HERAKLIT IZ EFESA (oko 540-480.p.n.e) Pisao je veoma teškim stilom zato su ga zvali "Mračni".

Sokrat je
govorio za njega da je dobro ono što je razumeo i predpostavlja da je dobro i ono što nije razumeo samo
je potreban neki Delski ronilac da dođe do dna. Kritikovao je epske pesnike i mnogoznalce , prezirao je
narod tvrdeći da on ništa ne može da sazna, napadao je demokratsko uređenje.Masa se ne može uzdići
na nivo spekulacije već ostaje na svakodnevnom uverenju. Cenio je razum i mišljenje, a čulna saznanja je
odbacivao jer istina voli da se skriva.

Napisao je delo "O PRIRODI" od kojeg je sačuvano 126 autentičnih fragmenata.

Heraklit traga za pranačelom svih stvari i otkriva da je : priroda jedan proces, u kome sve teče ,sve
nastaje i sve nestaje. ( Panta rei )” Dvaput se u istu reku ne može kročiti” i da je “Sunce svaki dan novo”.
U svetu nema ničeg postojanog, sve se neprekidno menja, samo je promena stalna. Sve postaje da bi
nestalo i nestaje da bi ponovo nastalo.
Mnoštvo stvari formira se na osnovu jedinstvene materije koja je shvaćena kao VATRA. Za praosnovu
uzima vatru: SVE SE MENJA ZA VATRU I VATRA ZA SVE; KAO ŠTO SE ROBA MENJA ZA ZLATO I ZLATO ZA
ROBU”. Kretanje je večno, a sve drugo je relativno. Sve se razvija iz svojih suprotnisti.

"OVAJ SVET ISTI ZA SVE NIJE STVORIO NI BOG NI ČOVEK, VEĆ JE BIO, JESTE I BIĆE VEČITO ŽIVA VATRA
KOJA SE S MEROM PALI I S MEROM GASI".

U nastanku stvari iz praosnove razlikuje dva puta : PUT NANIŽE na kojem stvari nastaju iz vatre,(iz vatre
nastaje voda iz vode zemlja) i PUT NAVIŠE put nestajanja stvari i vraćanje u vatru.(iz zemlje nastaje voda
, iz vode vatra). Put naniže i put naviše su jedan isti put. (kružni tok u prirodi fr.76)

U njegovoj filozofiji je značajna teorija " LOGOSA" . Pojave u svetu se dešavaju po zakonu koji postoji
objektivno i nezavisno od ljudi i važi za kosmos u celini i za svaku pojedinačnu stvar.LOGOS je suština
stvari i samo se razumom može saznati. Suština stvari je u jedinstvu i borbi suprotnisti (različitosti), iz
rata suprotnosti nastaje sve postojanje. " Rat je otac svemu i car svemu; jedne je učinio bogovima
,druge ljudima jedne robovima, druge slobodnim."
Suprotnosti shvata u dinamičkom procesu, u uzajamnom prelaženju jednih u druge. Heraklit se smatra
najvećim dijalektičarem stare Helade.

Heraklit nam govori o ljudskoj duši: Granice duše nećeš idući pronaći, makar svim putevima prolazio;
tako dubok logos ima. (fr.45.) Ljudska duša je deo božanske vatre, a najbolja je ako je suva. “Karakter je
čoveku njegova sudbina”.

Istupao je protiv hedonizma, ističući kako pravi ljudi više vole večnu slavu, nego ovozemaljske prolazne
stvari.
Zalagao se za aristokratij: “Jedan je meni koliko i deset hiljada ako je najbolji”. (fr.49.”Narod treba da se
bori za zakon, isto kao i za gradske zidine”. (fr.44.)