Светски језици

У свету постоји преко 2.000 народа, неки од њих су по бројности

мањи, док други имају по неколико милиона припадника.
Народ или нација представља формирану групу људи, која је
повезана заједничком територијом, језиком и културом. Основна
одредница народа је језик и, најчешће се, али не и увек, поклапају
назив народа и језика.
Језик представља основно средство комуникације међу народима.
Свака држава има свој службени језик. Међутим, има случајева где
становништво једне државе има више службених језика.
Пример је Швајцарска ( Конфедерација састављена од 26 кантона и
главног града Берна ) има 4 службена језика – немачки, француски,
италијански и ретроромански.
Други пример је Краљевина Белгија – подељена на 2 региона:
Фландрију на северу Белгије ( где се прича фламанским језиком,
који је сличан холандском) и Валонију на југу Белгије ( где се прича
француски) и подручје главног града Брисела.
Трећи пример је Канада – службени језици су енглески и француски
( Квебек).
Народ Луксембурга – има 3 службена језика ( луксембуршки,
немачки и француски ).
Има и случајева где се више народа служи истим језиком ( Срби,
Црногорци, Бошњаци, Хрвати ). Енглеским језиком се служе
Енглези, Шкоти, Велшани, Ирци, део Канађана, Американци,
Аустралијанци, Новозеланђани. Шпанским језиком као службеним
служе се Шпанци, Аргентинци, Мексиканци, Уругвајци итд.
Португалски језик је службени језик у Португалији и Бразилу.
Скоро половина народа у свету су једнонационалне ( становништво
чини 1 народ ) – 91 % Шведска, 85 % Данска. Остале државе су
вишенационалне – В. Британија ( Енглези, Шкоти, Велшани ),
Шпанија ( Шпанци, Каталонци, Баски ), Индија ( има преко 300
народа ), Нигерија ( преко 200 народа ).
Неки народи били су принуђени да се раселе по свету, али су
сачували своју културу ( Јевреји, Роми ).
Постоје и случајеви где је један народ подељен у више суседних
држава ( Срби; народ Курди – живе на простору Турске, Ирана,
Ирака, Сирије).

Подела језика

Све језике сврставамо у језичке породице, а њих у групе и подгрупе.

Постоји 10 језичких породица:

1. Индоевропска – највећа
2. Уралска
3. Семитска
4. Алтајска
5. Кинеско-тибетска
6. Корејско-јапанска
7. Аустралонезијска
8. Аустралоазијска
9. Нигеро-африканска ( берберски, египатски језик)
10. Индијанска

Индоевропска породица језика – најбројнија је језичка породица.

Њихова постојбина је јужна Русија, Казахстан, Киргизистан, одакле
су се кретали према истоку Европе и југу Азије пре 4.000 година
п.н.е.
Индоевропска породица језика обухвата 8 језичких група:

 Индо-аријска група – народи који насељавају Индију или

одатле потичу ( ту спадају народи Индије, Пакистана, Непала,
Бангладеша, Шри Ланке, Малдива ). У ову групу спада и
ромски језик, који се говори у југоисточној Европи.
 Балтичка група – ту спадају језици народа који живе око
Балтичког мора ( литвански и летонски језик).
 Германска група језика – народи који говоре енглеским,
немачким, фламанским,холандским, данским, луксембуршким
језиком и скандинавским језицима (норвешки, шведски,
исландски ). Највећи број говорника германских језика имају
енглески и немачки језик са око 120 милиона говорника у
Европи.
 Енглески језик је тренутно 4. најраспрострањенији службени
језик у свету по броју корисника ( после кинеског, шпанског и
хинду језика ). Енглеским језиком, као службеним, служе се
Енглези, а користи се и у другим државама В. Британије
( Шкотска, Велс, Северна Ирска ), затим користи се у
Републици Ирској, САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду,
Јужној Африци, Филипинима...
Немачки језик – њиме се служе Немци, Аустријанци,
становници Лихтенштајна, у већем делу Швајцарске,
Луксембурга.
Холандски језик – Холанђани, Фламанци ( становници северне
Белгије)
 Романска група језика – ту спадају шпански језик ( говори се у
47 држава, Шпанији, државама Јужне и Средње Америке ),
затим италијански језик ( народи Италије, део Швајцарске,
Сан Марина, Ватикана...), португалски језик ( у Португалу,
Бразилу, афричким државама Ангола, Мозамбик, Гвинеја
Бисао, Зеленортска острва ), француски језик ( Француска,
део Швајцарске, Валонија – јужни део Белгије, Квебек –
канадска провинција), каталонски језик ( у Каталонији,
Валенсији, Арагону, Мурсији, Балеарским острвима и
Кнежевини Андори ), румунски језик ( у Румунији, Молдавији ),
влашки језик ( користе га Власи из Грчке, Румуније, Србије, С.
Македоније, Албаније, Бугарске ).
 Келтска група – ова група језика заступљена је у деловима
Вел. Британије, Бретање у Француској и Канаде, Патагоније,
Аустралије и САД. Ова група обухвата ирски језик ( службени
у Ирској), велшки језик ( у Велсу), шкотски језик ( у Шкотској),
бретонски језик ( у Бретањи).
 Словенска група народа – дели се на:
1. Источну групу Словена – народи Русије, Белорусије и
Украјине
2. Западну групу Словена – народи Пољске, Чешке,
Словачке
3. Јужна група Словена – народи Србије, Црне Горе, Босне
и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Северне
 Македоније, Бугарске и народ Горанци са подручја
Косова и Метохије
 Персијска или иранска група језика – народи централне и
југозападне Азије ( Персијанци, Курди, Таџикистанци,
Авганистанци)
 Изолована група народа – Грци, Јермени, Албанци, Баски
Јермени су најстарији народ, њихова држава је настала на
Кавказу 1.000 године п.н.е.. Јерменија је прва држава где је
хришћанство проглашено званичном религијом.
Баски живе на обали Бискајског залива и причају баскијским
језиком.

Уралска породица језика – обухвата угрофинску групу језика. Ту

спадају мађарски, фински, естонски и сами (лапонски) и карели
језик. Лапонци су народ који живи на северу Норвешке, Шведске,
Финске и полуострву Кола у Русији. Карели живе у области Карелија
на северу Европе.

Семитска породица језика – обухвата Јевреје ( хебрејски и јидиш

језик ) и Малтежане ( малтешки језик ).

Алтајска породица језика – ту спадају Турци, Киргизи, Туркмени,

Татари, Узбеци, Казахи...