Odnos filozofije prema drugim duhovnim delatnostima

Pojam teorija se vezuje za skrivenu suštinu sveta. Bios

theoreticos je kontemplativan život. Nije samo filozofija
potraga za smislom. Druge duhovne delatnosti koje su potraga
za smislom:

1. mit
2. religija
3. umetnost
4. nauka
1. MYTHOS: predanje, priča; prenosi se kroz
tradiciju i s generacije na generaciju. Priča
o nastanku sveta – postanak sveta se vezuje
za božanska bića – o božanstvima.
Priča o postanku nekog naroda – pozicija
pojedinca je jasna u odnosu na mitsku priču;
pojedinac je jasno pozicioniran i nema
filozofske zapitanosti. Najpoznatiji evropski
mitovi: Herodot, „Hesiod – Teogonija“
(božanski poredak). Gotovo svi veliki mitovi
imaju zajedničko: drevnost i uverenje da svet
nastaje iz haosa i da biva uređen u logosu
odnosno da podrazumeva red, strukturu i to
delovanjem bogova.
2. RELIGIJA: u temeju je reč RELIGARE –
povezivati. Religija povezuje smrtno ljudsko
biće koje je prolazno sa božanskim, večnim
bićem (pokušaj osmišljavanja prolaznosti u
odnosu na večnost). Ona povezuje smrtno sa
transcendentnim. Ključna religija za
određivanje filozofije je hrišćanstvo.
Hrišćanstvo se izlaže uz pomoć religijskih
istina tj. dogmi koje se ne preispituju već
se usvajaju. U srednjem veku, filozofija je
 smatrana sluškinjom teologije koja je
preuzela rečnik filozofije i stavila ga u
službu hrišćanskog učenja. Posebno Sveti Toma
Akvinski (zvučao kao Aristotel, preuzeo način
izlaganja iz „Organona“) i Jezuiti. Zapadna
patristika počiva na ovom viđenju. Ziloti,
monasi očelnici – mistički redovi –
insistiraju na umnoj molitvi i viđenju lica
božjeg, transcendiranje sopstvenog bića
ponavljanjem. Božansko biće jedino može da
stvara nešto ni iz čega tj. ex nihilo tj.
božansko biće rečju „neka bude“ prevodi
ništavilo u biće i odatle sveta.
3. UMETNOST: reč: mimosis – podražavanje
Umetnost je nadahnuće. Granica mora da
koristi već postojeće mehanizme i ona već
raspolože elementarnim. U Antičko doba,
umetnost je potcenjena (techne). „Umetnost
podrazumeva pojavnu stvarnost a sama čulna
stvarnost je senka sveta.“ – Platon: tako da
je umetnost senka senke. Bitan momenat u
umetničkom stvaralaštvu: umetnik je homo
ludens: razigrano biće – umetnik se igra i
kao rezultat igre nastaje umetničko delo.
Jedan od načina na koji se manifestuje
sloboda je igra.
4. NAUKA: sve posebne nauke su izvedene iz
filozofije. Samo je filozofija teorija dok se
sve ostale odnose na neko pojedinačno,
parcijalno određenje sveta. Aristotel je
načinio prvu sistematizaciju nauka na
prirodne i društvene. Nauka ne može da zauzme
mesto filozofije jer nema određenja prema
večnosti. Ma koliko napredovala, po pravilu
se ne bavi egzistencijalno – antropološkom
dramom.
NPR. psihologija: bavi se dušom ali je ona
smrtna (osim kod Junga, ali on je bio
mistik); Frojd nije bio mnogo originalan.