Elejska kola - Zenon

Koje su osnovne teze Parmenidove ontologije?

ta je Parmenid izveo iz tih teza?
U kakvom odnosu stoji Parmenidova ontologija sa ontologijom jonske kole?

Zenon (490-430) je bio Parmenidov uenik i ljubimac, poreklom iz grada-drave Eleje.

Dijalektika
Aristotel je pripisao Zenonu otkrie dijalektike (dialektike tehne vetina diskusije).
Zato je Aristotel pripisao Zenonu otkrie dijalkektike? Zenon je napisao prozni spis.
U kojem obliku je pisao Parmenid?
U tom proznom spisu bilo je oko 40 tzv. logoi tj. dokaza. Zenon je, naime, raspravljajui,
a to znai dajui argumente i kontra-argumente u prilog teza i antiteza, pokuavao da
dokae odnosno da opovrgne odreene teze ili antiteze. Upravo se u tome sastoji
dijaloka vetina.
U svom dijalogu Parmenid, Platon je udesio da Zenon ovako govori: Moji su spisi
odbrana Parmenidove teze protiv onih koji pokuavaju da je izloe podsmehu, tvrdei da
ako jedno postoji iz te teze proizilazi mnogo smenog. Treba uoiti sledee:
1. Parmenidove teze glase: bie je jedno, tj. ne postoji mnotvo, odnosno, bie
miruje, tj. ne postoji kretanje (promena, nastajanje i nestajanje). Iz te teze, njegovi
protivnici logiki, deduktivno izvode mnogo toga smenog.
2. Mnogo toga smenog bi znailo, mnogo toga to se protivi ulnom opaanju i
na njemu zasnovanom iskustvu i navici. Drugim reima, ono to se protivi
mnjenju (zabludama smrtnika, predrasudama).
Kao to znamo, naa ula nam govore da postoji mnotvo bia, te da ta bia nastaju i
nestaju. To se direktno kosi sa onim to nam govori miljenje, sa onim to je logino. Ba
iz tog razloga, Parmenid je tvrdio da da su bivanje i mnotvo, pa prema tome i svet i
stvari koje u njemu opaamo ulima, samo privid/priin. Iza Zenonovog dijalektikog
postupka krije se isti rezon.
Meutim, Zenonov postupak ima neke istorijski znaajne specifinosti. Zenon, naime,
kae da njegov spis pobija one koji tvrde da mnotvo [mi moemo slobodno dodati, i
kretanje] postoji, nastojei da uini jasnim da bi, jo smenija nego hipoteza jedno postoji
[da jedno miruje], izgledala hipoteza o mnotvu [kretanju], onome ko bi joj potpuno
ispitao posledice. Treba uoiti sledee:
1. Zenon ne dokazuje direktno da ne postoji mnotvo, ve opovrgava da mnotvo
postoji, pa na osnovu toga dokazuje da ne postoji mnotvo, tj. da je bie
jendo. To je tzv. indirektni negativni dokaz (antiteza mnotvo postoji i teza
mnotvo ne postoji se nalaze u kontradiktornom odnosu ako je jedna istinita
druga mora biti lana i vice versa).

2. Zenon logiki, dedukcijom izvodi posledice teze mnotvo postoji, te pokazuje

da su posledice te teze apsurdne i protivrene samoj tezi. Ta vrsta dokazivanja
zove se na latinskom reductio ad absurdum (svoenje na apsurd).

Aporije
Zenonovi logoi (dokazi), koje je Aristotel prvi nazvao aporije (misaone nedoumice),
predstavljaju zapravo tri vrste dokaza: (1) dokazi protiv teze o postojanju mnotva
(priroda), (2) dokazi protiv teze o postojanju praznine, (3) dokazi protiv teze o postojanju
kretanja. Ovi dokazi su upravljeni protiv jonske i pitagorejske kole.
Dokazi protiv kretanja:
Kod svih ovih dokaza impicirane su neke pretpostavke o prostoru i vremenu. U sledeem pasusu te
pretpostavke su sistematski izloene.
Beskonanost prostora i vremena moe se shvatiti (1) kao beskonana deljivost, ili (2) kao beskonana
veliina. Takoe, beskonanost se moe shvatiti kao potencijalna ili aktualna. Na posletku, preostaje dilema
da li je beskonana podeljenost jednaka konano maloj veliini, beskonano maloj veliini, ili odsustvu
veliine (neveliini). Na posletku, pretpostavka aktualne i potencijalne deljivosti prostora i vremena u vezi
je sa pitanjem njihove kontinuiranosti odnosno diskretnosti.

Dihotomija
Nema kretanja, jer ono to se kree treba najpre da dospe do polovine pre nego to stigne
do kraja.
Pretpostavimo da se x kree po pravom putu izmeu taaka A i B. Da bi se iz take A
dospelo u taku B (kraj puta), treba najpre prei puta AB i stii u taku C. Ali da bi iz
take A stiglo u taku C, ono najpre treba prei polovinu puta AC, i stii, recimo, u taku
D. Ova deoba na polovine moe se produiti u beskraj.
To to bi trebalo da se kree, ne moe da se pomeri s mesta.
Strela
Strela koja izgleda kao da leti, u stvari ne leti, nego nepomino stoji, jer ako bi letela,
morala bi u svakom trenutku da bude i ne bude na jednom mestu.
Strela koja leti u svakom pojedinanom trenutku zauzima odreeni poloaj u prostoru,
dakle miruje u jednom mestu. Prost zbir mirovanja ne moe da da kretanje.
Ahil i kornjaa
Ahil nikada ne moe stvarno stii kornjau. Kad on dostigne polaznu taku sa koje je
kornjaa krenula, ona je ve prela na drugu taku.
Kad Ahil doe do te druge take, kornjaa je ve na sledeoj itd. Sledi zakljuak da e se
rastojanje izmeu kornjae i Ahila neprestano smanjivati, ali da ono nikada nee biti
jednako nuli.

Ahil nikada nee sustii a jo manje prestii kornjau.