bi preteranu komplikaciju
entiteti se ne smeju umnožavati više nego što je neophodno
Ako su svi ostali kriterijumi jednaki, najjednostavnije rešenje je najbolje.
Ako svaka ideja u materjalnom svetu ima svoju kopiju (nad ideju) mora postojati slicnost izmedju originala i te
nad ideje i onda nad-nad ideja sa nad idejom i tako u krug
 Prema realisticko-platonistickoj poziciji i ideje na n-toj potenciji postojale bi realno a broj entiteta beskonacan

Moderna filozofija
 Pocinje renesansom, za nju se cesto vezuje kulturno-istorijski raskid sa religioznom civilizacijom srednjeg veka i
prelaz ka civilizaciji zasnovanoj na pobedi razuma u tumacenju prirode i drustva
 Nisu prekinute potpuno sve veze sa srednjim vekom, renesansa jeste tacka preokreta u razvoju evropske civilizacije
 Doba dubokih drustvenih previranja i mnogostrukih protivrecnosti, supotrotnosti izmedju hriscanske civilizacije
srednjeg veka i nehriscanske anticke kulture, koja se u njoj obnavlja, izmedju obnavljanja klasicne latinske
pismenosti i nastajanja nacionanih kultura na narodnim jezicima; izmedju slobodnog ispitivanja prirode i katolicke
inkvizicije; izmedju otkrivanja i zauzimanja drugih kontinenata...
 Srediste filosofije postaje covekov polozaj u svetu
 Frensis Bekon (osnivac empirizma) i Rene Dekart (racion.) u srediste paznje postavljaju problem ljudskog saznanja
 Bekon to cini tako sto definise novi cilj saznanja kao stricanje moci coveka nad prirodom, za sta je
neophodnainduktivna metoda u proucavanju iskustva
 U oba njihova tumacenja radi se o afirmaciji ljudske subjektivnosti, koja ce s osloncem na pouzdanu metodu
saznanja postati temelj saznajne, moralne i politicke autonomije modernog coveka
 Iz racionalizma i empirizma iznedrice prosvetiteljski pokret, koji nudi opravdanje Francuskoj burzuaskoj revoluciji
Filozofija renesanse
Humanizam – drustveni pokret

Racionalizam i empirizam
Prosvetiteljstvo i francuski materijalizam
 Pokret u evropskoj kulturi cije je glavno odredjenje vera u mogucnost neogranicenog drustvenog i istorijskog
napretka na temelju autonomne upotrebe ljudskog razuma, nasuprot delovanju autoriteta tradicije i religije
 Razvija se pod uticajem filosoficara iz racionalizma i empirizma, anjegovi najveci predstavnici su: Bejl, Monteskje,
Lametri, Holbah, Helvecijus, Didro, D’Alamber, Volter, Ruso, Volf i Lesing.
 Ne moze se ograniciti samo na filozofsko-naucni pokret jer je imalo znacajnog uticaja na ukupna drustvena zbivanja
u Evropi od same pojave pa sve do danas
 Prosvetiteljstvo se oslanja na gradjansku klasu, koja menja feudalni drustveni poredak, te su prosvetiteljske ideje bile
teorijska priprema za francusku burzoasku revoluciju, takodje imaju potrvrdu u americkoj dekleraciji nezavisnosti
 Prosveceni apsolutizam – prihvatanje prosvetiteljskih ideja od strane apsolutnih monarha
 Ljudski razum, a ne autoritet tradicije kao pouzdano i dovoljno merilo za proucavanje stvarnosti i uredjenja zivota
 Prirodna svetlost ljudskog uma kao uslov ukupnog drustvenog napretka (odatle i naziv prosvetiteljstvo,
rasvetljavanje stvarnosti)
 Dž. Lok: Razum mora biti nas najvisi sudija vodic u svemu
 I. Kant: Prosvetiteljstvopredstavlja izlazak coveka iz njegove samoskrivljenje nezrelosti... Imaj hrabrosti da se sluzis
sopstvenim razumom. To je glavna odlika prosvetiteljstva!
 Tri najznacajnija pravca delovanja prosvetiteljstva: 1.odnos prema autoritetu vere o autoriteta razuma, 2.primena
racionalnih i empirijskih metoda, 3.prakticno-drustvena pitanja

Odnos prema autoritetu vere

 Sukob u okviru zapadnog hriscanstva i pojava reformacije
 Protestantska reformacija ili samo reformacija je naziv za verske pokrete protiv papstva i Katoličke crkve (Martin
Luter – pokretac), hteo je da se vrati na originalne tekstove Biblije
 Dvostruka istina je odbacena u prosvetiteljstvu (istina u veri i u razumu), religijske istina se uskladjuju sa razumom
 Uvodi se razlika izmedju dva pojma religije: prirodne religije i pozitivne religije
Prirodna religija se odnosi na veru uskladjenu sa prirodnim ljudskim razumom, dok se pozitivna religija odnosi na
postojece oblike religioznih erovanja tj. Postojece crkvene doktirne
Izvorna hriscanska istina, odnosno Bozja objavam nije nerazumna. Mada ljudski um ne moze unapred predvideti
sadrzaj objave, on je u stanju da je naknadno shvati i dovede u sklad sa svojim principima

Odnos prema metafizici i nova zamisao nauke

 Iz delova Dekartovog ucenja (pojam res extensa i mehanika) razvija se materijalisticka filozofija koja je bila opsta
odlika prosvetiteljstva
 Iz Lokovog ucenja ser preuzimaju empiristicka saznajna metoda i psihologija koji se razvijaju u pravcu senzualizma
(shvatanje prema kojem su culni dozivljaji jedini izvor saznanja)
 Prihvatanjem Njutnove fizike ucvrstilo se uverenje u mehanicku determinisanost stvarnosti
 Mehnicko tumacenje zakonitosti prirode, materijalisticko shvatanje sustine stvarnosti i senzualisticka teorija
saznanja
 Mehnicki materijalizam – filosofsko shvatanje koje pretpostavlja da se colikupna stvarnost moze objasniti
usvidhebhen svug uocenih promena u svetu na mehanicke zakone u materijalnoj prirodi, odnosno kvantitativne –
brojne odnose izmedju elementarnih prirodnih sila
 Determinizam – sve promene u ljudskoj svesti i drustvu odredjene delovanjem spoljasnih cinilaca
 Prosvetitelji tvrde da vise duhovne sposobnosti (npr razum) predstavljaju posledicu delovanja spoljasnjeg,
materijalnog sveta na nasa cula, a ljudska licnost predstavlja proizvod spoljasnjih okolnosti
 Kasniji tumaci prigovarali su mehanickom materijalizmu da predstavlja pojednostavljenu sliku o stvarnosti i
zanemruje aktivnu ulogu, kako ljudske svesti, tako ljudske licnosti u celini