ОСНОВИ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ И ПИСМЕНОСТИ

1. Појам: језик, стандардни језик, норма

2. Правописни приручници: Правопис, граматике, речници; остали приручници
3. Раслојавање језика; функционалностилско раслојавање: особености стилова;
немарни функционални стил
4. Ортоепска норма: правила о дистрибуцији акцената; огрешења; клитике
5. Ортографска норма: гласовне промене и правопис; писање Ј; спојено и одвојено
писање; транскрипција
6. Морфолошка норма: основни проблеми и недоумице
7. Синтаксичка норма: основни проблеми и недоумице
8. Лексичко-семантичка норма: плеоназам и таутологија; англосрпски; нова
значења постојећих речи у српском језику
9. Језик друштвених мрежа
10. Језичке и стилске вежбе
Литература:
1. Пешикан, Митар, Јован Јерковић, Мато Пижурица (2016). Правопис српскога језика. Нови Сад:
Матица српска.
2. Ивић, Павле, Иван Клајн, Митар Пешикан, Бранислав Брборић (20115). Српски језички приручник.
Београд: Београдска књига.
3. Пипер, Предраг, Иван Клајн (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица
српска.
4. Klikovac, Duška (2008). Jezik i moć. Beograd: Biblioteka XX vek.
5. Кликовац, Душка (2018). Српски језик (за 4. разред гимназија и средњих школа). Београд: Едука.
6. Prćić, Tvrtko (20112). Engleski u srpskom. Novi Sad: Filozofski fakultet.
7. Prćić, Tvrtko (20082). Novi transkripcioni rečnik engleskih imena. Novi Sad: Zmaj.
8. Прћић, Твртко (2016). Нова значења постојећих речи у српском језику: унутарсистемски и
вансистемски механизми реализације. Теме језикословне кроз дијахронију и синхронију.
Зборник у част Љиљани Суботић. Нови Сад: Филозофски факултет. 439–452.
9. Subotić Ljiljana (2006). Ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika. Novi Sad: Filozofski
fakultet.
10. Šipka, Milan (2006). Kultura govora. Sarajevo: Institut za jezik u Sarajevu.

1
 ЈЕЗИК (појам и дефиниција)
„Ако изражавање није правилно, онда се говори оно што се не мисли; ако се
говори оно што се не мисли, онда се не ради оно што треба урадити; ако се
не ради што треба урадити, онда морал и знање опадају; ако морал и знање
опадају, правда ће оманути; ако правда омане, људи ће бити збуњени и
беспомоћни. Стога не сме бити произвољности у ономе што се каже.”
(Конфучије / Кунг Фуце)

Има више дефиниција. Језик је психолошки, неуролошки, друштвени,

етнички, комуниколошки, културолошки итд. феномен – може се дефинисати из
различитих аспеката. Шта је језик по својој суштини, како функционише и чему
служи?
Језик је системски организован скуп јединица, и правила за њихов
креaтиван и прикладан избор, комбиновање и употребу, првенствено са
функцијом споразумевања, тј. комуникациони знаковни систем, са
његовим структуралним и функционалним универзалијама и
варијацијама (Радовановић, 1966: 44).
Када је реч о природном људском језику, тај систем знакова представљају
артикулисани гласови и њихове релевантне комбинације (морфеме, лексеме,
синтаксеме) или пак писани знакови, слова, помоћу којих се те јединице
обележавају. (други системи знакова за споразумевање – гестови, мимика,
саобраћајни знаци – гестовни језик – не могу се поредити по сложености с
природним људским језиком). Језик у том смислу далеко је најсложенији, човековим
друштвеним и духовним потребама најпримеренији систем знакова за исказивање
мисли и осећања и споразумевање међу људима у једној друштвеној заједници.
Када се говори о природном људском језиу, треба имати на уму да не постоји
универзалан систем знакова за споразумевање међу људима на свету. Позната је
лингвистичка чињеница да постоје четири основна типа језика:
(а) флективни (са мењањем облика речи, тј. деклинацијом и конјугацијом), какав је
наш језик, сви словенски и други индоевропски језици, затим
(б) аглутинативни (са посебним морфолошким елементима за изражавање
различитих граматичких категорија, који се додају, лепе на корен), какав је рецимо
турски или мађарски, фински, естонски, баскијски, чеченски, јапанки, корејски и
други (назив је изведен од латинског глагола agglutinare, што значи слепити).
Нпр. мађарски: ház (»кућа«) → házam (»моја кућа«) → házaim (»моје куће«) → házaimban (»у
мојим кућама«)

(в) коренски (у којима се граматичка значења изражавају слагањем одређених

корена), какав је кинески, вијетнамски, и други у југоисточној Азији;
(г) полисинтетички (у којима се реченице исказују у облику речи, као нпр. у
астечком: ninakakwa – ја једем месо).
2
 НАРОДНИ, КЊИЖЕВНИ И СТАНДАРНИ ЈЕЗИК
Народни језик је скуп свих народних говора или дијалеката који по неким
својим битним карактеристикама, пре свега по заједничкој супстанци и структури,
представљају целину и разликују се од других дијалекатских система и суседних
језика, иако ту, кад је реч о сродним језицима, нема оштрих граница. Основна је
карактеристика народног језика његова разноликост, неуједначеност. Народ, наиме,
у различитим крајевима на подручју једног језика различито говори. Понекад су те
разлике толике да се припадници истог језика тешко могу разумети. Ради
превазилажења тих тешкоћа, формира се стандардни језика.
СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК
Стандардни језик је посебно одабран, нормиран (стандардизован) идиом који
је, због задовољавања многоструких друштвених потреба функционално
поливалентан, тј. функционалностилски разуђен.
Стандардни језик настаје избором супстанце и структуре једног дијалекта
(као што је код нас новоштокавски изговор, шумадијско-војвођански и
источнохерцеговачки дијалекти). Пошто се нормира, он се одваја од своје
дијалекатске основице, постаје аутономан вид језика, који се развија по посебним
законитостима и изграђује као наддијалекатски инструмент цивилизације и културе
одређене друштвене заједнице, најчешће ранга нације, због чега му је једно од
основних обележја висoк степен уједначеноси, хомогености.
Изграђивање стандардног језика веома је сложен процес, који заправо никад
не престаје (англицизми, нпр.). Избор основе само је први корак. Следи даљи опис
одабраног идиома, потом кодификација, тј. нормирање. Прегледан приказ језичке
стандардизације са 10 различитих поступака, друштвено условљених и међусобно
повезаних даје М. Радовановић (1986: 188):
(1) селекција (=одабирање), (2) дескрипција (=описивање), (3) кодификација
(=прописивање), (4) елаборација (=разрађивање), (5) акцептуација
(=прихватањае), (6) имплементација (=примењивање), (7) експанзија (=
ширење), (8) култивација (=неговање), (9) евалуација (=вредновање), (10)
реконструкција (=преправљање) норме.
НОРМА
Када се говори о језичкој норми (или нормама), ваља имати на уму да постоји
имплицитна или инхерентна норма, коју сваки језички идиом било кога ранга
(народни говори, и дијалекти, па чак и језик појединца – идиолект), на једној, и
експлицитна, прескриптивна, стандарднојезичка норма, која је резултат
нормирања, тј. прописивања и друштвеног наметања ширем језичком колективу у
процесу стандардизације, на другој страни. Норма је, дакле, скуп особина
(фонетских, морфолошких, синтаксичких и лексичко-семантичких) које
карактеришу неки језик, дијалекат или идиолекат; то је оно што се у неком од тих

3
идома сматра нормалним и што прихвата заједница која се њима служи. У неким од
наших дијалеката, на пример, биће нормално да се каже хтјео, у другим, опет ћео,
или ћио, шћео, стио итд. То се онда сматра нормом тога народног говора, дијалекта,
идиолекта и сл. Према томе, норма је оно што чини хомогеност неког идиома,
образац кога се држе сви они који се њиме служе. Таква је норма природна, спонтана,
инхерентна, за разлику од експлицитне, прескриптивне, прописане норме која је
резултат свесног избора и обраде како би се наметнула широј говорној заједници као
нешто што је једино правилно (нпр. хтео у екавском и хтио у ијекавском, а не хтјео,
ћео, ћио, шћео, стио и сл.). Та се норма учи у школама, према њој се равнају сви они
који говоре и пишу стандардним језиком и у складу с њом интервенишу наставници
и лектори. Имплицитном нормом бави се описна, а експлицитном нормом
нормативна или прескриптивна граматика, ортографија и ортоепија.
У одређеној фази националног и/или друштвеног развитка језик, који је дотле
спонтано постојао и развијао се, ступа у сферу стандардизације, вишу сферу своје
егзистенције – сферу стандардног језика, коју карактерише друштвено уређена
нормативност и постојање ширег или ужег дијапазона функционалних стилова.
Нормирати један језик значи прописати правила за говорену и писану употребу тог
језика. Та правила морају обухватити све нивое испољавања језика: ниво гласа
(фонеме) – фонетика и фонологија, ниво облика – морфологија и ниво речи, значења
и употребе (лексика, семантика, прагматика), ниво реченице (синтакса).
Норма која прописује правила изговора – ортоепска норма
Правила писања – ортографска норма
Правила за грађење и облике речи – морфолошка норма
Правила за употребу речи и њихово комбиновање – лексичко-семантичка и
прагматичка норма
Грађење реченице – синтаксичка норма.

Овако схваћену норму може добити сваки језик, а стварни резултат нормирања
представљају нормативне граматике, речници и правописи.

НОРМА ПРИМЕРИ
ортоепска норма елѐмент
ортографска норма потпредседник
морфолошка норма белешка: бележака / белешки
лексичко-семантичка причати / говорити
синтаксичка норма оженити се младом девојком
стилска Желим да учим да радим / учити да
радим

4
 ПРИРУЧНИЦИ:
ПРАВОПИС, НОРМАТИВНА ГРАМАТИКА, РЕЧНИЦИ
ПРАВОПИСНА, ОРТОГРАФСКА НОРМА
М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица (2016). Правопис српског језика, Матица српска
Састоји се из два дела: Правила и њихови основи и Речник

Шта можемо наћи у делу Правила и њихови основи?

Писмо; Екавски и ијекавски изговор; Гласовне промене; Велико слово, Спојено и одвојено
писање речи; Интерпункција; Скраћенице; Подела речи на крају реда; Комбиновање
правописних знакова и видова текста или слога; Уобличавање речи из класичних језика и
друге интернационалне лексике; Прилагођено писање имена из страних живих језика
(транскрипција).

Шта тражимо у делу Речник?

поподне, -ева (именица с. рода) нпр. тог поподнева, али одвојено као одредба – доћи по
подне, т. 138б

тамнети, -ним, тамнео-тамнела (ек.), ијек. тамњети, тамни-тамњела (постајати таман);

тамнити, -ним, тамнио-тамнила (чинити тамним), у ек. и ијек.; уп. белети, црнети и сл.

Гацко (из Гацка, у Гацку), Гачанин, Гачанка (дат. -ки), т. 31б(4), 48в, 50б

ГРАМАТИЧКА (МОРФОЛОШКА, СИНТАКСИЧКА) НОРМА

Дескриптивна и нормативна граматика
Једна од главних особина цивилизација, како старих, тако и савремених, јесте
њихова експлицитна уређеност у свим важнијим областима укључујући језичку. Зато се у
цивилизованим друштвима знало, а тако је и данас, којим се језиком или језицима говори у
администрацији, у војсци, на суду, у храму итд. Нормативна граматика је део нормативне
лингвистике. У основи граматичких проучавања јесте утврђивање, описивање и
објашњавање онога што је у неком језику обавезно и правилно.
Граматика, дефинисана као свеукупни скуп правила којима располаже говорник
неког језика, представља заправо његову језичку компетенцију. Језичко знање представљено
у нашој менталној граматици није свесно знање, а експлицитни опис те наше језичке
компетенције назива се дескриптивном граматиком. Она нас не учи правилима одређеног
језика, већ описује правила која већ знамо и која смо усвојили у детињству усвајајући језик.
У старијој лингвистичкој традицији појам дескриптиван у контрасту је с прескриптивним
приступом граматичара, који су настојали да установе правила друштвено и стилски
исправне употребе језика. За разлику од дескритивне, прескриптивна покушава да
легитимише оно шта би наша граматика требало да буде. Она углавном прописује правила,
не описује их. Норма настоји да успори развитак језика, уз то и да га усмери, каткад и да га
предвиди, али не и да заустави његов развитак. Обично се каже да је нормирани језик
еластично стабилан.

5
Пипер, Предраг, Иван Клајн (2013). Нормативна граматика српског језика, Нови Сад:
Матица српска
Прва је српска граматика чија је нормативна намена стављена у њену основну, концепцијску
структуру, па и наслов. Али то није једина њена функција. Ниједна граматика која се користи
у нормативне сврхе није само нормативна. Обично се неке веће описне граматике користе
као мање-више имплицитно нормативне. И у овој граматици даје се и опис граматичких
структура и функција савременог српског језика, али се поврх свега дају експлицитне
нормативне оцене граматичких појава тамо где постоје колебања и грешке у употреби
граматичких облика. Такве напомене су, по правилу, у овој књизи видљиво издвојене. Скоро
све напомене у овој граматицу су нормативне природе. Пример:
Напомена. – Употреба заменице исти, -а, -о уместо заменица он, она, оно одлика је типично
административног стила, што у другим функционалним стиловима треба избегавати колико
је то могуће, нпр. Упитан о Ракићевој жени, оптужени је рекао да исту не познаје могла би
се сматрати прихватљивом у неком записнику са саслушања и сл., али би у другим говорним
ситуацијама и функционалним стиловима боље било рећи Упитан о Ракићевој жени,
оптужени је рекао да је не познаје.

ЛЕКСИЧКА НОРМА
За српски језик карактеристична је упадљива празнина на пољу лексичке норме, тј.
критеријума за избор речи у јавној комуникацији. Донекле попуњена једнотомним Речником
српског језика (2007) (ур. М. Николић), који је настао из шестотомног Речника
српскохрватскога књижевног језика Матице српске.
Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске
Речник српскога језика је наш једини једнотомни речник српског језика. Објављен је 2007.
године и има 1560 страница. У њему је обрађено око 85.000 речи из савременог српског
језика. Настао је скраћивањем шестотомног Речника Матице српске. Ипак, многе нове речи
су унесене у њега. Све одреднице су акцентоване и наведени су основни граматички
подаци о њима. Изложене су дефиниције најважнијих. Овај се речник може користити ако
кориснику нису важни детаљни подаци о значењу речи.

Речници нових и страних речи

Вера Васић, Твртко Прћић, Гордана Најгебауер, Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih
anglicizama, Нови Сад, 2001: Змај;
Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд, 1991: Просвета;
Јован Ћирилов, Нови речник нових речи. Речи, изрази и значења преузети из других језика
или настали у српскохрватском језику после Другог светског рата, Београд,
1991: Бата;
Иван Клајн, Речник нових речи, Нови Сад, 1992: Матица српска,
Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад, 2006:
Прометеј.

Речник синонима

За преводиоце су врло важни речници различитих значењских односа међу речима.

У свету постоје бројни речници синонима, антонима, хомонима итд. Ми, нажалост, имамо
само један такав речник, и то речник синонима. Његов аутор је Миодраг Лалевић, а пун

6
назив речника је Синоними и сродне речи српскохрватскога језика. Књига је објављена
1974. године, а друго фототипско издање 2004. године, у издању београдског Нолита. Не
треба објашњавати колико је преводиоцу користан речник синонима.

Вера Васић, Твртко Прћић, Гордана Најгебауер,

Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama, Нови Сад, 2001: Змај

„Downloadovao sam onaj fajl pa ću ti ga poslati e-mailom kao atačment…” –

илустративни је пример у Предговору овом Речнику, у којем се каже да је пример писан
англосрпским језиком . „То је једна насумична и произвољна мешавина (...) чији су облици
углавном српски, чије су речи често непотребно позајмљене из енглеског и најчешће лоше
прилагођене систему српског језика, тако да се користе без устаљених правописних,
граматичких или изговорних облика, а понекад и без устаљеног значења.” Речник садржи
950 одредница с подацима о правопису, граматици и изговору, изворним енглеским
обликом, дефиницијом, срским еквивалентом и индексом интегрисаности.

imejl, a m /imejl/ i E-MAIL samo u adresama, posetnicama

[eng. e-mail, od e(lectonic) mail]
1 razmenjivanje tekstualnih poruka putem interneta između najmanje dve osobe; = elektronska
pošta, = e-pošta
On je postavio svoju ličnu prezentaciju preko koje posetioci mogi >e-mail-om< od njega
naručiti kajmak, sir i jaja.
2 tako poslana ili primljena poruka; = mejl = elektronska poruka
Molimo vas da nam se javite telefonom, pismom, >e-mailom< ili faksom.
-det (1)
Verovatno i zbog toga što je proradila i >e-mail< adresa emisije.
-det (2)
Omogućava da se celokupni Web sajtovi prenose pridruženi >e-mail< porukama.

Српски језички приручник (2011 5)

Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан, Бранислав Брборић

Српски језички приручник је основна књига у литератури о српској говорној култури.

Он је то и по меродавности оних који су је написали и по обухватности питања која се
обрађују. Књига која треба да буде надохват руке свакоме коме је стало до тога да својим
говором лично допринесе очувању и унапређењу српске говорне културе. Српски књижевни
језик као неговани словенски језик мора бити и чврст и гибак, слободан у развоју, али не до
запуштености и распуштености. Српски језички приручник обједињује девет главних кругова
многобројних питања српске језичке културе:

Стандардни језик и језички стандард; Начела наше језичке политике; Мерила језичке правилности;
Акценат и друга питања правилног изговора; Правописни проблеми и недоумице; О облицима речи;
О склопу реченице; Избор речи и обрта; Значење речи

ПОГЛАВЉЕ: Избор речи и обрта – Варијантна лексика; Богатство и сиромаштво речника;

Живописност, вулгарност и жаргон; Туђице и пуризам; Бирократизација језика; Особине
бирократског језика; Помодне речи; Насилне реформе речника; Неологизми; Обрти и конструкције;
О плеоназму

7
 РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА

Природни људски језик није хомогена, него сложена и слојевита појава. Он се никада
не остварује као потпуно целовит систем. Под утицајем ванјезичких, друштвених фактора,
тј. зависно од тога каква му је улога у одређеном друштву и култури, тачније – у којој се
функцији јавља, на којем простору и у којој ситуацији се употребљава итд., језик се
раслојава. И то је још један доказ о његовом друштвеном карактеру.
У лингвистичкој литератури наводи се функционално раслојавање, социјално
раслојавање, територијално раслојавање, индивидуално (па и полно, старосно, временско и
сл.).
Функционалностилско раслојавање као резултат има функционалне стилове –
књижевноуметнички, публицистички, научни, административни и разговорни. Стилови се
даље разлажу на подстилове, а ови на жанрове.

КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ СТИЛ
Књижевноуметнички стил специфичан је стил и по много чему одступа, или може
да одступа од стандарднојезичке норме. Песник, нпр. може да користи нестандардне
(често архаичне) облике ако му је то потребно да успостави ритмичку структуру.
Jа врло жалим Тису што је била планинска река и после отишла из планина. Она се код
Сланкамена улива у Дунав, и то је крај, Дунав је прогута као ништа, нема више онда Тисе
која извире у шумама испод Карпата, баш испод планине која се зове Черна гора. Када се
увече шетам поред ове мирне реке чују се разноразни звукови. Шумови су чудесни и
разноврсни. Зујање и цилик инсеката који болест сеју, дуги меланхолични крици барских
птица, пуцкетање отровних мехура на устајалој води и мртви ропац Тисиних тромих таласа
који муљаву обалу полако једу. Од Тисе сам научио да не будем усплахирен, да немам ону
узаврелу, плаху амбицију која једнако мери и рачуна. Исидора Секулић, Амбиције, дим

Питања за рад:

1. Какве доживљаје у читаоцу производи овај опис? Шта те доживљаје чини уметничким
доживљајима?
2. Анализирајте језик текста. У којим деловима уочавате појачану употребу стилских
изражајних средстава? Која су то стилска изражајна средства? (Наведите примере).
3. Проучите дужину и састав реченица?
4. Шта је настојао аутор овога текста? По чему се најбоље види да му је дао лични печат, своје
виђење и обележје?
5. У којим деловима текста се запажа маштовитост описа и подстицање замишљања?

АДМИНИСТРАТИВНИ СТИЛ
Административни стил је функционални стил који служи званичној
комуникацији између установа и појединаца, као и између установа одн. држава.
Овај стил је формалан и типично писан. Он мора бити недвосмислен и прецизан;
чињенице се морају изнети јасно и потпуно. У њему се не користе синоними, тако
да се кључне именице понављају; нема емоционално обојених речи нити стилских
фигура; реченице су дугачке; особе се називају према улози коју имају у датој
званичној ситуацији. Честе су именице општег значења које обухватају различите

8
конкретне појмове. Овај стил тежи употреби глаголских именица уместо глагола,
као и облицима пасива – често без правог разлога.
Пример: текст једног уговора који путник склапа са туристичком агенцијом која му
организује путовање.
(1) Организатор има право на измене у Програму путовања, ако су проузроковане
ванредним околностима које организатор путовања није могао предвидети, избећи или
отклонити. (2) Уколико до измена путовања дође пре почетка путовања, организатор је
дужан да путника обавести у што краћем року, а најкасније 7 (седам) дана пре отпочињања
путовања. (3) Програмом предвиђени смештај организатор може заменити смештајем у
другом објекту исте или више категорије, у истом месту које је предвиђено Програмом
путовања. (4) Ако организатор путовања без оправданих разлога изврши битне измене у
програму, и путник због тога одустане од путовања, организатор путовања ће му вратити
цео уплаћени износ.
Питања за рад:

1. Текст је формалан или неформалан? – аргументујте.

2. Предвиђен да се изговара или само чита / пише?
3. Понављање лексема – организатор путовања – да ли је уобичајено у језику и шта би се
користило уместо тих речи? Које се још речи понављају?
4. Реч објекат у 3. реченици – шта може да значи у овом контексту?
5. Реченице – дуге или кратке, има ли експресивних, емоционално обојених речи?
6. Ако су (измене) проузроковане ванредним околностима... – ако су их проузроковале ванредне
околности. – Има ли разлике? У чему је граматичка разлика? Шта би била семантичка
разлика?

Кампања за једноставан језик

У неким земљама се воде кампање против непотребно компликованог језика који се употребљава
у администрацији, пословању и другим јавним областима. Ево једног примера из британске
кампање за једноставан енглески:

Оригинална верзија Верзија на једноставном језику

ОПШТЕ ПРАВО ЗАДРЖАВАЊА – НАШЕ ПРАВО ДА ЗАДРЖИМО РОБУ –

Извршилац посла придржава право да у свом
поседу задржи сву робу у вредности износа
средстава која му дугује наручилац посла, или
у вредности износа средстава које извршилац
изда у име наручиоца, а уколико се део робе
испоручи, премести или прода, опште право
задржавања примењиваће се на робу која
остане у поседу извршиоца. Извршилац има
право наплате трошкова, за које је време на
придржавање робе. Ови услови ступају на
снагу по потписивању уговора.
Имамо право да задржимо сву робу или један
њен део све док нам се не исплате сва
дуговања према овом уговору. Дуговања
укључују накнаде, порезе и издатке које смо
исплатили неком другом превознику,
складишту или установи. Док задржавамо
робу и чекамо исплату дуговања,
зарачунаваћемо вам лежарину и све остале
неопходне трошкове. Уговор се односи на
робу коју задржавамо на овај начин.

(Подаци и пример – Кембричка енциклопедија језика Дејвида Кристала)

9
Молба, радна биографија, пријава на конкурс

Административни текстови су жанровски веома разнолики, а већина жанрова писана

је према утврђеним правилима. Неки се пишу на већ датим обрасцима, који се допуњују
личним подацима (сведочанства, дипломе, уверења и сл., као и уплатнице и признанице). И
документи који се не пишу на обрасцима, као што су извештаји, пословна писма, званична
обавештења и сл. имају утврђене делове који се наводе одређеним редом.
Документи којима се обраћамо некој институцији имају следећу структуру:

Име и презиме
Адреса
Телефон
Имејл

Назив установе
Адреса
(Име особе која
прима документ)
[место и датум]

ПРЕДМЕТ:

Поштовани/уважени...

[разлог писања документа, образложење са свим

потребним подацима]

С уважавањем/поштовањем,
[својеручни потпис]

Прилог:
[ако се прилажу још неки документи,
навести их таксативно]

Подаци морају да буду потпуни и прецизни, изнесени језгровито и јасно. Стил треба да буде
одмерен – ни претерано формалан ни фамилијаран. Обраћање треба да буде учтиво, с
поштовањем. Документ треба да буде написан уредно, без граматичких, правописних или
словних грешака.

10
ПРИМЕР 1: Молба (Јована се уписала на прву годину студија и жели да конкурише за место
у студентском дому. За то јој је потребна одговарајућа потврда из Студентске службе њеног
факултета).

Јована Марић
Ул. Петра Кочића 2
15 300 Лозница
Тел. 064/234-5678
jovanama@eunet.rs

Филозофски факултет
Ул. Зорана Ђинђића 2
21 000 Нови Сад
Нови Сад, 3. 9. 2018.

ПРЕДМЕТ: Молба за издавање уверења о уписаној првој години

студија

Поштовани,

Молим вас да ми издате уверење о упису на прву годину студија на

Филозофском факултету. Оно ми је потребно да бих конкурисала за место
у студентском дому.
Уписана сам, као буџетски студент, на основне студије на Одсеку
за српски језик и лингвистику, број индекса 6789/18.

С уважавањем,
[својеручни потпис]

11
ПРИМЕР 2: Ако неко жели да конкурише за посао, праксу, стипендију и сл., неопходна му
је радна биографија (Curriculum Vitae). Она треба да садржи све податке о кандидату
релевантне за оно што се пријављује. Најбоље их је приказати систематично, распоређене у
рубрике. Радна биографија треба да буде технички сређена (наслови истакнути величином
или типом слова, одељци јасно издвојени), без граматичких, правописних и словних
грешака.
Уз радну биографију шаље се и пропратно писмо. То је кратко писмо којим се
кандидат пријављује на посао. (пример 2б)

ЛИЧНИ У ПОДАЦИ
пријави на конкурс може се уметнути и део у којем ће кандидат објаснити своје
мотиве
Јована за конкурисање и разјаснити и допунити чињенице из радне биографије, детаљније
Марић
Ул. Петра
представити Кочића
своја 2знања и вештине и предочити могући допринос раду институције. То је
15 300 Лозница
онда тзв. мотивационо писмо. Оно се пише нарочито када се конкурише за додатно
Тел. 064/234-5678
школовање, стипендију, праксу или волонтерски рад.
jovanama@eunet.rs
Датум рођења: 8. IV 1994.

ОБРАЗОВАЊЕ
2017–2018. мастерске студије, Филозофски факултет у Новом Саду, смер Српски језик и
књижевност (просек оцена 9,45)
2013–2017. основне студије, Филозофски факултет у Новом Саду, смер Српски језик и
књижевност, стекла звање професора српског језика и књижевности (просек оцена 8,90)

ДРУГЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ
2015. Летња школа пољског језика (Краков)
2014. Курс креативног писања на Филозофском факултету у Новом Саду

РАДНО ИСКУСТВО
2017–2018. прво полугодиште у ОШ „Милош Црњански” у Новом Саду

ДОДАТНА ЗНАЊА И ИСКУСТВА

Знање страних језика:
Енглески (Б2), француски (А2)
Рад на рачунару: MS Office

12
 Јована Марић
Ул. Петра Кочића 2
15 300 Лозница
Тел. 064/234-5678
jovanama@eunet.rs

ОШ „Јован Цијић”
Ул. Његошева 20
15 300 Лозница
Г. Марку Кораћу, директору
Лозница, 1. VIII 2018.
Предмет: ПРИЈАВА НА КОНКУРС

Поштовани господине Кораћу,

Пријављујем се на конкурс за наставника српског језика и књижевности у Вашој
школи који је објављен у листу „Послови” од 25. VII 2018. године.

С уважавањем,
Јована Марић
Прилог:
- радна биографија
- диплома о завршеном факултету
- диплома о завршеним мастерским студијама
- уверење о држављанству
- препорука директора школе „Милош Црњански” у Новом Саду
-

БИРОКРАТСКИ ЈЕЗИК
Бирократски језик је начин изражавања који је створен по моделу административног
језика, али служи манипулацији: прикрива неке делове ситуације (нарочито онога ко
врши или треба да врши радњу), ублажава непријатну истину, служи томе да
пошиљалац поруке изгледа ученије и стручније и сл.
Свакодневни говор замењује се компликованим исказима, апстрактним, гомилају се
тешки стручни изрази – вештачки, господски, бирократски. Типичне одлике
канцеларијског жаргона продиру у свакодневни језик.
Обуставили смо му испоруку електричне енергије (тј. искључили струју)
Пад физичког обима путника ове године је присутан око 15 одсто (тј. смањио се број путника)
Нови хотел је обогатио визуелни садржај града (тј. улепшао је град)
Плажу су запосели купачи свих старосних категорија (тј. стари и млади)
Метеоролози очекују процес постепеног побољшавања временских прилика (тј. лепше
време)
Сви траже да се због ове стране у уџбенику исти повуче из употребе.

13
Одломак из новинског текста:
(1) Иако је подручје општине Кладово по количини шума једно од најбогатијих у нашој
земљи, серија учесталих пожара последњих месеци подсетила је на недовољну бригу
према овом природном богатству.
(2) Шумски фонд из године у годину се смањује, а узроци тога су све присутније болести
појединих врста дрвећа, које готово да нестају, а такође и ненаменска сеча или такозвана
крађа – истичу овогодишњи шумари.
(3) У наредном периду, уколико се жели зауставити смањење дрвног фонда на овом
подручју, неопходно је, осим пошумљавања пожаром оштећених шума, увести и већу
контролу експлоатације овог природног ресурса, који је ипак ограничен.

подручје општине Кладово – општина Кладово

серија учесталих пожара – серија пожара
... недовољну бригу према овом природном богатству – Ко брине?
узроци тога су све присутније болести појединих врста дрвећа – како без све
присутније?
Еуфемизми за крађу у 2. реченици?
уколико се жели зауставити смањење дрвног фонда – ко жели? Како је то
формализовано?
Колико глаголских именица има у 4. реченици?

Текст када се уклоне бирократизми (неки подаци су остали непознати):

Иако је општина Кладово једна од оних у нашој земљи које су најбогатије шумама, чести
пожари последњих месеци подсетили су да се (ко? власт? грађани? читаоци?) недовољно брине о
овом природном богатству.
Шумски фонд се из године у годину смањује, зато што поједине врсте дрвећа све више
оболевају – толико да готово нестају, а и због тога што се дрво краде – истичу овдашњи шумари.
У будућности је, ако се жели (ко?) зауставити смањење дрвног фонда на овом подручју,
неопходно пошумљавати шуме оштећене пожаром, али и боље контролисати како се експлоатише
овај природни ресурс, који је, ипак, ограничен.

НАУЧНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

ПРИМЕРИ:
(а) ГРАМАТИЧКИ И ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ
Субјекат у реченици именује вршиоца радње и носиоца стања и особине исказане
предикатом. Он је најчешће у номинативу. Субјекат исказан номинативом назива се
граматички субјекат.
У народним песмама се понекад граматички субјекат исказује и викативом. Тако
стих којим Црногорац започиње песму гласи „Вино пије српски цар Стеване” (Односи се на
цара Душана.) Исти поступак је и у стиховима: Вино пије Краљевићу Марко. – Вели њему
Старина Новаче. Овде је номинатив преобраћен у вокатив да би тако стих добио још један
слог и постао десетерац.
Кад субјекат није исказан номинативом, већ је у неком другом падежу, он је логички
субјекат. Логички субјекат се у реченици препознаје по смислу. Он се, уз извесно

14
перобликовање реченице, може исказати и номинативом и тако претворити у граматички
субјекат.
(б) СУБЈЕКАТ
Просту реченицу с конгруентним предикатом у српском језику конституише
равноправно с предикатом именски израз у функцији субјекта. На семантичком плану то је
субјекатски аргумент или први учесник у денотираној ситуацији: Subj (=) Arg1. У српском
језику тај аргумент, међутим, не мора имати свој посебан синтаксички израз, будући да
финитни глагол има ознаку за лице (нпр. Чита-м ↔ Ја читам), па је тако податак о носиоцу
активности садржан у реченичном предикату.
Под субјектом се подразумева, у традиционално граматичком смислу, именски
појам коме се приписује предикатски садржај, другачије речено, «предмет» о коме се нешто
говори, односно «носилац» денотиране ситуације. Што се тиче комуникативне перспективе
реченице, то је «тематски» део информације, за разлику од предиката, који представља њен
рематски део (в. у глави Комуникативна перспектива). С прагматичког аспекта, може се
говорити о предметном, персоналном и неперсоналном партиципанту, тј. учеснику у
ситуацији, затим о пропозитивном субјекту итд.
(в) НАСЛЕЂЕ И КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ
Савремене медицина покушава да болести човека објасни на научној основи, па се
развојем науке све више настоји да зађе у суштину болести.
Када су у питању болести које су последица поремећаја наследне основе, интензивно
се испитују механизми путем којих наследни чиниоци ремете нормалне функције.
Тело човека се састоји од билиона ћелија, а у свакој ћелији, у њеном једру, налази се
наследни материјал смештен у 46 хромозома. У сваком хромозому се налазе гени који
одређују сва наследна својства човека, како нормална, тако и патолошка.
Кардиоваскуларна обољења несумњиво имају генетичку основу. Из искуства знамо
да се у одређеним породицама јавља већи број сродника оболелих од срца и крвних судова,
што значи да у таквим породицама треба утврдити да ли је и у којој мери укључен наследни
фактор и како тај фактор делује.
1) Ко је аутор (лаик или стручњак)?
2) Коме је намењен текст?
3) У чему је основна разлика ових одломака?
4) Шта је циљ текста?
5) Шта је заједничко свим овим текстовима?
6) Како бисте назвали сваки од ових подстилова?
7) Наведите три основне карактеристике сваког од ових одломака.
8) Покушајте да одредите извор ових текстова.

На природу НФС утичу следећи фактори:

подсистеми: природне, друштвене и техничке науке
методи: индуктивни и дедуктивни
разматрање: емпиријско и теоријско
карактер испитивања: апстрактност (математика) или конкретност (астрономија)
истраживања: фундаментална (квантна механика) и примењена ( техничке науке)

15
 категоријални апарат науке чине појмови као што су: систем, структура, елемент,
функција, модел, вероватноћа, информација, теорија, учење и сл.
ПОДСТИЛОВИ
1) строго научни (академски),
стручњак – стручњаку
2) научно-уџбенички истручњак – будућем стручњаку (индуктивни метод)
3) научно-популарни стручњак – ономе ко није специјалиста за ту област
популаризација научних феномена
експресивна средтва у циљу сликовитог предст.
досата примера и илустративни материјал
ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ НАУЧНОГ ИЗРАЗА:
логичност, апстрактност, објективност, прецизност, нормативност, херметичност, употреба
терминологије, строг избор лексичког материјала и монолошко казивање
ДВА ГЛОБАЛНА ПОДРУЧЈА НФС:
а) научно-истраживачко
б) научно-техничко
ПИСМЕНИ МЕДИЈ – ОСНОВНИ ОБЛИК НФС и обухвата:
1) монографије (монографија, књига, уџбеник, скрипта, брошуре и сл.)
2) периодика (лист, часопис, зборник, билтен)
3) едукативни медиј (реферат, матурски рад, семинарски рад, дипломски, магистарски,
докторски рад)
4) информативни медиј (извештаји, лексикографска издања – енциклопедије, речници,
лексикони)
УСТАЉЕНА ФОРМА И СТРУКТУРА МОНОГРАФСКОГ ДЕЛА:
1) приступни део (насловна страна), 2) интродуктивни део ( увод, прдговор), аналитички
(централни) део, 4) финални (закључни) део, 5) библиографски (списак литературе и извора),
регистарски (предметни и именски регистар), 7) анекси (прилози у форми схема, табела,
цртежа, слика и сл), 8) сумирајући (резимеи на страном језику), 9) абревијатурни (списак
скраћеница) и 10) прегледни (садржај).
ЛЕКСИЧКА МОРФОЛОШКА СИНТАКСИЧКА
строга селекција јез. грађе обезличен израз реченица комплексна
експресивно-емоционална употреба 1. лица сг и пл. сложена реченица
лексика никад се не
користи
термини и општеупотребна изразито именички доминантна атрибутска
лексика карактер реченица
полисемија слабо изражена глаголске именице
метафора – ефекат генитив
лептира
неминовност понављања у вези са, у односу на...
презент
персонификација у физици глаголи бити, јесам,
(честице се рађају и умиру) представљати, чинити –
семантички неутрални

16
 ПУБЛИЦИСТИЧКИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

Публицистика:
- прати и анлизира актуелне појаве и проблеме свакодневног живота (друштвено-
политички, економски, идеолошки, образовни и сл. догађаји)
- снажно средство пропаганде и агитације – утиче на формирање јавног мњења
- основна намена: да истинито одсликава актуелна збивања, анализира их, да доноси
аргументоване закључке, да предвиђа, наговештава и прогнозира
- захтева одређен стил изражавања јер је информација која се пласира намењена
широком кругу прималаца
- израз није монолитан: публициста је и политичар и истраживач и уметник
- назив: у ширем смислу ПФС је израз публицистике, а у ужем новинарства
(средстава јавног информисања): 1. публицистика, 2. новинарство, 3. филмска
делатност

Подстилови:

а) информативни (чланак, хроника, саопштење, интервју, извештај и сл) – официјелност,

јасан и кратак облик, сув, неекспресиван стил – где, када, шта (зашто, у вези с чим);
близак АФС
б) аналитички (коментар, приказ, рецензија и сл. ) – да представи, оцени и
прокоментарише неку појаву, с више изражености и сликовитости; близак НФС
(отопљавање климе, помрачење сунца, раст инфлације, опадање наталитета, реформа
правописа и сл)
в) књижевнопублицистички (репортажа, фељтон, путопис и сл.) – властита осећања,
ставови, коментара,; дијалог и монолог; прво лице
г) енигматски (укрштенице, ребуси и сл)
д) стрипови

Жанрови: писмени и усмени

чланак, вест, извештај, хроника, интервју, фељтон, дневник, преглед, памфлет, приказ,
отворено писмо, писмо

Основа ПФС – стандардни језик (изузетак: књижевнопублицистички прилози)

Облици: писмени (штампа), усмени (радио), писмено-усмени (ТВ)

Међустилови: епистоларни, мемоарски, рекламни, ораторски, есејистички

Функције ПФС: 1) информативна, 2) агитационо-пропагандна, 3) комуникативна

Особине: 1) одражава дати тренутак, 2) скретање пажње, 3) сензационалистички метод, 4)

оперативност – брзо реаговање

Аутор: појединац или колективни аутор (редакција, скупштински извештаји)

17
ЈЕЗИЧКА СТРУКТУРА ПФС

ЛЕКСИЧКА СТРУКТУРА МОРФОЛОШКА СИНТАКСИЧКА

СТРУКТУРА СТРУЛТУРА
полисемија доминантна врста речи пасивна/активна структура

синонимија и антонимија глаголи: лице, време, гл. исказивање агенса

облик
избор лексичких средстава обезличавање декомпоновани предикат
понављање ауторско ми проста/сложена реченица
најфреквентније лексеме ред речи
стилски обојене лексеме
архаизми, колоквијални
говор, жаргон

Пример:
Британски министар за екологију подржао план Мејове
Британски министар за екологију Мајкл Гов стао је у одбрану плана премијера Терезе Меј
за Брегзит и одбацио предлог бившег министра спољних послова Бориса Џонсона.
Аналитичари истичу да су током првог дана годишње конференције владајуће
Конзервативне партије у Бирмингему на површину изашле поделе око Брегзита, јер је
Џонсон, који је поднео оставку у јулу, због плана о Брегзиту критиковао предлог Мејове као
"поремећен". Међутим, Гов је нагласио да у потпуности подржава Мејову и њен план.
- Ја сам за супер споразум за Британију. Премијер је изнела предлог који подржавам - рекао
је Гов.
Он је изразио забринутост због могућности да Британија у марту изађе из ЕУ без споразума,
али је изразио наду да ће обе стране покушати да умање последице уколико би се нешто
слично десило.
Коментаришите наслов (лексичи, граматички, стилски, прагматички). Како се именује агенс?
Како се именује премијерка? Који су глаголи говорења, мишљења, става? Наведите стилски
обојене лексеме.

18
 РАЗГОВОРНИ СТИЛ
И за писање и за говор постоји типична ситуација у којој се остварују.
Говорни језик се остварује најчешће у неформалном, спонтаном дијалогу (уз могуће
монолошке делове), при чему се саговорници налазе лицем у лице (на истом месту,
у исто време). Они се, дакле, и чују и виде. Уз то, не само што им је заједничка
ванјезичка ситуација, него се они често и познају, или су им макар заједничка нека
знања о ситуацији и предмету разговора.
Насупрот томе, писање је у типичном облику монолошко: писац има само
магловиту представу о томе ко ће читати написано. Читаоци, који се међусобно
разликују по образовању, очекивањима, мотивацији итд. од њега су удаљени и
просторно и временски. Он има свест о трајности онога што пише, а теме могу бити
различите. Типичан писани текст је експозиторни и аргументативни (нпр. научни
текст).
Из тих ситуација проистичу главне особине говореног и писаног језика;
разврстане према својим узорцима, могле би се изложити на следећи начин:
(1) Инхерентни део говора чини прозодија (интонација, ритам, темпо, јачина
гласа, реченични акценат и др.), која преноси знатан део значења у говору –
пре свега емоционална значења. Прозодијска обележја се само мањим делом
могу пренети у писање (највише помоћу интерпункције), тако да писани језик
сва значења мора изразити вербално, понајвише лексички. Такође, реченични
акценат у говору је главно средство информативне актуализације реченице, а
у писању то може бити ред речи.
(2) Пошто се саговорници и виде, говор може бити допуњен парајезичким
средствима споразумевања – гестовима, мимиком, кретањем.
(3) Како је говорна ситуација заједничка саговорницима, говорник изостављаоне
делове реченице чији се садржај може надоместити из те ситуације (елипса);
она му омогућава и да своје реченице остави недовршене. У писању таква
врста контекста не постоји.
(4) Саговорници имају заједничка извесна искуства и знања, што им омогућава
да се многа значења подразумевају.
(5) Пошто је човек способан да обради само одређену количину информација за
одређено време, говор и писање се морају томе прилагодити (Чејф наводи да
човек у једном „средишту свести” (а то је тренутно памћење, чији се садржај
мења отприлике сваке две секунде) може у слушању да прими и информацију
која стаје отприлике у седам речи, а у писању – једанаест. Наиме, читалац
може за исто време примити већу количину текста него слушалац.). Пошто
оно што је изговорено нестаје истог тренутка, говорник мора да формулише
кратке и сразмерно једноставне реченице. Из тих разлога, писани текст је

19
 информативно гушћи, што се огледа и у односу између лексичких и
граматичких речи: у говору је више лексичких, у писању – граматичких.
(6) Говорник и говори и мисли у исто време; стога он често не може да
формулише свој исказ испрве, него почетак понавља на други начин („лажна
започињања”), исправља се, оклева, замуцкује, понавља оно што је рекао.
Стога се реченице прекидају, накнадно допуњују, преиначавају у ходу, у
њима се догађа тзв. синтаксичка контаминацина (често је тешко одредити шта
је реченица).
(7) Пошто је разговор типично неформалан или фамилијаран, он има различите
одлике (фонетске, лексичке, граматичке), које могу бити и супстандардне.
Укратко: говор је имлицитан, писање је експллицитно; говор одликују кратке
реченице, а у писању има дужих и компликованијих, говор је често
супстандардан, писање поштује правила стандардног језика; говор је
емоционалан, писање знатно одмереније; говор је везан за ванјезичку ситауацију
и усмерен на међуљудски однос, писање је од те ситуације одвојено и усмерено
на садржај поруке.

ОСНОВНА СВОЈСТВА ДОБРОГ ГОВОРА

(а) ПРАВИЛНОСТ – исправна и јасна, разговетна артикулација свих гласова и
усклађивање говора с важећим ортоепским, граматичким, лексичким и
прагматичким правилима.
(б) ЈЕЗГРОВИТОСТ – „Треба писати / говорити тако да речима буде тесно, а
мислима пространо” (М. Горки). Треба избегавати сувишно гомилање речи и
употребљавати их у мери у којој је то неопходно да би се мисао изразила. Треба
избегавати преопширност у излагању, изношење за тему неважних чињеница,
понављање, плеоназме (нпр. изложени експонати) и таутологије (сиђи доле).
(в) ТЕЧНОСТ – говорити без застоја, глатко, сређено, складно (РМС); без
поштапалица (разумеш, човече, овај, значи и сл.).

20
 ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА (PRAGMATIC COMPETENCE)

Eксплицитно и имплицитно лингвистичко знање, знање о социјалној разлици између

говорника, културна знања (учтивост)
Конверзациона начела
• Начин на који саопштавамо значења није арбитраран (иначе бисмо имали озбиљних
проблема у комуникацији), већ постоје одређена правила којих се придржавамо
• Најутицајније схватање правила којима се руководимо у комуникацији предложио је Пол
Грајс (Paul Grice)
• Општи принцип - принцип кооперативности
Нека твој допринос одговара, у одговарајућој етапи, циљу или правцу говорне
размене у којој учествујеш
Конверзациона начела
• Принцип кооперативности може се поделити у четири конверзациона начела (Грајсове
максиме)
– Начело квалитета онога што то се говори
Нека твој допринос разговору буде истинит
– Начело квантитета учешћа у разговору
Нека твој допринос разговору садржи онолико информација колико је потребно
– Начело односа онога што се говори према теми разговора
Нека твој допринос разговору буде релевантан за дату тему
– Начело начина на који се говори
Нека твој допринос разговору буде јасан
НАЧЕЛО КВАЛИТЕТА
• Нека твој допринос разговору буде истинит
– Немој говорити нешто што мислиш да је неистинито
– Немој говорити нешто за шта немаш одговарајуће доказе
• Метафора, хипербола и иронија неки су од поступака који нарушавају ово начело
– „Како само добро играш!”, изговорено пошто нас је неко изгазио у току плеса
НАЧЕЛО КВАНТИТЕТА
• Два (под)начела
– Нека твој допринос разговору садржи онолико информација колико је потребно
– Немој давати више информација него што је потребно
• Нарушено начело квантитета
– Да ли знате где стаје аутобус 31?
– Ево одмах ту доле, а има мало ниже низ улицу и станица на којој стају 28 и 41, а
после опет 31 стаје код Српског народног позоришта, ту стају и 19, 21, 22 и 29.
НАЧЕЛО НАЧИНА
• Буди јасан
– Избегавај нејасне изразе
– Избегавај двосмисленост
– Буди кратак
– Придржавај се редоследа
• Нарушено начело начина
– Трчали смо : Кретали смо се брзо подижући ноге
– Марко је разбио прозор : Марко је учинио да се прозор разбије

21
НАЧЕЛО ОДНОСА
• Буди релевантан
– Студенти: Када је испит у јануарском року?
– Наставник: Испит је 13. јануара. √
– Студенти: Када је испит у јануарском року?
– Наставник: Данас је баш нешто тежак дан. X
– Студенти: Када је испит у јануарском року?
– Наставник: Секретари катедара се састају сутра. ?
Импликатура
• Строго гледано, наставников одговор у последњој размени није релевантан
• Међутим, студенти претпостављају да је наставник кооперативан и реконструишу
шта је оваквим одговором хтео да каже
[– Распореде испита праве секретари катедара на основу договора са другим
секретарима
– Ако се секретари састају сутра, датум испита се још увек не зна и знаће се
најраније сутра ]
• Закључци о ономе што није изречено импликатуре (енгл. implicature)
• Импликатура ≠ импликација
Пресупозиција
• Поред импликатура, које су условљене контекстом и ванјезичким знањима,
постоје и важни имплицитни механизми који се тичу значења саме реченице
• Пресупозиција – подразумевана информација
– Марко је оставио Ану. → Марко је био у вези са Аном.
– Марко се покајао што је као изборни предмет узео ОЈК.
→ Марко је као изборни предмет узео ОЈК.
• Импликатуре изводимо на основу ванјезичког контекста, а пресупозиције
на основу реченице

22
 ОРТОГРАФСКА НОРМА – ПРАВИЛА ПИСАЊА
ПРАВОПИСНИ ПРОБЛЕМИ И НЕДОУМИЦЕ
Проблеми који обично доводе до грешака или недоумица:
- Једначење сугласника по звучности и по творби у писању
- Губљење сугласника у писању
- Писање слова Ј
- Састављено и растављено писање речи

ЈЕДНАЧЕЊЕ ПО ЗВУЧНОСТИ
Будући да је наш правопис у основи фонолошки, у њему се верно одражавају
промене до којих долази у говору: звучни сугласник испред безвучног прелази у
безвучни (Србин : српски), безвучни испред звучног постаје звучан (врач :
враџбина). Једначење пак које се врши између речи у оквиру обједињених
изговорних целина не показује се у писаном виду језика (изашао је из куће, не ис
куће). Статус фонеме немају гласови који су позиционе варијанте гласова (отац
би га похвалио; страх га је; Ана : Анка). То су алофони (/ᶚ /, /γ/, /դ/)
Звучни: Б Г Д Ђ Ж З Џ
Безвучни П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

ПРИМЕРИ:
Б : П српски (срб+ски) П : Б тобџија (топ+џија)
Г:К бекство (бег+ство) К:Г свагдашњи (свак+дашњи)
Д : Т слатка (слад+ка) Т : Д свадба (сват+ба)
Ђ : Ћ жећца (жеђ+ца) Ћ : Ђ (иванићградски Иванић Град)

Ж : Ш дршка (држ+ка) Ш : Ж задужбина (задуш+бина)

З:С свеска (свез+ка) С:З здружити се (с+дружити)
Џ:Ч кембрички (Кемриџ+ски) Ч:Џ наруџбеница (наруч+беница)

 Безвучни сугласници ф, х и ц немају звучних парњака. Стицајем

(творбених) околности у структури речи српског језика практично нема
позиција у којима би ови сугласници као први требало да се једначе у
сугласничкој групи. Када су на другом месту, утичу на промену
звучности: расформирати, расхладити, расцветати.
 Резултати једначења понекад се аналошки преносе у позиције у којима
није било услова за промене: г.пл.: примедаба, свадаба, удадаба (ум. -

23
 таба), али бележака, свезака (не свесака), приповедака (ове именице имају
и облике: примедби, приповетки, удадби).
 Од изложених општих правила имамо неколико врста одступања,
најчешће мотивисаних тежњом да се не замагли значење:
(1) д : с: одселити се, одступити, подсећи, надстрешница, представа, градски,
људски, судски, сродство, господство;
(2) д : ш: одшкринути, одштета, одштампати, подшишати;
(3) ђ : с: вођство;
(4) у новијој лексици не једначе се сродни сугласници (парњаци) на саставу
сложеница; саставнице теже да задрже самосталан акценат: предтакмичење,
подтачка, подтип, подтекст, нузспецијализација, субпериодизација,
субполарни;
(5) једначе се префикси аб-, об-, суб-: апсолутни, опсервација, супстанца;
(6) у сложеницама чије саставнице не разазнајемо: штрајкбрехер, нокдун,
драгстор, лонгплеј (осим: фудбал, рендген);
(7) у властитим именима, транскрибованим или делимично прилагођеним нашем
правопису, не бележи се једначење:
Вашингтон, Бангкок, Хонгконг (и Хонг Конг), Јангце, Редфорд, Макдоналд;
али: Магбет и Рендген;
(8) једначе се сугласници с, з, ш и ж, осим у случајевима кад би њихове замене
повукле замену других сугласника:
Глазгов, Дрезден, Инзбрук, Стразбур, Хабзбург, Јозанезбург, Регензбург,
Ружди;
Али: Потсдам, Питсбург.

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ И НАЧИНУ АРТИКУЛАЦИЈЕ

 Струјни сугласници с и з испред предњонепчаних мењају се у ш и ж:

шћућурити се, ишчупати, ижђикати, ижџикљати;
 испред љ и њ – само испред наставка за творбу: сношљив, мишљу; али:
сљубити, разљутити, изљубити, изњихати (не у префиксу);
 н + б, п → м (испред наставка за творбу): зелембаћ, стамбени, прехрамбени,
одбрамбени, тумбати;
 н + б, п → н (у писању, на споју код сложеница): странпутица, једанпут,
црвенперка, ванбрачни, ванпартијски, воденбуба;
 У позајмљеницама пишемо (и изговарамо) м испред б и п када га преузимамо
из изворног језика: амбиција, ампула, империја, имплементација, импресија,
импорт, имплицитно, импулс, симбол, симпозијум; бомбона;
 Истанбул, Нирнберг, Канбера, инпут (енгл. input).

24
УПРОШЋАВАЊЕ СУГЛАСНИЧКИХ ГРУПА
 т, д испрад ч, џ, ћ, ђ (садрже овај елемент): губици, изузеци, задаци, напици,
домороци, преци; знаћу; сладолеџија.
o изузеци: отцепити, потчинити (покорити, за разл. од починити =
учинити), отчепити (за разлику од очепити), потценити; подђакон;
 -стк: коска, али: пијанисткиња, телефонисткиња, модисткиња;
 -стак: остаје само у напрстак (напрстка; напрстци; напрстака); али: залистак
– залиска; подлистак – подлиска;
 -стн: частан-часна, мастан-масна, радостан-радосна, врстан-врсна (не часан,
масан, врсан, може врсни – који се посебно истиче, изузетан);
 у новијим позајмљеницама ова група остаје: азбестни, аористни, протестни,
контрастни (и азбестна...);
 (не)зависан – од зависити; завистан = завидан;
 признаје се двојство пристрастан и пристрасан (од страст).

ДРУГЕ СУГЛАСНИЧКЕ ГРУПЕ И НОРМА

к, г, х прма ц, з, с
 Правилно је само: трци, буци, препреци, дасци, љусци, стисци, дршци,
крушци, љуљашци, пушци, тројци, четворци, нези, тузи, сврси итд.;
 Двојство: кћерки и кћерци, слуги и слузи, снахи и снаси, епохи и епоси, маски
и масци, фрески и фресци;
 Изостаје промена:
цк: коцки, пацки, рецки, Миљацки
чк: зврчки, значки, квочки, кучки, мачки, ручки, тачки;
ћк: воћки, мућки, праћки, срећки;
зг: мазги, розги, тезги
тк: алатки, гугутски, мотки, патки, сплатки, четки,
 али: бици и битки, загонетки и загонеци, приповетки и приповеци, честитки
и честици;
 двојства: Лици и Лики, Пожеги и Пожези, Руменки и Руменци, Салајки и
Салајци, Рашки и Рашкој (било би пожељно укинути двојства, дати предност
Лици, Руменки и сл.);
 изостаје промена ако доводи до промене значења: гуски, куки, куги, ћурки,
стрехи, дроги, јоги, лиги, кациги, сфинги, марки, фоки, шминки, апотекарки.
ПИСАЊЕ СЛОВА Ј
Слово Ј је извор правописних тешкоћа у суседству слова И, јер се та два гласа
међусобно сливају, па је практично немогуће утврдити када се Ј чује, а када не. Стога
је неопходно имати на уму два правила, свако са својим изузецима:

25
 (а) између И и вокала А, Е, И или У слово Ј се пише; дијагноза, клијент, таксија,
натријум, шпијун;
(б) измеђи И и О слово Ј се не пише: био, фиока, иоле, камион, стадион, сценарио
итд.

Од правила изузеци су:

 сложенице – када И припада првом саставном делу сложене речи а други

вокал другом, између њих се неће писати Ј: иако, антиалбански, биатлон,
архиепископ, приучен итд.;
 између И и О ипак ће се писати Ј ако постоји у основи: Србија, новија, змија
– Србијо, новијом, змијо;
 У случају да И долази после другог самогласника, између њих се по правилу
не пише Ј: каиш, лаик, неимар, стоик, бифеи, интервјуи, руинирати;
 пише се Ј ако већ постоји у основи: музеји, дојиља, издајица, Крајина,
есејистика;
 Понеке ређе речи најбоље је научити: вијорити се, Равијојла;
 Без Ј: хероин, хероина, хероизам, хериока; артериосклероза, историографија;
 радио-радија-радију али: радиом; студио-студија али студиом;
 треба: Нокија, Фијат, сијеста, заступник Дачије, делиријум; попиј, откриј,
разбиј.

СПОЈЕНО И ОДВОЈЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ

ИМЕНИЦЕ
 Традиционални сликовити, појмовно обједињени спојеви:
ремек-дело, рак-рана, спомен-библиотека, спомен-плоча и сл.;
 нетипичне спреге – прва саставница ближе одређује другу – који подсећа
на... или служи за...: добош-торта, јеж-фруизура, вишња-боја, лимун-жута
боја; веш-машина;
Посебан нормативни проблем су почетне саставнице, углавном страног порекла, са
статусом или форманта или префиксоида: ауто, авио, аеро, мото, фото, радио,
видео, стерео, аудио, кино, макро, микро, макси, мини, екстра, супер, квази.
ауто: аутодром, аутострада
ауто-пут, ауто-механичар, ауто-лимар, ауто-стоп, ауто-школа
авио: авио-карта, авио-компанија, авио-гориво
аеро: аеробик, аеродром, аеродинамика
аеро-бомба, аеро-клуб, аеро-загађење
мото: мотоцикл, мотодром
мото-култиватор, мото-клуб, мото-трке
фото (светлосни): фотосинтеза, фототерапија, фотоћелија,

26
 фото (који се односи на фотографије): фотограф, фотографија, фототека
(када је друга саставница несамостална)
фото-апарат, фото-модел, фото-монтажа, фото-репортер, фото-
копија, фото-копирница, фото-робот
радио (који се односи на зрачење): радиоактивност, радиологија, радиограм;
радио (који се односи на радијски): радио-апарат, радио-пријемник, радио-
станица, радио-телевизија, радио-драма
Радио Београд, Радио Нови Сад, НЕ: Радио телевизија Београд
видео, стерео, аудио
Када је друга саставница несамостална:
видеотека, стереоскоп, аудиометар
видео-графика, видео-бим, видео-запис, видео-игра, стерео-уређај,
аудио-уређај
кино: конотека
кино-оператер, кино-програм, кино-сала
мини и макси: минибус
мини-вал, мини-лига, мини-сукња
екстра и супер: екстрапрофитер, екстразарада, суперлига, суперсила
Када се наглашава квалификација: има екстра укус, нудимо екстра
услове, имали смо супер журку.
ОДВОЈЕНО
 Ако се наведени форманти појаве удвојени: ауто и мото трке, макро и микро
планирање, мега и мини маркети;
 Спојеви код којих је прва реч изван оваквих веза променљива и најчешће
значи заштићено симболичко име, фирму и сл.: Сава центар (боље центар
„Сава”), Симпо намештај, карнекс паштета, панасоник телефон, тојота
аутомобил, јафа кекс;
 први члан променљив: вестерн филм, џез музика, бејзбол палица, интернет
страница, жиро рачун, камп приколица, такси станица.
 ЛЕКСИКА СТРАНОГ ПОРЕКЛА: или се примењују правила која важе за домаће
речи или се преноси правопис језика из којег се речи преузимају:
(а) бебиситер, бодибилдинг, букмаркер, имејл/мејл, лаптоп, плејбек, рокенрол,
визиткарта, фуснота, постпејд, рентакар;
(б) бар-код, веб-сајт, имејл-адреса, клима-уређај, кол-центар, припејд-допуна, фри-
шоп, хард-диск, ток-шоу, топ-модел, ријалити-шоу, онлајн-трговина, патент-
оловка, џет-сет.

 хемијски термини: угљен-диоксид, калцијум-карбонат; угљоводоник,

феросулфат, хлороводоник (са спојним вокалом);
 именице које значе титуле, занимања, сродство – одвојено: Дон Кихот, Југ
Богдан, Хаџи Рувим, Кир Јања;

27
 кума Живка, тетка Стана, газда Никола, Змај Јовина Улица, Кнез Михаилова
улица.

ПРИДЕВИ
 Нијансе: мркожут, плавозелен, тамнозелен, црнобели филм;
 Комбинација боја: плаво-бела застава, црно-бели дресови, црно-жута
застава;
 Равноправан однос: америчко-европски разговори, српско-француски
речник, грчко-римско рвање;
 Ако је основа саставнице окрњена, спојено: англосаксонски, евроазијски,
евроскептичан;
 Једнопојмовни или двопојмовни – зависи од контекста:
o књижевноисторијска литература (која се односи на књижевну
историју) : књижевно-историјски списи (и књижевни и историјски);
o књижевнојезички проблеми : књижевно-језички одсек;
o политичкоекономски (односи се на политичку економију) :
политичко-економски (и политички и економски);
 добродошла помоћ (придев) : добро дошли (поздрав).

ЗАМЕНИЦЕ
 Заменице сложене са ни- или и- у падежима без предлога пишу се
спојено:
o нико, никога, ико, ништа, ишта, ниједан и иједан, никоји, икоји,
ничији, ичији, никакав, икакав;
 С предлогом – одвојено:
o ни од кога, и од кога, ни на шта, ни у чему, и по чему, ни о
једном, ни при чијем, на на каквом, ни у коликој мери;
 Одвојено ни један, и један у изразима с појачаним значењем: није се
појавио ни један једини, и један и други;
 Одвојено: и те какав, и те колико;
 Он и не слути : НЕ: Он ни не слути...;
 Када по- чува деобно значење, пише се одвојено: по који пут му кажем,
увек сам добијао по који поклон, сви су добили по нешто;
 У значењу неодређене заменице – спојено: покоји: нађе се покоји добар,
понеко, понешто;
 Речца год припаја се заменици само кад је ненаглашена и када појачава
њено неодређено значење: ако когод наиђе, кад какавгод посао нађеш,
ваљда ће штогод наћи;

28
 o У осталим случајевима – одвојено: ко год хоће, нека узме шта год
му треба, кога год видиш....

БРОЈЕВИ
 Спојено – бројеви од 200 до 900: двеста, триста, четиристо, шестсто,
деветсто (али: две стотине, петсто хиљада и сл.):
 Одвојено вишечлани бројеви:
o двадесет (и) један, шездесет седам, сто тридесет седми, двадесет
двоје, хиљаду петсто троје, читиристо шездесет, двадесет тројица;
 Састављено именичке и придевске изведенице:
o двадесетпетица, седамдесетпетогодишњица,
четрдесетосмочасовни;
o у комбинацији с бројкама: 48-часовни, 75-годишњак, 175-
годишњица, 60-их година;
 С цртицом комбинације бројева или именица с бројем кад значе
приближност: два-три дана, три-четири пута, пет-шест хиљада, годину-
две, корак-два, метар-два; двадесет пет – тридесет (црта);
 Комбиновање бројки с речима:
o Трајаће 10–15 година, кошта 300–400 динара ИЛИ: од 10 до 15
година.
ГЛАГОЛИ
нећу, нисам, немој, немам не учиш, не купујте, не продајем
бисмо, бисте рећи ћу / ћу рећи АЛИ: радићу
непознат не чекајући
неразумевање не гледавши

ПРЕДЛОШКИ СПОЈЕВИ
Пошто је врло жив процес изговорног и значењског стапања предлошких веза,
посебно оних у прилошкој функцији, није увек лако оценти да ли одређени
предлошки спој треба писати одвојено или састављено. Између осталог због тога
што исти склопови, у зависности од ширег контекста, могу имати различита значења
(нпр. за сада и засад(а)).
 докад и до када, досад и до сада, дотад и до тада, откад и од када, отад и од
тада
o за кад, за тад, за тад(а) – одвојено;
 засад(а) се добро сналазимо : Нешто за сад(а), нешто за касније;
 спојено – довече, увече, ујутро и ујутру;
 одвојено: до јутрос, од јутрос, до синоћ;

29
  подне: по подне, пре подне, пред подне, до подне, после подне – одвојено
(уз глагол);
o забавно поподне, хладно преподне, тог лепог поподнева (уз именицу
– спојено);
 с личним заменицама: преда мном, пода мном, преда ме, са мном, за мном,
уза ме, уза се, преда њ, за ме, за те, за се, у се.

спојено одвојено
притом (истовремено) : при томе (поврх тога, уз то)
пасти на памет : учити напамет
до гледања/слушања : довиђења
доћи ће на горе зло : све им иде нагоре (исто на боље и набоље)

одмориће се уз пут : рекао је то онако успут

на (моју/велику) жалост : нажалост
без везе
у ствари
увис, удаљ

ОРТОЕПСКА НОРМА (ПРАВИЛА ИЗГОВОРА)

Прозодијски систем стандардног српског језика базиран је на прозодијском

систему новоштокавских дијалеката (источнохерцеговачки и шумадијско-
војвођански). Тај систем има 6 јединица: 4 акцента и два неакцентована квантитета
(дужина и краткоћа). Стандардни српски језик има политонијски акценат, за разлику
од већине индоевропских и словенских језика, чији је акценат експираторан. То
значи да се акценат остварује не само као гласовни удар већ, у нашем случају, и као
силазно или узлазно кретање тона унутар акцентованог слога.
Акценат у свим језицима има кулминативну функцију, јер нам помаже да
сегментирамо исказ на речи. Ако је још и место акцента предвидљиво, може се
одредити и граница речи па у том случају акценат има и делимитативну функцију.
Кулминативност је везана за слог на којем је акценат. Тако нпр. секвенцу:
[виидетеиспредграђанановимколима]
захваљујући кулминативној и делимитативној функцији акцента, исказ можемо
сегментирати на следеће фонолошке речи:
[ви идете испред=грађана новим колима]
У српском језику акценат има и дистинктивну функцију, јер се на основу њега
може одредити значење речи. Акценат такву функцију има када фонеме не могу да

30
испуне своју дистинктивну функцију. То се дешава када најмање две лексеме имају
исти фонемски састав – хомофонију, као нпр.:

Седи на столицу! : Он седи на клупи. : То је онај седи старац. : Коса му брзо седи.
Дошла је Рада : доста је рада
Вредна је Злата : вредан је злата
Снажније вуци : урлају вуци
Много је радио : чуо је радио

Акценатски систем стандардног српског језика састоји се од два кратка и два дуга
акцента, два узлазна и два силазна:
 краткосилазни : кућа, ватра, сетва, риба, баба, тетка, брдо, поље, око,
чудо, ветар, старац, згодан, гласан, нико, неко, ништа, нешто, гажен,
ношен, лако итд.;
 краткоуз лазни : село, ливада, поток, субота, вода, чело, језик, поток,
готов, црвен, ломљив, очев, његов, какав, печен, плетен, пеци, реци, плети,
носи, ломи итд.;
 дуг осила зни : море, сунце, број, хлад, зуб, чавка, злато, лађа, пиво,
плаћен, памћен итд;
 дуг оузлазни : рука, народ, прозор, затварати, ослобођење, трава, снага,
сека, тета, Нада, крило, писмо итд.
 послеакценатска дужина: девојка, г.мн.: девојаакаа; језик, г.ј. језика :
г.мн.: језиикаа.

ПРАВИЛА АКЦЕНТОВАЊА
Правила распоређивања акцената у стандардном српском језику одређују наше
акценте као акценте с делимично слободном дистрибуцијом. По правилу:
 силазни акценти јављају се на првом слогу вишесложних речи и на
једином слогу
 узлазни на свим слоговима вишесложних речи осим последњег
 последњи слог никад није акцентован.

Слогови једини иницијални медијални финални

Акценти
Силазни + + - -
Узлазни - + + -

31
ОДСТУПАЊА ОД НОРМЕ
(1) изједначавање кратких акцената (говор Београда): краткосилазни: жена,
сестра, поток (треба краткоузлазни);
(2) послеакценатске дужине се редукују иако некад уносе дистинкцију у
значењу:
Он је прави демократа. : Нема више правих демокраатаа.
(3) силазни акценат на унутрашњем слогу четворосложних именица женског
рода:
Ћурка је домаћа животиња. : У близини нема опасних животиња
(4) (НЕ краткосилазни уместо краткоузлазног)
силазни акценти на унутрашњем слогу: амбасадор, телевизија, Македонија,
радијатор, Југославија; аудиција, прохибиција, аболиција (дугосилазни):
уместо: амбасадор, телевизија, Македонија, радијатор, Југославија,
(краткоузлазни); аудиција , прохибиција, аболиција (дугоузлазни);
изванредан, (не)вероватан, изузетан, понекад, превасходно, уопште;
изванредан, (не)вероватан, изузетан, понекад, превасходно, уопште (помера
се акценат на слог испред и постаје краткоузлазнии уместо краткосилазни на
унутрашњем слогу);
(5) последњи слог акцентован у неким страним речима: (-ант/-ент) асистент,
диригент, апсолвент, матурант, командант, емигрант; продуцент, декадент,
пацијент, тестамент, рецензент;
(краткосилазни); уместо: асистент, диригент, апсолвент, матурант;
командант, емигрант; продуцент, декадент, пацијент, тестамент, рецензент
(краткоулазни на слогу испред);
(6) уопштавање акцента генитива једнине и генитива множине:
Добро је познавање страног језика. : Добра је то школа страних језиикаа.
Скини флеку с тог тепиха. : Иди у центар за чишћење вунених тепиихаа.

Стручна јавност, међутим, затвара очи пред чињеницом да стандардни српски језик
има једну застарелу прозодијску норму, коју нико не поштује, а која се описује у
свим нашим фонетика и граматикама као квазиреалност. На језичким стручњацима
лежи одговорност и задатак да овакво паранормално стање реши. Потребно је
снимити актуелно стање, описати га и предложити правила ортоепске норме која ће
бити заснована на реалном стању. Тако одређене оквире нове норме требало би
увести у образовни систем и у идиом говорних медија, који би били обавезни да те
оквире поштују.

32
КЛИТИКЕ (НЕАКЦЕНТОВАНЕ РЕЧИ)

Ушао је| унутра, | а доћи ћу| и ја| – подела на фонолошке речи, акценатске целине

Ја га |тешим |да претерује |и да је то|, донекле|, схватљиво|. Зна| тај| свет| да су они|, странци|,
дошли| овамо| у рату |који је |пустошио| по целом| свету. | Али се свет |пита| овде|: шта да
се| ради | са њима? | Задатак је |Енглеза|, сад, | да тај |свет |науче| благодетима| мира. |Да се
ти| војници| и бескућници| претворе| у корисне| чланове |друштва. |
Задаци:
Које су речи дате болдом?
Која је њихова дистрибудија у односу на речи поред којих стоје?
Које су то врсте речи?
Шта представљају целине између два знака | |?

Нису све речи у говорном ланцу подједнако способне да понесу акценат. Акценат
имају само такозване (орто)тоничне или акцентогене речи, које најчешће припадају
пунозначним речима (именице, придеви, глаголи, прилози). Поред ортотоничних
речи, говорном ланцу припадају и такозване граматичке или функционалне речи, а
које немају свој акценат. То су атоне речи и оне се изговарају заједно са речју испред
или иза себе чинећи са тим, акцентогеним речима јединствену фонолошку реч или
акценатску целину. Те мале, ненаглашене речи називају се клитикама. У зависности
од тога да ли се прислањају на реч иза себе или се наслањају на реч испред себе, оне
се прецизније назовају проклитикама и енклитикама.
У проклитике спадају: предлози, везници и речца /не/.
На проклитику /не/ може по правилу прећи силазни акценат код негираних
глагола (волим : не-волим; рече : не-рече; причаш : не-причаш) и сл.
Енклитике стоје иза наглашене речи и никад не могу понети акценат. Енклитикама
називамо краће облике глагола и личних заменица и везничко-упитну речцу /ли/.
(а) глаголске енклитике:
Краћи облици помоћног глагола јесам: сам, си, је, смо сте, су;
Краћи облици презента глагола хтети: ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће;
Краћи облици глагола бити у аористу који суже за грађење потенцијала:
бих, би, би, бисмо, бисте, би;
(б) заменичке енклитике су краћи облици личних заменица за 1. 2. и 3. лице једнине
и множине (ја, ти, он/она/оно; ми, ви, они/оне/она), сва три рода у генитиву, дативу
и акузативу:
Генитив једнине: ме, те, га; и множине: нас, вас, их;
Датив једнине: ми, ти, му и јој; и множине: нам, вам, им;
Акузатив једнине: ме, га, је и ју; и множине: нас, вас, их

33
 Краћи облици повратне заменице односно рефлексив се: се, си, се.

Иако је ред речи у српском језику у начелу слободан, када су у питању енклитике –
постоје правила, тј. ограничења у њиховој дистрибуцији у реченици с обзиром на
редослед и положај који заузимају у оквиру такозване акценатске целине. Та се
правила у стандардном језику морају поштовати, како у говореном тако и у писаном
тексту. Према томе, ред речи у српском језику само је релативно слободан.

РАСПОРЕД ЕНКЛИТИКА:
(1) иза прве фонолошке речи, било да је то (а) једна лексема (гледају=ме;
јуче=сам дошао; да=ли знаш), или (б) акценатска целина (у=среду=ћу
путовати; због=тога=је допутовала; на=њега=се љути);
(2) иза прве синтагме, односно иза првог реченичног коституента који садржи
две или више речи (Њена сестра=је допутовала; Њена најмлађа сестра=је
допутовала; Њена најмлађа сестра Марија=је допутовала; Његову мајку=су
сви поштовали; Његову млађу сестру Веру=су сви познавали; Прошлог
лета=смо путовали; Ове последње школске године=смо се нарадили) и сл. и
зато се у литератури често среће назив „клитика другог места”.
Важно је истаћи да се „првом речју” за енклитике не може сматрати свака иницијална
реч у реченици. Ту функцију могу имати све главне категорије речи, док функционалне
речи, као што су везници и већина предлога – не могу (изузетак везници али и па: али=га
није видео; па=смо=се погледали).

ЕНКЛИТИКЕ У ЕНКЛИТИЧКОМ НИЗУ

Ако се у исказу с једним глаголским обликом појави више од једне енклитике, њихов
распоред је строго одређен и оне се појављују у континуираном низу образујући тако
енклитичку групу.
(1) Прво место заузима енклитика /ли/, ако је исказ упитан, а иза ње долазе
глаголске енклитике;
(2) глаголске енклитике заузимају место испред заменичких, осим кад је у
питању глаголска /је/, која долази иза заменичких енклитика (да=ли=смо=га
гледали; да=ли=сте=га гедали; да=ли=ју=је гладао) : (видо=сам=га;
видео=сам=је; видео=ју=је).

У акузативу једнине заменичка енклитика за 3. лице једнине женског рода

/она/ има два облика: /је/ и /ју/. Облик /ју/, међутим, употребљава се само у
оним случајевима када у исказу већ постоји форма /је/ као глаголска
енклитика 3. лица једнине: уп.:
Гледао је дуго (шта? телевизију) : Гледао ју је дуго. (кога? – њу) : Видим је
како одлази. (кога? – њу).

34
 (3) ЗАМЕНИЧКИ ЕНКЛИТИЧКИ НИЗ:
(а) енклитика у дативу (како=си=ми спавао; како=си=ми=се провео;
да=ли=си=му писао;
(б) енклитика у акузативу (да=ли=сам=ти=га показао, да=ли=си=јој=их
показао, да=ли=нам=га=је показао);
(в) енклитика у генитиву, а на последњем мести рефлексивно се
(сетила=сам=је=се; уплашио=си=нам=га=се);
(г) глаголска енклитика /је/ заузима последње место у енклитичкој групи
(послао=сам=јој=га : послао=јој=га=је; заборавио=нам=га=је послати).

Табеларни приказ дистрибуције енклитика у енклитичкој групи:

ли глаголске заменичке енклитике се је
енклитике експресивни синтаксички акузатив генитив (= 3. л.
осим /је/ датив датив једнине)

ОГРЕШЕЊА О ПОЛОЖАЈ ЕНКЛИТИКА

У говору:
(1) Колико пута месечно // се ђубри цвеће? Забавно и корисно // је најбоља
информација; Истражни поступак // се спроводи пред истражним судијом;
Тема // је посвећена образовању; Човић // је међутим // одбацио Штајнерове
тврдње и сл.

Оваква супстандардна сегментација исказа, иако индикативна – још увек је

спорадична и веома блиска хезитацији у говору (хезитација – запињање у
говору, муцање, оклевање, устезање, колебање, неодлучност).

(2) Много је раширенија супстандардна појава да се после очекиване паузе, а то

значи – када се унутрашњом паузом издваја апозитивни или неки други
уметнути део/члан у реченици, енклитика остаје у контактној позицији са тим
делом иза паузе:

Роберто Карлос // леви бек Реал Мадрида // је добио најбољу потврду свог
квалитета.
Власница пропале Дафимент банке // Дафина Милановић // је изјавила у
истрази...
Министар за саобраћај и телекомуникације // Марија Рашета Вукосављевић
// је изјавила...
Испорука воде // допуњена залихама из резервоара // је достигла максимум.
Деца // по природи својој // су оријентисана на спорт.

35
 Као кућа // као институција // су се мало питали.

Пауза у овим случајевима сасвим је очекивана и интонацијски (и физиолошки)

условљена; то је тзв. синтагматска или логичка пауза. Оно што ту није очекивано и
што одступа од стандарда, јесте положај енклитике иза те паузе. Све ове реченице
могу се прекомпоновати постпоновањем енклитике и на тај начин довести до
стандардне линеаризације односно конфигурације реда речи и реченичне
интонације, нпр.: Као кућа // као институција // мало су се питали.
У писању:
Енклитика одмах иза запете или дужих, уметнутих реченичних делова, релативних
реченица или апозиције.
Иван Гвозденовић, досадашњи Лалатовићев заменик, је нови капитен Црвене звезде.
Између 80 и 90 одсто људи у свету, наравно и код нас, су носиоци херпес вируса.
Прве анализе историчара уметности су показале да је реч о оригиналима.
Неколико наших читалаца из Београда нас је известило о томе.
Најбоља југословенска каратисткиња свих времена Тања Петровић се већ шесту
годину доказује као сјајан педагог.

36
 МОРФОЛОШКА НОРМА
ОСНОВНЕ НЕДОУМИЦЕ
ИМЕНИЦЕ
(а) вокатив

 Међу падеже с највише колебања у облику спада вокатив једнине,

првенствено у мушком роду. Његов је наставка -е (куме, јуначе итд.), односно
-у ако се основа завршава на палатални сугласник (ј, љ, њ, ћ, ђ, ч, ж, ш): краљу,
мужу, коњу, младићу.
 Код многих других основа, међутим, могу се јавити оба наставка: царе,
мајсторе, али господару, фризеру; секретару и секретаре; витеже, глупане,
али кретену.
 Страна имена и презимена треба употребити у вокативу кад год је то могуће:
Џозефе, Роберте, Хансене, али ако се завршавају на к, г, х, онда остаје једнак
номинативу: Џек, Масарик, Спилберг, Бах.
(б) инструментал

 Завршни сугласник основе од пресудног је утицаја и при одређивању облика

инструментала. Наставак је -ом (човеком), односно -ем иза палаталних
сугласника (краљем, коњем, Милошем). Ипак, и после палаталног може -ом
ако том сугласнику претходи -е-: хмељом, спрејом, падежом, скечом итд.
 Одступања од ових правила јављају се код именица на -ар, где су често оба
наставка уобичајена (критичаром и критичарем), затом код неких на -ж и -ш
(паприкашем и паприкашом, Кишом, Бушом, колажем и колажом,
престижом). Код домаћих на -ц: оцем, правцем, пољупцем (уз правило о
дисимилацији: зецом, месецом, кепецом)
 Словенска презимена на -ов, -ев, -ин, пореклом присвојни придеви, данас су
именице и зато им је инструментал по именичкој промени на -ом (као човек-
човеком): с Горбачовом, Солжењицином, Медведовом (цела промена: од
Горбачова, Горбачову, не *од Горбачовог...). Наставак -им одлика је наших
презимена: с Миљановим, Шандоровим, Стокиним, Нениним.
(в) номинатив множине
 Номинатив множине мушког рода – избор наставка -иви / -еви зависи од
претходног сугласника као и у поменутим случајевима код инструментала
(зидови, голубови, али крљеви, ножеви, каишеви).
 Као палатално понаша се и ц, а некад и с и з: вицеви, плацеви, шорцеви, носеви,
курсеви, плусеви, појасеви, мразеви (поред мразови), млазеви (и млазови).

37
(г) генитив множине

 У генитиву множине за именице женског рода чија се основа завршава на два

или три сугласнике, у неким случајевима је -а (сјај звезда), у некима -и (нема
више тајни), а у некима се поред наставка -а умеће и непостојано а (усана,
лутака, оваца).
 Тамо где постоје две могућности, предност треба дати уметнутом а: боље је
цигала, крошања, кукања, бележака, погрешака, марака, карата,
варијаната, примедаба, приповедака, басана, молитава, сабаља, цркава;
 Наставак -и није допуштено употребљавати за основе које се завршавају на
ст, зд, шт, жд, шћ: краста, најезда, башта, гошћа (не најезди, башти...);
 Непостојано а код им. мушког рода: елемент: елемената, концепата,
инсерата; ансамбала, бицикала (н. мн. бицикли, не *бициклови, не
*бициклова);
 Именице акт, фак(а)т, докумен(а)т: акти, факти, документи или (по
латинском, где су то именице средњег рода): акта, факта, документа. Првом
облику даје се предност (осим акта – списи);
 Плуралиа тантум (ср.р., као крила): именица скрипта (по латинском) има
само множину средњег рода. Г. мн: скрипата (акузатив: читао сам скрипта,
датив, инструментал, локатив: скриптима – као крилима; не *скриптама).
 Плуралиа тантум (ж.р.): именица новине: не *дневна новина и не *у новини,
него г. из новина, у новинама итд.

Посебни именички завршеци и суфикси

(1) Хипокористици и властита имена: Перо, Мишо, Иво, Владо, Томо и именице
ујо, медо, зеко имају двојаку промену: у јужним говорима: од Пера, говорим
Перу, Перов), а у западним као именица на а: од Пера, Миша, Ива, уја (од
Пере...). Шта користимо, зависи од варијетета, али позната имена (Иво
Андрић): нормално је да номинатив буде Иво, а ген. Иве, датив Иви...;
(2) Именице страног порекла на -о показују много неправилности у погледу рода,
промене и задржавања завршног вокала. По правилу би се то -о морало
задржавати кад је дуго у изворном језику (наглашено, најчешће у
фрнацуском): биро-бироа, метро-метроа, плато-платоа. Кратко
ненаглашено -о губи се испред падежног наставка: танго-танга, ватерполо-
ватерпола (и лото-лота, џудо -џуда, корзо-корза итд.). Име и презиме: Рено
: Реноа, Кокото : Кокотоа; Иго : Игоа; Панчо : Панча. Именице с дугим -о
увек су мушког рода, док с кратким постоји колебање (кино: то и тај кино).
Именице страног порекла – интермецо, либрето, кимоно, торпедо, гето,
корзо у једнини су мушког рода, а средњег у множини;
(3) Хипокористици: Миле, Раде, Коле, Вуле, Цане (и Мила, Рада – централни и
јужни говори, и Милета, Радета у урбаним срединама);
(4) Ђорђе, Павле нису хипокористици: само Ђорђа, Павла; Ђорђев;
38
(5) Словенска презимена на -и мењају се по придевској промени: Јарни, Јарног,
Јарном, Чомски, Чомског (на Јарнија, Чомскија). Отуда се од њих не може
правити ни присвојни придев: не *Црњанскијев роман, *Стравинскијева
музика, него роман Милоша Црњанског, музика Игора Стравинског и сл.
(мора име, нарочито кад је непознато име: не *слика Петровића – двозначно);
(6) Презимена на -ов, -ев – присвојни придев гради се наставком -љев: Чеховљев,
Љермонтовљев (погрешно је Љермонтов, Рахмањинов концерт);
(7) Именице на -лац: носилац, посетилац, староседелац (г.јед. носиоца.... г.мн.
носилаца). Л остаје и кад се дода -ство (тужилаштво, прегалаштво, не
*тужиоштво)
(8) -ица: Миличин, учитељичин, другаричин, краљичин; осим кад је на -чица:
певачицин, кројачицин, Анчицин (какофонично: девојчичин);
(9) Подељак, подељка, мн. подељци, подељака и поделак (не подеок), подеока;
мн. подеоци, поделака.

ЗАМЕНИЦЕ, ПРИДЕВИ И БРОЈЕВИ

(1) општа заменица сав, сва, све – средњи род све: све време, све село, све троје,
све наше узалудно договарање, све ђубре, све лишће итд. Облик *сво не спада
у стандардни језик. У падежима мушког и средњег рода ова заменица има
облике свег(а) и свем(у) (не свог и свом – краћи облици од својег(а) и
својем(у). Значи: свег су ме испрскали, по свем телу...);
(2) неодређене заменице с првим делом ни и с предлогом: ни у каквој вези, ни у
шта, ни са ким;
(3) ни: испред не, нећу, немој, немам облик ни или нити замењује се са и: Он то
и не зна. Толико новца и немам;
(4) Српски придеви имају две промена – одређену заменичку (велики,
великог(а)) и неодређену (именичку) (велик човек, велика човека..). Разлика
између тих двеју промена данас се још добро чува само у облику номинатива
једнине (млади писац : млад писац; врели дан : дан је био врео). У осталим
падежима и родовима преовлађује одређена промена, па је младог писца,
младом писцу, чаша белог вина. Обавезан је одређени вид у терминолошким
спојевима: слободни ударац, ванредни професор и сл.). Неодређени вид у
окамењеним спојевима: гром из ведра неба, тешка срца, усред бела дана.
Обавезна је употреба неодређеног вида у именском предикату: Он је мој
добар друг. За избор придевског вида не могу се дати чврста правила, треба
знати да не треба исправљати неодређени вид у тексту него га разумети као
стилско средство. Одређени вид не треба употребљавати када се први пут
квалификује појам: не: *То је нови поен за домаће; *Митеран је као добро
обавештени политичар...;
(5) Кад је реч о одређеној промени мушког и средњег рода придева – алтернација
између дужих и краћих облика: генитив: доброг(а), дат, лок.: добром(е) (исто
важи и за придевске заменице: таквог(а), неком(е), нашем(у). Облици на -у
39
 данас су углавном застарели, али они други нису. Додатни вокал често
помаже да се избегне монотонија и олакша изговор (нпр. Правопис српскога
језика);
(6) Дужи облици заменица имају предност: који – којега : ког; којем(у) : ком;
као и код присвојних заменица мој, твој, свој: мојег : мог, твојег : твог, својег
: свог;
(7) Компаратив: висок : виши, строг : строжи, мрзак : мрскији, врућ : врући (боље
врелији), гладак : глађи и глаткији; прилог радо : радије (не рађе)
(8) Присвојни придеви: предност: дечји, човечји, мачји, вучји, вражји, мишји
(није погрешно ни са -ији, али ово је боље); обрнуто, само: овчији, гушчији (да
се не гомилају сугласници);
(9) Бројеви два, три и четири мењају се по падежима: два-двају (г), двама (д, и,
л), две: двеју, двема, три и четри: трију, четирију, трима, четирима;
(10) Уместо падежних облика, данас се употребљава тзв. окамењени
акузатив, нарочито у комбинацији с предлозима: са све четири стране; у две
месне заједнице;
(11) Ако је генитив без предлога, број би морао бити у падежу: однос двеју
земаља; распоред четирију углова;
(12) Облици на -ица (двојица, тројица) означавају само мушкарце. Облици
двоје, троје, четворо, петоро употребљавају се уз збирне именице и уз
мешовити род (петоро пилади; седморо дечака и девојчица).

ГЛАГОЛИ
(1) Глаголи на -ети показују тежњу да преузму наставак -ити: стрепети, кипети,
затруднети, врети, ишчилети, зрети, сазрети, бледети, пробдети;
(2) Неки од оваквих глагола имају ипак дублете: исхлапети : исхлапити; трулети
: трулити; цвилети : цвилити. Мрзети има само ову форму;
(3) Супротно овоме, правилно је само цурити (исцурити, процурити), само са и,
а не: *цурети, *процуреће....;
(4) извинити се, извиним се, они се извине, извинио сам се; слично оканити се;
оканим се, нека се окани тога, нека се они окане тога, окани се, оканила се;
погрешно *оканути се;
(5) заспати, заспим, заспиш, они заспе (не заспем, заспеш, они заспу – од засути
= затрпати);
(6) Глагол врети (не врити) и изведенице проврети, узаврети имају врим, вриш...
они вру: вода је проврела, чај је узаврео;
(7) зрети (не зрити) има дублете: зрем, зреш, зре... они зру; и зрим, зриш, зри...
они зре;
(8) спасти, спасем, спасеш,... они спасу (спасао, спасла, спасен) спасИти:
спасиш, они спасе, спасио, спасила, спашен). Предност се даје спасти и
спасавати;
(9) јахати, јашем, они јашу, јахао сам, не јашити, јашим, јашио сам (узјахати,
зајахати).

40
ДУБЛЕТИ:

(10) Вапити – вапијем, вапијеш, они вапију, али и вапим, вапиш, они вапе
(11) Црпсти: црпем, црпеш, они црпу; црпао сам црпла сам; али и црпити,
црпим, црпиш, они црпе, црпио сам, црпила сам
(12) Врћи, врећи (жито), не вршити: вршем, вршеш, они врху; врхао сам,
врхла си
Трпни придев: јотовање имају глаголи којима се презент завршава на -им
(инфинитив има и): носити : ношен, возити : вожен, градити : грађен. Донети –
донесем – донесен, унесен, однесен, изнесен; увести : увезен, довезен, извезен;
гристи: гризен, загризен, одгризен (друго је загрижен – загрижени шовиниста:
задрт, окорео).
Глаголски прилог садашњи: 3. л. презента + -ћи (скачу-ћи)
познавати : не *познавајући, него познајући; не *придавајући : придајући;
*задавајући : задајући, *залагајући се : залажући се.
Императив:
Наставак -ј, -мо, -јте: пити: пиј, пијмо, пијте. Ово важи за све глаголе који се у
презенту завршавају на -ијем: попиј, покриј, бриј, сашиј, убиј, разбиј, избиј,
пребиј, лиј;
Код других глагола с гласом ј у основи мора се узети у обзир дужина вокала у
презенту. Ако је вокал испре ј кратак, императив ће имати завршетке -ј, -јмо, -јте,
нпр. бројим – број, бројмо, бројте, лајем – лај, лајмо, лајте; продај, подој, гој, крој,
бој се, смеј се. Ако је вокал испред ј дуг, императив ће се завршавати на -ји, -
јимо, -јите: гајим: гаји, гајимо, гајити, блејим: блеји, зуји, таји, продаји,
продајимо, продајите;

41
 СИНТАКСИЧКА НОРМА
НАЈЧЕШЋЕ НЕДОУМИЦЕ
ПАДЕЖИ

(а) постоји склоност ка уопштавању генитива уз предлоге и предлошке изразе:

упркос, насупрот, у прилог
Исправно: упркос тешкоћама, насупрот ранијим подацима, у прилог оваквом
мишљењу;
Не: упркос тешкоћа, насупрот ранијих података, у прилог оваквог мишљења
Боље је: „споменик Ђури Јакшићу”, а не „споменик Ђуре Јакшића”;

(б) најчешћи пример лоше употребљеног генитива тиче се синтагме у вези тога, у
вези вашег питања; правилно је једино у вези с тим, у вези с вашим питањем...;

(в) од именица које могу имати присвојни придев, није добро употребљавати
генитив:
не Булевар Пупина, него: Пупинов булевар; не наслов драме: Смрт лабуда него
Лабудова смрт (као Лабудово језеро);
(г) акузатив именица мушког рода које означавају неживе ентитете мора бити
синкретичан (једнак) номинативу, а не генитиву:
возим опел / ситроен / џип; навијам за Партизан;

предлози који условљавају различите облике: *за и против избора : за

изборе или против њих; *са или без шећера: са шећером или без њега;
(д) односна заменица који, у мушком роду има облик једнак номинативу кад се
односи на нешто неживо:
погрешно: резултат кога су добили; у програму којег ћете гледати, предмет на кога
се ово доноси... треба КОЈИ;

(ђ) облик кући је датив и користи се само када глагол уз ову именицу ознаава циљ
кретања:
идем кући, враћајући се кући, на путу кући...
када значи место боравка, мора бити облик генитива: он седи код куће, нисам био
код куће;

(е) Инструментал: са с(а) или без с(а)?

Не: Са оним што смо постигли не можемо бити задовољни : ОНИМ... (напунити
бензином, трговати свињама; управљати државом, бавити се науком, руковати
пушком);

42
Али и обрнуто, хиперкорекција:
Не: завршио је одличним успехом, певали су изузетном лакоћом; тако и обзиром –
мора бити С обзиром на то да...

СЛАГАЊЕ ПРИДЕВА, ГЛАГОЛА, БРОЈЕВА

Слагање или конгруенција назив је за појаву која се односи на облике речи

који се слажу у роду и броју (и падежу) (леп капут, имам лепу плату и сл.). Поред
формалног (граматичког) слагања постоји и слагање по смислу (семантичко), када
се нпр. завршетак именице не слаже с родом (велика пијаница, али храбри поглавица;
колеге су се сложиле).
Именице већина, мањина, неколицина (по облику су једнина, по значењу
множина): већина радника се сложила, неколицина одлази (увек неколицина +
[живо+], не може: *неколицина примера) али и неколицина одлазе.
Слагање уз бројеве. Уз бројеве 2, 3, 4 именица и глагол биће у облику
двојине (купио сам два мала стола) (слаже се обично с обликом генитива сингулара,
али неће бити *два малог стола). Прегледана су тридесет и два објекта. Уз бројеве
од 5 па навише именица ће бити у генитиву плурала: Прегладано је тридесет осам
објеката. Сто људи је погинуло. Глагол је у средњем роду једнине.
Уз бројне именице на -ица употребљава се именица у генитиву множине,
односно генитив збирне именице: двојица људи, четворица асистената, седморица
браће. Глагол може бити у облику двојине или множине: петорица су дошла, или
дошли. Уз збирне бројеве двоје, троје, четворо глагол је у средњем роду: родило се
троје деце, петоро талаца је ослобођено.
Погрешне конструкције: сваких два минута, тих три-четири секунде, ваших
153 куцане стране; уз пола и четврт – сваких пола сата, сваких четврт сата (поред
добро пола минута, сваку четврт сата – граматичи исправније, али ређе).

РЕКЦИЈА
Рекцијом се назива особеност глагола (ређе придева) да одреде падеж (с
предлогом или без њега) именице или заменице која се уз њих употребљава. Типичан
пример погрешне рекције јесте пример *оженити девојку, удовицу. Правилно је
једино оженити се девојком, удовицом (објекат у акузативу може доћи само у
примеру оженити сина).
Користити: пре је било само уз инструментал: користим се рачунаром, данас
је допуштено и користим рачунар.
Глаголи оценити, означити, (о)карактерисати, (о)квалификовати,
третирати траже допуну у виду конструкције као+именица / придев.
43
 Погрешно: *Техеран је то оценио британском игром.
Треба: Техеран је то оценио као британску игру.
Ова грешка настала је вероватно под утицајем глагола сматрати (кога будалом),
назвати (шта) правим именом, прогласити (кога) председником. У другом значењу
(дати оцену – оценити ученика добром оценом).

Сматрати: правилно Сматрају га добрим стручњаком / за доброг стручњака;

погрешно: *Сматрају га као доброг стручњака.
Упознати се с чим, упознати кога с чим, а не *о чему;
Председавати чему (седници, састанку) а не *чим (седницом, састанком);
Контактирати с ким, не контактирати кога (Контактирао сам са шефом, не
*шефа);
Консултовати се с ким, не *кога (Конуслтовао сам се с професором, не
*професора)
Одмарати се, не *одмарати: Одмарам се после подне; али одмарам главу,
ноге и сл.

УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

(а) Инфинитив : да+презент; отишла је спавати, ако покушате ући... – уобичајено
и није одлика само западног стандарда.
После модалних глагола (моћи, смети, хтети, морати), дати, имати, немати (уз
повратну заменицу) као и после свих безличних глагола (нпр. требати), инфинитив
је сасвим уобичајен у српском језику:
могли сте телефонирати, тако је морало бити, изволите сести, треба пожурити, лако
је то рећи, не вреди се бунити и сл.

(може и да+презент у већини примера: могли сте да телефонирате).

Инфинитив је економичнији јер се не понављају информације о лицу, броју и
времену (морате да чекате : морате чекати – боље). Ако конструкцији да+презент
претходи инфинитив, онда је треба користити: боље – Можда ћемо морати да се
вратимо : ум. Можда ћемо се морати вратити).

У будућем времену конструкција да+презент припада фамилијарном стилу и није

део стандарда: футур = енклитика хтети + инфинитив:
афирмативно: ја ћу доћи (не *ја ћу да дођем);
упитно: хоћеш ли ми помоћи? (не *да ми помогнеш) и
одрично: он неће радити (не *он неће да ради).

Треба разликовати случајеве када при употреби да+презент хтети престаје да буде
помоћни глагол и добија значење желети :

44
 Хоћеш ли да ми помогнеш? = да ли желиш да ми помогнеш?
Он неће да ради. = он не жели да ради.

(б) Глагол требати мора се употребљавати као безличан, дакле само 3. лице једнине
(треба, требало је, требаће, требало би): треба да радим, требало је да ми кажеш,
не: *требам да радим или *требао си да ми кажеш.
Глагол требати је личан, променљив у два случаја:
 Субјекат глагола може бити оно што је потребно (предмет или живо
биће) Требају ми даске. (= потребне су ми даске); Требао ми је млађи
човек. Нису нам требали ваши савети.
 Субјекат може бити онај коме или оно чему је што потребно. У том
случају глагол требати постаје прелазан: Требам нова кола. Армија је
требала стручњаке.
Кад је у прошлом времену или кондиционалу, постоји проблем:
И ја бих требао да дођем; Ми нисмо требали да дођемо; Ту су сви они који су требали
да дођу.

ИЛИ: Требало би да и ја дођем; Није требало да дођемо;

Да ли треба допустити у оваквим случајевима и личну употребу глагола
требати? Правилније је безлично.
(в) При употреби глаголских прилога: садашњег на -ћи (певајући) и прошлог на -
вши (отишавши), важно је напоменути да се они користе у зависној реченици и да
субјекат мора бити исти у обе реченице: (ја) слушајући музику, (ја) уживао сам.
Не може: *После пет хиљада година, верно служећи човечанству (коњ), коња је
заменио мотор с унутрашњим сагоревањем.

(г) Трпни и радни глаголски придеви – погрешан ред речи:

НЕ: купљене карте за вечерашњу представу; позив је упућен свим заинтересованим
студентима за рад у задрузи; Приход иде пострадалом становништву од поплава;
НЕГО: карте купљене за представу; студентима заинтересованим за рад у задрузи;
становништву пострадалом од поплава.
(д) Правило о двострукој негацији
НЕ: ничим изазване санкције, никад изречене мисли, никад прежаљена љубав и сл.
Санкције које нису ничим изазване = неизазване; мисли које нису никад
изречене = никад неизречене мисли; љубав која није никад прежаљена =
никад непрежаљена.

45
 Одриче заменице нико и ништа захтевају глагол у одричном облику: нико
није дошао, ни о чему нисмо разговарали.... Тако и ова кондензована
структура: пут који никад није пређен = никад непређен пут.
(ђ) Инфинитив као безличан облик не допушта употребу предлошко-падежне
конструкције: то је било за неверовати; све је за бацити; кафа за понети (никад се
неће искоренити, економична је), али треба рећи: кафа коју желим да понесем. Исто
уместо: *за очекивати, за претпоставити, обавезно треба: треба очекивати, треба
претпоставити.

УПОТРЕБА ПРЕДЛОГА

 Отишао је у болницу због болести ради лечења;

 Не: *по том питању : у вези с тим питањем;
 Предлог о: мере о убрзању, иницијатица о доношењу програма, случај о
бесправно порушеној згради, жеља о проширеним могућностима... мере за
убрзање, иницијатива за доношење, случај бесправно.... жеља за
могућностима.
УПОТРЕБА ВЕЗНИКА

 *С обзиром да : с обзиром на то да; без обзира на то да;

 Неприхватљиво је *без да, треба: а да не;
 Везник ни уместо и:
Републички устав ни не спомиње такву могућност : ... и не спомиње; ...
ни не покушавајући : и не покушавајући...

Правило: уколико се ни нађе испред не, нисам, немој, нећу, немам, замењује
са са и.

АНГЛОСРПСКИ:
стреч панталоне, нана чај, пица парче (панталоне од стреча и сл.)
Станфорд универзитет (Станфордски универзитет / Универзитет у Станфорду)
филм Чарли Чаплина (филм Чарлија Чаплина)
сарадња са УНИЦЕФ (Сарадња са Уницефом)
хвала вам за информацију (на информацији)
Контактирати некога (с неким), консултовати некога (консултовати се с неким)

46
 ЈЕЗИК ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
НЕКЕ (ГРАМАТИЧКЕ) ОДЛИКЕ

Нове дигиталне комуникационе технологије у великој мери утичу на језик

доносећи промене у правопис, лексику и граматику. Компјутерски посредована
комуникација (енгл. Computer-mediated communication – CMC) или нетспик (енгл.
netspeak) одликује се граматичким иновацијама због тога што се граматика у CMC-
у, као нови феномен, још увек није формализовала у правила, већ показује обрасце
који се разликују зависно од технолошких и ситуационих контекста.
Интернет је електронски, глобални и интерактивни медиј, а свака од ових
особина има последице по језик који се на њему користи понајвише због
електронског карактера канала (Cristal 2004: 24). Приликом писања порука, тежи се
уштеди на времену и простору те се језик прилагођава таквим потребама и полако
излази из оквира стандардног језика. Зато је нетспик другачији од језика којим се
служимо у класичној писаној и усменој комуникацији. Он тежи једноставности и
брзини, не поштује граматичка правила и ортографске норме те, као својеврсни
сурогат комуникације лицем у лице, егзистира на граници између говорног и писаног
језика (Бугарски 2005: 23–24). Ове особине нетспика утицале су на појаву данас све
чешћих и тврђих ставова о негативном утицају интернета на језик, који за последицу
има сиромашење језика, непоштовање или непознавање језичких прави ла и кршење
стандарда. С друге стране, има и оних који његов утицај не сматрају нужно
негативним, већ у њему виде потенцијал за увођење иновација и нових начина
изражавања.
Имајући у виду наведене особине нетспика и његов утицај на језик, приказаће се
основне одлике комуникације младих на друштвеним мрежама Facebook, Twitter,
Instagram, и разним интернетским форумима.
Нова ера употребе језика наступила је услед пробоја новог медијума у
говорну и писану комуникацију због чега Кристал сматра да развој друштвене
функције интернета игра одлучујућу улогу у језичкој револуцији (Cristal 2004). Нове
вредности које произилазе из доминантне улоге интернета као глобалног простора
рефлектују се у језику који млади користе на друштвеним мрежама и сличним
сервисима. Језичке иновације улазе у структуру језика најчешће на ортографском и
лексичком нивоу, док су граматичке варијације ређе и углавном су ограничене на
одређену ситуацију или групу корисника (Cristal 2004). Тако се као посебан стилски
хибрид ствара писани језик који има особине неформалног говора јер млади
користе језичка средства на лежернији начин те, како примећује Бугарски, „језички
стандард лако клизи у субстандард, па и жаргон” (Bugarski 2005: 24). Овај
интернетски жаргон је, такође, везан и за потребу за сопственим идентитетом јер је,
примећује Бугарски (Исто: 67), код младих изражено како осећање припадности
колективу, тако и свест о сопственој личности. У том је смислу младалачки језик

47
обележје идентитета, који они изграђују кроз сопствени начин изражавања, мање-
више неприхватљив одраслима.
Неисправну употребу српског језика на друштвеним мрежама узрокује већ
објашњена природа мрежне комуникације и хибридизација српског језика под
утицајем енглеског. Прћић (2005: 78) истиче да овај језички хибрид настаје под
утицајем норме енглеског језика и недовољног познавања матерњег језика.
Штавише, он не само да ствара лексичке и прагматичке хибриде, већ пресликава и
његову структуру.
ПРИМЕР 1: ПРЕФИКС ИЗ-
(1) Pa zato sto je izdominirala profesorku!!!!
(2) Izotkidala je 
(3) Položila sam! Dala mi je osmicu!
Stvarno!? Ja sam IZNEVEROVALA!
(4) Izneverovala sam kad sam videla sta me pitas 
(5) Pa dobro koja devojka je ljubila vrata i ovom ocajnom wc-u? Izneverovala sam
(6) IZNEVEROVALA SAM, CESTITAM BAHMANE!!!!!
(7) Drugari, veliko hvala na sve te pozive na evente ali ako bih vas baš sve ispoštovala,
postala bih alkoholicarka majke mi  Msm stvarno, imajte obzira 

У оваквим примерима употребе, функција префикса из- је, пре свега, интензификација
значења. Сврха овог префикса је семантичко појачавање. Одговор тинејџера на питање
зашто користе ове глаголе био је да имају потребу да скрате реченицу и да „јаче кажем оно
што хоћу”. Реч је, заправо, о томе да ови префикси глаголима додају нијансу
квантификативног значења што није у супротности са њиховим прототипским просторним
значењем. Наиме, мотивација за употребу глагола с префиксом из- заснива се на концепту
метафоричког удаљавања јачине (интензитета) као полазног капацитета од свог изворишта
да би се управна радња могла реализовати.

Глаголи издоминирати, изоткидати, испоштовати означавају да је радња њима исказана

извршена у потпуности, детаљно. Префиксација глагола изневеровати мотивисана је и
недостатком семантички еквивалентног перфективног пара глагола не веровати јер постоји
потреба да се искаже испуњеност радње, њена резултативност. Избор префикса из- је у том
случају мотивисан потребом да се искаже значење интензитета и то оног који носи и
информацију о репетитивности радње.

ПРИМЕР 2: ИЗОСТАВЉАЊЕ ГЛАГОЛА

(1) Moja sestra najlepsa

Moju sestru najvise
(2) Moja rodjena najlepsa na svetu
Moju rodjenu najvise
(3) Rodjak moj najlepsi
Mog rodju najvisee
(4) Najvise bkv.

48
 Tebe najvise na svetu
(5) Najvise na svetu
Moju malu sestru najvise
(6) Seka lepa
Seku najvise
Када одступа од стандардне синтаксе, синтакса нетспика се описује као телеграфска
и фрагментована. У неформалном говору, реченице се елидирају, а искази се скраћују
изостављањем глагола. Глаголи су у таквим структурама имплицирани, а степен њихове
предвидљивости толико је висок да је из реченичног контекста сасвим јасно који је глагол
изостављен. Присуство правог објекта, суперлатива највише и симбола у облику срца
омогућавају сигурну имплицираност глагола волети, односно могућност његовог
изостављања.
Ова конвенција је карактеристична за компјутерски посредовану комуникацију, која
се одликује кратким, неформалним порукама с циљем постизања језичке економије. Разлог
за елизију је смањење количине куцања и слање порука уз што мање напора. Поред тога,
корисници врше фрагментацију реченица тако што разбијају дуже исказе у неколико порука
зато што куцају као да говоре лицем у лице, а било шта што убрзава писање биће прихваћено
(Herring 2012: 5).
ПРИМЕР 3: ТРАНЗИТИВИЗАЦИЈА (повратни и непрелазни глаголи као прелазни)
(1) Pustila me devojka da sprdam frizere
(2) Mladeneeee Aaaa koliko ću samo da te sprdam, ahahah
(3) Svi dislike, sprdam brata djoleta
(4) Vidis da ga je sprdao
(5) „Matori, zaboravio si da skineš poklopac sa objektiva“
Gledam u objektiv, ali poklopca nema, očigledno je da sam ga skinuo.
„Sprdam te matori, slikaj me, žurim“
(6) Sprdam mejl 15min sve lepo, kulturno i kako treba ... i zove me ... s druge strane interneta
da pita jesam li to ja. Svete, svete...
(7) Sinoc sprdam Simija kako su u lajvu svi dobili njegov broj i on skrinsotuje nase poruke i
stavi na insta stoji i ne preskraba moj broj.
(8) Ma šalim te. Znaš da sam takav.
(9) Čitam juče neki članak kao koje patike muškarac mora da ima u cipelarniku. naravno neko
jako pametan je napisao bele, crne, duboke i šarene.. nisam oplakao.. više sam bio u fazonu
to care prosvetlio si me. AF1 je definitivno nešto što svaki ljubitelj patika treba da ima.. ovo
je patika koja je izašla u dve varijante, jedna sa belim i jedna sa plavim đonom.. ne znam
zašto.. ali svakako mi je drago što sam uspeo da nabavim baš ove Nike Air Force 1 „Smokey
Blue“ Negde piše Wood Patch Pack po čičak bedžu na jeziku.. ali kako god.. patika za „kada
želim da izgledam kulturno“, što bi rekli blogeri Must Have ove sezone. Šalim te 
(10) Čitaj i dalje, drago mi je što uživaš. :) Pored tvitera i wordpress-a da ti imaš još i moj fejs
verujem da bi i njega silovala. :D Šalim te, uvek je zadovoljstvo čuti te. :)
(11) ma šalim te....... ali brate onoliko da gineš, hheheh, šalim te ponovo 
(12) Hahahaha...Ma šalim te malo ;)

С обзиром на то да је по свом пореклу морфема се ненаглашен облик повратне

заменице себе те да у неким случајевима долази на место објекта у беспредлошком

49
акузативу, она се најчешће повезује с правим објектом (Ивић 1961/1962: 141; Пипер – Клајн
2013: 98).
Мотивација за употребу ова два повратна глагола могла би бити условљена управо
овим осећајем. Други разлог за транзитивизацију ових глагола у комуникацији младих могла
би бити аналогија с глаголима зафркавати, завитлавати, зезати, који могу бити и прелазни
и повратни. Структурна аналогија овде је директно везана за семантичку аналогију као
последицу синонимичности ових глагола:
Pustila me devojka da sprdam frizere = Pustila me devojka da zafrkavam/zezam frizere.
Ma šalim te malo = Zavitlavam / Zezam te malo.

С друге стране, промена рода ових глагола може бити и резултат калкирања енглеске
структуре I`m kidding you, која одудара од стандардног српског обрасца. Заправо, већ
поменута синонимија утиче на настајање калка. Глагол to kid у енглеском је транзитиван те
се у језику младих једна структура из енглеског језика пресликава на семантички исту из
српског језика.
ПРИМЕР 4: ДИСТРИБУЦИЈА ПРЕДЛОГА БЕЗ
(1) Mi smo mozga bez, budi i ti mozga bez / Brains? No, you be brains no too
(2) MOZGA BEZ BLOG
(3) dakle nećete. Znate, u ovakvu montažu može da poveruje samo neko „mozga bez“, a da
je podeli neko „srama bez“.
(4) Da to sam ja.. Fotošopa bez... šminke bez.. 
(5) Radimo, profesionalno slikanje po plažama. Fotošopa bez.
(6) Zamisli sta izjavi blama bez????
(7) Ja bi blama bez sutnuo Beniteza odmah veceras.
(8) A: Neka akcija veceras?
B: Kinte bez.
(9) Kinte bez bio je ili live ili dzopjed tako da... al uzecu i live samo se bojim da se ne nalozim
pa da na ispite odem bez tri cuke, jedino s testerom u glavi...
(10) VIP
Volim
Ispiti
Prebijene kinte bez
(11) Danas ha ... Gramatike bez, al' bas tako

Генитивом с предлогом без изражава се одсуство неког интегралног дела или околности
у сценаријима лишености (Антонић 2005: 161; Силић – Прањковић 2005: 215). Примери који
су регистровани на интернету показују употребу два значењска типа: негирање посесивног
односа и одсуство неког пратећег елемента радње. Дистрибуциона одлика свих предлога у
српском језику јесте да су они увек у претпозицији у односу на лексему уз које стоје.
Међутим, у комуникацији младих дешава се постпозиционирање предлога без што никада
није била карактеристика српског језика.
Разлог овој нестандардној појави може се тражити у великом утицају који енглески језик
врши на српски тако што се енглеске структуре пресликавају на српске. Нестандардне
генитивне конструкције с постпозиционираним предлогом без могле би бити калкови

50
енглеских придева са кофункционалним суфиксима -less и -free, којима се означава да је
неко/нешто без некога/нечега или да га не поседује.
Овакво структурно превођење, односно промена структуре српског под утицајем
енглеског језика, последица је хибридизације језика. Штавише, како у енглеском језику
придеви не добијају суфикс којим би се означио супротан однос, то ни млади не стварају
конструкције типа *бламом са, кинтом са, мозгом са. Тај утицај је на младалачки језик данас
веома јак јер млади преко друштвених мрежа и уопште интернета све више долазе у контакт
с британским и америчким утицајима, те је сасвим природно да у њиховој комуникацији
настану елементи којих у матерњем језику нема, али су у језику даваоцу веома продуктивни.
ПРИМЕР 5: УДВАЈАЊЕ ПРЕДЛОГА
(1) Trening za kod kuće – definicija? Složio sam program za kod kuće, pa pogledajte..
(2) Radim vezbe na spravi koja mislim da se zove steper, ili nordijska nekakva ;), imas li neki
savet kao za biciklu ili traku za trcanje, ima štelovanje od 1-8. Inace u teretani radim i one
tvoje vezbice za kod kuce ...
(3) a ima li sta slatko za posle klope?
(4) JAO UBOLA SAM REMZIJA NA FOKSU DOBAR PROGRAM ZA PRED ISPIT HE
HE :))))))))))
(5) I radio amaterske rucne stanice su jacine SW. Imas i mobilne za u kolima koje idu od 23W
pa cak do 75W.

Појава удвајања предлога није новина, али је у говору младих приметна употреба
комбинација с предлогом за на првом месту. Будући да формално два предлога не могу
бити у предлошкој функцији (Стевовић 1974–1975: 234), у таквим спојевима, предлог за
чува функцију предлога спецификујући наменско значење, а други предлог с падежом
врши функцију просторног или временског адвербијала: за код куће, за после клопе, за
пред испит, за у град, за у колима.

Ширење граматике нетспика, према запажањима Д. Кристала (Cristal 2004: 229),

потпомогнуто је и изазовима структурног скраћивања, које намеће мала величина екрана
мобилних телефона и ограничен број карактера (око 160), као и мала тастатура. Поред
тога, утицај на глобалну појаву поједностављене граматике, ковања нових речи, преваге
простих реченица и сл. има и окружење виртуелних светова у којем тинејџери данас
проводе доста времена. познатих под акронимом МУД (Multi-User Dimension). То су врло
често игрице у којима играчи преузимају сарадничке улоге разних врста. Ако између себе
формирају МУД, они разговарају у свету који су сами креирали преузимајући ликове, тзв.
аватаре, који се у тај свет уклапају. Притом, остварују интеракцију у реалном времену,
која се заснива на тексту (Cristal 2004: 171-172). У таквом окружењу, интернетски језик
полако али сигурно доноси промене у стварни, „offline” језик јер је стварање језика
младих мотивисано различитим потребама: да се организују у групе да би смањили
везаност за породицу и повећали дозу сигурности и самосвести; да кроз припадност
одређеној групи зачуде оне који јој не припадају; да буду забавни и модерни у очима
вршњака из чега произилази и да би их ови прихватили због начина на који говоре; те да,
у складу са брзим временом у којем живе, буду економични у исказивању својих мисли.

Како истиче Дејвид Кристал у својој књизи Language and the Internet: „Колико ће
ових промена постати стална одлика језика немогуће је рећи. Не можемо да предвидимо
језичку промену, можемо само да је препознамо једном када до ње дође” (Cristal 2004:
22). Највероватније је да ће већина интернетског жаргона остати карактеристика
тинејџерске супкултуре те да ће коегзистирати са стандардним језиком. С друге стране,

51
може се очекивати да ће оне супстандардне језичке јединице чија је појава мотивисана
семантичким разлозима а услед празнина у систему језичких јединица временом бити
прихваћене и у стандардном језику.

52
 ЛЕСИЧКО-СЕМАНТИЧКА НОРМА

(неке особености савременог језика)

ГОМИЛАЊЕ РЕЧИ, ПЛЕОНАЗАМ

„…БАШ УПРАВО седим, пијем кафу и листам новине. ВЕОМА МНОГО ме

занимају ови догађаји од јуче. ЧЕСТО ПУТА ме и изнервирају…“ (В. Бабић: 365
језичких цртица)

Употреба сувишних речи и израза који су међусобно идентични или слични

по значењу води у једну од веома честих језичких грешака. Може се проширити
исказ додавањем истозначних или блискозначних речи, али то не доприноси бољем
разумевању, а исказ тада постаје оптерећен непотребним речима.
Плеоназам (грч. πλεονάζω, имати напретек, обиловати) јесте гомилање
истозначних речи у говору и писању.
Оправдана употреба – стилска вредност
Може имати стилску вредност у уметничким текстовима. Понављање истог
корена је уобичајен језички поступак при формирању појединих израза, на нивоу
речи или синтагме:
разноразни, усредсредити, раноранилац, сам самцат, нов новцат, на крају
крајева, бити битку, чудом се чудити…

Употреба споја бол болује (у народној књижевности) има стилска оправдања.

Исто важи и за примере:
предуслов, потешкоћа, подједнак, најпрви, најзадњи, започети –
овако продужене речи доносе ново значење и посебну стилску нијансу.

И бити слаб, и немоћан,

и сам без игде икога,
и немиран, и очајан
(Т. Ујевић: Свакидашња јадиковка)

Неоправдана употреба – немарни стил:

заједнички договор/сарадња
емпиријско искуство
инвестициона улагања
врхунац кулминације (жаргон: врх врхова; дно дна и сл. – експресивна вредност)
солуције решења
ја лично мислим (често непотребно ја – информација о лицу садржана у гл. облику;
осим ако није интонационо тежиште)
изложени експонати
потенцијална могућнуст
унутрашњи ентеријер

53
 силази доле
врати се натраг
чекај да се попнем горе
данас нисам излазио напоље
око тридесетак људи
билатерални односи између две земље
две алтернативе
збачен са СВОГ престола
у тој пустињи наћи ће СВОЈУ смрт
Амерички Индијанци
временски период
и-конструкције (бирократски)
безбедност и сигурност плинских апарата
економска и финансијска стабилност
фабрика омотног папира и амбалаже
како и на који начин

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЛЕКСИКА
АНГЛОСРПСКИ

Једна од најупадљивијих и најбитнијих последица све бројнијих утицаја енглеског

језика на српски, која проистиче из његове функције допунског језика, јесте постепена
хибридизација српског језика. Тако настала творевина може се назвати англосрпским
језиком. Под овим се подразумева један нов социолект, својствен урбаним, колико-толико
двојезичним, људима млађе генерације, започетог, а недовршеног образовања, који своју
језичку и другу култури стичу углавном путем популарних медија. Ова хибридна и спонтана
творевина представља врсту српског језика који (све више) одступа од својих норми и (све
више) бива употребљаван према норми енглеског језика. Међутим, неопходно је нагласити
да се под англосрпски никако не подводи сваки утицај енглеског језика на српски, него само
оно што чини неоправдане и непотребне иновације настале под утицајем енглеске норме.
Због недовољног познавања речи, настају инерцијски синоними, који су
семантички неоправдани, јер не уносе уочљив значењски контраст, с тенденцијом да
англицизам временом потисне или сасвим истисне устаљену домаћу или одомаћену реч.

тендер =конкурс импортер =увозник

трибунал =суд ауторизовани дилер =овлашћени продавац
борд =одбор, =управни одбор колатерална штета =узгредна штета
имплементација =спровођење, =реализација егзил =изгнанство
хармонизација =усклађивање фокусирати (се) =усредсредити (се)
едукација =образовање федерални =савезни
лиценца =дозвола резиденцијални =стамбени
сертификат =сведочанство, =диплома, =уверење кастинг =аудиција
тензија =напетост, =затегнутост спекулације =нагађања
мониторинг =праћење, =контрола, =надзор менаџер =директор, =шеф
менаџмент =пословодство, =руководство, =управа

54
Због недовољног познавања речи и игнорисања формалних лажних парова, развијају се
нова значења домаћих или одомаћених речи, која ће овде бити означена знаком /+/:

дефинитивно +зацело, +засигурно, +извесно асоцијација +придруживање

департман +катедра, +одсек администрација +влада
економија +привреда копија +примерак
релаксација +лабављење, + попуштање лоцирати +пронаћи
тренинг +обука, +обучавање, +оспособљавање контролисати се +обуздати се
оригиналан +првобитан масиван +снажан

Због недовољног познавања значења речи и игнорисања садржинских лажних парова,

развијају се нова значења домаћих или одомаћених речи, која ће такође бити означена
знаком /+/:
охрабрити +подстаћи, +подржати
покривати +извештавати о/с
искуство +доживљај
наслов +најважније вести
случај +предмет, +процес, +парница

Због недовољног познавања значења речи, јављају се таутолошки, истозначни спојеви:

хотдог виршла (барена кобасица)
фокус тежишта (тежиште тежишта)
за последњи тендер конкурс ће бити расписан ускоро (конкурс конкурс)
самит на врху (састанак на врху на врху)
свемирски спејс-шатл (свемирски свемирски шатл)

селфи

Постоји ли потенцијал говорника и језика да се не преузимају стихијски енглеске речи?

Истраживање: тражено од студената да дају српски еквивалент за реч селфи.
Резултати: аутопортрет, аутографија, аутослика, јајић, ја-слика, лична фотографија,
нарцис, нарцишчић, огледалослик, особњак, позерисање, портрет, самојка, само ја -
слика, самић, самољубље, самослик, самосликање, самоприказ, самосликач,
самофотка, самофотографија, самошкљоц, свођопецач, својељуб, својеручна
фотографија, својографија, својић, својка, својко, својфот, себеблиц, себељуб, себић,
себичњак, сликосеб, сопствена слика, сопственик, сопствењак, сопственост.
Најфреквентнији одговори: самослика, себић, својко.

55
 НОВА ЗНАЧЕЊА ПОСТОЈЕЋИХ РЕЧИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ:
УНУТАРСИСТЕМСКИ И ВАНСИСТЕМСКИ МЕХАНИЗМИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Морфосинтактичка неологизација састоји се у творби нових речи, тј. неологизама

у ужем, и најчешћем, смислу, и која је најисцрпније лексиколошки истражена и
лексикографски обрађена у стандардном и жаргонском слоју српског;

Семантичка и/или стилистичка неологизација, која се састоји у развијању нових

дескриптивних и/или асоцијативних значења постојећих речи, када се постојећој
форми придодаје нова садржина, у виду нових дескриптивних и/или асоцијативних
обележја;

Екстерна неологизација, која се састоји у позајмљивању нових речи и/или значења

из других језика, данас већином из енглеског.

Семантичка и/или стилистичка неологизација реализује се кроз два

механизма: 1) уколико се ради о развијању нових значења домаћим продуктивним
семантичким и/или стилистичким поступцима, на делу је унутарсистемски
механизам; 2) уколико се ради о преузимању нових значења из, или посредством,
других језика, на делу је вансистемски механизам.
Унутарсистемски механизам реализације: развијање значења.
Механизам реализације нових значења овде назван унутарсистемским делује, као
што му име каже, унутар система српског језика и искоришћава његова средства за
развијање значења. Та значења могу бити дескриптивна, када су у домену
семантичких поступака, и асоцијативна, када су у домену стилистичких поступака,
при чему има могућности да се код једне исте речи развију оба значења, истовремено
или једно за другим.
Постоји укупно пет семантичких поступака развијања нових дескриптивних
значења: генерализација, специјализација, метафорички пренос, метонимијски
пренос и стварање новог дескриптивног значења, од којих прва четири изводе
мотивисана значења, семантички повезана с једним од постојећих, док пети поступак
доводи до немотивисаних и независних значења, без очигледне и непосредне
семантичке повезаности с постојећима. У наставку, ови поступци биће приказани и
илустровани карактеристичним, репрезентативним примерима домаћих и
одомаћених „страних” речи, укључујући и раније, већ устаљене англицизме, али и
оне новије и најновије, још недовољно устаљене, чија су значења углавном још
неучвршћена и непостојана у српском језику (што, узгред, није реткост и код других
домаћих и одомаћених „страних” речи), и зато посебно подложна, посебно
интересантним, мањим или већим променама у односу на првобитно енглеско
значење; такви неологизми биће истицани спуштеним великим словом Н уз сам
пример. На крају приказа, као шести по реду, биће збирно размотрени и примерима
поткрепљени стилистички поступци развијања нових асоцијативних значења.

56
 (1) ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА (ШИРЕЊЕ) ЗНАЧЕЊА односи се на слабљење или
уклањање неких од дескриптивних обележја из првобитног значења, чиме ново
значење постаје општије и мање прецизно, а припадајућа реч добија шири обухват.
Примери:
На састанку су парламентарци својим домаћинима поручили да...,
где је из глагола поручити уклоњено обележје ‘преко посредника’, тако да ново
значење гласи ‘пренети поруку директно; саопштити, обавестити, изјавити, рећи’;
Морамо одрадити овај посао што пре,
где је из глагола одрадити уклоњено обележје ‘што се мора, без воље, (као) од беде’,
тако да ново значење гласи ‘урадити, обавити’;
Утакмица је завршена ремијем, 2 : 2,
где је у именици реми ослабљено обележје ‘у шаху’, тако да ново значење гласи
‘нерешен резултат у неком тимском спорту’;
Имају два сина тинејџера,
где је у именици тинејџерН ослабљено изворно енглеско обележје ‘између 13 и 19
година’, тако да ново значење гласи ‘младић узраста до 20 година; омладинац’;
Многе читаоце занимају приче о домаћем џетсету,
где је из именице џетсетН уклоњено изворно енглеско обележје ‘често путовати
авионом ради провода’, тако да ново значење гласи ‘слој имућних и помодних људи
који живи лагодним животом’.

(2) СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА (СУЖАВАЊЕ) ЗНАЧЕЊА односи се на додавање нових

дескриптивних обележја на првобитно значење, чиме ново значење постаје
специфичније и прецизније, а припадајућа реч добија ужи обухват.
Примери:
Током одсуства директора ће мењати његов помоћник,
где су глаголу мењати додата обележја ‘привремено’ и ‘вршити нечији посао или
дужност’, тако да ново значење гласи ‘замењивати’;
Вечерас на Палилули сузбијање комараца,
где су именици сузбијање додата обележја ‘запрашивањем из ваздуха’ и ‘ради
спречавања даљег размножавања’, тако да ново значење гласи ‘запрашивање’;
И на крају ових вести – прогноза,
где је именици прогноза додато обележје ‘временски’ или ‘времена’, у зависности од
тога да ли је њен пуни облик временска прогноза или прогноза времена, тако да ново
значење, као и код свих речи насталих елипсом, гласи неелиптирано ‘временска
прогноза’ или ‘прогноза времена’
Већина више воли фолк,
где је именици фолкН додато обележје ‘новокомпонован’, тако да ново значење гласи
‘новокомпонована народна музика’, насупрот енглеском ‘(традиционална) народна
музика’;
Ја ћу молити један ђус,
где су именици ђусН додата обележја ‘густ’ и ‘од поморанџе’, тако да ново значење
гласи ‘густи сок од поморанџе’, насупрот енглеском ‘воћни сок’.

57
 (3) МЕТАФОРИЧКИ ПРЕНОС ЗНАЧЕЊА односи се на пресликавање
реинтерпретираних кључних дескриптивних обележја првобитног значења на ново
значење, што је омогућено уоченом сличношћу између два различита и неповезана
ентитета, у погледу облика, позиције, функције, намене, особине, понашања,
деловања, способности, итд.
Примери:
Цимнућу те вечерас, па да одемо на пиће,
где глагол цимнути, који изворно значи ‘кратко и снажно тргнути или
дрмнути некога’, овде упућује на радњу мобилним телефоном, тако да ново
значење гласи ‘кратко позвати неког мобилним телефоном, као подсећање на
неки договор, не очекујући да се позвани јави’;
Годинама је спонзорисао познату певачицу,
где глагол спонзорисати, који изворно значи ‘финансијски потпомагати
културне, спортске, добротворне, и сл. догађаје’, овде упућује на женску
особу, тако да ново значење гласи ‘финансирати раскошан живот млађе
женске особе, од које се заузврат очекују сексуалне услуге’;
Ухапшено је пет чланова друмске мафије,
где именица мафија, која изворно значи ‘тајна криминална организација
пореклом са Сицилије, с разгранатом мрежом илегалних активности по свету,
нарочито у Сједињеним Државама’, овде упућује на домаће групе, тако да
ново значење гласи ‘организована група људи који разним илегалним
начинима стичу лаку и велику зараду’;
На лицу места затекли су прави хорор,
где именица хорорН, која изворно значи ‘филм који приказује ужасне
догађаје; филм страве и ужаса’, овде упућује на стварност, тако да ново
значење гласи ‘ужасан или непријатан стварни догађај’;
Немојте долазити данас, целе недеље сам пребукирана,
где придев пребукиранН, који изворно значи ‘већи број издатих или продатих
резервација за превоз или смештај од стварног броја расположивих места’,
овде упућује на особу, тако да ново значење гласи ‘презаузет, преоптерећен
послом или обавезама’.

(4) МЕТОНИМИЈСКИ ПРЕНОС ЗНАЧЕЊА односи се на пресликавање

реинтерпретираних кључних дескриптивних обележја првобитног значења на ново
значење, што је омогућено испољеном блискошћу двају различитих али међусобно
просторно, временски или друкчије повезаних ентитета.
Примери:
На Влади ће данас бити донете одлуке о сменама,
где именица влада, која изворно значи ‘највиши орган извршне власти у једној
земљи’, овде упућује на седницу, тако да ново значење гласи ‘седница Владе’;
Окренућу маму да питам како је,

58
 где глагол окренути, који изворно значи ‘кружним кретањем променити некоме или
нечему положај’, овде упућује на позвану особу, тако да ново значење гласи ‘позвати
неког телефоном’, што је двострука метонимија – окретање (некадашњег)
бројчаника на телефону и особа која се тим окретањем позива;
Донећу ти текст на УСБ-у,
где именица УСБН, која изворно значи ‘врста прикључка на компјутеру за
преношење или складиштење података’, овде упућује на уређај, тако да ново
значење гласи ‘уређај с УСБ-прикључком, нарочито меморијска картица’;
Купила сам ове хаљине у секондхенду,
где именица секондхендН (или second hand), која изворно значи ‘полован, коришћен,
укључујући одећу’, овде упућује на место, тако да ново значење гласи ‘продавница
половне одеће’;
Одмах ми пошаљи свој мејл,
где именица мејлН (или mail, имејл, email), која изворно значи ‘писана порука послата
или примљена путем система електронске поште’, овде упућује на адресу, тако да
ново значење гласи ‘имејл-адреса’.

(5) С ТВАРАЊЕ НОВОГ ДЕСКРИПТИВНОГ ЗНАЧЕЊА односи се на развијање

значења чија дескриптивна обележја немају непосредне семантичке везе с било
којим од постојећих значења дате речи, него су настала независно од њих, без чврсте
и јасне мотивације.
Примери:
Осумњиченом је одређен притвор до 30 дана,
где је предлог до употребљен у уобичајеном временском значењу предлога од –
‘распон трајања неке радње или процеса’, што имплицира да притвор траје тачно 30
дана, док је уобичајено временско значење предлога до – ‘распон најдужег трајања
неке радње или процеса’, што имплицира да притвор може трајати и мање од 30 дана.
Како је, и зашто, дошло до ове збуњујуће промене – или боље, замене – значења и
губљења једне важне дистинкције није познато, али треба нагласити да се ово ново
значење предлога до у регистру медија примило муњевито, у само неколико година,
а то је за језичке промене, колико год мале и наизглед безначајне оне можда биле,
нестварно кратак период реализације.
Промоција њене најновије књиге биће одржана идуће недеље,
где именица промоција носи ново значење ‘свечано или званично представљање
јавности нове књиге, филма, грамофонске плоче, и сл.’, код којег нема уочљивих
семантичких веза с постојећим значењима, осим назнака метонимијског додиривања
са значењем ‘осмишљена кампања ради популарисања неког производа, дела,
организације, и сл.’;
У наставку, следи наш маркетинг блок,
где именица маркетингН носи ново значење ‘рекламирање, нарочито на радију,
телевизији, и сл.; рекламе, економско-пропагандни програм, ЕПП’, код којег такође
нема уочљивих семантичких веза с постојећим значењима, осим метонимијског
додиривања са значењем ‘делатност или професија популарисања и продавања
производа или услуга која укључује истраживање тржишта, рекламирање, и сл.’.

59
 Упркос метонимијским коренима ова два нова значења, ипак се не може категорички
тврдити да су она системски изведена поступком метонимијског преноса.

(6) С ТВАРАЊЕ НОВОГ АСОЦИЈАТИВНОГ ЗНАЧЕЊА, комплементарно описаним

семантичким поступцима развијања нових дескриптивних значења, обавља се
стилистичким поступцима, чије је устројство суштински друкчије. Наиме, за разлику
од семантичких поступака, који су, с делимичним изузетком оног последњег,
утемељени у језичком систему, стилистички поступци утемељени су у употреби
језичког система у конкретном језичком и, нарочито, ванјезичком контексту, будући
да одређено асоцијативно значење намећу учесници у комуникацији – с једне стране,
то су говорници, одн. писци, а с друге, то су, још више, слушаоци, одн. читаоци, и
њихови субјективни (намеравани, одн. протумачени) односи и ставови према
референту, тј. предмету комуникације, који понављањем и протоком времена бивају
преточени у специфична асоцијативна обележја. Читав дијапазон расположивих
асоцијативних обележја, у домену стилских, експресивних и конотативних подврста
асоцијативног значења, потенцијално је прилично велик, па ће зато за ову прилику
бити одабрано само три најчешћа и најважнија.
Примери:
Окренућу маму да питам како је или Цимнућу те вечерас, па да одемо на пиће или Фанови
су на крају пробили заштитну ограду и скочили на бину,
где су глаголи окренути и цимнути, те именица фан стилски обојени асоцијативим
обележјем ‘неформално’, које у појединим контекстима и/или интерпретацијама
може прерасти у обележје ‘жаргонски’, што је крајњи, највиши степен
неформалности;
На фестивалу су се окупили најбољи светски диџејеви или Зашто је Варуфакис најкул
бивши министар или Данас је ин бити у вези с млађим мушкарцем,
где су именица диџеј, те придеви најкул и ин стилски обојени асоцијативним
обележјем ‘жаргонски’, које у појединим контекстима и/или интерпретацијама
може, опет, прерасти у обележје ‘неформално’;
Босови се састају у среду да одлуче о понуди или Испред сваког клуба шетка неки дилер
или Склопили су дил који је штетан за све стране,
где су именице бос, дилер и дил обојене пре свега стилски, асоцијативним
обележјима ‘неформално’ или ‘жаргонски’, а онда и експресивно, асоцијативним
обележјем ‘погрдно, пејоративно’. Сви овде наведени, и слични, примери показују,
с једне стране, субјективну, несталну и променљиву природу асоцијативног значења,
а с друге, могућност удруживања неколико различитих асоцијативних обележја у
једно целовито асоцијативно значење.

ДОДАТАК. Овај одељак биће завршен причицом о глаголу причати, који је

своју чудновату семантичку и стилистичку трансформацију почео и (засад) окончао
у рекордном периоду од неких двадесет година. Његова два устаљена главна значења
тичу се саопштавања садржаја: у колокацијама причати причу, виц, и сл. значење је
‘приповедати, казивати’, а у колокацијама причати о нечему или некоме значење је
‘говорити о, разговарати о’. Поред ова два значења, глагол причати полако је

60
попримао, у колоквијалном, неформалном и немарном регистру, нова значења која
су се брзо ширила и на писане и наводно озбиљније регистре, да би се сада на њих
наилазило у готово сва три типа регистра – предметном, интерперсоналном и
медијумском.
Примери:
Два премијера причала су о помоћи мигрантима или О чему ће се причати на идућем
састанку с делегацијом ММФ-а или У Скупштини се данас прича о амандманима на
предлоге најновијих закона,
из којих је јасно да се ради о значењу ‘разговарати о’, па и ‘расправљати о’, али је
оваква употреба у датим контекстима непримерена због асоцијативног обележја
‘неформално’;
Седеле смо цело поподне и причале уз кафу или Не причам више с њим или Марија, треба
хитно да причамо,
који илуструју ново значење ‘разговарати’;
Не причајте много мобилним телефоном или Револуционарно откриће: Гориле уче да
причају или Мој син перфектно прича енглески и шпански,
који илуструју ново значење ‘говорити’.

Из ових, и бројних других, примера може се закључити да се резултати

„чудновате семантичке и стилистичке трансформације” глагола причати тренутно
састоје од неколико слојева:
прво, поред саопштавања садржаја (приче, вица, итд.), његов обухват проширио се и на
произвођење форме, тј. изговарање гласова (уп. говорити), истовременом генерализацијом
и, мањим делом, специјализацијом значења;
друго, поред монолошке, његов обухват проширио се и на дијалошку комуникацију (уп.
разговарати), такође истовременом генерализацијом и, мањим делом, специјализацијом
значења;
треће, ова два нова значења карактерише асоцијативно обележје ‘неформално’, које у
свакодневном говореном и писаном саобраћању једва да ко препознаје, познаје и поштује;
четврто, описаном трансформацијом глагол причати сада располаже, бар у популарној
употреби, али никако не само у њој, својим досадашњим значењима и двама новостеченим
– ‘говорити’ и ‘разговарати’, које у конкретним случајевима понекад и није лако разлучити;
и коначно, за то време, у лексикону српског језика почео је процес нестајања неколико
важних синонима, чије све разводњеније нијансе све успешније и агресивније преузима
један све безбојнији и безизражајнији џокерски глагол.

Сличну семантичку и стилистичку трансформацију, али у ужем обиму,

доживљава и именица прича, чија причица, међутим, овде неће бити испричана, него
ће, промене ради, бити препуштено да то ураде заинтересовани читаоци, након што
анализирају податке о употреби ове речи и изведу правилности о њеним постојећим
и новим значењима.
3. Вансистемски механизам реализације: преузимање значења.
Механизам реализације нових значења овде назван вансистемским делује, као што
му име каже, ван система српског језика, искоришћава већ искоришћена средства за

61
творбу речи и развијање значења других језика, чији се готови производи преузимају
у систем српског језика. Та значења скоро су увек дескриптивна, а тек у занемарљиво
мало случајева истовремено и дескриптивна, и асоцијативна, због чега о потоњима
надаље неће бити говора.
Постоји само један поступак преузимања нових дескриптивних значења из
других језика: пресађивање, које се налази у домену лексичког позајмљивања,
усредсређено је на значење и испољава се на два унеколико различита, иако по
својим ефектима у суштини иста, начина, зависно од тога да ли се као објекат
поступка јављају одомаћене „стране” речи или домаће речи. У наставку, ова два
начина испољавања пресађивања биће приказана и илустрована карактеристичним,
репрезентативним примерима постојећих речи српског језика.
(1) ПРЕСАЂИВАЊЕ НОВОГ ЗНАЧЕЊА НА ОДОМАЋЕНУ „СТРАНУ” РЕЧ
подразумева поновно позајмљивање новог значења (бар) једном већ позајмљене
речи и њој придруженог значења. При томе, реч раније позајмљена из неког другог
језика, укључујући и енглески, и устаљена у систему српског језика, преузима се
поново, данас најчешће из енглеског или, ретко, неког другог језика, овом приликом
с тежиштем на њеном значењу, које се преноси, или пресађује, на постојећу
одомаћену „страну” реч и тиме обогаћује једним дескриптивним значењем, а сама та
реч семантички се понаша према обичајима енглеског, или неког другог, језика (уп.
Прћић 2011, 2012, 2015).
Примери:
Тренинг наших маркетинг сарадника врши се сваког викенда,
где ново значење именице тренинг, старог англицизма, гласи ‘оспособљавање,
обучавање’, према енглеском train(ing);
Овај факултет чини 10 друштвено-хуманистичких департмана,
где ново значење именице департман, старог романизма, гласи ‘катедра, одсек’,
према енглеском department;
Повећајте волумен ваше косе / ваших обрва / ваше коже за 20 посто!,
где нова значења именице волумен, старог латинизма, гласе ‘бујност / густина /
дебљина’, по редоследу навођења, према енглеском volume;
Целокупан асортиман обуће сада је на акцији,
где ново значење именице акција, старог латинизма, гласи ‘попуст, снижење (цене),
распродаја’, према немачком Aktion, преко мађарског akció (што показује и пут
доласка овог значења у српски језик, а уједно представља и раритетни пример новог
значења неенглеског порекла);
Провалници су лоцирани, ухваћени и предати правди за свега три сата,
где ново значење глагола лоцирати, старог латинизма, гласи ‘открити или утврдити
место боравка или скривања; пронаћи’, према енглеском locate;
Ово је дефинитивно његово најбоље остварење,
где ново значење прилога дефинитивно гласи ‘засигурно, зацело, извесно’, према
(погрешно протумаченом) енглеском definitely.

62
 (2) ПРЕСАЂИВАЊЕ НОВОГ ЗНАЧЕЊА НА ДОМАЋУ РЕЧ подразумева
позајмљивање новог значења, али без њему припадајуће речи. При томе, то значење
данас се најчешће преузима такође из енглеског или, ретко, неког другог језика,
преноси, или пресађује, на постојећу домаћу реч и тиме обогаћује једним
дескриптивним значењем, а сама та реч семантички се такође понаша према
обичајима енглеског, или неког другог, језика.
Примери:
Са летовања у Тајланду носимо предивна искуства,
где ново значење именице искуство гласи ‘доживљај’, према енглеском (an)
experience (што се разликује од experience, без неодређеног члана и могућности за
множину, када значи ‘искуство’);
За идућу среду заказан је претрес у случају LexxImpexx,
где ново значење именице случај гласи ‘парница, поступак, процес’, према
енглеском case;
Нисмо баш срећни с понуђеним условима уговора,
где ново значење придева срећан с(а) гласи ‘задовољан’, према енглеском happy
with;
Амбасада ће и надаље охрабривати сва улагања у нашу земљу,
где ново значење глагола охрабривати гласи ‘подстицати, подржавати,
потпомагати’, према енглеском encourage;
А сада, погледајте филм Прохујало са вихором. Уживајте!,
где ново значење глагола уживати гласи ‘Пријатну забаву!’, према енглеском
Enjoy!;
Одаберите наш најбржи интернет пакет икада!,
где ново значење прилога икада гласи ‘икад понуђен, виђен, направљен, итд.; свих
времена’, према енглеском ever.

63
 Прилагођено писање имена из страних живих језика
ТРАНСКРИПЦИЈА
Начелни приступ
Два поступка у нашем стандардном језику:
Прилагођено писање (и у ћирилици и у латиници)
Изворно писње (у латиници)
У нашој двоазбучној пракси прилагођено писање широко се примењује и у
латиници.
У стручним текстовима изворно се наводи оригинално писање у загради.
Колебање
Задржавање стране графије – када аутор није сигуран како треба прочитати и
преозвучити (нпр. Wuyts, Bayzew)
У ћириличком тексту додаје се ћирилични наставак с цртицом:
Wuyts-у, Wuyts-ом, Wuyts-ови
НЕ: Wuytsov-im именом
Наставак припада основном ауторском тексту.
Боље је прилагодити основни облик реченици, без наставка у косим падежима.
Прилагођено писање
Недовољно прецизно: фонетско
Полазно мерило – писање сагласно нашем изговору, преозвучено на наше
најближе гласове
Често се одступа и наслања се на изворно писмо.
 Москва (не Масква), Волгоград (не Валгаграт), Ромео (не Роумиоу), Лајпциг
(не Лајпцих)
 Циљ: постојана и уједначена употреба
Општа начела
У утврђивању транскрипције начелно се полази од изговора имена у
изворном језику и од могућности нашег језика да изворне гласове замени
адекватним или блиским нашим гласовима.
Додатна правила
 Избегавати уношење тешких и неприродних склопова у наш изговор (хиндске
аспироване – неаспировано: Ганди не Гандхи; шведско –RG преносићемо
према писму не према изговору (“рј”: Стриндберг, Бергам)
 Важна је једноставност и доследност – за ширу корисничку компетенцију
Међувокалско Ј
 ија, ије, ију, не иа, ие, иу
 Удвојени сугласници преносе се као једноструки
Граматичка адаптација
 У некој мери прилагођавају се женска имена
 У неким случајевима и номинатив – а :
 Фр. Жанета, Жаклина, Брижита; Рона, Бретања
 Неприлагођен номинатив, али се наставци за женски род и суфикси јављају:

64
  Кетрин – Кетринин; Франсоаз – Франсоази
Особености транскрипције словенских имена
 Из ћириличких језика – писати само прилагођено, а не и изворно
 Двочлана имена – први атрибут: мења се по нашој придевској промени
(номинатив непромењен):
рус. Великије Луки (руски град) – из Великих Лука – у Великим
Лукама
Бољшој театар – Бољшог театра – у Бољшом театру
Словенска презимена придевског облика
 Лобачевски – Лобачевског
 Черни – Черног
 Достојевски – Достојевског; али
 Именичка промена: Толстој – Толстоја
Непостојани вокали
 У другим словенским језицима е или о, али се код нас не третира (по правилу)
као непостојано:
 Чапек : Чапека (чеш.); Крањец : Крањеца (словен.)
 Непостојано а умеће се између крајњег р и сугласника који му
претходи: Александар (АЛЕКСАНДР), Дњепар (ДЊЕПР)
Поједини географски називи
 Имамо своја имена у неким случајевима: Беч, Рим, Солун; Лавов, Праг,
Скопље, Битољ; Петроград (САНКТ ПЕТЕРБУРГ)

Имена из енглеског језика

 Транскрипција не почива само на изворном писму нити само на изговору
 Разлози: крајња недоследност и непредвидљивост односа између
појединачних гласова и слова
 Хомографија – један исти глас представљен различитим комбинацијама слова
и обрнуто: иста комбинација слова представља неколико различитих гласова:
OU:
 Pound, Young, Boult, Dougal, Gough:
 Пуонд, Јанг, Боулт, Дугал, Гоф
 Хомофонија – исти низ гласова представљен различитим словима: Dylan,
Dilon – изговарају се истоветно
 Није могуће знати како ће се реч писати и изговарати
 Полазиште модела јесте комбинација изговореног и написаног облика
имена.

65
Твртко Прћић (2008). Нови транскрипциони речник енглеских личних имена. Нови
Сад: Змај.
Преко 6.700 одредница с препорукама како да се изговарају и пишу, а како
не, имена, скраћена имена, имена одмила и презимена из енглеског језика у
српском.

Пример из Речника:

Davenport /davenport/ Davenport – BOLJE NEGO Devenport; NE Dejvenport

Неки примери правилно и погрешно транскрибованих имена и/или презимена:

оригинал правилно неправилно неправилно неправилно неправилно

Abraham Abraham Ejbraham
Angela Andžela Angela Ejndžela Anđela
Basinger Bejsinger Besindžer Besinger
Bon Jovi Bon Džovi Bon Žovi
Bowie Boui Bouvi Bovi
Catharine Ketrin Katrin Kejtrin
David Dejvid David
Edward Edvard Eduard
Eugenie Juženi Evgenija Eugenija
Gabriel Gejbrijel Gabriel Gebriel Gejbriel
Gerrard Džerard Žerar Gerard Džerar
Gilbert Gilbert Džilbert Žilbert
Holmes Houms Holmes
Holms
Humphrey Hamfri Hemfri
Jong Džong Jong
Kidman Kidman Kidmen
Liza Lajza Liza
Lewis Luis Levis Livajs
Malkolm Malkom Malkolm
McAdam Makadam Mek Adam Mekadam
McDonald Makdonald Mekdonald
Swayze Svejzi Svejz Svajz Sviz
William Vilijam Vilijem Viljem Viljam Viliam

66
 ВЕЖБЕ
ВЕЛИКО СЛОВО, ИНТЕРПУНКЦИЈА
Исправите грешке у следећим реченицама.
(1) 51. међународни београдски сајам књига биће одржан 24. - 30. 10. 2006. године у хали
1 и Хали 14. Београдског сајма. Сајам отвара књижевник Горан Петровић. У име земље-
почасног госта Сајам поздравља америчка књижевница Гиш Џен.
(2) Број страних излагача: преко 300 из 21 земље – Сједињене државе, Швајцарска,
Шпанија, Велика британија, Македонија, Италија, Хрватска, Јапан, Португалија,
Ангола, Бразил, Грчка, Канада, Иран, Пакистан, БиХ, Француска, Индонезија,
Белорусија, Израел, Мађарска.
(3) Број најављених промоција: У салама Слободан Селенић и Борислав Пекић, у малој и
Великој конференцијској сали биће организовано преко 60 промоција, програма,
разговора и предавања.
(4) Награде: На Сајму књига ће бити додељене Награде за: најбољег издавача, издавачки
подухват године, најбољу едицију, најлепшу књигу, дечју књигу године и најбољу
сајамску презентацију.
(5) Број програма: форум Сајма књига, Школски дан, Форум библиотекара (преко 2000
библиотекара имаће бесплатан улаз на сајам књига).
(6) Број акредитованих новинара: преко 500 претставника штанпаних и електронских
медија из земље и Иностранства.
(7) На Сајму ћу купити три света писма, три примерка Црњанскових Сеоба и једну историју
уметности јер ме занимају Ренесансни сликари и вајари. У следећем испитном року
пријавићу испит из историје уметности, а посебно ме занимају мотиви да Винчијеве
Тајне вечере, пре свега због књиге да Винчијев код.
(8) Пошто ћу ускоро полагати Историју српског језика, купићу и Душанов Законик и
Деспотово Слово Љубве.
(9) Напишите скраћенице следећих хемиских елеменат: Сребро, Водоник, полонијум,
анштајнијум, сумпор и Кисеоник.
(10) Мој отац вози фијата, а мени жели да купи Форда. Увек себи купи Фрушкогорски
ризлинг, а мами заборави да донесе детерџент «Мерикс». Врло је расејан па је јуче у
апотеци у место Стрептомицина купио палитрекс.
(11) Јелена ради у издавачком педузећу «народна књига» и учествоваће на овогодишњем
сајму књига.
(12) Обратио сам се факултету да ми призна испите са Више школе унитрашњих послова.
Закључак Комисије био је да се одбија моја молба. Марија ме је чекала испред
Факултета и није могла дуго да ме смири. Овај факултет стварно не поштује одредбе
Статута. Обратићу се београдском универзитету.
(13) Марко живи на Тргу републике, Јелена на Тргу Ослобођења, а Милош на булевару
Војводе Мишића. Ја живим мало даље, у Улици Бранка Радичевића, а моја сестра у
улици Липа на Бежанијској Коси. Дуго је живела на Студентском Тргу, затим на тргу
Ослобођења.
(14) Посматрао сам залазак Сунца и већ видео диван Месечев сјај. Био је још Млад месец.
(15) Спас душе је у сједињењу с Богом. Мој Господ ће ми помоћи да превазиђем све
тежкоће. Верујем у једног бога оца сведржитеља неба и земље....

67
 (16) За име Бога, где сте до сада?! Видећете ви свога бога! Па, зар не знате да је Велика
Госпојина, наша сеоска Слава.
(17) Сутра ће у цркви свети Марко његова светост патријарх Павле служити литургију.
(18) Студенти из Шпаније налазе се тренутно у Београду. Обишли су Калемегдан,
Народну Библиотеку. Слушали су и занимљиво предавање о томе када су Словени
постали Хришћани и о томе како и када су Несловени почели да се досељавају на
Балканско Полуострво. Желели би смо да им покажемо и најзначајније институције у
Новом Саду Матицу Српску, Српско Народно Позориште и галерију Матице Српске.

(19) Бивши претседник Савезне републике Југославије Слободан Милошевић завршио је

данас унакрсно испитивање 17 сведока Хашког Трибунала Бајрама Буцаљијуа из Старог
села, који је јуче говорио о депортацији Албанаца и другог Несрпског живља, пре свега
Муслимана, у Македонију априла 1999 године.

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И ПРАВОПИС

1. Упиши потребна слова да би речи биле правилно написане

о__шетати и__чупати стра__путица девој__ин ста___бени

2. заокружи Т (тачно), ако је реч правилно написана, а Н (нетачно) ако је реч неправилно
написана.
слушалац изтрчати Шабца оделење одсутан
Т-Н Т-Н Т-Н Т-Н Т-Н
председник ижљубити бонбона воћство низка
Т-Н Т-Н Т-Н Т-Н Т-Н

3. Подвуци правилно написане речи:

прехранбени – прехрамбени
маскембал – маскенбал
црнпураст – црмпураст
станбени – стамбени
одједанпут – одједампут

4. Упишите потребно слово или ништа:

пре___ходни одне__ен по___ текст
по___пре__седник црве___перка ра___шупана
ста___бени по__шишан и___ чистити
и__чупати ра___ивен (од шити) зу__чаник
по__писати ре___он бе___ звучни
пре___премијера ра___хладити вра__чић
о___цепити по___пре___седник о___суствовати
задњоне___чани и___почетка зу___чаник
по___чинити пре___ходно одједа___пут
о___суство за___имати и___пити
во___ство и___чилити по___целина
ви___орити се по___чињени о___суствовати
пре___последњи
ра___хлађено ви___орити се по___имати

68
5. Заоукружите примере у којима је правилно употребљено непостојано а.
а) нада мном, преда се, преда њ
б) уза ме, низа се, кроза њ
в) кроза завесу, уза журбу, низа широку улицу
г) са сестром, са зетом, са шураком, са женом
д) са једне стране, са друге стране, са пролећа, са коца и конопца и сл.

6. Напишите потребне облике.

напитак (Н. пл.) ________________ Ђорђе (Г. сг.) ________________
Шабац (Г. сг.) ________________ Бока (Д. сг.) ________________
гледалац (Г. пл.) ________________ себе /се (А. сг. НИЗ) ___________
ја (И. сг. пред. СА) ________________ девојка (прис. прид.) ___________
Милка (Д. сг.) ________________ зајмити (итератив) _____________
зец (прис. прид) ________________ гуска (прис. прид) ______________
образ (деминутив) ________________ мачка (Д. сг.) ________________
Драгица (прис. прид) ________________ приповетка (Д. сг) ____________
нико (Л. сг. О) ________________ ништа (А. сг. ЗА) ______________
податак (Н. пл.) ________________ Павле (Г. сг.) ________________
кобац (Г. сг.) ________________ Крка (Д. сг.) ________________
носилац (Г. пл.) ________________ себе /се (А. сг. УЗ) ___________
ја (И. сг. пред. ПОД) ________________ Милка (прис. прид.) ___________
Илинка (Д. сг.) ________________ појмити (итеретив) _____________
миш (прис. прид) ________________ овца (прис. прид) ______________
мираз ______________ тачка (Д. сг.) ________________
Милица (прис. прид) ________________ битка (Д. сг) ____________
нико (Г. сг. ОД) ________________ ништа (А. сг. У) _______________

7. Упишите потребно слово или ништа:

пре___ходни одне__ен по___ текст вра__чић
по___пре__седник црве___перка ра___шупана
ста___бени по__шишан и___ чистити
и__чупати ра___ивен (од шити) зу__чаник
по__писати ре___он без___ звучни

пре__поставка
од__тампати
стра__путица
кеј__м (инстр. једн.)
и__чупати
и___чистити

пре__такмичење
обо__ење, оде__ење
прехра__бени
о__сутан, пре__става
по__шишати
ста__бени
једа__пут
буре__џија

69
8. Упишите ј тамо где је потребно.
ви__орити се зми__ски ка__иш фи__ока за__имати
ави__он спо__ив херо__изам меди__ ски мили__он
студи__озан соци__ологија при__ањати ла__ик кока__ин

9. Напишите следеће облике датих речи:

а) генитив једнине: врабац __________ желудац __________ низак __________
б) датив једнине: тетка____________ унука_____________ Мека __________
в) генитив множине: читалац __________ ребро ____________ стакло __________

10. Исправите грешке у следећем тексту и користите знаке за лектуру.

Бранко Радичевић (1824.-1853 зачетник српске романтичарске лирике и један од нај значајнијих
наших песника XIX. века је одлучно раскинуо са дотадашњим начином певања одбацивши
застарели Класицизам Лукијана Мушицког и не стваралачко подражавање народне појезије. Бранко
крштено име Алекса Радичевић је у Славонском броду, али је интимно повезан са једним другим
градом Сремским карловцима, где је провео најлепше ђачке дане. Након што је завршио гинмазију
отишао је у беч 1843, где је студирао нај пре Право а онда Медицину, али ни је завршио ниједно ни
друго. Бранкове нај дубље лирске песме су «Јадна драга», «Кад млидијах умрети» и «Болестников
уздисај».

11. Подвуци правилно написане речи.

битки, битци, бици, црно жут, црножут, црно-жут, историјски, историски, камион, камијон, масан,
мастан, податци, подаци, напитци, напици, оделење, одељење, поколење, покољење, подшишати,
потшишати, људство, љутство, представа, претстава, шумадиски, шумадијски, старицин,
старичин, Милкин, Милчин, гледаоц, гледалац, отпаци, одпатци, отпатци

12. Растави речи као да су на крају реда.

црвен ____________ ован ______________ ласта ______________
воћка ____________ сплав ______________ банкар ______________

13. Упишите заменице НИКО и НИШТА с предлозима који су дати у загради.

Нисмо се __________________ договорили. (са)
Књигу ми немој ____________________ слати. (по)
Готово да су се _____________________ посвађали. (око)
Не ваља што _________________ не брине. (за)
Нисмо се ___________________ битном сложили. (у)
Зар он баш нема поверења _________________. (у)
Не пиши _________________ што је безначајно. (о)
Непријатељи ____________________ нису имали сажаљења. (према)

14. Напишите одговоре.

Инструментал једнине заменице НИШТА (с предлогом са) ____________
Генитив једнине заменице НИКО (с предлогом од) ____________
Словима написати број 356 ____________________________________

70
15. Заокружите слово испред реченице у којој енклитике имају правилну дистрибуцију.
а) На продајним изложбама на Новосадском пролећу, у Спортском и пословном центру Војводина,
је могло да се пронађе све што је потребно за уређење баште.
б) Предавање о јоги, које представља почетак семинара под називом Јога фестивал, било је одржано
у Позоришту младих.
в) Изложба аматерских фотографија Новог Сада ће се сигурно организовати у уторак, 21. марта.
г) Реч, наравно, је била о снегу који се нагомилао по новосадским крововима.
д) Повод за наш разговор, који ће вас, надам се, заинтересовати, јесте измена Закона о
приватизацији.
ђ) Изложба радова ученика и свечана седница је одржана у свечаној сали.

16. Заокружите број испред реченица које су правилно написане:

1. Испит се полаже 11. VI. 1999. године.
2. Резултати се објављују 23. VI 1999. године.
3. У оделењу је 25 ученика.
4. Узео је двадесетпет хиљада динара.
5. Стигао је као 5 на циљ.
6. Важан ми је 9. 5. о. г.
7. На Сајму књига у Београду (14. до 24. октобра) биће организована промоција свих књига које
су објављене ове године.

71
СКРАЋЕНИЦЕ
1. почетно слово 2. почетна сугл. група 3. до другог вокала
г. __________ бр. _______________ инж. ____________
т. __________ стр. ______________ проф. ___________
н. е. __________ и сл. ______________ гимн. ____________
4. до трећег вокала 5. придеви на –ски 6. сажете скр.
необ. ___________ тур. _______________ ие. ______________
аугм. ___________ рус. _______________ ји. ______________
геогр. ___________ пољ. ______________ Бгд. _____________
6.1. сажете са заврш. 6.2. изузеци
др _______________ итд. ______________
мр _______________ тј. ________________
гђа _______________ нпр. ______________
гђица _____________

а) као променљиве и као непроменљиве

FBI и ФБИ (ФБИ-ја)
BBC и Би-би-си(-ја)
б) читају се:
- слово по слово СРЦГ: с-р-ц-г, АПВ, СРЈ
- сливено: САНУ, ЈАТ, АВНОЈ
- по абецедним називима слова: СДК – ес-де-ка, АФЖ, ВМА
- стране (обичније НАТО, УНИЦЕФ) или спеловано BBC, DDT, BCG

вербализоване скраћенице:
а) адаптација верзалних скраћеница
Ској, Фијат (и фијат), Фифа (Фифин), Унеско (ген. Унеска), Фида, Озна, Удба
б) формантне скраћенице
Импекс (импорт+експорт), беомал (беочински+малтер)
Танјуг (Телеграфска агенција нове Југославије)

1. Подвуците исправно написане скраћенице.

др – др. (доктор) в. д. – вд. (вршилац дужности)
нпр. – н. пр. (на пример) мн. – множ. (множина)
О.У.Н. – ОУН (Организација уједињених. нација)

2. На линијама поред речи напишите њихове скраћенице.

такозвани _________________
и тако даље _________________; и слично _____________
овог месеца _________________
гимназија _________________
Српска академија наука и уметности _________________

3. Напишите скраћенице за следеће речи:

година _______ госпођа _______ страна _______ доктор _____
и тако даље _______ post scriptum _________ килограм ________
множина ______ индоевропски _________ то јест ________

72
4. Напишите значења следећих скраћеница:
СПЦ ________________________________
Танјуг _________________________________
Бемус__________________________________
СДК ___________________________________
НИН ___________________________
ЈАТ ___________________________
Нолит __________________________

5. Заокружи исправне скраћенице.

исл. и сл. напр. нпр. нпр стр стр. ст.
итд. и тд. т.з.в. тзв тзв. ул. у. ул
др др. гђа. гђа ји. ји

6. Напишите скраћенице за следеће примере.

улица _______ инжењер _______ вршилац дужности _______
гимназија _______ текуће године _______ такозвани _______
множина _______ и тако даље _______ доктор _______
овог месеца _______ старословенски _______ наведено дело ______
магистар _______ тачка ________ post scriptum _______
nota bene _______

7. Напишите значење следећих акронима:

БЕМУС ________________________________________
Нолит __________________________________________
ЈАЗАС _________________________________________
РИК ___________________________________________
РРА __________________________________________
ПИК __________________________________________
ИМТ __________________________________________
ЈАТ ___________________________________________
НИН __________________________________________
СПО __________________________________________
Танјуг _________________________________________
КСЈ ___________________________________________
БИА ___________________________________________
СДБ ___________________________________________
ЛДП ___________________________________________

73
 САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ

(1) Подвуците правилно написане речи.

покаткад по кадкад покадкад
није здрав, али иде набоље није здрав, али иде на боље
незнајући за то не знајући за то
дав ипо сата два и по сата
мање килограм два мање килограм-два
говори напамет и наглас говори напамет и наглас
платио сам од 150-200 динара платио сам од 150 до 200 динара

(2) Подвуците правилно написане речи.

са мном : самном
шумадијсковојвођански : шумадијско-војвођански
источнохерцеговачки : источно-херцеговачки
Омер-паша : Омерпаша
Мустафага : Мустаф ага
седамдесет пет : седамдесетпет
седамдесетпетогодишњак : седамдесет петогодишњак
двадесет пет тридесет : двадесет пет – тридесет
корак – два : корак два
српско-хрватски : српскохрватски
индоевропски : индо-европски
аустроугарски односи: аустро-угарски односи
радиоактивност : радио-активност
јафа кекс : јафа-кекс
контакт програм : контакт-програм
екс Југославија : екс-Југославија
несловен : не-Словен
аутомеханичар : ауто-механичар
аутоколона : ауто-колона
Сава-центар : Сава центар
натријум-хлорид: натријумхлорид
рокенрол : рок-ен-рол
плејоф : плеј-оф
кир-Јања : кир Јања

(3) Подвуците правилно написане спојеве.

радио-апарат радио активност радио станица радиоталаси

видеотека видео-клуб видео рикордер
мини-сукња мини-лига мини серија
екстра профитер екстра-укус екстрауслови
Ивана Брлић Мажуранић Ивана Брлић-Мажуранић
Вук Стефановић-Караџић Вук Стефановић Караџић
Миодраг – Чкаља Петровић Миодраг Петровић Чкаља
Кант-Лапласова теорија Кант Лапласова теорија
Перл-Харбур Перл Харбур Перлхарбур

74
 ДОДАТАК: ИНТЕРПУНКЦИЈА

ИНТЕРПУНКЦИЈА

ТАЧКА
1. Тачка се пише и иза наслова одељка ако се текст наставља у истом реду. Ако се текст иза наслова преноси у
нови ред, тачка се не пише, уп. нпр.:
Генитив. Генитив припада групи централних падежа.
Генитив
Генитив припада групи централних падежа.

2. Тачка се пише и када скраћујемо неку реч.

a. Тачка се пише код курентних скраћеница: св. – свети, стсл. – старословенски.
b. Тачка се не пише:
 иза сажетих скраћеница које су састављене од првог и последњег слова: др – доцтор, мр – магистар;
 иза курентних скраћеница које означавају мерне јединице: м – метар, км – километар, л – литар;
 код верзалних скраћеница: УН – Уједињене нације, А – ампер.

3. Тачка се пише и уз цифрама исписане бројеве.

a. Тачка се пише иза арапских бројки када значе редне бројеве: Стигао је као 1. на циљ.
 Тачка се у овој функцији не пише ако следи неки други интерпункцијски знак: Први светски рат (1914–
1918).
 Тачка се у овој функцији не пише и када се тај број може читати и као основни, а не само као редни: У
тачки 17 овог уговора…
4. Тачка се пише и иза бројева (арапских и римских) и иза слова којима се рашчлањује неки текст.
И. Падежи
1. Падежи са значењем места.
а. Генитив
ЗАРЕЗ ИЛИ ЗАПЕТА

1. Зарез и напоредни делови реченице

а) ако изостане везник ( = такође)
Говорио је тихо и разговетно. Говорио је тихо (,) али разговетно.
Говорио је тихо, разговетно.
б) везник и испред првог члана везе – не пише се
Говорио је и тихо и разговетно. Није нашао ни цвеће ни пиће.
ц) опширнији искази – пише се
Можеш узети неко лепо упаковано цеће, или пак какво боље пиће.
д) супротстављање – и везници и зарез
Или они нас, или ми њих – треће могућности нема.
е) испред супротних везника
 и, или – не пише се
 ни, нити, било – обично се пише
 па, те – често (накнадни додатак)
 а камоли, а поготово, али никако – обавезно (изразита супротност)
ако је супротност само формална, небитна – не пише се:
Послаћу ти све што си тражио, не прекосутра него већ сутра.
Ветар риче и урла као дивља а гладна звер.
Мати брзо али пажљиво устаде.
2. Зарез у набрајању
Три вида набрајања:
 Гајили су брекве, шљиве, јабуке и кајсије. (закључено везником)
 Гајили су брекве, шљиве, јабуке, кајсије. (асиндетско – без везника)
 Гајили су и брескве, и шљиве, и јабуке, и кајсије. Гајили су и брескве и шљиве и јабуке и кајсије. (с
понављењем везника)

75
 3. Издвајање уметнутих и других придодатих делова реченице
 вокатив
Не пише се зарез када су вокатив и императив у ужој вези:
боже сачувај, боже (ме) прости, боже помози (може да се уметне енклитика)
између 2. лица императива и вокатива допуштено изостављање зареза
Иди (,) сине! Иди (,) надо! Иди (,) тићу у планину!
 узвици
Када имају свој нагласак у реченици, одвајају се зарезом: Аух, не питај ништа!
Ако су у тесној вези с наредном речју, не одвајају се: Е не дам ти га!
Не одваја се од датива: куку мајци, леле нама, јао мени.
 речце
☺ дикциона посебност: истина, додуше, нажалост, уосталом, наравно, разуме се, наиме, међутим,
напротив (у принципу не може доћи енклитика)
без ритмичке посебности: можда, ваљда, вероватно, ипак (може доћи енклитика)
☺ диференцијална служба: Она то, природно, не може прихватити.
али: Њему се, истина формално, чак извинила за тај поступак.
☺ речца пак се не одваја зарезом (по правилу)
 апозиција
☺ када се искази не разликују по ширини значења
o Поново је навраћао онај твој јучерашњи посетилац, Петар Петровић.
☺ Први шири, дуги ужи – не пише се: Њу је увео руски цар Петар Велики.
☺ Први ужи , други шири – пише се: Њу је увео Петар велики, руски цар.

4. Зарез између реченица.

 Напоредне (независне) реченице
☺ Ако не постоји везник – обавезан је зарез: Положио је отпрве, дуго се и стрпљиво спремао.
☺ не пише се (али може у неким случајевима – накнадни коментар): и, ни, нити, па, те, или, било
☺ по правилу се пише испред супротне реченице: а, али, а камоли
☺ испред искључне – редовно: само, једино, осим што
☺ и закључне: дакле, зато, па, те
 Зависне реченице
☺ Обавезан зарез кад је реченица у инверзији: Ко брзо суди, брзо се и каје.
☺ Односне реченице:
а) атрибутска функција – идентификује се неки појам – не одваја се зарезом
б) апозиција – додатно објашњење – одваја се зарезом
пр. Узео би собу студент ког сам ти јуче представио.
Узео би собу онај студент ког сам ти јуче представио.
Узео би собу онај мој студент, који је врло миран подстанар.
 Уденуте зависне реченице
Станари који станују изнад нас такође се жале на влагу.
Мој кум, који станује изнад нас, такође се жали на влагу.

Намеру да се одмах врати није испунио.

Сигурно ће, ако дотле оздрави, и сама учествовати у томе

76
 НАВОДНИЦИ

1. Наводницима се издваја онај део текста који је преузет од неког другог аутора (наводницима се издвајају
цитати): Наводници се пишу када писац текста издваја оне речи које нису његове него преузете.
 Наводници могу изостати ако је речима указано да је неки текст туђи: Ко брзо суди, брзо се и каје – каже
народна пословица.

2. Наводницима се могу уводити и дијалози у приповедачкој прози, али се много чешће они уводе употребом
црте.

3. Наводници се пишу и када неку реч употребимо у ироничном значењу. Дакле, они тада имају значење
`тобожњи`, `лажни`, `наводни`, `такозвани`: Почела је да нас замара та „слобода”.

*Наводници се не пишу ако је већ речима показана неправа употреба неке речи: Та његова тобожња
мирољубивост у пракси је чудовишна.

4. Наводницима се издвајају и наслови дела, симболична имена различитих установа, публикација, објеката и
сл.: У „Горском вијенцу”....

*Наводници су сувишни ако је из контекста јасно да се ради о неком књижевном делу: У роману На Дрини
ћуприја...
*Наводници су сувишни и ако се име издваја подвлачењем или другим типом слова: У На Дрини ћуприја и У
На Дрини ћуприја....

ПОЛУНАВОДНИЦИ

1. Полунаводници се пишу при двостепеном навођењу.

2. Када се дефинише значење неке речи или израза: У Речнику Матице српске наводи се глагол дати се у
значењу `моћи`.

ДВЕ ТАЧКЕ (ДВОТАЧКА)

1. Иво Андрић је те године објавио три романа: „Проклета авлија”, „Госпођица” и „На Дрини ћуприја”.

2. Марко рече: „Нисам могао то ни да претпоставим”.

3. Купила је на пијаци нешто воћа, салату и печурке.

 На његовом столу нашли смо: два неотворена писма, неке рачуне, нотес са адресама, роковник, јучерашње
новине, три стручне књиге, једну празну свеску и писаћи прибор.

4. На столу је била њена пошта: пимо и две разгледнице.

 На столу је била њена пошта – писмо и две разгледнице.

5. а) размер карте је 1 : 50000;

б) резултат утакмице је 3 : 1;
в) однос наставака -ом : -ем.

77
 ТАЧКА И ЗАПЕТА ИЛИ ТАЧКА И ЗАРЕЗ (ТАЧКА СА ЗАРЕЗОМ)

Тачка са зарезом представља раздвојни знак изразитији од зареза, а слабији од тачке.

1. Тачка и зарез пишу се између независних реченица између којих би могла стајати и тачка, али су оне
смисаоно и по садржају тешње повезане међусобно него са суседним реченицама, нпр.:

Предложено је, међутим, да се створи политички механизам који би имао супранационални карактер и
који би ујединио цео овај континент; на челу овог механизма налазио би се велики савет континената.

2. Ретко се тачком и запетом одваја последњи део реченице када није уобличен као посебна реченица,
него представља само један део исте реченице. Ова позиција резервисана је за зарез, али када желимо
изразитије да обележимо смисаону границу, накнадно додавање, можемо писати и тачку са зарезом,
нпр.:

Он то назива пјесмицама, и доста их је једноставних, пуних поетског заноса, а има их љупких и њежних;
али, богами, и оштрих и заједљивих.

3. Тачка са зарезом се пише кад се раздвајају делови текста који чине низ, набрајање. Овај
интерпункцијски знак пишемо у следећим случајевима:
- ако су чланови низа опширнији, нарочито ако су проткани зарезима;
- ако се чланови низа започињу посебним класификационим знацима (бројевима, словима
алфабета) или ако се издвајају у посебне пасусе;
када се чланови низа желе изразитије одвојити један од других.

(1) На празном месту [___] треба уписати један правописни знак. Подвуците тачан одговор.
Жетва [___] најпречи задатак. цртица примакнута црта одмакнута црта
етил [___] алкохол цртица примакнута црта одмакнута црта
канал Дунав [___] Тиса [___] Дунав цртица примакнута црта одмакнута црта
рат 1941[___] 1945. цртица примакнута црта одмакнута црта
75[___]годишњак цртица примакнута црта одмакнута црта
Суботица [___] Нови Сад [___] Београд цртица примакнута црта одмакнута црта

(2) Упишите запету где је потребно.

(а) Долазио је на часове а ништа није научио.
(б) Боже сачувај не пристајем на такву глупост!
(в) Лед је нажалост побио сву летину.
(г) Пристао сам да посетим његове родитеље најбоље лекаре у околини.
(д) Ласте су се вратиле дакле пролеће је ту.
(ђ) Мада је био болестан отишао је у школу.

(3) Упишите запету где је потребно.

а) Они су нажалост све погрешно схватили.
б) Борис Симић познати адвокат отворио је нову канцеларију.
в) Учио је доста те није ни чудно што је добио добру оцену.
г) Мада се већ ухватио сумрак разабиру се између дрвећа куће.
д) Надали су се да ће се вратити.

(4) Заокружите правилне тврдње.

Тачка се обавезно пише:

78
а) иза наслова одељака ако се текст наставља у истом реду
б) иза сажетих скраћеница (састављених од првог и последњег слова)
в) иза наслова одељака ако се текст иза наслова преноси у нови ред
г) иза арапских бројева када значе редне бројеве
д) иза римских бројева када рашчлањују текст

(5) На празном месту [___] треба уписати један правописни знак. Подвуците тачан одговор.
Одбојка [___] правила игре цртица примакнута црта одмакнута црта
ауто [___] механичар цртица примакнута црта одмакнута црта
канал Дунав [___] Тиса [___] Дунав цртица примакнута црта одмакнута црта
рат 1941[___] 1945. цртица примакнута црта одмакнута црта
75[___]годишњак цртица примакнута црта одмакнута црта
Суботица [___] Нови Сад [___] Београд цртица примакнута црта одмакнута црта

(6) Упишите запету где је потребно.

(а) Зоран је отишао а Миша је остао.
(б) Боже сачувај не пристајем на такву глупост!
(в) Они су то наравно урадили врло добро.
(г) Пристао сам да посетим његове родитеље најбоље лекаре у околини.
(д) Зоран је мислио да је Миша отишао на утакмицу.
(ђ) Данас се ради друкчије него некад.
(е) Он се пак тихо смејуљио.
(ж) Да стигне на време узео је такси.

(6) Допуните следеће реченице потребним речима.

Тачка се ________иза сажетих скраћеница које су састављене од првог и последњег слова.
Тачка се __________ иза арапских бројки када значе редне бројеве ако следи неки други
интерпункцијски знак.
Испред везника а, али, него, већ, но, па ипак, док и др., који повезују напоредне реченице супротног
односа – запета се ___________.

79
 МОРФОЛОШКА И СИНТАКСИЧКА НОРМА

(1) Напишите, подвуците, исправите.

______________, додај ми ту књигу. (Норберт)

______________, додај ми ту књигу. (Џек)
______________, додај ми ту књигу. (Јожеф)
______________, додај ми ту књигу. (Хајнрих)

Разговарала сам с тим ___________. (младић)

Баш ме је насмејао сʼ тим __________. (скеч)

Ту оловку добио сам од __________. (Перо)

Ту оловку добио сам од __________. (Раде)
Ту оловку добио сам од __________. (Павле)
Ту оловку добио сам од __________. (Шиме)
Ту оловку добио сам од __________. (ујо)

Код мене је остала ____________ (Ђорђе) јакна.

Купила је пет ___________. (сукња)

Прочитао сам осам _______________. (приповетка)
Захвалан за ту милост, промрмљам неколико _____________ (молитва) богородици.
Пет _____________ (црква) безименог града.
Претстављамо вам једанајст нај лепших ________ (башта) Србије.
Француски песник, ла Фонтен је приредио много Езопових БАСНИ/БАСНА/БАСАНА. Руски писац,
Лав Толстој је написао неколико слободних обрада БАСНИ/БАСНА/БАСАНА.
За испит сам учио само из ____________ (скрипта). Али, одговор на питање који сам добио, се није
налазио у ______________ (скрипта).
Веће жардињере од _________ (ЦИГЛЕ) могу бити не само украс у башти већ и начин да визуелно
одвоите делове намењене различитим функциама.

БИЦИКЛЕ
Нај повољније цене бицикли, велики избор модела, боја и величина, свих реномираних
производјача! У нашој понуди ћете да надјете поред мушких бициклова и бицикле за даме и децу.
Изаберите, испоручи ћемо на кућну адресу билогде у Србији.

Још се нисмо одморили ни од НАЈЕЗДИ/НАЈЕЗДА/НАЈЕЗАДА смрди-буба, кад оно, најездиле су

се и буба маре. Према речима Др. Ивана Алексића из завода за биоциде и медицинску екологију,
Азијске буба маре могу бити, код осетљивих особа, узрочници алергија и асме. Врста азијска буба
мара се налази на списковима нај непожељнијих организама Европе и северне Америке. Због њене
велике ефикасности у сузбијању листних ваши је пренета из Азије у северну Америку и Европу.
Међутим после кратког времена је показала њено друго лице. Ова врста толико ефикасно сузбија
лисне ваши да друге буба маре остају без хране. Азијска буба мара разликује се од домаће по разним
неуобичајеним облицима, имају различите бројеве ________ (ТАЧКА) на леђима, а боје се крећу од
црне до јарко црвене. Високе температуре последњих година су узроковале повећан број biljnih vaši,
a pošto su one glavna hrana buba marama, to je i broj ne zvanih _________ (GOŠĆA) iz azije povećan.

(2) Подвуците језичке грешке.

80
а) Рекао би вам нешто у вези теме.
б) Наше определење је јасно: отворићемо још једно оделење у Новом Саду.
в) Она је убедљиво строжија од предходне.
д) Решиће се све за непуних три-четири секунде.

(3) Напишите глаголски придев трпни.

донети ____________
протрести ____________
спасти _________________
гристи _________________
унети _________________
одвести ________________
однети _______________
стрести _______________
изнети _________________
загристи _______________ изузетак: _____________________

носити _____________
возити _____________
градити ____________

(7) Напишите глаголски прилог садашњи.

певати __________________________
познавати _______________________
ослушкивати _____________________
залагати се _______________________
придавати _______________________
задавати _________________________

(8) Напишите промену презента следећих глагола.

заспати засути
________ ________ ________ ________
________ ________ ________ ________
________ ________ ________ _________

(9) Напишите правилно следеће реченице.

Ни смо се видели одкад је изнешена не истина у вези његовог предходног мандата.

________________________________________________________________________

Нетребате увек реаговати на његове опаске обзиром да је зло-намеран, чак штавише опасан.
_____________________________________________________________________________

Соња је сво време нешто не спретно говорила док су се у њеним тамно-смеђим очима назирале сузе.
______________________________________________________________________________

Провела је два три сата у куповини тражећи светло плаву кошуљу која би пристајала уз њену мини сукњу.

______________________________________________________________________________

81
 (10) Напишите правилно следеће реченице.

није него
Ми би морали то знати.
Били смо изненађени ради његовог
понашања.
Ушао је без да се поздравио.
Он се професионално бави са кошарком.
Цело пре подне били смо у школи.
Он се никад са никим не слаже.
Где путујете овога лета?
Извинуо сам се што сам закаснио.
Даћете ми једну кафу за понети.

(11) Исправите погрешну употребу глагола требати.

Требам да урадим домаћи задатак.
Треба да дођеш на састанак.
Требаш да дођеш на састанак.
Требају ми нове ципеле.
Требам нове ципеле.
Требам да купим нове ципеле.
Требали сте и ви доћи на журку.
Требала ми је помоћ.
Требала си боље да размислиш о свему.
Да ли ти требају ови папири?

(12) Исправите грешке.

Отишао је без да се поздравио.
Поподне волим да одморим.
Хоћеш ли чај са или без шећера?
Консултовао сам колегиницу у вези тог задатка.

(11) Подвуците језичке грешке.

а) Сто није донешен обзиром да нисте платили на време.
б) Покрадено је сво злато из радње.
в) Ниси се изјаснио да ли си за или против ове реформе.
г) Нисмо се сложили у вези најважнијих питања.
д) Очекивали смо вишљи стандард и строжије санкције за неплаћене порезе.

82
 ОБЈЕДИЊЕНЕ ВЕЖБЕ
1. На празном месту [___] треба уписати један правописни знак. Подвуците тачан одговор.
ауто [___] механичар цртица примакнута црта одмакнута црта
канал Дунав [___] Тиса [___] Дунав цртица примакнута црта одмакнута црта
рат 1941[___] 1945. цртица примакнута црта одмакнута
црта
75[___]годишњак цртица примакнута црта одмакнута
црта
Суботица [___] Нови Сад [___] Београд цртица примакнута црта одмакнута
црта

2. Упишите Ј где је потребно.

меди___ски сиже___и фи__ока херо___ина
ка___иш би___ографија истори_ом ави___ација
флу___ид поди___ум бу_ица ре___он

3. Упишите одговарајуће слово или оставите празно поље.

оде___ење по ____цртати о___чепити мас__на
одбра___бени Иста___бул по___тачка Ружи__ин (Ружица)
загоне___ци ра___чупати и___писати о____сутни
ста_бени и__чупати буре__џија су__страт
стра_путица о__штампати једа__пут а__солутан

4. Заокружите правилно написане скраћенице.

нпр. н пр. и.т.д итд. тј. тј
гђа. гђа мр. мр проф проф.
и сл. исл.

5. Напишите потребне облике.

уметак (н. мн.)________________
Шабац (г. јдн.)_____________________
слушалац (Г. пл.)________________
ја (И. сг. пред. СА)________________
Бранка (Д. сг.)________________
зец (присв. прид.) ________________
образ (деминутив)________________
Драгица (присв. прид.)________________
врабац (Г. сг.)_____________
Волга (Д. сг.)________________
се (А. сг. НИЗ) ___________
девојка (прис. прид.) ___________
зајмити (итератив) _____________
гуска (прис. прид.) ______________
тачка (Д. сг.) ________________
приповетка (Д. сг.) ____________

6. Исправите грешке тамо где је потребно.

наддржавни, задатци, сладоледџија, без животан, најужнији, подценити, шестсто годишњица, иди
без трага, отишао је без трага и гласа, учити на памет, уствари, уосталом, купо продајни, глувонем,
шумадијско војвођански дијалект, плаво бело црвена застава, немачко италијанско јапански пакт,

83
источно херцеговачки дијалект, Вук Даничићева акцентуација, Вук Даничићевска акцентуација,
тако звани, високо развијен, црвено бели дрес, Мон Блан, Ла Манш, приручник Петровића Марића
етно село, мега ват, мега хит, вишња боја, спомен чесма, етно генеза, пост дипломски, ауто лимар,
ауто карта, радио станица, аеро динамика, видео плејер, надри лекар, принцес крофне, шунд
литература, и мејл, Кант Лапласова теорија, Грмеч планина, Мироч планина, Лос Анђелес, Њу Јорк,
Сан Франциско, зеленкасто плав, пет шест јабука, корак два, сат два, данас сутра, самном, уза се

7. Исправите одвојено и спојено писање речи, уколико је потребно.

Изашао је на поље. Уз пут, шта је са Аном? До душе, ниси погрешила.
На здравље! До недавно је био добар ђак. Урадио ми је то у инат.
Пратим те у корак. Не дирај га за бога!
Наступају у корак. За бога милога!

8. Подвуците правилан облик.

мачки мачци
лутки лутци
гуски гусци
шминки шминци
Милицин Миличин
тајити таити
пропорционалан пропорцијоналан
стојик стоик
хероизам херојизам
вучји вучији
кивиа кивија
жирием жиријем
подиум подијум
вијорити се виорити се
руво рухо
ТВ програм ТВ-програм
боди-пирсинг бодипирсинг
светло-плав светлоплав светло плав
ниско буџетни филм нискобуџетни филм
300-400 дин. 300–400 дин. 300 – 400 дин. 300 – 400 дин.
педесет-сто педесет – сто
сто педесет – двеста сто педесет-двеста
етно-пси хологија етнопсихологија
тип-топ тип–топ тип – топ
аутомеханичар ауто-механичар

9. Одредите место акцента.

84
документ, Месопотамија, каладонт, комуникатор, понекад, организатор, парламент, инструмент,
инвеститор, интервју, Индонезија, категорија, дијамант, пацијент, милијарда, ретровизор, радијатор,
Аустралија, континтент, аргумент, апсолутно, асистент, коалиција

10. Напишите скраћенице за следеће примере.

вршилац дужности ________ гимназија________
текуће године ________ такозвани________
лична карта ________ и други ________
госпођица ______ доктор _______
Српска академија наука и уметности _______________
Српска православна црква ________________________

11. Заокружите правилно написане скраћенице.

нпр. н пр. и.т.д итд. тј. тј
гђа. гђа мр. мр проф. проф
и сл. исл. Б. е. м. у. с. Бемус

12. Упишите потребно слово или оставите празно да би реч имала смисла.
зу__ чаник ра__чешљати бо ___бона мас__на
по __ пре __ седник пре___ премијера једа__пут пре ___ ходно
пре __ последњи и ___ чупати о__ цепити црве ___ перка
пре__такмичење о__сутан о_сервација а_страктан
обо__ење во__ство ва_брачни прехра_бени

13. Напишите потребне облике.

податак (Н. пл.) ________________
кобац (Г. сг.)________________
се (А. сг. УЗ) ___________
ја (И. сг. пред. ПОД)________________
Илинка (Д. сг.) ________________
миш (прис. прид.) ________________
тачка (Д. сг.)________________
Милица (прис. прид.)________________
тетка (Д. сг.) ________________
носилац (Г. пл.)________________
ребро (Г. пл.) ________________
Милка (прис. прид.) ___________
појмити (итератив) _____________
овца (прис. прид.) ______________
желудац (Г. сг.) ___________
битка (Д. сг.) ____________

14. Напишите тражене облике.

под + култура = _________________ под + писати = ___________________
стан + бени = _______________________ из + љубити = _____________________
из + чешљати = __________________ под + шишати = _______________________

15. Напишите пуним речима следеће примере.

648 (основни број) ________________________________
75-годишњица ____________________________________
СНП ____________________________________________
1. лице једн. футура глагола РЕЋИ _________________________
глагола ПРОТРАЋИТИ ____________________

85
Генитив одричне заменице НИШТА (са предлогом ОД) ____________________

16. Подвуците правилно написане примере.

свако преподне свако пре подне иде на боље иде набоље
спомен-плоча спомен плоча џез-музика џез музика
узасе уза се збрда-здола збрда здола
не рачунајући на то нерачунајући на то самном са мном

17. Подвуците правилно написане примере.

југо-исток, мегабајт, ауто-портрет, авио-механичар, псеудонаука, не знање, џез музика, принцес
крофне, угљендиоксид, имејл, мулти-витамин, мини-сукња, радио-станица, етно-психологија, пост-
дипломски

18. Заокружите тачан одговор.

а) Бака је за свој рођендан ставила мини-вал, обукла тамноцрвену кошуљу и почастила госте добош-
тортом.
б) Бака је за свој рођендан ставила минивал, обукла тамноцрвену кошуљу и почастила госте добош
тортом.
в) Бака је за свој рођендан ставила минивал, обукла тамно-црвену кошуљу и почастила госте добош-
тортом.

19. Исправите грешке.

Драгољуб је претседавао седницом.
Контактирала сам Марка у вези задатка који ми је био не јасан.
Сматрају га као нај мудријег у оделењу.
Они су упознати о овом проблему.
Сутра ће да дође, па ће да нам све објасни.
Неслажем се сʼтобом по том питању.
Они више ни неспомињу њихова обећања.
Цело после подне провео сам кући и гледао телевизор.
Питање је да ли ћемо бити за или против реформе.

20. Заокружите исправан облик.

сво време све време
оканити се оканути се
врети врити
бледети бледити
кипити кипети
исцурити исцурети
гризен грижен
унесен унешен
познавајући познајући
они заспу они заспе

86
СТИЛСКА ВЕЖБА
Препишите текст тако да избегнете одлике бирократског језика.

(1) Ових дана је, управо, календарски наступио период када треба обавити један врло
важан посао, а то је прихрањивање пшенице.
(2) До пре два-три дана било је немогуће ући у њиву, јер су њиве све расквашене због
учесталих падавина током јесени и током зиме.
(3) Међутим, последња два-три дана створили су се услови да се прихрањивање може
обавити.
(4) Како је већ раније најављено, дефицит азота земљишта је веома велики, и биће
потребно биљкама што пре унети азот како би развиле свој потенцијал за принос, и на
крају и дале приносе какви су примерени сортама у нашем агро-еколошком подручју.
(5) Међутим, топло време које влада ових неколико дана сигурно није примерено
календару, и вероватно неће бити добро за развој пшенице уколико она сада нагло озелени
и почне да вегетира, јер ће се касније у току вегетационог периода појавити поново период
ниских температура и може се десити да и при мањим мразевима оне изгубе лисне
површине.
(6) Према томе, можемо ценити да ово топло време, рекао бих ненормално топло време, да
није добро за развој пшенице, као ни за друге биљне врсте.
(7) Страх постоји да ће биљке наставити вегетацију и да ће онда под утицајем мањих
мразева, да ће долазити до извесних оштећења.

87