1.

Издвојите фрагменте у којима је изречена теза о супротностима света,о борби и хармонји супротности

10 Spojevi (suprotnosti), celo i necelo, konvergentno i divergentno, harmonično (sazvučno) i disharmonično iz svega
jedno, i iz jednog sve.

51 Oni ne shvataju da divergentno samo sebi konvergira: spoj koji u suprotnom pravcu teži, kao kod luka i lire.

54 NevidZjivi spoj jači je od vidljivog.

Fr. 8. - Suprotno se sjedinjuje i iz različitog nastaje nejlepša harmonija i sve biva borbom.

Fr. 10. - I priroda, mislim, teži ka suprotnom i iz toga stvara sklad, a ne iz jednakog, kao što je zaista sjedinila muški pol sa
ženskim a ne svaki od njih s istorodnim, i tako stvorila sklad kroz suprotnost a ne kroz jednakost. Čini se da to radi i
umetnost oponašajući prirodu. Slikarstvo meša sastojke belih i crnih, žutih i crvenih boja i stvara slike slične uzorcima.
Muzika pomeša visoke i niske, duge i kratke tonove u različitim glasovima i stvara jedinstvenu harmoniju. Gramatika, pak
meša vokale i konsonante i od njih stvara čitavu umetnost. To beše rečeno i kod mračnog Heraklita: Veze: celina i deo,
složno i nesložno, skladno i neskladno i Jedno iz Svega i sve iz Jednog.

Fr. 51. - Oni ne razumeju kako se ono što je suprotno samo sa sobom slaže, to je harmonija kao kod luka i lire.

 "Jedno isto prebiva u nama: živo i mrtvo, budno i spavajuće, mlado i staro; jer je ovo, kad se promeni, ono, a ono, kad se
promeni, ovo" (fr. 88)

2.Какву важност у хераклитовом учењу има промена,кретање?

Ostaće zapamćen po čuvenom „Panta rei“ – ([πάντα ρεῖ] Sve teče), što dovoljno pokazuje kako sve jeste u neprekidnom
toku kretnje, kao i rečni tok što jeste i u promenama (sve teče i sve se menja). On će reći da „Ni dva puta ne možemo sići
(zagaziti) u istu reku“, pošto vazda neka nova voda dolazi-nadolazi.  Sve se kreće, sve se neprestano mijenja; stvari
nastaju, mijenjaju se i propadaju. To večno menjanje čitave prirode biva takvom brzinom da čovek "ne može ni u jednu
reku da stupi dva puta" (fr. 49a), jer uvek pritiče nova voda, reka se pomakne, i tako on doduše stupa u nju, ali ne u istu.

3.Издвојите фрагменте који се односе на логос

4.Именује ли Хераклит пратвар?Која је то пратвар?Да ли је пратвар симбол светског процеса или има значење
пратвари као код Милећана?Аргументујте свој одговор

VATRA je ključna kod Haraklita i ona je prasupstancija iz koje je sve postalo. Reč je o jednom neprekinutom večnom
procesu (otuda večno živa vatra i vatrena para), kao i dah kao jedna od principa života. Iz vatre nastaje vazduh, zatim
voda, zemlja i putanja takvog kretanja ide na dole, dok iz zemlje, nastaje voda, onda vazduh i na kraju vatra i to bi bio
onaj put što vodi na gore. Tako sve postojeće (te i ono što nam se učini da stoji i miruje) derivat je ta dva suprotna
kretanja, dok postojanje (ono jedino koje postoji u istini) derivat je i „jedinstvo suprotnosti“ i izmirenje te dve
suprotnosti. Sve nastaje iz vatre i sve se iznova vraća u vatru te tako ciklično nastaje „svetski požar“ i iznovno stvaranje
sveta. Sve pojavnosti, sve krajnosti, pa čak i sve suprotnosti vidvodi su i oblici jednog te istog procesa. Ali ko upravlja tim
sveopštim svetskim procesom? Heraklit kaže da su to : „mudrost, razum, božanstvo, božanski zakon od koga se‚ hrane‚ i
svi ljudski zakoni“

5.Цитирајте фрагмент у којем је изложена Хераклитова слика света.Анализирајте га

Fr. 30. - Svet ovaj, isti za sve, nije stvorio niko ni od bogova ni od ljudi, već je uvek bio, jeste i biće večno živa vatra koja se
s merom pali i merom gasi.

Tako se svet menjanjem materije, njenim prelazom iz tvrdoga stanja u tečno i plinovito i obratno, neprestano stvara i
propada. Vatra je simbol večnog kretanja i večne borbe suprotnosti.  Osim toga, smatrao je da svet predstavlja poprište
stalne borbe suprotnih sila toplog i hladnog, suvog i vlažnog, svetla i mraka.

6.Означите фрагменте који одговарају на питања да ли је логос лако схватљив и разуме ли га већина људи?
Za taj logos, premda je večan ljudi nemaju razumevanja, ni pre nego što čuju za njega ni kad su čuli: jer iako se zbiva sve
po tom zakonu (logosu), ljudi izgledaju kao neznalice kad se ogledaju u takvim rečima i delima o kojima ja govorim, kada
tumačim svaku stvar prema njenoj prirodi i pokazujem kakva ona zbilja jeste. A drugim ljudima ostaje skriveno ono što
čine dok su budni, baš kao zaboravljaju ono što čine dok spavaju.

Fr. 2. - Zato valja slediti ono što je zajedničko. Ali iako je logos zajednički većina živi tako kao da svako ima svoju vlastitu
pamet.

Mudro je poslušati ne mene već logos i i priznati da su sve stvari Jedno

Fr. 72. - S logosom s kojim se većinom stalno druže, a koji svemirom upravlja, ne slažu se, i ono na šta dan na dan nailaze,
čini im se tuđe.

7.У каквом су односу чулна и разумска спознаја?Пронађите фрагменте о том односу и објасните их.

54 Sve što se može videti, naučiti —tome ja dajem prednost.

101 Oči su pouzdaniji svedoci od ušiju.

Fr. 107. - Oči i uši su ljudima rđavi svedoci ako imaju varvarske duše

. Samo uz pomoć razuma čovek može spoznati objektivni tok stvarnosti.   Izvor pravog saznanja nalazio je Heraklit samo
u r a z u m u.Budući da se činilo da je čovek snabdeven dvama organima za saznavanje istine, čulnim opažanjem i
razumom, Heraklit misli da je od toga dvoga čulno opažanje nepouzdano, i razum postavlja kao merilo istine. Ali čulno
opažanje odbacuje govoreći dosłovce: ,Oči i uši Ijudima su loši svedoci ako imaju varvarske dušc, što je isto kao da je
rekao: Osobina je varvarskih duša verovati bezumnim čulnim opažanjima'.Ako i tvrdi da sve što može videti, čuti, naučiti
— to naročito ceni (frg. 54), Heraklit ipak ne veruje očima i ušima kao jedinim izvorima istine; do istine dolazi samo
razum.