Стене

Стене представљају природне скупове петрогених минерала. Уколико се

састоје од једног минерала, то су мономинералне стене, а уколико се
састоје од више минерала, то су полиминералне стене.
Према начину постанка, стене се деле на 3 групе: седиментне, магматске
(вулканске) и метаморфне.
1. Седиментне стене - настају таложењем и нагомилавањем, а потом и
повезивањем различитог материјала минералног и органског
порекла. Седиментација се врши како на копну, тако и у воденим
површинама. Деле се на:
 Кластичне ( механичке ) – настају таложењем материјала
минералног порекла који је већ учествовао у грађи стена ( ту
спадају брече, конгломерати, пешчари, лес, глина ).

Бреча ( лево ) и конгломерат ( десно)

 Пешчари ( Метеори у Грчкој)

 Органогене седиментне стене – настају таложењем и

очвршћавањем остатака биљних и животињских организама
( ту спадају карбонатне стене – кречњаци и доломити ).
Кречњак изграђује Динариде и Карпатско-Балканске планине
и трећа је најзаступљенија стена. Настао је таложењем и
очвршћавањем животињских љуштура и скелета у океанима и
морима. Печењем кречњака се добија креч.

Кречњак

 Хемијске седиментне стене - настају таложењем минерала у

сланим језерима и морима и таложењем калцијум-карбоната.
У хемијске седиментне стене спадају: кухињска со, гипс,
шалитра, бигар и травертин.
Бигар (сига) је мономинерална стена, што значи да је изграђен
од само једног минерала, калцита. Настаје око хладних извора
 и то је порозна, шупљикава и трошна стена која настаје
излучивањем кречњака из воде посредством биљака.
Травертин се ствара на месту избијања топлих извора из
кречњака, због удара и распршавања воде издваја се угљен-
диоксид и таложи калцијум-карбонат. Користи се у
грађевинарству, а од ње је изграђена црква св. Марка на
Ташмајдану.

Травертин

2. Магматске или вулканске стене – настају хлађењем и

кристализацијом ( очвршћавањем) магме у унутрашњости Земље
( тако настају магматске стене ) или лаве на површини ( тако настају
вулканске стене ). Према месту формирања, деле се на:
 Дубинске стене – настају на већим дубинама у Земљиној кори
спорим хлађењем магме и њеном кристализацијом. Јављају се
у облику лаколита ( Авала) и батолита ( Копаоник ).
Батолит представља огромну магматску стену која се налази у
дубини Земље, а лаколит има изглед свода или печурке.
У дубинске магматске стене спадају габро, гранит, диорит, сијенит,
перидотит.

Гранит

Габро

 Изливне или површинске стене – настају на површини Земље

хлађењем и очвршћавањем лаве. У зависности да ли је лава
течна или густа, могу се јавити у облику вулканских купа,
плоча, платоа или лавичних токова. Ту спадају базалт, дацит,
андезит, риолит, трахит.
 Базалт

3. Метаморфне стене – под утицајем високих температура и

притисака, стене мењају физићке и хемијске особине и
трансформишу се.

Тако гнајс – настаје метаморфозом гранита ( слику гранита имате

горе у магматским стенама)

Мермер – настаје метаморфозом кречњака ( слику кречњака имате

у седиментним стенама)
Кристаласти шкриљци (слика лево) – настају метаморфозом глине
(слика десно)

Серпентини (слика лево) – од перидотита (слика десно)