Ретко насељен континент Најређе :Гран Чако, Патагонија Амазонија, Атакама, Јужни Анди Најгушће : агломерације на истоку ( у приобаљу) континента Најгушће насељена држава – Еквадор (70 ст/км2) Најређе насељена држава – Суринам (3,7 ст/км2) Агломерације Повољан г.положај Развој индустрије Унутрашње миграције село-град
Бразил(Сао Паоло, Рио де Женеиро, Бело Хоризонте, Ресифе, Салвадор)
Аргентина(Буенос Ајрес) Уругвај(Монтевидео) На западу(Лима, Сантјаго, Богота) Становништво Староседеоци – Индијанци Европски досељеници Шпанци и Португалци Робови из Африке Италијани, Британци, Немци Становништво из Азије (Индонезија, Индија, Кона, Јапан) За рад на плантажама У Гвајани, Индијци чине 40% популације Расни састав становништва Белци -Аргентини и Уругвају Местици-Венецуела, Еквадор, Чиле и Колумбија Црнци и мулати-Бразил, Колумбија, Суринам и Гвајана Индијанци-Боливија и Перу (Кечуа и Ајмара – најбројније заједнице) Староседеоци Пре Инка – неколико индијанских цивилизација ЧИПЧА – у Андима Колумбије ТИАВАНАКО – у Боливији око језера Титикака ЧАВИН И ВАРИ – у Андима Перуа МОЧИКА, НАСКА, ЧИМУ – у приобаљу Пацифика ЧИМУ у Моче долини у Перуу Око 1000.године Обални пустињски појас Перуа Керамика, тканине, предмети од бакра, злата, сребра и бронзе Покориле их Инке1460.год. ИНКЕ Створили државу у 13.веку око града Куско Примена бакра, сребра, олова, керамике Иригациони системи Терасасти системи обраде земље Гајили Ламу и Алпаку (терет и вуна) Покорили их КОНКВИСТАДОРИ – Франциско Пизаро ИНДИЈАНЦИ У АМАЗОНИЈИ Шпанско – португалски утицај Почели да насељавају Америку у 16.веку Највечи утиај кроз ширење језика и религије Шпански као матерњи језик – 55% становништа, португалски - око 40% становништва Португалски језик – Бразил У Перуу - поред шпанског језика и језик кечуа У Парагвају и језик гварани Шпанци и Португалци су донели у Ј.Америку: o житарице, маслину, в.лозу, агруме, кафу и шећерну трску o Коње, мазге, говеда и овце Економско-географске карактеристике Бројна налазишта минералних сировина По појединим минералним сировинама водеће државе у свету o Бразил (гвожђе, боксит, манган, ванадијум, калај, графит, магнезијум o Чиле (бакар, сребро, литијум) o Перу (бакар, сребро, цинк, олово, калај) o Аргентина (литијум) Основу енергетике o Хидоренергија – на бројним рекама o Нафта – Венецуела (прва на свету по резервама нафте), Бразил, Колумбија, Еквадор o Природни гас o Скромна налазишта угља Слаба саобраћајна повезаност Велики проблем у коришћењу природних ресурса Трансамеричка пруга ( Чиле – Бразил) Панамерички пут ( од границе Мексико-САД до Огњене Земље) Пољопривреда Значајна привредна делатност Хацијенде Приморске области – тропске културе (шећерна трска, какао, банана, кокосова и уљана палма) Суптропске ширине (Чиле и Аргентина) – агруми и грожђе Унутрашљост континента – кафа, дуван, памук Висинска зоналност у тропским областима o Тера каљенте – 1000-1500м – како, банана, ш.трска o Тера темплада – до 2000м – кафа, кукуруз, пшеница o Тера фрија – до 3000-3500м - кромпир и јечам Сточарство – традиционално добро развијено o гаучоси o Говедарство (Пампа, Љаноси, Бразилска висораван) o Овчарство (Пампа, Патагонија) Највећи светски произвођачи пољопривредних производа Бразил: Кафа (око 30% светске производње),Шећер,Соја,Сок од поморанџе,Кукуруз, памук, дуван, како,Говедина Колумбија:кафа Еквадор: Банане, рибе, цвеће Чиле: Риба и вино Аргентина: Соја, кукуруз, рачићи, вино, говедина Индустрија Није подједнако развијена у свим државама Пре Другог светског рата – зависна од развијених земаља У 20. веку – постепено развијају сопствену индустрију Велики број индустријских грана – у партнерству са компанијама из САД, Канаде, Кине и Јапана Најразвијеније државе o Бразил, Аргентина